RESTART: Samoubistvo i reinkarnacija

Znate ono kad radite malo duže na kompu bilo šta i ovaj odjedared zabaguje ničim izazvan, te mu se sve zamrzne na ekranu da ga čak ni tastaturom (alt-ctrl-delete) ne moš otkočiti? Naravno da znate, jer svi smo to barem jednom doživeli psujući i boga i krsnu slavu sebi i kompu. E sad, šta mi prosečni, da ne kažem neuki korisnici obično radimo u takvim vanrednim situacijama? Iskreno braćo mila, da se ne bi mnogo nerviro i smarao ja vala odma' pritisnem restart dugme na kućištu da mu prekratim muke i ajmo jovo nanovo, pa makar i zauvek izgubio nešto oko čega sam se cimo sat vremena i jače. Uostalom ko me jebe kad sam pisao ovde u status a ne na bloggeru koji sve automatski čuva (eto ideje FB cionistima). E vidite, kakav odnos imam prema kompu tako donekle gledam i na život. Zamislite npr. situaciju da vam al' nikako ne ide u tim životnim akcijama, ništa vam nije po volji, imate 30+ godina a jednostavno vas ništa više ne raduje, niti vidite bilo kakvu poentu u cimanju oko bilo čega, ma sve vam je smor, kunete majku što vas je rodila i stalno se pitate odakle pojedinim osobama toliki entuzijazam, šta to oni znaju što vi ne znate a što im daje snagu da se tolko cimataju i raduju čak i nekim malim stvarima. Dakle, imate osećaj ko da ste uleteli u neki jako loš trip koji nikakvom akcijom ne može da se izmeni a treba da odrobijate još minimum 20 godina. Šta raditi u takvoj jednoj beznadežnoj situaciji? Da pogodim, većina vas će reći da se treba boriti, da ne treba očajavati, da posle mraka uvek nova zora rudi, da je svaki pad novo iskustvo, i da je sve to najnormalniji deo života. E kurac malo, jer ima i nas koji baš i ne mislimo tako jbga. Što ja da se akam i zlopatim u očigledno skroz promašenom životu ako već postoji ovo RESTART dugme? Što sam ja dužan da ostanem u igri do kraja, do te užasne starosti po cenu bilo čega, mislim čemu bre to služi ako već uopšte i ne radi? Za čije babe zdravlje ja tu glumim lojalnog ljubitelja života a vamo mi jebu majku i sve do sedmog kolena? Neću bre, neću i nema boga. Najopuštenije ću da stisnem to RESTART i da fino krenem sve iz početka, u novom telu, novoj sredini, sve kako i priliči, pa ako mi se ni to ne svidi opet resetovanje bez ikakvog blama, i tako u krug do večnosti.

Ali jok, ne verujem ja u onu hindu-reinkarnaciju kako bi neko naivan mogao da pročita iz gore napisanog, jer ta priča kao bio si dobar pa u sledećem životu živiš bahato-bogato, ili bio si loš pa se rađaš kao buba-švaba, mi pre liči na neku jeftinu biblijsku priču. Dakle, da se odma' razumemo, ni u šta ja ne verujem, molim lepo, ja jednostavno ZNAM da postoji reinkarnacija, jer to je najnormalniji prirodni proces kao što je npr. i evolucija. I kao što je i evolucija nekako skroz logična a da nam realno i nije baš najjasnije kako se ona tačno odvija, tako je i sa reinkarnacijom. Još od malih nogu mi je to bilo skroz jasno iako se baš i nisam bavio istočnjačkim filozofijama, dok mi je na drugu stranu judeo-hrišćanska priča vazda bila ko neki pulp fiction roman (krimić-ljubić), sve bre neke nebuloze, ko najlošiji adventure-fantasy igrani film po nekom nedobog Tolkinovom romanu. I tačno što reče Nikolas Schreck, problem sa tako tim religijama koje imaju svoje "biblije" je upravo u tim biblijama, u tim šturim napisima polu-pismenih ljudi, jer Isus nikad nije govorio svojim apostolima da zapisuju njegovo učenje, jer realno kako opisati ljudskim rečima tako neke spiritualne akcije? To vam je ko sad kad bi ja uvatio da opisujem svoj LSD trip, a da svako ko to pročita skroz do srži skonta šta sam ja proživeo na svim nivoima. Pa to je al' totalno nemoguće, zar ne? Kao kad bi te neko tek izašao iz pećine pitao šta je to Mesec a ti upreš prstom ka nebu i kao, eno ga, to je Mesec. I zato mi je to čitanje biblije i ostalih svetih spisa skroz naskroz besmisleno, jer to možeš da čitaš i čitaš godinama ali ako nisi solo doživeo bar jedno duhovno iskustvo džaba ti sav taj sumnjivi tekst o tome šta je tamo neko pre 2 soma godina proživeo, jer ko što rekoh, to je rečima ovozemaljskim zaista neopisivo, a ja da slepo verujem bilo kome zaista nemam nameru. Pa pre ću bre da poverujem sajentolozima nego ovima, jebeš mi sve, jer Hubbard je bar bio profi SF pisac ako ništa. Dakle, samo RESTART braćo mila i c-ya in the next life buddy boy, pa da smo živi i zdravi!

NAPOMENA ZA POJEDINCE: Ovo je samo tekst alo, ne ložite se bogvasubio!