Blokatori ili metadonska terapija?

Da malo promenimo temu, jer raja je već počela da se buni zbog ove navale lepotica na blog, stoga se bar za sad vraćamo na naše kežual teme, pitome, koje smiriju i slično, a ne na ove koje nam samo bezveze dižu pritisak i tenziju, a na kraju realno nemamo ništa od toga, zar ne? Obrni, okreni, mi o takvim ribama mož 'samo da sanjamo, a naravno ima i onih koji ih se plaše, i jeste, jeste, svi znate o čemu pričam, jer duboko sam uveren da bi retko ko imao ta jaja da priđe tako nekoj nadrkanoj ribi, i to baš iz tog straha od odbijanja, jer jedno je kad te odbije grob, znači realno te zabole, a skroz druga stvar kad te odbije neka dobra cu, tako da evo, ja zaista priznajem da nikad nisam imao mošnice da priđem tom tipu devojaka, nego sam iz neznanja a biće da je više iz neiskustva uvek birao ove obične, što mi "muškarci" zovemo "slatke cure", što je u neku ruku i OK, jer kad sam video kakvu je moj drugar Kostur ribicu nabacio, dođe mi da ga izljubim i kažem mu svaka čast brate, čuvaj ovog anđela ko oči u glavi jer teško da ćeš dva puta u životu naleteti na takvu jednu duhovitu i pametnu curu, a pritom prelepih očiju kakve davno ne videh, mada šta i ja serem kad izbivao iz kuće nisam godinama, ali realno gleajući fotke prelepih devojaka po fejsu ova je doista nešto posebno, i sa tim se nije zajebavati, jer takva prilika, takva sreća se pruža, barem po meni, samo jedanput u životu, i ako je u pravom trenutku ne uhvatiš, dakle ako ne shvatiš da je to TO, sjebo si se buraz i nema nazad, ili kako je to lepo brat Sđu (Juice) u jednoj prastaroj pesmici, nikad objavljenoj, pod nazivom TALASI, sažeo, "Samo je jedna prava ljubav u životu, ja sam svoju našao, bio sam klinac nisam se snašao". I zaista je tako, mada uvek ima i oprečnih stavova, npr. onaj da ne postoji nikako samo jedna prava ljubav nego nam je ostavljeno na volju da se frikombinujemo sa kim god 'oćemo pa na fazon "i ćorava koka zrno zabode" nabodemo i mi nešto kad tad jebiga, i za to ostoji gomila primera, uostalom većina brakova i jeste zasnovana na tom principu, tipa cura pomisli, "ajme meni, ističe mi policijski čas" (do 30-35 godina npr.), a muški, "zaista sam klošar, krajnje je vreme je da se situiram i osnujem porodicu ko i svi moji", i onda tako padnu ti brakovi koji su meni sve samo ne brakovi, i tvrdim, dakle istina je, da takve veze samo mogu da naprave težak problem, na prvom mestu vinovnicima incidenta, a da ne pričamo o deci koja posle čitav život vuku taj kompleks razvedenih roditelja ili još gore, roditelja u večitom sukobu, gde obično na kraju dođe i do porodičnog nasilja, tako da sam ja oduvek bio OTVORENO PROTIV BRAKA kao institucije, jer aj', šta fali jednoj poštenoj vanbračnoj zajednici, zasnovanoj samo na dobroj volji i uzajamnom poštovanju, kompromisima itd.? Zašto uvek mora da se diže šatra, da se pravi cirkus, kada svi znamo kako se to u 97 procenata završava? Čemu to sjebavanje samog sebe bez preke potrebe, al' zaista mi nije jasno, i iskreno bih voleo da mi to neko racionalno pojasni, jer doista, još nisam našao relevantan odgovor ma koliko se očajnički trudio? Naravno, hrišćansko-islamske nebuloze o svetosti braka molim vas zaboiđite, jer svi vrlo dobro znamo kako to izgleda u praksi, znači samo to mojne, a sve ostalo dolazi u obzir. Hvala lepo, molim lepo. i uvek kad se setim toga to me podseti na onu pesmicu Bijelog Dugmeta, gde Alen Islamović peva, "Moji drugovi odavno kuće imaju, samo moja kuća je bez krova, prokleta bićeš, ooo-ooo, ako ima boga...u paklu gorićeš", i vaistinu sreća što ga nema jer ova kletva je jedna od onako baš brutalnijih a pesma sumorna da sumornija ne može biti, još kad se setim onog spota sa novogodišnjeg sajma, smuči mi se život, i dođe mi da se obesim o kvaku momentalno, jebeš mi sve do zadnjeg reda na sahrani. No poslušajmo ipak malo tu pesmu ne bi li se dovoljno zabedačili, a sve u cilju da nam ova sledeča priča deluje ko melem na ranu, jer ako uporedimo narkomaniju i brak ja sam uvek za pajdo na foliju, buahahaha...znači zlo!

Dakle, vrćemo se mi blago meni na naše boleštine, patnja i užase života kao takvog. Tema je jasna, znači dal' je bolje lečiti se blokatorima ili odma' bez lažnih iluzija preći na metadon, subokson, ili koji već suboteks, te ga piti do kraja života ne bi li se nekako izvukao iz gliba hardkor narkomanije? A čak sam ovih dana dobio i neka poslanička pitanja, tipa zašto se radije forsira metadonska terapija nego npr. ova akcija sa blokatorima i slično, te evo konkretnog odgovora. Kolko sam ja upoznat, a jesam, jer imam ortakinju koja je već dve godine na lečenju otvorenog tipa u Drajzerovoj, znam da oni UVEK pre forsiraju blokatore nego metadon, jer metadon je ona baš poslednja stanica, dakle samo za one za koje više nema spasa, koji su ga presisali i ništa im drugo više ne može pomoći. Ko je gledo odličan dok. Methadonia (2005), zna tačno o čemu pričam.

E sad, neko će se možda pitati zašto metadon for life, ako postoje blokatori koji bi mogli da se piju redovno do kraja života? Pa zato što je takav tip narkomana po mom delimično laičkom mišljenju, isuviše navučen na dop, dakle preko 10-15 godina, mada ima i ovih sa manjim stažom al' su imali npr. puno keša, te su se jače navukli za kraće vreme, znači ne mora ništa da znači koliko je ko godina na dopu, sve je pitanje karaktera osobe, jer ako ona toliko "zavoli dop" i navuče se ko pašče, njoj neće ni blokator pomoći, jer prvom prilikom ce eskivirati da ga popiju, stekovaće se dva-tri dana i uraditi se, i tako pokvariti svo ono cimanje sa blokatorima. E sad, logično, postoji i druga vrsta narkomana, ljudi koji zaista žele da se skinu, ili npr. pritisla ih neka muka (država 'oće da im oduzmu dete i slično) pa takvi pristaju na iskrenu terapiju blokatorima i piju ih dogod ne budu potpuno sigurni u sebe, a naravno tu upada i ta grupna terapija, na koju se odlazi po tim ustanovama svake nedelje, jer bez te grupne tearapije i podrške tima psihijatara i psihologa, ti blokatori su goli kurac bez sedla, jer znam iz svog iskustva, ja sam tamo 2001. pio Nalorex pa sigurno godinu dana, ali nisam išao na te programe podrške i logično nastavio sam da gudram trodonima čim sam prestao, a da ne pričam o hiljadu forica kako ti blokatori mogu da se PROBIJU te da se uradiš čak i preko njih. Znači, verujte mi, narkomani su uglavnom jako inteligentne osobe i stoga izuzetno dovitljive kada je u pitanju snalaženje za dop, a tu spada i eskiviranje uzimanja blokatora, što neobaveštene može da dovede u situaciju da sticajem okolnosti preko dopa budu prinudjeni da uzmu blokator, što automatski dovodi do nesagledivih posledica u vidu ubrzane krize tj. dešava ti se da ono što prođeš u krizi za 7 dana, da ti se sve to izdešava za samo 24 časa, i navodno (nisam još proverio) od toga može i da se rikne, e sad, pošto sam i ja ko i svaka budala jedared uspeo da eskiviram blokatore i to na onom prvom EXIT-u, jer sam tamo bio tamo 3 dana sa ortakom, i čim smo se vratili za Beograd završili smo pajdo i naravno spustili se sa silnih eksera kojih smo se tada pregutavali, ali zato kad sam se vrati kući keva me je primorala da na njene oči popijem blokator izmrvljen sa medom, i umesto da joj lepo kažem šta sam radio, te sebe spasim overene propasti, ja sam iz tog nekog večitog straha od sankcija (bejah klinac, a sad kao nisam) ladno oćutao taj kvoter na foliju, i naravno, već za neko kratko vreme krenule su nesagledive posledice gde sam se valjao u krevetu od bolova, u WC isao svakih minut gde mi se smenjivalo povraćanje i proliv u roku od par sekundi, tako da nisam znao gde da gurnem bulju a gde usta, i to je tako potrajalo ko zna koliko sati, sve dok sav otrov nisam nekako izbacio iz organizma, ali je mene to tolko pogodilo jer ja se zaista nisam nikada navlačio na dop - čitaj srećom nisam imao para pa sam cepao trodone, pa nisam ni znao kako izgleda prava heroinska kriza, jer kriza od trodona je mučna, podmukla, ali je realno mala beba u odnosu na heroinsku, tj. barem meni je tako bilo. E vidite, baš iz ovakvih i njima sličnih razloga ljudi su i te kako sumnjičavi prema efikasnosti blokatora, jer dovoljno je jednom da se zajebeš te napraviš recidiv, a čak ako si dovoljno glup može da ti se dogodi i ovaj nesrazmerni užas kakav se meni dogodio, gde sam i konačno obećao sebi da više nikad neću pipnuti heroin, što sam naravno još par puta prekršio, mislim logično skroz...ništa novo...

No to nažalost nije svima tako, jer većina ljudi je bila i ranije navučena na pajdo i jednostavno voli taj rad više nego ove trodone i slične alternativne akcije, a ja bi' npr. uvek radio pre trodone nego dop jer je đon em jeftiniji, em te ubaci u taj neki spid od 6 sati koji niđe veze nema sa heroinskim stondom, znači ja zaista nikad od trodona nisam stondirao kao što većina komana o tome priča, i ja bre kad sam uzimao te trodone/tramale/tramadole, tj. dok su još uvek bili dostupni u tih par apoteka ispod tezge (primer čuvene apoteke u Narodnog Fronta preko puta Porodilišta gde sam ulazi ko u kafanu, iz fazona samo kažem daj tri table, ne mora ni da kažem čega, i ćao, aj zdravo, nema me više!), ja sam non-stop bio u savršenom spidu i entuzijazmu za brdo suludih akcija koje smo tada odrađivali, a stondiloza bi me hvatala tek u busu kad sam se vraćao kući kasno noću, pa se tako često dešavalo da prespavam, tj. prestondiram svoju stanicu i obrnem jedno dva kruga od Zelenjaka do Petlovog Brda i nazad, užas, užas, užas, i ko se gudr'o a to nije doživeo, taj se po meni nije ni gudr'o, dakle dno od dnoovog dna, ono sediš na onom skrnavom sjedalu, kljucaš i balaviš, a ceo autobus te gleda i zgražava se, uključujući i kolege komane kojima je drago što oni nisu na tvom mestu u datom trenutku. VAISTINU NEDOBOG NIKOM...i na kraju, sreća, majstor te probudi na poslednjoj stanici ukoliko ne vozi još jedan krug...a ako vozi, znači 'ajmo brate Jovo nanovo...ringišpalj burazeru, al' bez zajebancije. Tol'ko za sad...