Review: Carl Panzram: The Spirit of Hatred and Revenge (2011)

Director:
John Borowski

Runtime: 80 min

Carl Panzram. Samo ime ovog čoveka izaziva jezu i strahopoštovanje, ali to je samo spoljašnost ove zaista kompleksne ličnosti, jer ispod se krije mnogo, mnogo dublja priča, teška ko crna zemlja. Jedini filozof među serijskim ubicama, jedini koji je to skroz iskreno i veoma pismeno dokumentovao u svojoj autobiografiji. Njegovi čuveni citati su čak svojevremeno stigli i u Srbiju, gde na početku Šijanovog filma "Davitelj protiv davitelja" iz 1984-e, ide ono legendarno "Voleo bih da celo čovečanstvo ima jedan vrat sa mojim rukama oko njega."

Dugo smo čekali na ovaj dokumentarac, neki od nas i preko 3 godine, ali vredelo je, jer do sad smo o Panzramu pogledali samo solidan igrani film Killer: A Journal of Murder (1996), gde ga je maestralno odigrao James Woods i to je to. Dokumentarac, pa makar i onaj televizijski nikad nije snimljen.

Dakle, radi se bukvalno o premijeri, i izuzetno mi je drago da se tog posla prihvatio najfanatičniji, a samim tim i najbolji true-crime reditelj John Borowski, koga ponajviše znamo po masterpis dokumentarcu o Albertu Fishu. E, ako ste gledali Alberta Fisha, ovo vam je jedno 7 puta jače, što zbog same priče, što zbog predrkane produkcije i ljudi koji govore u filmu, pa tako npr. John DiMaggio se našao u ulozi Panzrama u re-enactment scenama, a tu su i standardne legende, moj omiljeni Joe Coleman i Katherine Ramsland, koju znamo po odličnim tekstovima na CRIME LIBRARY sajtu.

Nije bilo nimalo lako snimiti jedan ovakav film, jer smrtna kazna vešanjem nad Panzramom je izvršena još davne 1930. godine, tako da nema živih svedoka, osim ako u to ne ubrajamo arhivske snimke tada već matorog zatvorskog stražara Henry Lessera, bez čijeg zalaganja priča o Panzramu nikad ne bi videla svetlost dana. I baš zato moram da pohvalim izuzetno odrađen re-enactment deo ovog filma, jer ovakvim fazonom je ta priča dignuta na skroz viši nivo, od onih početaka Errola Morrisa u The Thin Blue Line pa sve do danas, jedino Borowski je uspeo da nas ne smori tim scenama. Dalje, izbor glumca koji igra Panzrama je više nego dobar, jer ipak je to bio čovek bre, ljudina, a ne tamo neki ispijeni James Woods, koga inače zaista gotivim kao glumca.

Priča u filmu je biografskog karaktera, pa tako pratimo Panzrama od njegove rane mladosti pa sve do smrti, što je vaistinu podvig, jer trebalo je sve to istražiti, da bude tačno, a nikako površno, pa nije ni čudo što smo na film čekali i jače od 3 godine. Takođe jako zanimljiv deo je preispitivanje autora dal' je Panzram stvarno govorio istinu kada je tvrdio da je ubio 21-u osobu, jer dokaza za to nema, sva ubistva su se desila navodno po Afrikama i tako tim zabitima, gde je to tada bilo ko dobar dan, pa se nije ni beležilo, nit' se vodila bilo kakva istraga. Jedino dokazano ubistvo je ono poslednje, u zatvoru, koje je počinio sa namerom da dobije smrtnu kaznu, što mu se ubrzo i ostvarilo.

Film je urađen u jako mračnom tonu, pa je takva i muzika koju ispunjava vaistinu zlokoban glas John DiMaggio-a. U filmu su nam prezentovana i originalna Panzramova pisma, koje je on doturao stražaru, od kojih je mnogo kasnije nastala autobiografska knjiga. O tome u video snimku iz ’79 govori i sam stražar Henry Lesser. Tu su i svedočenja o tome na koje sve načine je, kakvim sve mučenjima, zatvorska služba pokušavala da slomi Panzrama, što joj naravno nije uspelo, te bi tu samo pomenuo i sudbinu Vlade Dapčevića, koji je isto tako bio jedan od retko nesalomivih ljudi, skroz utvrđen u svojim stavovima ma kakvi oni bili.

Panzram je takođe neretko sam za sebe govorio da je psihopata i da ne oseća ni trunku griže savesti za počinjena dela, ali opet na drugu stranu iz njegovih tekstova provejava ta jako dobra racionalizacija svojih postupaka, gde mi susrećemo natprosečno inteligentnog čoveka sa izuzetnim talentom za pisanje. Uostalom, meni su ti njegovi citati ko Biblija, i to prosečan low-life serijski ubica nikad ne bi mogao da osmisli, tako da Panzram tu, barem za mene, nadilazi pojam klasičnog serijskog ubice, i postaje neka vrsta Ničeovog nadčoveka koji je pogazio sve ljudske i božanske zakone, i to ne slučajno nego sa očiglednom namerom i predumišljajem, kao da je imao poruku koju je po svaku cenu želeo da prenese svetu koji je toliko mrzeo i kojem je želeo da se osveti za života.

S obzirom da sam pogledao 99% dokumentaraca na temu serijskih ubica, mogu slobodno da tvrdim da je ovaj ubedljivo najbolji, jer većina ostalih su opskurni TV radovi, i ne samo to, ovo je i jedan od jačih biografskih dokumentaraca, pa ga možemo posmatrati i sa te strane. I iskreno mi je žao što u SAD nema više nezavisnih autora poput Borowkog, koji bi pokrili npr. i priče o Ed Geinu, B.T.K-u, Dennisu Nilsenu, pa možda i o najzanimljivijoj ličnosti, Jeffrey Dahmeru, jer niti jedan od navedenih likova nema pravi full-length dokumentarac, a svakako su ga zaslužili jer su priče same po sebi neverovatne.

Dakle, mojne se štekate no naručite ovaj DVD i tako podržite nezavisne autore poput Borowskog, a da ne pominjem kakvih sve divotarija ima u SPECIAL FEATURES, poput Deleted Scenes, zatim celokupnog 45-minutnog intervjua sa stražarom Henry Lesserom, i Colemanovog portreta, ali u FULL rezoluciji, sa svim i najsitnijim detaljima, koje do sad nismo imali prilike da vidimo. Znači, imate moju definitivnu preporuka za ovaj dokumentarac godine!

IMDB