R.I.P., Rest in Pieces (1997)

Director:
Robert-Adrian Pejo

Opako iskren dokumentarac o modernom Heronimusu Boshu kako su ga pojedinci krstili, apokalipticnom vizionaru, slikaru i sve(na)stranom umetniku al' na prvom mestu velikom zajebantu Dzou Kolemanu. Ovo je ultimativni dokumentarac o njemu, sta god to znacilo, zapravo ko neki portret i ja mora da kazem da sam odusevljen ovim filmom, odma je upo u moj top 10 dokumentaraca jer donekle propagira ono cime sam se i ja bavio u svom kratkom zivotu, znaci moci cete da cujete konacno od nekog ko je iole razuman i pismen, a to moze i smileno da obrazlozi zasto se tolko lozimo na serijske ubice, zasto se cak u neku ruku i poistovecujemo sa njima, zasto propagiramo boleshtine a gnusamo se morala i tako tih nekih iskrivljenih, da ne kazem hriscanskih sistema vrednosti. Videcete i nacin na koji Coleman slika te portrete, u ovom slucaju jednu od najbitnijih licnosti americke istorije, naravno Ed Geina, znaci do detalja je objasnio kako to funkcionishe u njegovoj glavi pa onda i na platnu. E sad zasto se o tim portretima govori kao o modernim ikonama - pa zato sto on tu ne slika samo lik nego i citavu storiju o Ed Geinu, od rodjenja pa do smrti, kao neko jevandjelje. Coleman je izmedju ostalog i kolekcionar tako tih bizarnih stvari, mumija, freak show eksponata, serial killer arta, npr. poseduje slike John Vejn Gacya koje je ovaj sliko na death rowu, pismo Alberta Fisha, i jos mnogo toga, tako da u tom njegovom kucnom muzeju - ODDITORIUM-u, ima bas dosta detalja o svakoj od tih licnosti koje je slikao. Ali nije slikao samo serijske ubice, nego i sve tako na bizaran nacin zanimljive likove, od Isusa Hrista preko Frojda do Hudinija. Coleman u svom Nostradamus stajlingu, ili je to vise neki fazon americkog gradjanskog rata, nije mi bas najjasnije, objasnjava zasto su nasoj planeti neophodne serijske ubice, masovne ubice, ratovi i sve te akcije, ma skroz jedna zanimljiva teorija gde je covecanstvo opisano kao jedna vrsta raka, tumora koji se shiri, "Humanity is the devil" fazon. Kao mladji bavio se i egzibicionisanjem, i u tim svojim brutalnim performansima je radio svakake stvari, dovoljno je reci da je na bini svasta radio sa sitnim zivotinjama, a sve to moze ovde i da se vidi, a i otvoreno prica o tome kako je bio navucen na heroin sto je isto jako zanimljiv detalj, jer bez bolesti naravno da nema umetnosti, a posebno ne ovakve. U filmu se pojavljuje i Dzim Dzarmush, koji sa Colemanom u chini mi se katolickoj crkvi razgovara o raznim para-religioznim iskustvima pa i o kultu Charlija Mansona, koji je meni isto jako bitna licnost, jer Charli je jedan od poslednjih zivih proroka, a Coleman je radio i cover za "Charles Manson Superstar", inace moj najomiljeniji film od tih dokumentaraca, tako da ne mogu a da ne budem pristrasan. Coleman nam zatim objashnjava svoju opsesiju frikovima, nakazama, govori o svom detinjstvu, ocu alkoholicaru i majci za koju je jako bio vezan jer majka je, podrazumeva se, decaku najbolji prijatelj. Tu je i true-crime pisac Harold Schechter, koji nam tumaci Colemanovu umetnost i opsesiju serijskim ubicama na jedan malo drugaciji, dublji nacin, pa se tu pominju i Isus Hrist i serijski ubica Karl Pancram, e sad ko ne zna ko je bio Carl Panzram imace prilike da sazna u ovoj kriznoj godini jer John Borowsky sprema dokumentarac, pusten je vec tizer, no o tom potom. Videcete i neke zanimljive detalje iz ODDITORIUMA naravno, zatim bas dosta njegovih slika i portreta sto je i hajlajt ovog filma jer po tome je poznat shirom sveta. O Colemanu govore i njegov psihijatar, brat, bivsa devojka, bivsa zena sa kojom se raziso bas zbog heroina, pa tu ide i prica o metadonskoj terapiji, isto jako zanimljiva, pa onda kako su ga hapsili zbog tih raznih bizarnih performansa i jos tisucu hiljada ludila. A njegova gajba sa svim tim lobanjama i lesevima izgleda realno ko malo uredjenija kuca Ed Geina, bez zajebancije. A najiskreniji deo je kada prica o svojim strahovima, o detinjstvu kada je imao problema sa citanjem i pisanjem i de su ga maltretirali u shkoli. Bavio se i glumom u par filmova, a taj njegov talenat ovde moz da se vidi u jednom opustenom sustretu u nekoj white trash vukojebini sa rokabili muzicarem, sada vec pokojnim Hasilom Adkinsom. Znaci ovo vam je ekstraordinaran polu-biografski portret, i zato to mora da se pogleda, jer ovakve stvari nigde drugde necete imati priliku da vidite, ovo ima samo kod Colemana, pravi apokalipticni dokumentarac. (88 min)

http://www.imdb.com/title/tt0178858/

"With the fervor of an evangelist, New York painter and performance artist Joe Coleman preaches an apocalyptic message about the necessity of disease, deviation, destruction and corruption in controlling human populations. His paintings explore death in its most graphic and ugly forms in hopes of helping him transcend it and ultimately become its master. His art is... More similarly gruesome and disturbing. One of his more famous pieces has him wired with explosives and biting the heads off live mice. This documentary from Austrian filmmaker Robert-Adrian Pejo paints a fascinating, intimate portrait of this complex man."

Colemanov govor sa početka filma :

DOWNLOAD :

 http://depositfiles.com/files/33kvz9nge