Director:
Toby Keeler
Naslov objašnjava, "Lep ko slika", Dejvid Linč, biografija, od njegovog prvog animiranog filma iz '66, Six Figures Getting Sick, preko tako tih kratkih radova sa početka 70-ih, gde je eksperimentisao sa svim i svačim, pa do prvog proboja sa kultnim Eraserhead-om '77. Iskreno, nisam baš neki fan tog filma, isuviše mi je sve to mučno, to je možda i najteži film koji sam ikada pogledao, a pošto sam i ja rođen '77 ona "beba" me stalno podsećalo na taj nemili čin, tako da sam to morao skroz da potisnem. Zapravo, ja nikad nisam ni skontao taj film na pravi način, a mnogi su pokušavali da mi ga pojasne, al' džaba kad sam ja sve to shvatao isuviše lično, kao da konkretno mene proziva tim filmom.
Zanimljivo je videti lokaciju na kojoj je sniman Eraserhead. To je jedno dvorište u kojem su sagradili tu kućicu specijalno za potrebe filma, naravno kućice više nema na tom mestu ali je Linč organizovao ko neki omanji reunion ekipe koja je igrala u filmu, tako da možemo da vidimo i mamu i tatu, 20 godina posle, jedino bebe nigde nema, jadna beba.
Pored ovog kulta, obrađeni su na sličan način i The Elephant Man (1980) i Blue Velvet (1986), ali je najviše prostora ostavljeno genijalnom Lost Highway-u, to naravno najviše iz razloga jer je ovaj dokumentarac iz '97. Lost Highway (1997) je meni zasigurno najdraži Linčov film, i gledao sam ga jedno 3-4 puta samo u bioskopu. Taj film mi je nekako baš leg'o, jer ta atmosfera to je upravo ONO što ja tražim od filma, znači neka mešavina svih žanrova kojom dominira mistery-thriller, i kad bi se ja pito, ja bi samo takve igrane filmove gledo, ali nažalost nema ih baš puno, zapravo ima ih samo par. Dakle pravi blue-print za odličan film, koji može da se gleda iznova i iznova.
Treba pomenuti i okultnu seriju Twin Peaks. Zbog nje sam se još jednom našao na teškim mukama, jer ništa nisam kapirao i jako se nervirao zbog toga, bukvalno sve u seriji me nerviralo, a baš sam se svojski trudio da ispratim radnju, al' opet džaba. Koncentracija me više puta izdavala, dok je u isto vreme moja sestra opušteno pogledala ceo serijal barem 2 puta, i bila više nego oduševljena. I ja je onda pitam, ajde objasni mi šta tu ima tolko zanimljivo, gde je čar te serije, da i ja uživam jebiga, i ona mi objasni, al' opet džaba. Dobro, ako ništa barem sam pokazao dobru volju i želju. Linč nam ovde prepričava dogodovštine sa snimanja Twin Peaks: Fire Walk with Me (1992), i tu ima jedna baš opaka fora.
E, da bre, pored filma, Linč se bavi i nekakvom vrstom suludog slikarstva, gde budži živo meso i još svašta na te svoje 'slike' da bi privuko mrave i ostale insekte, i onda to izgleda baš onako surovo-bolesno. I videćete, Linč je jedna jako racionalna i prijatna osoba, što neki po njegovim filmovima baš i ne bi zaključili. Sigurno najbolje tumačenje tih skrivenih poruka koje nam Linč odašilje putem svojih filmova, je dao Slavoj Žižek u dokumentarcu The Pervert's Guide to Cinema (2006) koji vam preporučujem kao najjači dokumentarac koji se bavi filmom.
Pretty as a Picture: The Art of David Lynch je polu-biografski odrezak (uradak ?!) sa posebnim osvrtom na Lost Highway, na moju pogolemu radost, i sve što je snimio posle toga meni se najiskrenije nimalo ne dopada, ali i pored toga Linč je carina i jedan od genijalaca u toj umetnosti bizarnog. (80 min)
IMDB
Toby Keeler
Naslov objašnjava, "Lep ko slika", Dejvid Linč, biografija, od njegovog prvog animiranog filma iz '66, Six Figures Getting Sick, preko tako tih kratkih radova sa početka 70-ih, gde je eksperimentisao sa svim i svačim, pa do prvog proboja sa kultnim Eraserhead-om '77. Iskreno, nisam baš neki fan tog filma, isuviše mi je sve to mučno, to je možda i najteži film koji sam ikada pogledao, a pošto sam i ja rođen '77 ona "beba" me stalno podsećalo na taj nemili čin, tako da sam to morao skroz da potisnem. Zapravo, ja nikad nisam ni skontao taj film na pravi način, a mnogi su pokušavali da mi ga pojasne, al' džaba kad sam ja sve to shvatao isuviše lično, kao da konkretno mene proziva tim filmom.
Zanimljivo je videti lokaciju na kojoj je sniman Eraserhead. To je jedno dvorište u kojem su sagradili tu kućicu specijalno za potrebe filma, naravno kućice više nema na tom mestu ali je Linč organizovao ko neki omanji reunion ekipe koja je igrala u filmu, tako da možemo da vidimo i mamu i tatu, 20 godina posle, jedino bebe nigde nema, jadna beba.
Pored ovog kulta, obrađeni su na sličan način i The Elephant Man (1980) i Blue Velvet (1986), ali je najviše prostora ostavljeno genijalnom Lost Highway-u, to naravno najviše iz razloga jer je ovaj dokumentarac iz '97. Lost Highway (1997) je meni zasigurno najdraži Linčov film, i gledao sam ga jedno 3-4 puta samo u bioskopu. Taj film mi je nekako baš leg'o, jer ta atmosfera to je upravo ONO što ja tražim od filma, znači neka mešavina svih žanrova kojom dominira mistery-thriller, i kad bi se ja pito, ja bi samo takve igrane filmove gledo, ali nažalost nema ih baš puno, zapravo ima ih samo par. Dakle pravi blue-print za odličan film, koji može da se gleda iznova i iznova.
Treba pomenuti i okultnu seriju Twin Peaks. Zbog nje sam se još jednom našao na teškim mukama, jer ništa nisam kapirao i jako se nervirao zbog toga, bukvalno sve u seriji me nerviralo, a baš sam se svojski trudio da ispratim radnju, al' opet džaba. Koncentracija me više puta izdavala, dok je u isto vreme moja sestra opušteno pogledala ceo serijal barem 2 puta, i bila više nego oduševljena. I ja je onda pitam, ajde objasni mi šta tu ima tolko zanimljivo, gde je čar te serije, da i ja uživam jebiga, i ona mi objasni, al' opet džaba. Dobro, ako ništa barem sam pokazao dobru volju i želju. Linč nam ovde prepričava dogodovštine sa snimanja Twin Peaks: Fire Walk with Me (1992), i tu ima jedna baš opaka fora.
E, da bre, pored filma, Linč se bavi i nekakvom vrstom suludog slikarstva, gde budži živo meso i još svašta na te svoje 'slike' da bi privuko mrave i ostale insekte, i onda to izgleda baš onako surovo-bolesno. I videćete, Linč je jedna jako racionalna i prijatna osoba, što neki po njegovim filmovima baš i ne bi zaključili. Sigurno najbolje tumačenje tih skrivenih poruka koje nam Linč odašilje putem svojih filmova, je dao Slavoj Žižek u dokumentarcu The Pervert's Guide to Cinema (2006) koji vam preporučujem kao najjači dokumentarac koji se bavi filmom.
Pretty as a Picture: The Art of David Lynch je polu-biografski odrezak (uradak ?!) sa posebnim osvrtom na Lost Highway, na moju pogolemu radost, i sve što je snimio posle toga meni se najiskrenije nimalo ne dopada, ali i pored toga Linč je carina i jedan od genijalaca u toj umetnosti bizarnog. (80 min)
IMDB
DOWNLOAD :
http://www.megaupload.com/?d=D0PLPRIU
1 comments:
Pretty as a Picture: The Art of David Lynch (1997) - new MU link added!
Post a Comment