How much Wood would a Woodchuck chuck (1976)

Director:
Werner Herzog
 

E ovo vam je nešto izuzetno, znači opet taj Herzog, jer ko što sam obećo, do kraja januara ima da vaspostavim sva njegova, da se tako izrazim, bitnija dela u dokumentarnom smislu, dakle neću biti fanatik da postavim svih 23 komada ali ako neko izrazi želju - tu sam, mislim, teško žabu u vodu naterati. Ovo je dakle/znači prvi njegov dokumentarac rađen full na engleskom sa par lajnova zajebancije na njemačkom, ali tema je ono što pleni, što goni dušu da zaigra čak i na samrti. Radi se o aukcionerima koji valjaju stoku i o njihovom takmičenju za najboljeg aukcionera. E sad, da bi bolje skontali kako to dojajno hipnotički zvuči kada oni tako "brbljaju" podsetiću vas na, pa sigurno hajlajt, Herzogovog igranog filma Stroszek (1977) kada glavni junak Bruno ostaje bez keša i tako gubi kuću/prikolicu koji je uzo na kredit, pa mu onda bacaju sve to na doboš, a aukciju vodi Ralph Wade, inače lik koga ćete videti i u ovom dokumentarcu. Inače taj deo sniman u SAD je snimljen u gradiću Plainfieldu, država Winsconsin. E sad, ko ne zna noviju američku istoriju reko bi gradić ko gradić, neka vukojebina, koga zabole, ali JOK more. Plainfield zaista ne bi bio ovde bitan da tu nije bio dom najporemećenijeg američkog serijskog ubice Ed Geina, čoveka koji je ubacio još jedno R u HORROR. Dakle ništa nije slučajno, mada...

Herzog je još tada drugovao sa Errolom Morrisom, koji je bio novinar i radio je dosta intervjua sa Geinom lično. Čak je planirao i dokumentarac da uradi ali mu nažalost nije pošlo za rukom, pa tako umesto nekrofilskog dokumentarca dobismo još jedan nekrofilski al' sa životinjama (Gates oh Heaven). Inače priča se da su hteli potajno da iskopaju grob Auguste Gein, inače čuvene SAMO JEDNE MAJKE malog Edija, jer Edi je celog svog života tvrdio da je sve grobove okolo skrnavio, a da majčin nije ni tako. Dva jarana su se odlučila da provere tu činjenicu jedne noći, Herzog se pojavio na vreme, Morris (sisaljka) se predomislio u poslednjem trenutku, tako da Herzog nije solo kopao, ali i da je krenuo da kopa naleteo bi na beton, nikako ne bi dospeo do kovčega. Naravno tada nije bila ni u najavi knjiga Harolda Schechtera "Deviant" gde je sasvim lepo naznačeno iz pouzdanih izvora da je grob zacementiran i da mu niko nikad nije prišao, niti je pokušavano da se kopa.

A sada ono što je mene posebno dojimilo,kada sam čuo ovo ritmično brbljanje ovih aukcionera prva asocijacija mi je bila jedna isto tako zanimljiva melodiju sa istim ritmom, tj. usnom harmonikom i glasom koja se provlači kroz par Herzogovih filmova, e sad jbga, ja nisam pogledo sve njegove igrane filmove, ali mogu da potvrdim da se ista melodija javlja bar nekoliko puta i u najnovijem filmu Zli Poručnik iz Nju Orlinsa, a posebno udara u glavu kada Nikolas Kejdž izvali nešto u fazonu : pucaj još, zar ne vidiš da mu duša i dalje igra, i u tom trenu vidimo ovog baju kako đuska brejkdens na tu melodiju sa usnom harmonikom. Naravno ista, potpuno ista melodija se javlja i na kraju Stroszeka, kada Bruno skroz odlepi i krene da se vozi onim ski-liftom, a ona kokoška krene da đuska i sve one životinje. Aaaaaaaaaaa kako je to zarazno, nije ni čudo što je Herzog taj ritam života više puta koristio u svojim filmovima. Ako neko izvali koja je to pesmica (samo usna harmonika i glas) nek baci dojavu. E da, u dokumentarcu se pojavljuju onako usput i neki Amiši, kao pandan ovim modernim stočarima.


IMDB

"Herzog examines the world championships for cattle auctioneers, his fascination with a language created by an economic system, and compares it to the lifestyle of the Amish, who live nearby."