Wicked and Kinky, 17. mart 2012. - party review - deo drugi

Zaista mi je dosta više ove negativne pozitive o kojoj uporno govorim već mesecima te ću pokušati da pređem na ovaj kinky-kinky deo večeri jer to je valjda i bila poenta ovakvog jednog skupa. Dakle, ako uzmemo u obzir da su najveći deo posetilaca činili muškarci i to jako sumnjivih pogleda, te svetonazora, znači ljudi koje nema šanse da sretnete u nekakvim "normalnim" okolnostima, a o dešavanjima da ne pričamo, dolazimo do slike kako je to izgledalo, dakle gomila likova koji uglavnom samo sede ili stoje, pritom ne izgovarajući ni reč, i posmatraju hladnokrvno i veoma nadmeno ljude oko sebe, a sve u iščekivanju tog kinky dela, koji je posle nekog vremena i usledio pa smo tako mogli da budemo svedoci skroz perverznog trbušnog plesa, a trebala je da usledi i domino akcija gde bi dve ribe maltretirale jednog roba, što sam ja propustio jer me takve akcije baš i ne pale nešto, i jedino zbog čega mi je bilo baš žao je otkazani striptiz gde bi se koristila i razna pomagala iz sexy shop-a, ali jebiga, šta da se radi.

U ogromnoj pauzi između prvog i drugog performansa, smo mi koji smo imali dozvolu da govorimo (haha) ćaskali sa ovim "normalnijim" delom publike, gde je jedna moja poznanica čak dobila ponudu od jednog skroz suludog S&M para, gde je cura bila baš prelepa sa svojih 189 santimetara, a njen dečko AKA rob, mali i odvratno-ljigavi midžet sa brad'com, gde sam se ja iskreno zgrozio u pokušaju da zamislim takav jedan seksualni odnos, mada kontam da se oni sasvim lepo zabavljaju što je naravno skroz opravdano, jer to i jeste cilj seksa, pa bilo kog tipa on bio. Ono što me iznerviralo je nadmenost dotične dame, gde je bila ubeđena da će na isti način i mene da savata, što naravno sa takvim stavom nema šanse pa ne znam kakva da je riba, jer nisam joj ja patuljak napaćeni, tj. ja možda jesam paćenik, ali nikako nisam nečiji rob niti bi to ikada pristao da budem, mada ono, jbmliga, nikad ne reci nikad, mada realno ta riba može mene da izdominira eventualno samo u dominama mada je i to pitanje, jer sam prekaljeni igrač haha. E sad, dal' sam se ja tu zajebao što nisam hteo da prihvatim njena pravila i da probam i takvo nešto, to je već diskutabilno pitanje, ali mi je jako drago što sam sada i konačno siguran da sam bio u skroz pogrešnom tripu godinama da sam ja nastran a svi ostali pitomi i fini, gde se pokazalo da je situacija skroz obrnuta, i da upravo oni naizgled najfiniji, navodno patrijarhalno vaspitani, kriju najkinkiestije tajne, dok ja koji sam pokušavao da budem iskren, a povremeno volim i taj egzibicionistički trip, ispadoh najgori, gde neki ljudi zaista imaju izgrađenu suludu sliku o meni pa me stoga uporno izbegavaju sve se tripujući ko zna šta jebote. No, neka ih, neka tripuju, i treba da tripuju, šta ima loše u tom tripovanju dogod me ne smaraju, jer realno, u ovakvom svetu najbolje je biti sam, skroz sam, jer tek onda eventualno možeš da vidiš pravu sliku, i konačno shvatiš...

Znači, ako ja postavim jednu ovakvu fotku na blog i pišem o tome to znači da sam to zapravo ja? Mada, kad malo bolje razmislim, sad iz ove perspektive to i jesam bre ja, sve to i još mnogo toga, o da, to sam zaista ja. Pa jebote, isti slučaj ko sa serijskim ubicama, kada su mi retardi postavljali pitanja da li sam ja stvarno tolki bolesnik da to podržavam, i slično. Što reče pokojna Sonja Savić: "Mali je ovo grad...mali i ružan", gde sam na kraju shvatio da su svi ti momci mrkih pogleda i mačo stavova, u svojoj privatnosti zapravo robovi i da im ove goth ribe znači jebu mame na sve moguće načine, što ovi naravno obožavaju, i zaista nemam pravo da ih osuđujem zbog toga niti bilo čega sličnog. Jedina mi žal što je fotkanje bilo striktli zabranjeno, inače biste imali prlike da vidite zaista jedan malo drugačiji Beograd, Beograd koji tek nastaje...što realno i treba da se desi, što je zapravo trebalo poodavno da se desi...zar ne?