Pavelić bez maske (2009)

Režija:
Jakov Sedlar

Ovaj dokumentarac bi rađe treb'o da se zove "Pavelić još više zamaskiran", no dobro. Dakle, biografski dokumentarac o ustaškom poglavniku Anti Paveliću, napravljen uz pomoć hrvatskog instituta za povijest. Priča počinje od toga gde se rodio (Hercegovina), gde je odrastao (Jajce), i već na početku biva sumnjivo kada autor Paveliću tepa sa "mali Ante", ko Tito kad je bio mali, sunce ti jebem ?! I što je najgore od svega, ovo je tehnički skroz dobro urađen dokumentarac, sa pregršt prajsles arhivskog materijala, i sa te istorijske pozicije do 1941. ovo je manje više korektan materijal, jer pored Pavelićeve biografije i uspona ustaške organizacije, ispovrnute su i neke jako zanimljive informacije i dokumenta, npr. ovde dobijamo na uvid, hrvatsku perspektivu događaja vezanih za pucnjavu u parlamentu kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1928. godine, kada je Puniša Račić, član Narodne Radikalne Stranke, iz pištolja usmrtio troje hrvatskih poslanika uključujući i lidera Hrvatske Seljačke Stranke, Stjepana Radića, a ranio još dvojicu. Zatim saznajemo kako i zbog čega je Pavelić morao da pobegne iz zemlje te da nastavi rad u emigraciji, gde je u Italiji uz pomoć Dučeovog fašističkog režima organizovao tajne ustaške kampove gde su obučavani dobrovoljci, i ono što je možda i najzanimljivije, kako su tekle pripreme za atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića.

Jedino što bi mogao da zamerim ovom delu do '41, je Sedlareva kuknjava o nepravdi koja je nanesena hrvatskom narodu u nametnutoj državi u kojoj su potpuno dominirali Srbi, gde je i kralj bio Srbin i tako redom, kao da zaboravlja da su Hrvati bili na poraženoj strani u prvom svetskom ratu, i da je moglo opušteno da dođe do podele banovine između Srbije i zapadnih suseda, ali naravno to iz hrvatske perspektive skroz drugačije izgleda i ja to donekle i mogu da razumem, uostalom zamislite samo kako bi to izgledalo da živite u državi gde bi glavni grad bio Zagreb, a na vlasti neka hrvatska dinastija. Realno, pre ili kasnije bi došlo do teorija zavere a onda i do opšte pobune. Samo i jedino iz tog razloga mogu da razumem tih par omanjih pokušaja falsifikovanja istorije, jer to svi narodi pomalo rade (a neki i po više), svako istoriju prilagođava sebi, i svojim dnevno-političkim potrebama.

Ali onda bombardovanjem Beograda 6. aprila '41 počinje rat u Jugoslaviji, i već 10. aprila Pavelić uspostavlja NDH i priča se iz korena menja, tako da Sedlar malo optužuje Pavelića za predaju skoro celog primorja Italiji, a malo ga brani kada je u pitanju genocid nad Srbima, i nalazi tako ta opravdanja tipa četnici koljači, strah od komunista, i sve što ide uz to, znači fazon toplo-hladno, malo ga pljuje, pa ga onda malo sažaljeva, brani, i tako u krug. I jako je zanimljivo da se Jakov Sedlar u ovom filmu otvoreno gnuša ustaških zločina nad Jevrejima, kada je istrebljeno čak 85% Jevreja koji su živeli na prostorima NDH, a od toga 18.000 ih je po njegovim izvorima ubijeno u Jasenovcu, a jedan deo prosleđen Nemačkoj. Za onoliko koliko se gnušao nad ovim zločinima za tolko je umanjio zločine učinjene prema srpskom narodu, i to sledećim rečima :

"Progon Srba nije se temeljio na rasnim ili sličnim pogledima (za razliku od Jevreja ?!), nego je počivao na ideji da oni trebaju biti kažnjeni za brojne zločine, koje su nad Hrvatima u Međuračju počinili jugoslavenski režimi. Ustaše su također mislili da je lojalnost Srba hrvatskoj državi više nego upitna, pa su ih i zbog toga promatrali kao prijetnju. Masovni zločini protiv srpskog pučanstva, uglavnom u ruralnim područjima Like, Korduna, Bosne i Istočne Hercegovine, potaknuli su Srbe na organiziranje pobune. Pritom su među Srbima djelovali četnički elementi koji su od početka zagovarali borbu protiv bilo kakve hrvatske države, i osvetu prema svim Hrvatima i muslimanima, što je za posledicu imalo strašne zločine, koje su nad njima počinili četnici. Vlasti NDH ubrzo su shvatile da masovni progoni Srba mogu nauditi i njihovim interesima (ajde, ma šta kažeš?) pa su do kraja 1941. odlučili promijeniti politiku (zakuni se?!). Tijekom 1942. čak su potaknule i pomogle osnivanje Hrvatske Pravoslavne Crkve (WTF ?!). Srbi nisu priznati pod svojim nacionalnim imenom nego su smatrani pravoslavnim Hrvatima (definitivni hajlajt), no njihov se položaj popravio posebice u gradovima (al' umalo)."

Dakle, sve je jasno, i ne bih više o tome. Dalje, Sedlar ukazuje na 'pozitivne' strane NDH, jer je za vreme rata došlo do procvata kulture u Zagrebu, pa tako dolazi i do razvoja radija i filma, izdaju se mnoge knjige, štampaju se tri toma hrvatske enciklopedije, a Hrvatsko Narodno Kazalište posećuju umetnici iz celog sveta (čitaj Japanci). I tu autor izbacuje najjaču izvalu, kaže da iako su se komunisti posle rušenjem NDH obračunali sa vodećim ljudima iz kulturnog i medijskog miljea, ipak je 4-orogodišnji rad na obuci kadrova i nabavci savremene opreme bio temelj daljnjeg razvoja hrvatskih medija, a posebno radija i filma, i to narator onako baš sa ponosom saopštava, kao neki konačan trijumf uprkos svemu, kao da se zaboravlja da su sva ta bogatstva stečena na mukama Srba i Jevreja koji su živeli na prostorima tadašnje NDH, jer odakle tolke pare osim od pljačke i tako te otimačine po Lici, Bosni, Slavoniji, pa sve ovamo do Zemuna. Znači totalno neodgovorno, al' ne bih ja sad da držim ovde lekcije o moralu jer nisam baš sklon, a i sve se to vrlo dobro zna.

Za kraj samo podatak da je Pavelić pred kraj rata ušao u pregovore sa Staljinom kako bi ovaj priznao NDH, ali o tome više u dokumentarcu, jer i pored svog ovog DNODNA ovde ispostavljenog, jako je zanimljiv za gledanje zbog tako tih informacija i gomile do sad neviđenog arhivskog materijala. E da bre, ne treba zaboraviti ni opširan info o Blajburgu, dok se na drugoj strani Jasenovac samo dva puta pominje i to onako usput. Zanimljiva je i priča na koji način je Pavelić uspeo da umakne pravdi i otperja čak do Argentine preko Austrije i Italije. Sve u svemu, ogromna sramota, ali ne moja, jer evo, baš sad gledam, dal' mi imamo neki dokumentarac ovog kalibra, gde branimo i opravdavamo naše zlotvore tipa Slobu i tako tu ekipu ? Nemamo, nego baš naprotiv, dosta kvalitetnih dokumentaraca je snimljeno gde se otvoreno osuđuju zločini koje su počinili Srbi nad drugim narodima sa ovih prostora, i ja to totalno podržavam, bez ikakvog razmišljanja.

Dalje, ovaj Sedlar je veoma poznat u Hrvatskoj po ovakvoj vrsti dokumentaraca, pa je '97 snimio čak i jedan gde je opevao Tuđmana za života, a napravio je i par propagandnih igranih filmova kojih se čak i sami Hrvati stide, jer šta reći o filmu kao što je Četverored ? No, u svakom slučaju ovo je must-must-see, u edukativne, pa i zabavne svrhe, što da ne, da vidite kako se iskusno laže, i kako se opušteno, bez blama, prepravlja istorija. (62 min)

Download :
http://rapidshare.com/files/313118165/Pavelic_bez_maske.part01.rar
http://rapidshare.com/files/313134656/Pavelic_bez_maske.part02.rar
http://rapidshare.com/files/313150724/Pavelic_bez_maske.part03.rar
http://rapidshare.com/files/313164287/Pavelic_bez_maske.part04.rar
http://rapidshare.com/files/313176348/Pavelic_bez_maske.part05.rar
http://rapidshare.com/files/313418858/Pavelic_bez_maske.part06.rar
http://rapidshare.com/files/313204434/Pavelic_bez_maske.part07.rar
http://rapidshare.com/files/313217815/Pavelic_bez_maske.part08.rar
http://rapidshare.com/files/313229682/Pavelic_bez_maske.part09.rar
http://rapidshare.com/files/313398478/Pavelic_bez_maske.part10.rar