Banja Vrujci - gistropis vol.3

Pre nego što pređen na treći, finalni dan, mora još da napomenem da smo prethodnog dana imali omanju frku u prodavaoni kako prodavnicu-granap zovu moji Banjalučani. Naime prvi dan smo sjebali malo too much para na onoj pijaci i to naravno na kajmak tako da je budžet za preostala 2 dana bio isti ko što sjebašmo ovog prvog. Jebiga, ako je alavost greh onda sam ja grešnik, a ako je kajmak droga...dalje znate. Uglavnom, frka je nastala jer se mom sapatniku Maji prohtelo da pije TURSKU, ej bre TURSKU kafu pored ovog Nesa. Naravno ja to nisam smeo dozvoliti jer ko što napomenuh, mi smo časna kuća, stara (gistro) zemunska porodica, a sa druge strane tu je Grčka konekcija, i eto kakav smo mi Srbi narod-stoka, u Grčkoj ako naručiš tursku kafu samo te bledo pogledaju, a budeš srećan ako ne budeš i prebiven u nekim severnijim delovima, jer to nije turska kafa no je grčka, dok je kod nas to kao opušteno, mi i dalje pijemo tursku kafu, volimo te Turke pa to ti je, a onda mi ovi naci(onali)sti sernjaju nešto o robovanju pod Turcima, o Kosovskom Boju, a očigledno da im je prijalo pod Turcima čim nisu to odjebali ko časna braća Grci.

Jebote, sad gledam, pa da ne beše tih Turaka i Kosovskog Boja o čemu bi sad 20 godina kenjali i tako u nedogled, dakle Srbi treba da budu zahvalni Turcima za Kosovski Boj, jer da ne beše te bitke mi ne bi imali niti jedan poraz kojim bi se kurčili okolo, naravno ovde govorim o periodu do ovih poslednjih ratova jer je to sve bilo štelovano. Dakle ne mogu da govorim o porazu od komšija Hrvata jer su imali leđa, a i podršku Slobe ako ćemo iskreno, isto tako ne mogu da govorim o porazu od Šiptara jer je to bio rat sa NATO paktom, znači mi jadni sad nemamo ništa što može da se poredi sa Kosovskim Bojem, nije ni čudo što se to tolko potencira, jer realno nema rata u kom mi nismo pobedili, setimo se balkanskih ratova, pa onda prvi svecki, drugi svecki, svi moji preci su se vraćali iz tih ratova ko pobednici i jebači s kurcem, a ne ko neki bez kurca , jer činjenica je da su Srbi izneli partizanski pokret iako su na grbači imali i ovaj četnički, a šta bi tek bilo da su se te dve vojske ujedinile ja ne smem ni da zamislim. Dalje, naša braća muslimani, to su isto u neku ruku Srbi, samo Srbi koji su časno izabrali drugu veru, i ja zaista ne vidim šta tu ima loše, i to kad čujem poturice, ovo, ono, pa smuči mi se život, ko ste vi da nekog nazivate poturice oj hrišćani jebem li vam svetu neđelju, pa bre i vi sami ste onda po tom principu pohrišćanjeni, jer mi, Srbi, smo oduvek bili pa i sad smo ako ćemo iskreno, pagani, čitav naš sustav se zasniva na paganskim obredima, pa čak i ti gistro hrišćanski tripovi su zapravo "paganini", jer kakav bre crni badnjak i njegovo loženje, koga ložite, evo samo od toga da pođemo, dakle samo fali još da se goli poskidate i hop-cup oko vatre, niko razliku ne bi primetio, ali to je opšte poznata stvar, to čak i oni znaju al' se naravno foliraju, jer glavna odlika hrišćana je upravo to foliranje, i ja to zovem "namerna žuta mrlja", znate ono kad se na oku pojavi mrlja tj. blind spot i onda ne vidiš nešto što ti je tu ispred nosa. I sad da pitaš nekog hrišćanina a kako ovo ako ste vi pravoslavci on se ne bi ni pravdao, samo bi te iskulirao ko da ga ništa nisi pitao, jer to je to kuliranje suštine i laganje samog sebe. No dobro, njihova stvar. Uglavnom, naša braća muslimani, mi Srbi smo se jako ogrešili o njih, a posebno u Srebrenici i Sarajevu, jer ako ti takve najveće grozote činiš svom narodu, svojoj krvi, pa jebote kakav si ti to čovek jebem li ti majku majčinu. Al' nije ni to, ajde ti koji su ubijali svoj narod u duhu svetosavlja oni su danas već otperjali, ali ovi što su ostali da ih pravdaju, e to je najgori ološ i sramota, i njih treba jebati i to loše, najlošije. Jer ako tako rade sa muslimanima kojih i nije tako malo u Bosni, šta tek da očekujemo mi ateisti i ostali kojih ima daleko manje, nas ima da potamane ko zečeve.

I da ne budem pogrešno shvaćen, ne kažem ja da su sad Srbi neke protozoe pa da su svi ostali južnoslovenski narodi nastali od njih, nego jednostavno svako treba da ima pravo da bira, uostalom evo i mi u Srbiji imamo problem sa pravoslavcima, postali su izuzetno agresivni, svako ko je ateista ili agnostik ili bilo šta drugo, označen je kao loš Srbin i slično, i zato ja kažem e to malo morgen, jer JA sam veći SRBIN od sviju njih, jer ja sam se vratio korenima a oni ostali na ovom nametnutom patetičnom hrišćanstvu, JA sam prihvatio gnosticizam a oni neki užas od pravoslavlja, dakle najgoru verziju pravoslavlja mi imamo ovde, a samo kad bi malo otišli u Grčku pa videli kako treba sa tom verom smirili bi se, nego se napalili ko mladi majmuni i udarili po najvećem ekstremizmu, i zaista me čudi što ziloti ne preuzeše vlast u SPC, jer šta koji kurac, ako si fanatik, brate idi do kraja, budi zilot a ne neka pičkica, neki gistro-pravoslavac što loži badnjak, nabijem vas na kurac časni sve.

Ali nismo ni mi, PRAVI SRBI, naivni, dakle sve nas je više, iz dana u dan, ateisti, agnostici, pagani, gnostici, polako se množimo, jer daj bože da se Srbi slože i umnože, i jednog dana ćemo se ujediniti i oterati tu pošast hrišćanstva sa vlasti, dakle GOTOVI SU, samo je pitanje vremena, a pošto po Abraxasu vreme ne postoji nego se sve dešava sada i odma', ta stvar je rešena, hrišćani su se vratili u svoje zemunice a mi uspostavljamo sklad sa prirodom i slavimo stare bogove, the ancient ones, anarhija dolazi spontano, al' ne u smislu anarhizma i kenjanja, nego ovako, jednostavno jedini zakon je Kroulijev zakon, i naravno prirodni zakoni, gde ja činim sve što je u mojoj moći da bi opstao, ali bukvalno sve, i onda tu nema ni zatvora ni bilo kakvih represalija, jer ja imam pravo i da ubijem ako je to u cilju preživljavanja. SURVIVAL burazeru.

Jebem ti hrišćane opet mi pokvariše ovaj putopis, da sad evo ne znam de sam stao. Da, turska kafa i licemerje ovih Srba izdajnika, dakle moj sapatnik oće tursku kafu u časnoj grčkoj kolibi, da ne kažem južno-makedonskoj, pošto se moja rodbina tamo izjašnjava i kao severni Grci ali i kao Makedonci, e tu izbi svađa nesrazmernih srazmera, jer ipak ja šetam tu tetovažu Miloša Obilića ali ne zato što sam Srbin folirantskog podtipa, nego zato što sam pravi Srbin, junačina, koji ceni Miloša Obilića ko što ceni Vladu Dapčevića il' Branka Ćopića, Svetislava Basaru il' Predraga Sarapu, ali to nije ONA tetovaža, ovo je navijačka aka hool tetovaža, jer Obilić je bio jedan od Vitezova Reda Zmaja Svetog Đorđa, preteče Vitezova Reda Zmaja Vlad Cepeša, najvećeg Rumuna da ne kažem Srbina kojeg je svet poznavao, ali i preteča velikog anarhiste i Srbina, Gavrila Principa, jer Princip i Obilić su sličnu ako ne i istu stvar uradili ako izuzmemo faktor vremena koje doista ne postoji. I te samoubilačke akcije su oduvek bile odlika svih pravih fanatika, a svi znamo koji je moj stav po pitanju FANATIZMA. Uostalom fanatizam je i umetnost, fanatizam je ljubav, fanatizam je rat al' ne ko ovaj jajarski iz 90-ih, jer to je bio rat pijanaca i drogiranog ološa, to nije častan rat za opstanak, nego isključivo pljačkaški, a to nije prirodno, to se protivilo prirodi i naravno da je bog (priroda) to kaznio kako i priliči pa sad kukumavče na sve četiri strane. More kukajte pičkice, i treba da kukate kad ste išli protiv prirodnih zakona, al' džaba sva priča, oni ništa neće naučiti iz ove katastrofe nego će se stoka seljačka poklati ponovo samo da im se ukaže prilika, npr. EU se raspadne i eto njih pa jovo nanovo, e to nećemo dozvoliti, tj. barem ja neću dozvoliti pa makar nabavio atomsku i dig'o ceo Balkan u vazduh, a pošto planiram da se obogatim vrlo skoro to nije neko moje sad bulažnjenje, jer bolje da izginemo svi od atomske nego pojedinačno od noža, kame, čakije, testere, čekića, malja i čega sve ne. Dakle NO PASARAN, Stevan Sinđelić i ja postaćemo jedno, te stvoriti novi Balkan ni iz čega, ko Feniks, ptica čudnovata što iz pepela se diže, a za radijaciju koga zabole, ako nas ovo obogaćivanje osiromašenim uranijumom nije skresalo do sad pa neće vala ni nekaka pičkasta radijacija.

E da, mal zaboravih, oj hrišćani ništa se vi ne plašite, vaše hramove i manastire nećemo dirate, dakle Studenica i ostala zdanja će ostati u originalu, i tamo ćemo vam dati da vršite svoje funkcije u miru, jer ipak mi za razliku od vas poštujemo drugojačijost, pa možda i vi nešto naučite pametnoga od nas.

I tako, na kraju JA, kao dobar srpski domaćin ipak prihvatim da puknemo pare za tursku kafu ali sa uslovom da se zove grčka ili srpska barem dok smo na imanju i u kolibi. I bi tako.

A sad treći dan. Dakle ja usto opet u 7, ali ovaj put rešio da ne budim sapatnika jer nema svrhe, nego lepo otišo do Milovana, on naravno budan, ponudio me rakijom jutarnjom, ja reko jok, jer ipak ne volim to tako izjutra mada je dobar trip kad te razdrmusa ona domaća butlegerka. Tu se mi raspričali, onda kako je malo sunce zagrijalo prešli u bašču, tu seli, što se kaže razgaćili se bahato, smejali se od tije nekije priča iz mladosti, ja mu prič'o kako sam mu umalo ubio unuka pijukom jedne godine, to kad smo bili klinci pa taj unuk godište moje sestre, i sad kao igrali se, moja sestra i on su kao mama i tata a mi deca smo njegov stariji buraz i ja. I naravno kao pošalju oni nas u njivu da okopavamo, i ja mu ga dajem, a on stao iza mene i kao nadgleda, kritikuje, kara ako nešto ne valja, i ja kako sam zamano unazad, a ovaj se preblizu primakao, ja ga onom oštricom al' tačno tamo gde mu je treće oko, tako da ovaj pade i krenu da plače. Nas dvojica gledamo, reko jebote ubi dete, jer ladno sam mogo pijukom da mu probušim lubanju, i sleću naši roditelji niz padinu, jer ovaj urla ko da ga je neko pijukom zabo, i ono tačno vidiš otisak na čelu, e tačno tamo gde je Čarlijeva svastika, dakle otisak, onako kvadratić mali, jer pijuk ima takav oblik na tom zašiljenom delu a sa druge strane motikica za ove koji ne znaju kako to izgleda. Ajme meni, kako sam ja tad najebo, em što su me prokleli svi živi, em što sam moro danima pognute glave da 'odam, a ćale kad me dovatio tu sam već bio dovoljno istraumiran da batine nisam ni osetio. I tako umalo ja završi u Kruški sa 10 godina il' tako nešto, jer da sam samo malo jače cimno ode lubanja klincu.

Deda Milovan na moje čuđenje nije imao pojma za taj incident, al' u to se probudi Maja, te otidoh da joj pristavim njenu mudžahedinsku kaficu, da bar jedared ispadnem čovek iako sam Srbin. I vaistinu, na keca sam se setio kako se pravi ova kafa, zatvorio sva vrata i prozore, pustio plin, uvatio Maju iz sve snage da ne mož da pobegne i odosmo lagano u džehenet. E tako se to radi u mašti, a evo šta je bilo na javi, dakle upalio plin, provrila voda, skino džezvu, turio jednu podebelu kaš'čicu kahve, vratio opet da dovri i to je to, pičkin dim, što bi rekli ovi što vole da psuju. Maja zemila kahvu te smo otišli svi zajedno do Kurajbera koji je i dalje kulirao u ladu. Seli tu, i zapodenuli priču o rakijama, ja pričo kako se to u americi radi, moonshine i to, a on meni kako on sam pravi sebi orahovaču al' bez kazana i tih sranja, nego na onaj baš pravi butlegerski način, pošto i inače njemu ne prija rakija ova ljuta, sjebo nešto želudac, tako da pravi ovu orahovaču po specijalnom receptu, čak mi je i ispričo recept, dakle oraj mora da bude mlad, tj. mali oni oraščići, i nešto 34 komada npr., pa onda med i preko toga razne travke kojih ima tu da se naberu, majčina dušica, bosiok, kim, čak i kantarion stavlja ako me sećanje ne vara, i tek onda malo šljivovice preko. I to tako drži par meseci ili nedelja, nisam baš ispratio taj deo recepta, uglavnom, na kraju je i izneo plod svoga rada da nas počasti. Ja u prvi mah nisam teo ni da čujem, jer imam loša iskustva sa rakijama, mnogo me boli glava, ali Maji se lice ozari odjedared jebotebog, valjda je čula tu da ima neka biljka od koje se pravi sirup onaj za decu, a kad se tome doda med to onda ne mož da bude loše, i deda Milovan joj sipo i ova se oduševila, ja reko pa ako valja Maji vala ima da valja i meni, i cugnem ja iz njene čašice 3 gutljaja (po srpski, zna se) i ono stvarno dojaja, da piješ masovno a da ni ne provališ da si se odvalio. Maja popila tri čašice i sva se zarumenela, ja reko dojaja, takvu te volim, ljubi te brat, kako si mi samo slatka ko seljančica što ovčice uz potok tera. I tako, u svoj toj priči i radosti oko orahovače, ja skroz zaboravih na Ravnu Goru, tj. odložih je za sutra jer smo tu odlučili da ostanemo još jedan dan.

Tu već došlo vreme ručka i aj kao da se jede, al šta kurac jesti, Maja uzela onaj svoj kajmak da ga dokusuri, a ja šta ću, reko sebi, ma samo da se ja najedem pa nek posle i povraćam, i pojedem do kraja onih po kile pokvarenog ili možda čak i otrovanog u duhu pravoslavlja kajmaka. I zaista, ne mogu da kažem da mi nije prijao, posebno sa paradajzom, smazo sam ga ko ništa. Al' jebiga posle sam logično snosio posledice, ali pošto sam već bio spreman na njih nije mi teško palo, dakle najeo sam se udarnički, malo sačekao da osetim taj užas u stomaku i otišo da povraćam. Povraćam ja kad ono jebote sve crveno, ja reko da nije krv majku im jebem seljačku, a onda se setim da paradajz još nije sagorio pa je dao tu boju povraćki, mada ne bi me iskreno čudilo ni da je bila i krv, jer takvi su ti pravoslavci, rak rana srpskog naroda, ne podnose nas što smo sa bogom na prst u bulju, jer dok oni mora tamo celog svog patetičnog života da se mole, da budu ponizni, bogougodni, bogobojažljivi, mi sa bogom na pička ti materina, samo ga zovnem on dođe, de si brate, de si kralju, š'a ima, kako žena, deca i slično, dakle ljubomorni ko psi što mi možemo direktno da razgovaramo sa bogom a oni moraju preko posrednika koji to još debelo naplaćuje, i još te na kraju i ispali, pa ni ne vidiš svog boga, odeš pravac u crnu raku a ovaj ti pokupio svu kintu. Užas, mislim, žao mi ih, al' ko ih jebe, svako živo biće ima slobodnu volju da bira kojem će se carstvu prikloniti, dakle njihov izbor je da budu ovčice što blejeći idu na klanje, to im niko nametnuo nije, al' zato vole da se kurče, kao MI, SRBI, PRAVOSLAVCI, e to malo morgen, pre će biti VI, SUBHUMANOIDI, KURCI a MI, SRBI PAGANI I OSTALI, SVIH DUGINIH BOJA, BEZ RAZLIKE jer srpski narod je od pamtiveka bio SLOBODARSKI narod a ne TLAČITELJSKI koji maltretira sve drugačije od sebe, jer ako ćemo iskreno, mi smo jedan od retkih naroda koji je KRVLJU STEKO SVE, pa pička li vam materina KO je ginuo na Solunskom Frontu dok su nam pizde Francuzi "čuvali leđa", ko je ginuo po 100 za jednoga, koga su vešali po centru Beograda, ko je jurišao sa pesmom na usnama po bosanskim brdima i hrabro primao metak u grudi ko da ga odlikuju ? Pička vam materina da vam pička materina, i još sad ovi naci(onali)sti 'oće da malo menjaju istoriju pa kao ide priča komunisti su posle rata pobili 100 iljada Srba, pa se onda javljaju Hrvati sa Blajburgom, i još ih nije blam da se javljaju, kao stradali žene i deca, ma najbolje da su žene i deca bežali, zna se ko je bež'o, onaj koji je napravio Jasenovac majku li vam ustašku, pa i ovi četnici mi se nešto tu sad kurče, traže Dražin grob, trla baba lan da joj prođe dan, a vamo sarađivali sa okupatorom, to ko sad kad bi ja sarađivo sa NATO paktom za gistro dobrobit srpskog naroda, mojne ta foliranja, i ne kažem ja ništa, i komunisti su imali svoje talove sa Nemcima, ali ČINJENICA je da je većinu NOB-a na svojim plećima iznela sirotinja raja koju je boleo kurac za mrtvi komunizam, jebo ih Staljin, sa sve Titom i Trockim, a posebno Trockim, jebem li vam majku boljševističku da vam jebem, i što je najgore čujem po Beogradu se javile nekakve Trockističke grupe i ima ih gomila, i to samo iz razloga jer tih trockističkih internacionala ima mali milion u svetu tako da ja kad bi danas osnovo svoju grupu i ja bi mogo da uletim u neku od tih internacionala i onda da putujem, da se zajebama, da drkam kurac i slično. Šljam bre, šljam, a da ne govorimo o ovom pandurskom doušniku Pavlušku Imširoviću koga ja zovem i Babi Pavluška jer me neodoljivo podseća na Babija iz Šijanovog filma, to je tek zlo koje sve proziva, vređa jer zna da je na samrti, operiso srce i zna da niko neće da ga bije da ne bi robijo za budalu, jer šta, malo ga gurnem on padne, baci kašiku i ja odgovaram za ubistvo iz nehata ili koje već. Beži bre u kurac. I on mi je sad tu neki faktor, kao on i Latinka Perović, ej bre, koji ste vi mangupi u pičku materinu, bio u zatvoru, nije hteo izađe kad su ga puštali, samo da bi povećo sebi dužinu robije da bi mogo posle da se kurči, i zaista, na tom foliranju iz 70-ih zasnova čovek ceo svoj život, ko sad kad bi ja živeo od slave iz 90-ih, da idem okolo i pričam "ja sam sviro u UNISONu, ja sam sviro u UNISONu, ja sam sviro u UNISONu, ja sam faca zato", DNO bre. Pa onda ovi novi, nacional-boljševici, čak znam jednog fašistu koji je u tom tripu skroz, kao panslavizam ali i nacizam, ali ni do njega se ne može dopreti, zvao ga ja na "pregovore", ostavljo mu mobilni, molio, kumio, al' džaba, jajare su to, a Srbi nisu jajare, dakle ko zna čija krv mu teče venama, još onako tamnoput, crne kose, podseća na Tomu iz mlađih dana, dakle neka Rumunija il' tako nešto, a možda čak i Turska pošto je izbego iz Hrvatske i tih krajeva. A što je još gore ja se već jedared video sa tim "čovekom" pre par godina, kao da popričamo, i ja naravno odvaljivo jedno čuku vremena, nema šanse da fore nisu bile smesšne jer taki sam čovek, a ovaj ni osmeha, znači onaj Tomin kez sa bilborda je za ovog idiota premija, e takvi ljudi su najgori, koji ne umeju ni da se nasmeju, i normalno da sve oko sebe mrzi kad se nikad ne smeje, ceo život mu satkan od mržnje i paranoje. E to je bolest, a ne ova moja prehlada.

Dakle većinu Narodno-oslobodilačke vojske su činili borci seljaci koji veze sa komunistima nisu imali i zato su partizani i privukli daleko više ljudi od četnika, jer u srži srpskog naroda pa i većine ostalih naroda sa ovih prostora je taj otpor prema autoritetima, prema kralju, državi, i oni su samo čekali rat pa da ruše to sranje, a posebno ovi moji Krajišnici, jer to je taj "patarenski tip", jer pričo mi drugar koji studira antropologiju da su na tom prostoru Bosanske Krajine pre Slovena živeli Patareni, il' tako nešto, jebemliga.

No ja sam opet odužio, ovi hrišćani me sjebaše načisto, daj da finiširam ili bar da svršim. Dakle finalna akcija, šifra Dule. Se sećate onog Duleta iz Novog Sada što sam ga pomeno na početku balade, onaj koji ima kuću odma iznad mene, e taj Dule je realni alkos, ali ne bilo kakav nego fazon gajba piva dnevno puta rakija pa ti vidi. E, i ja se setio da kad sam gostovo tu sa sestrinim društvom pre jedno 6 godina (zlopamtilo) da sam cirkao tu sa Duletom i pomenusmo nešto mog pokojnog deda Đaju aka Jebivetra, i ovaj meni ladno kao uh i tvoj deda je voleo da popije, samo je krio, kad Rada (moja baba) nije tu, kao baš se odvaljivo, a ja znam provereno da moj deda od '73 kap alkohola nije popio, cepao samo tut-gut i sokove jer je bio lečeni alkoholičar, al' ne znam ni ja zašto, ja tu pređem Duletu preko te notorne laži, jer sam ga tad cimao zbog nekog cinkarenja, naime cinkario je moju švecu i njeno društvo Radi da su kupovali rakiju od Stane i opijali se, pa mu reko mojne to jebiga, to je starija žena, što si takva tračara, ona se jebiga potrese jer je imala loša iskustva sa dedom u mladosti, zapravo cela naša familija sa obe strane po muškoj liniji je alkoholičarska mada to i nije sad neka novotarija, takvih je 70% po Bosni i Srbiji, da se ne lažemo. Uglavnom ja odem te godine kući sa tom informacijom, koja me ipak malo kopkala, znaš ono, kreneš da razmišljaš malo, pa isceniraš neki scenario gde bi nešto takvo zaista moglo da se desi, znači da je ovaj cirkao kad je bio solo, kad je baba bila po pregledima u Beogradu, pošto je njen hobi da ide po lekarima non stop. Ali opet gledam, pa jebote ako baba nije bila prisutna tu su uvek bili Milovan i Mara koji nema šanse da bi mu dali da pije a posebno pokojna Mara koja je bila žešće zajebana po tom pitanju. I vidim ja tu nešto ne štima, reko daj da rešimo to pitanje po kratkom postupku, da istražimo taj incident. Zovnem Milovana a Milovan taman kreno kod Duleta sa motornom testerom da mu seče neke grede, i ja reko Milovanu taka i taka stvar, čast mog deda Đaje me obavezuje da skinem tu ljagu sa njegovog obraza koju je ovaj pijani ološ nabacio. I Milovan se složi, ja mu reko, ti samo kuliraj, malo kao glumi dobrog policajca a ja ću ovog zajebanog. I skinem se ja do pola onako isečen sav i uništen, odemo gore, Dule mi pruža ruku ne prepoznaje me, a ja stavio ruke iza leđa i neću da se zdravim s njim, reko nema zdravo donesi stolicu, i ovaj ode zbunjen po stolicu nije mu ništa jasno. Reko jel se ti mene sećaš, on JOK. Milovan dobacuje: "To bre Radin unuk, Bojan, kako se ne sećaš ?". A jes malo se prokrupnjo. Ja reko da li si ti isti onaj Dule koji je pre jedno 6 godina meni rekao da je moj pokojni deda Đaja, moja uzdanica, moj uzor, krišom cirkao kad Rada nije bila tu ? Ovaj, kao ja to nisam rekao, nema šanse. Šta bre nisi rekao nemoj da vadim stenogram! Duletu tu već nije bilo dobro, pa je Milovan dobacio, ma možda si bio pijan, a ja sav namršten i ljut nastavljam, priznaj da si lagao, em što si cinkaroš što je dokazano, em što lažeš ko pas a i vređaš mog pokojnog dedu, a samim tim i mene jer sam ja pokupio najviše osobina od njega. I ovaj kao tuc-muc kao pa možda ako sam bio pijan, i ja reko e tako kaži, ispadni čovek, Srbin a ne da mi se vadiš ko pička. I tu malo popustimo, ja mu kažem da smo hteli samo malo da se našalimo ovaj se tu ozari, krene da vadi gajbu sa pivom, sedamo, dolazi i Dragan, original seljak al' onaj dobar seljak, dobričina, muž od ove Stane od koje smo ranijih godina kupovali rakiju. Inače njegova najstarija ćerka, Snežana, mojih godina, sa kojom sam se igrao ko dete, overila od neke gudre, ma užasna priča, bila najbolji matematičar u Valjevu, sve super, upoznala tu neki beogradski ološ u Vrujcima, dirali se nekom gudrom, ko zna šta je tu sve bilo, i ona overi, i sad taj tatin sin umesto da zove hitnu pomoć on je samo odnese u šumu i malo prekrije granama i lišćem, i nije je bilo danima, seljaci organizovali potragu, digo se ceo kraj, i nađu je, i ovaj ološ što što joj dao gudru dobije samo 2 godine zatvora, kao za omogućavanje il' kako se to već zove, umesto da je odgovarao i za ometanje istrage, prikrivanje dokaza itd. Ali jebiga, neko buržujsko dete, vila odmah iznad bazena, i ne moš mu ništa. Uglavnom veliki bedak jer je devojka baš obećavala, taman se izvukla iz tog sela i iz bede u kojoj su živeli pa i dan danas žive. Sreća pa imaju još dve ćerke koje su takođe uspešne, ova jedna studira Rudarski u Beogradu i tako. Uglavnom mi tu zaseli, počela neka kiša da pada, al' ne da pada nego baš da ubija, ali uz pivce i pljugice milina. I onda je tu bilo i smejanja i svega, Dragan kad izvali to je pad ničice, Milovan takođe, Dule svoje novosadske, beše baš dojaja, al' sve to prekide jedna nenadana akcija, gde je na kraju došla sestra sa dečkom po mene i Maju kolima, pošto ćale nije mogo jer je gistro bio pjan, a zapravo nije hteo jer smo u svađi, ali ne sumnjam nimalo da je bio pjan. I eto, propade mi Ravna Gora, al' zato u septembru kada nisu vrućine planiram da odem na bar 7 dana da mu ga dam u fulu, da nadoknadim sve što sam ovaj put propustio. Eto. Peace. Maja. One Love.