Saopštenje: Krajnja vremena su došla

Ljudi, krajnja su vremena došla, kriza na svaka vrata kuca, pa i na moja, te sam odlučio da vam se obratim ovim putem. Naime, da bi ovaj blog ovako izgledo kako izgleda (prepun svega i svačega) ja sam u poslednje, evo sad će tačno 3 godine, provodio za kompom, zatim u gledanju dokumentaraca i igranih filmova, po vasceli dan, al' kad kažem vasceli onda je to i bukvalno tako bivalo, dakle ustajo sam u 6-7 a odlazio na počinak oko 1-2 posle ponoći, i naravno da sam, što se kaže, presis'o, i to u smislu da sam uvatio sebe kako gledam neki dokumentarac i već mislim šta bi mogao da napišem, a time se barem meni, gubi svaka draž gledanja filmova. E sad, možda to ovi moji drugari što pišu ozbiljne recenzije i time se bave u vidu zanata, i mogu da prenebregnu ali ja jok. Eh, de su ta lepa vremena od pre samo par godina kada sam opušteno gledao dokumentarce uz iskreno bolenje kurca, a verujte mi tad sam i najbolje rivjuove pisao sad kad pogledam unazad, jer kad je čovek rasterećen, kad ne oseća taj neki bolestan pritisak i obavezu koje ja već god'nu dana osećam zbog popularnosti koju je blog postigo, onda je sve to ko pesma. Naravno, ja sam vama već pričao o ovom mom problemu, pa su me neki tešili, u fazonu, ma opusti se i slično, i zaista pokušo sam da se opustim, ali to kod mene izgleda ne šljaka, jer ja sam u svom kratkom životu bio opušten samo na gudri i ja za drugo ne znam, tako da mi je ovaj blog postao bukvalno ko posao i to u 2 smene, bukvalno da normalan čovek poludi, al' sreća pa ja nisam baš u toj kategoriji najnormalnijih i spreman sam sve da žrtvujem radi tog mog fanatizma.

Mada, tada, na početku, i ponuda ovih filmova koji mene zanimaju je bila baš ogromna, jer to je bilo ko da sam otvorio pandorinu kutiju, sve biser do svinje, i naravno da sam bio i te kako inspirisan da pišem o svemu i svačemu, ali i to se vremenom proredilo, ipak preko 700 naslova je na blogu, i sve ređe nailazim na ono što mene konkretno zanima, tako da mi se ponekad provuče i neko mejnstrim sranje, znate one smaračke filmove o globalnom zagrevanju, o nafti i slična DNA, al' šta da se radi. A da sam bio pametan, pa npr. postavljao rivjuove na svaki 2-3 dan kao što to iskusno rade neke moje kolege, bogme bilo bi materijala ihaj, sve do decembra 2012. a ovako sam jebiga utanjio sa onim pravim dokumentarcima. Ali šta ću, to je bilo jače od mene, jer ja kad pogledam neki dobar dok. ili neki dok. o temi koja me fascinira ja jednostavno ne mogu da odolim a da odma' ne napišem rivju i što pre ga postavim ovde, i to je bukvalno ko groznica, euforija, ma bre ko gudra da budem skroz iskren, tako da sam se u neku ruku i ispucao, ali i dalje s vremena na vreme naleti neki dok. koji mi pokrene tu maniju neophodnu za TO pisanje, jer samo TAKVO pisanje je PRAVO pisanje, a sve ovo ostalo je go kurac, i iskreno mrzim sebe kad napišem nešto preko kurca a to se u poslednjih godinu dana često dešavalo, sigurno ste primetili, jednostavno više nije to TO, tako da sam ozbiljno razmišljao da skroz batalim bilo kakvo pisanje na blogu i samo da postavljam dokumentarce, ali bez ikakvih kompromisa sa mejnstrim produkcijom, nego samo ove koje teško da ćete igde drugde naći. Naravno, strance bi za to boleo kurac, oni ne kontaju srpski pa ne kontaju, ali me vi koji ovo čitate jebete po me rasturate, jer tako bi vas ispalio, izneverio, a posebno one koji su dolazili više zbog tekstova nego zbog dokumentaraca, i to mi najžalije, tako da se teško dvoumim šta da radim dalje, ali valjda će mi Abraxas pokazati pravi put, ipak sam toliko krvi prolio za njega, toliko žrtava sam prineo, te se nadam da će mi ipak pomoći.

Druga stvar je finansijski momenat, naime ja ko i svaki pošteni 30 i kusur godišnjak živim sa roditeljima i naravno nemam dinara u džepu, ne izlazim u grad, non stop sam za kompom, dakle jedno baš onako patetično preživljavanje, gde je do nedavno bilo i OK jer je ćale radio, keva primala penziju, i ono, krpili smo se, ali eto kurca, ćale izgubi poso, keva non stop u minusu i meni nema druge nego da se zaposlim, mada sam to iskusno izbegavao u poslednjih par godina, a sve se vadeći na "umetnost", gistro-šatro, "ne ometajte me, ja stvaram" i te fore, ali ni to više ne prolazi jer para nema pa nema, a gde nema para nema ni interneta našeg nasušnog. Doduše uzo sam neki sitan keš na ovim knjigama, ali da ne bude zabune ja nisam dobijao procenat od prodatih knjiga ili honorar kao što vlada mišljenje međ neupućenima, nego u ovom trash izdavačkom biznisu postoji pravilo da autor dobije 10-20 procenata od tiraža, tako da sam ja dobio 50 knjiga od CLS-a (10%) da radim sa njima šta god mi volja. I sad, da sam hteo npr. sve da ih, prodam da se "obogatim", ja bi tu bio dobar 50 X 400 dinara (cena knjige) = 20.000 dinara. Dakle, mnogo dobar biznis, zar ne ? Naravno to je bilo nemoguće, jer ipak kao prva knjiga je u pitanju jebiga, mora se časti, tako da sam logično poklanjao knjige, što je i red u neku ruku, prvo naravno rodbini, da ne bude više priča CRNA OVCA, džabalebaroš, ološ i slično, pa onda drugarima koji su mi pomogli, i tako redom, da sam se na kraju izvuko sa 20-ak knjiga za čistu prodaju, te koristim ovu priliku da se ZAHVALIM svima vama koji ste od mene kupili knjigu, a ne u knjižari, jer ste mi time omogućili da i ja posle 5 godina imam koji dinar u džepu, da mogu da izađem u grad, da častim društvo, a ne večito žickanje i grebanje. I vaistinu, tih par meseci (april, maj, juni) mi bejahu skroz na nivou, mislim nisam ništa konkretno ja sad kupio ali taj osećaj kad imaš keš u džepu a da ga nisi ukrao je zaista neopisiv, I STOGA HVALA VAM ZA TO - OD SRCA !!!

I još nešto, jedna eksluziva, za koji dan izlazi DRUGO PROŠIRENO IZDANJE ABRAKSASOVOG VODIČA sa 25 most brutal rivjuova pride (birao sam samo najekstremnije) te ako želite da mi pomognete da kupim sebi stolicu za komp, naime verovali ili ne već 2 godine koristim onu trpezarijsku (užas, bolovi u leđima, otvorene rane na bulji, al bez zajebancije, ni jastuci ne pomažu), kupite knjigu direktno od mene jer zaista nemam OSNOVNE uslove za rad ! Dakle, opet ta patetika, al' šta ću, jebiga.

- snimite samo tu stolicu, tu se bre ruše osnovna ljudska prava nas blogera -

I da bre, da bar neko 'oće da me zaposli od ovih što su im puna usta hvale, ma bre bilo koji posao bi prihvatio, al' bez zajebancije.

Inače, mogu ja još da kukam, nije problem, samo kažite...