Ust'o u 03h iz meni nepoznatog a zapravo vrlo dobro znanog razloga, da ne smaram sad. Šta sa sobom u ovo doba kad svi spavaju? Ah, pa da, na fejsu ima manijaka koji nikad oka nisu sklopili. Pristavljam vodu u kuvalo, u šolju sipam kaš'čicu nesa i četr' zaslađivača. Odlazim u kupatilo dok voda ne provri, ne perem zube jer nemam curu. Jebe mi se baš, kad ju nađem praću ih a dotle ih neka, leba ne traže. pa zar nisam u pravu? Dal' da se istuširam? Ma zajebi, ionako večeras nigde ne izlazim niti mi iko dolazi, a i zapr'o sam se vala prošle nedelje. Vrćem se brzinski u kujnu, mutim kafu, dodajem mlijeko, pa nazad u dečiju sobu da upalim komp. Na netu standardno ludilo, već su svi drogirani i pjani, pričaju mi gde će večeras. Ne mogu da kažem da im ne zavidim, jer neko je završio ujdo, neko ovo, neko ono, uglavnom nema nikom da nešto fali. A ja kad pogledam moju rusku salatu i onih par piva što mi sleduju skontavam da sam žešće isfrustriran što nemam ni dinara u džepu da bar kupim gajbu piva ako ništa, al' me najnormalnije zabole kurac da tražim pos'o. Neka, jebe mi se, nit je ovo prva nit poslednja nova godina koja je prošla bez mene, zapravo se ni ne sećam kad sam poslednji put bio negde, možda 90-ih? A i šta ću koj' kurac na ulici, treba me pogodi topovski udar il' zalutali metak, ma idi bre. Ono što je meni u glavi su sedativi i pivo, ko onomad kod Avokada.
Oko 07h na kukanje mažnjavam od starateljke 12 bromova od 6 mg i usput redovnu terapiju te se vraćam na fejs da ubijem nervozu dok ne stigne pivo. Zajeban dan u pm, vreme se usporilo do maksimuma, ko će dočekati podne, jer kao gistro ne valja piti izjutra. Iskreno to nikad nisam poštovao, pio sam kad mi se pije, u 6 ujutru u 6 ujutru, a i ko je taj autoritet da uvodi pravila kad može da se pije? Šatro alkoholičari piju od ranog jutra a ovi što su kao OK čekaju podne ili veče. Uostalom evo vam primer mog starog koji je notorni alkos od svoje 15. godine. On isto tako čeka podne da bi počeo sa rakijom, i stalno se hvali kako eto on nije taj ološ pijanac, al' zato od podne pa do ponoći stuče i rakije i piva ko zna koliko. Al' jbga, on nije alkoholičar, molim lepo. I tako, čekam ja podne, i već mi dokurčilo, maznem odma tri piva jer ko će čekati sad veče da se kao počne sa nalivanjem? Kao svi smo veseli, ovo, ono, a zapravo svi smo veseli tek kad se izdrogiramo ili napijemo. Zar ne? Dobro, verovatno grešim, ali znam po sebi, ja nikad u životu nisam bio veseo strejt osim kad sam bio baš sasvim malo dete pa se radovao svemu, i divim se i zavidim toj manjini ljudi koji su prirodno high i raspoloženi. Al' kolko sam skontao takvih je sve manje ili ih barem ja ne znam? I tako, oraspoloži mene to pivo, palim pljugu za pljugom, ma ne zna im se broja. I evo sad će 21h a ja gustiram četvrto pivo, jer jbga noć ima da potraje a meni ostalo još samo jedno u šteku. Opet kažem, najiskrenije zavidim svim ljudima koji su večeras negde izašli ili su se okupili po gajbama, ali ko me jebe, isključivo sam sam sebi kriv, mogo sam fino da opljačkam menjačnicu ili poštu i da me sad bog vidi, ali jbga, ne robija mi se, pička sam, priznajem. Poješću svoju rusku salatu i popiti još ova dva piva, pogledati malo parove, pa fino na spavanje, jer sutra je novi dan, nova godina...a zapravo ako ćemo realno ista. Dakle, ajmo Jovo nanovo.
0 comments:
Post a Comment