LSD: Kroz rajeve pakla (1998)

Bart Simpson, Supermen, Šiva, Spirala, Druid, Čegevara, Hofman. Nisu li vam poznata ova imena? Da, naravno, reč je o kartončićima sa sličicama raznih likova koji se u poslednje vreme masovno seckaju, grickaju, žvaću i gutaju po Beogradu i šire. Neki od vas se sad sigurno pitaju zašto ljudi rade takve stvari, koji će im ti kartoni bez ukusa i mirisa, i još pored svega: to se jede?! E, tu leži caka, jer svaki taj mali kartončić je natopljen najpoznatijom halicunogenom suptsncom: dietilamidom lizergične kiseline ili skraćeno LSD-25. LSD u narodu poznat kao "kiselina" je najpročavanija ali i najilegalnija upotrebljavana psihodelična supstanca. Otkrio ju je slučajno (ili namerno) u svojoj labaratoriji na Alpima 1943. veliki hemičar Albert Hofman. Proizvodi se polusintetički iz jednog parazita koji napada klas raži. Po svom dejstvu LSD spada u red najsnažnijih ali i najmoćnijih hemijskih supstanci koje ćovek poznaje. Samo 30 grama može da odradi 300.000 ljudi, verovali ili ne! Smrtna doza za čoveka je nepoznata. LSD udara direktno na mozak ali sa veoma malom količinom - dva stota dela mikrograma (0,00000002g). Ipak, to je sasvim dovoljno, a ostatak se ubrzo izbacuje iz organizma.

Kako radi LSD?

Pa nekad dobro nekad loše. Sve zavisi od dosta faktora. Efekat se deli na četiri faze. Prva traje od gutanja pa sve do punog dejstva. Ta je meni možda i najluđa jer dolazi do primetne promene percepcije, odjednom shvatate da se nešto menja al' niste još sigurni šta i kako. To traje oko sat vremena. U drugoj fazi ste već potpuno svesni promene. Posmatrate novu stvarnost i za neke početnike to može biti i veliki šok jer naš um nije naviknut na takve procese te koristi sva odbrambena sredstva a to ponekad vodi i u paranoju, paniku i čuveni "bad trip" koji je u nekim slučajevima jako blizak psihotičnim epizodama. To sam imao prilike i sam da iskusim. Toliki strah pre toga u životu ja zaista nisam iskusio. Stanje na ivici ludila, previše informacija za nenaviknut mozak, ma usro sam se živ.

Evo kako je Aldous Huxley opisao taj šok. Naša čula primaju gomile informacija iz spoljašnjeg sveta. U našem mozgu postoji ventil koji je dobro zategnut i propušta samo one informacije koje su nam neophodne za običan (ordinary) život tj. za opstanak: jedenje, spavanje, razmnožavanje, i sve u tom duhu. E, tu odjednom LSD nastupa i ruši sve te barijere pa ventil polako popušta i mi bivamo izloženi neverovatnoj gomili informacija i emocija koje nas samo zapljuskuju tolikom brzinom da nekad ne možeš ni da ih povataš. Taman se koncentrišeš na jednu stvar a već u sledećem trenutku um ti prelazi na sledeću i tako u nedogled.

Po nekim naučnicima naša čula su razvijena do nezamislivih granica ali samo mali deo tih spoljašnjih nadražaja zapravo dolazi do naše svesti. Neki čak tvrde da mi u svakom trenutku osećamo sve što se događa u bilo kom delu univerzumu. Po Haksliju LSD predstavlja vodič u uzvišeno stanje svesti. Naravno, sve ovo još nije naučno dokazano.

U drugoj fazi koja traje 4 do 5 sati dolazi do promene vizuelne, auditivne, taktilne, i štatijaznam percepcije. Menja se doživljaj vremena i prostora, telesne sheme, javljaju se sve vrste halucinacija: živahne slike, ejdetske slike (koje se vide i zatvorenih očiju), visokopovišena osetljivost na boje, "boje postaju zaista boje" tvrde iskusni konzumenti. Neverovatna je razlika između naše percepcije boja iz "obične" realnosti i boja na LSD-u. Nešto poput razlike između sive i jarko crvene, ako me kapirate šta oću da kažem.

Nema šanse da ja sad nabrojim sve promene percepcije ali pokušaću bar neke:

- iznenadne i česte promene raspoloženja i osećanja

- pojačano buđenje sećanja na doživljaje iz prošlosti za koje ste misli da ste ih nepovratno zaboravili

- depersonalizacija i raspad ega

- dvostruka, višestruka i fragmentovana svest (ovo može da bude nezamislivo zastrašujuće)

- ponekad imate osećaj da možete telepatski preneti misli drugim ljudima

- svest o sebi nekada skroz iščezava pa neki ovo stanje nazivaju i stanjem ego smrti

- sistemi vrednosti se menjaju iz korena

- mnoge naoko beznačajne stvari dobijaju veliki značaj

U trećoj nastupa postepeni oporavak, a efekti kiseline gube na intezitetu. Naizmenično se menjaju stanja psihodelične i uobičajene svesti. Na trenutke samo provaljuješ sitne tripove koji polako odumiru.

Četvrta i poslednja faza karakteriše se osećajem smorenosti i napetosti. Ko je radio Obedijale otprilike može da zamisli kako to izgleda. Nije baš prijatno, zar ne? Potpuni oporavak i povratak u "strejt" stanje nastupa tek sutradan.

LSD se niz godina koristio u eksperimentalne i terapijske svrhe u lečenju psihijatrijskih obolenja tj. ludila svih vrsta i oblika. To je skoro do kraja napušteno zbog mnogobrojnih navodnih neželjenih efekata koji su tek kasnije otkriveni. Naime, neki naučnici tvrde da LSD utiče na promenu na hromozomima čoveka, pa su se šatro zabrinuli, a do tada im nije smetalo da vrše eksperimente nad ljudima nedovoljno ispitanom supstancom i to bez njihovog pristanka (Mkultra). Znači, ti ljudi često nisu ni bili svesni šta uzimaju što je najgore od svega. Naravno, ni ta priča oko promenama na hromozomima nije naučno dokazana zbog prestanka sa eksperimentima.

Mnogi ljudi se plaše LSD-a, pa čak i ja koji sam iskreni štovatelj ove "svete hemije" ih totalno razumem i nailazim na razloge za takav stav i odbojnost. Jedan broj eminentnih naučnika na pitanje da li psihodelično iskustvo može da bude korisno za čoveka koji ne ispoljava znake izraženog duševnog obolenja, odgovara: "Da, ali samo za određeni broj ljudi i pod određenim okolnostima."

"Dosadašnja iskustva sa LSD-em govore da psihodelično stanje kod osobe oslobađa ogromne skrivene potencijale i direktno joj omogućava da se susretne sa svojim nesvesnim u prerušenom i u originalnom obliku, što za mladu i nepripremljenu osobu može da ima katastrofalne posledice. To znači da veliki broj osoba nikada ne sme da uzme LSD-25" - kaže psihijatar Stevan P. Petroviću u svojoj knjizi "Stanja izmenjene svesti", a ja kažem bravo čiča! Ko da bi odrasla i pripremljena osoba bolje prošla. Mislim da mi nemamo šanse da pretpostavimo kako će neka osoba reagovati na LSD. Petrović dalje piše: "Da bi bila u stanju da doživi samospoznaju, prosvetljujuće iskustvo pod delovanjem LSD-25 , osoba mora da bude visoko inteligentna, emotivno zrela, dobro prilagođena, da ima bogato životno iskustvo i solidno opšte obrazovanje." Hehe, pa baš takvi koje je ovde opisao nikada, ma ni u ludilu ne bi uzeli bilo šta slično. Znači, greška u startu jer džaba ti škola i sve ako sam nisi probao acid, i to važi za sve u životu a ne samo LSD. Ipak, matori je ispao car na kraju knjige gde tvrdi da LSD može da koristi teolozima, filozofima i antropolozima radi sticanja novih i produbljivanja starih znanja. Njegova knjiga je i pored svih primedbi najbolja od zaista malog broja knjiga na ovu temu koje su izdate u staroj Jugoslaviji. Toplo je preporučujem svima bez zadrške. Pored ove ima još nekoliko knjiga. To su "Aldous Huxley - Vrata percepcije, raj i pakao", "Sveta gljiva" (ne sećam se imena autora), Karlos Kastaneda - ceo opus, i naravno, moja omiljena "Timoti Liri - Fragmenti sećanja". To su jedine knjige koje govore o psihodeličnim iskustvima a koje su prevedene na srpski do sad.

Kad smo već kod Timoti Lirija valja napisati koju reč i o njemu. Čuveni guru psihodeličnog pokreta inače profesor psihologije, osniva polovinom 50-ih "Internacionalno društvo za unutrašnju slobodu". Moram da napomenem da je pre Lirija LSD korišćen isključivo u psiho-terapeutske svrhe. Tada dolazi do "psihodelične revolucije" i sve više ljudi uzima učešće u tripovima. Liri govori o sedam nivoa svesti od kojih se najviši (nivo atoma i elektrona) dostiže upravo uz pomoć LSD-a. On sam je imao do 1966. kada je uhapšen, 311 psihodeličnih iskustava a LSD nije zabranjivao čak ni svojoj deci. Tri osnovna cilja Lirijevog učenja i LSD tripa su:

- da otkrijete i volite Boga

- da otkrijete i volite sebe

- da otkrijete i volite žene

Da svedemo sav ovaj haos pa da završavam. Uzeti LSD ili ne? Moje mišljenje je da bi svaki čovek barem jednom u životu trebao da proba LSD. Time bi se po mom mišljenju suštinski promenilo stanje u društvu. Ljudi bi konačno shvatili da ne postoji samo jedna ustaljena, već bezbroj realnosti, te bi samim tim mnoge predrasude nestale, mnoge laži bi bile odbačene. Zamislite svet bez država, religija, vlasti i vlasništva, nasilja i ratova...ma upravo ono o čemu John Lennon peva...

Ne bih želeo da ovim tekstom ko fol podstičem "narkomaniju" jer to mi nije cilj, uostalom to je ionako zadatak države Srbije koji ona itekako uspešno obavlja. Toliko heroina na ulicama na izvolte pa i svih ostalih vrsta gudri, znači ništa to nije slučajno. Naime radi se o drogama koje sužavaju svest i kao takve su korisne bilo kojoj vlasti kojoj odgovara da gomila mladih ljudi uživa u iluzornim veštačkim rajevima sa standardnim razmišljama "ma zabole me za sve".

LSD je nešto totalno drugačije, jer tek tu zaista shvatite u kakvoj iluziji i prevari mi živimo. I za kraj samo jedan savet, ako ikada odlučite da testirate LSD na sebi otidite u prirodu, u šume, na reke i planine, a nikako na nekakve tehno žurke i slične pizdarije, jer tu LSD gubi svoj pun potencijal i pravo značenje. Hvala. Jay! :)

P.S. Ovaj "studiozan" tekst sam napisao još davne 1998. za jedan fanzin (Radenik) koji na kraju nije ni štampan, a imam utisak sad kad sam ga čitao da bukvalno ko da sam ga juče budžio, tačno ko da se ništa promenilo nije, a?!