Zhizon - Šećer, 8. na 9. mart 2012. - rivju

Mislim, šta da vam kažem, klub Šećer u Svetogorskoj, malo pre Ateljea 212, i ja bi pre ovo krstio kao 9. mart, jer realno je zezanje počelo tek u ponoć, i to ne sad što sam ja nešto negativistički nastrojen prema 8. martu kao seksističkom prazniku (a jesam), nego što taj 9. mart, nekako, samo kad ga pomeneš zazvuči ko definitivno mnogo jači rad, sećanje na veličanstveni dan kada smo imali jedinstvenu priliku da skinemo Miloševića s kurca Srbije još davne '91, no pošto taj datum na blogu obeležavam već godinama, post povodom 20-ogodišnjice devetomartovskih demonstracija možete naći ovde, da ne gušimo ovu priču.

- Son of 365 & Zhizon -

Mora odma' da vas razočaram u startu informacijom da na ulazu u ovaj zaista gotivan klub, mnogo jači od npr. Apartmana polupanih prozora,  a možda malo slabiji od Red Room-a, ako to mesto uopšte još postoji, no samo u ta dva kluba sam i bio (patetika) pa i ne mogu sad da pravim neko bahato poređenje, uglavnom jako lepo sa sve disko kuglama što se vrte na sve strane, i iskreno iš'o bi tamo redovito samo kad bi imo para (opet ta patetika), dakle šta ono 'tedoh reći? Da bre, mora odma' da vas razočaram da za razliku od Apartmana ovde nije bilo drame sa elemenatima trilera, jer em nije bilo obezbeđenja (ua, ua!) za redovnu tuču sa istim, em nije bilo zlih garderobera što izrabljuju ovaj ionako napaćeni narod, alo bre, Jezda i Dafina, ratovi, sankcije, bombardovanje, tranzicija, svetska ekonomska, pa još pritom da im plaćam i garderobu, e to malo morgen! Ej bre, pa samo ona mala limenka koka kole im košta 170 dinara, a ne smem ni da zamislim pošto je bilo pivo, ili nešto jače tipa tekila, kajsija i slično, užas, užas, i užas, to moj lični dohodak (koga nemam) jednostavno ne može da si priušti i kraj priče, a pojedinci bi da naplate garderobu i po stotinu dinara, uostalom o tom nemilom incidentu možete saznati više u tekstu povodom nastupa Sajsi MC u Apartmanu, dakle, ne libi se jadan no klikni ođe da uvidiš kakav se zločin odigrava svakodnevno, daleko od očiju javnosti, a sve to uz odobrenje gazde kafane lično.

- Drti D. - Vitezovićeva - Zhizon -

No, ko što rekoh, toga ovde nažalost, ili možda pre na sreću, nije bilo, zavisi sve iz kog ugla se posmatra, jer da je bilo zločestih naplaćivača garderobe, i tekst bi bio zanimljiviji, jer ja logično odbivam da plaćam bilo šta bilo kome, jer naravno, para nemam (mora li opet ta patetika?) a i da ih imam, pa sigurno ih ne bi dao tamo nekima da ih ne imenujem sad, a da ne pričamo o tome da bih bio skroz onemogućen da unesem štekovanu polutku vinjaka, zatim nož skakavac (nabavio i ja, a-ha), što bi pubovi rekli - sečiva dužine 13 santimetara, i još štošta od kontrabande koju vazda nosim sa sobom jer sam paranoik po prirodi, a i što da ne, uvek treba imati pomoćnu opremu, ne bi li se odradila neka trafičica il' granap, a i volim brate da se osiguram od tih bandi nasilnika koje me povazdan napadaju sa sviju strana, ko hijene su...

- klabing, klabing, zezanje do bola -

A tolko su uporni, da ja to strašno, jer ja izađem možda jednom mesečno u grad i svaki put se odigra atak na moju ličnost bez dela jer delo je tek u nastanku, i evo, baš u prošlu subotu neki naci seoski đilkoši iz jednog sela pored Bora, na mene su vadili katanu i čekić od 5 kila, i OK mislim, aj' da je bio od kilo pa i da razumem, ali što 5 kila rođače?! Pa šta će ti to u ruci, baci to jadan , da nećeš možda da me udariš time, a gde bi to da me udariš, ovde, ne ovde, možda ovde?! More 'oćeš kurac, pre ćeš sam sebe da nagrdiš nego mene da zabodeš, i vaistinu, ti momci su sami sebe sa'ranili u istoj toj sekundi kad je ovaj prvi izvadio katanu, i ta osveta će biti možda (naglašavam ovo možda) bez krvi, ali jako, jako podmukla i bolna, i to im evo javno obećavam, čisto da me se sete, jer ja možda jesam pička u duši, na šta su i računali kad su krenuli da se bahanališu, ali brate pička sa elementima psihopatije, a glavna odlika psihopatskog tipa ličnosti je šta? Pa naravno, odsustvo svakog straha, sa posebnim naglaskom na strah od bolnih rana nanetih tupim i oštrim predmetima, a ne kao što neki pogrešno misle da su psihopate sad tu neki bolesnici ili ne znam ni ja šta, mislim jesu oni bolesni ljudi u biti, to nije sporno  ali nemaju taj strah niti osećaja griže savesti, i jedino što mene odvaja od pure 108% uncut psihopate, je ta mrtva empatija koja me svuda prati i progoni, a evo i sad me cima, mrš bre, mrš...

- Son of 365 & Draško over 2 meters L.H.S. -

I evo, tačno znam šta će biti, evo sad mi dođe da zaplačem zbog toga, desiće se to da ću ovog jednog slučajno malo jače da zabodem tom omanjom štanglicom, i tako mu iz nehata otvorim tu mutantsku naci lubanju, i onda će nažalost uslediti dugotrajni proces kajanje, što će dovesti do toga da noćima neću moći da spavam, a ja i ovako nikad skoro ni ne spavam, tako da ću morati da mu se izvinim ne bi li ućutkao nekako taj prokleti glas razuma u sebi, ne bi li našao konačno svoj mir i pokoj mi duši, te ga ovim putem zamoljevam da nikada, ali nikada sa gajbe ne izlazi sam, a posebno ne noću, jer ja mu zaista ne želim zlo, dakle znam da se pokajao zbog počinjenog dela u vidno zgudranom stanju, znam da nema ništa lično protiv mene (gistro), znam da će se odrekne Hitlera i Ljotića ne bi li ispeglao ovaj sukob, ali nažalost, bojim se da moj super-ego ne pada na te forice, te da je masakr običnom sekirom,  znači ne konkretno sečivom nego onom drugom, tupom stranom, skroz neminovan, dakle kad tad a bio je tako mlad. I OK, kapiram ja skroz da vam cela ova priča deluje kao plod bolesne mašte paranoičnog uma, glas ludaka, krik opsesivnog manijaka, a možda i kao čisto loženje da bi nekako začinio ovu priču u kojoj nema tuče sa obezbeđenjem, nema bahatih garderobera, o sukobu sa pijano-zgudranim gostima da i ne pričamo, tako da ono, možda je tako i bolje, jer ako sjutra-preksjutra napravim to delo, da organi gonjenja u meni ne vide autora-počinioca, jednom rečju umetnika, jer ja to nikako nisam, znači i da jesam ja nisam, da nisam jesam, znači zbun-zbun, da logično ne bi u tvorza trun-trun. Dakle, nisam čiko ja, ovoga mi obrnutog krsta nisam, ja sam samo hteo tetki lek, tj. od tetke sam hteo da uzmem lek, da, da, od tetke lek, pa u rečicu Pek da tražim zlato, jer ima jedan čiča, jedna časna starina, gledo sam na televiziji, on to još uvek radi na onaj old skul način since golden fever, prosijava onaj šljunak rumen, pa nekad naleti čak i na grumen, neću da vam se kunem, al' vaistinu tako beše, o tako mi ove adidas treše. Eto.

- Vitezovićeva & Drti D. -

No vratimo se mi ipak nastupu mlade vokalne solistkinje Zhizon, o kojoj ćete tek slušati, i vaistinu šteta što ne beše neko jače svetlo upereno ka "bini" jer bi sad imali i video snimak ovog veličanstvenog performansa sa sve mojom omiljenom pesmicom "Kad će sve ovo da prođe", za koju je Zhizon sama pisala liriku kao što čini i za sve svoje stvari, tako da vam umesto recenzije AKA rivjua koncerta podarujem tu pesmicu, zatim privju albuma + brdo fotki, a o Zhizon ćemo tek da pričamo podrobnije za koji dan kada izađe album u free downloadu, jer bukvalno svaka pesma je u drugom fazonu, što mi se posebno svidelo kada je ova prelepa devojka čarobnog glasa u pitanju, mada to i ne čudi ako vam nabacim podatak da je cura iz Zrenjanina, po meni najurbanijeg grada u Srbiji, i to ne zbog sad tamo nekih surovih građevina, mada ima i toga, nego upravo zbog genijalnih ljudi koji su otalen potekli (poseban pozdrav za Danielu, Cefa, Relju i celu ANTIFA ekipu, ONE LOVE, ONE WAR!). Znači, jedva čekam album u celini jer me ovo akanje sa jutjubom smorilo al' skroz. I da bre, za muziku pored Zhizon zadužen je i Nenad Stefanović - Japanac, inače čovek koji je tako pokidao taj bass da meni nije bilo dobro, a kao ja sam gistro bio vrli basista, šatro. Dakle to bi bilo to, a sad moja omiljena rstva, pa tako redom, i želim vam da uživate bar upola kolko sam ja preksinoć :)

- Japanac & Zhizon -

- MI vam ne nudimo NIŠTA, al' zato tražimo SVE! -

- U tami disko kluba...sekta je u kući! -

- Osmesi varaju, a posebno ovi nevini -

- THE STRAST! -