Znači doš'o, koncert inače u velikoj sali SKC-a, ušo a ono brate vrućina, znači ljudima nije bilo dobro, pola njih lepeze a pola pivo il' ko šta pije. Kad kažem ljudima zaista i mislim ljudima a ne đeci, jer 68 % je bilo starije raje preko 50 godinica, ovo ostalo mi relativno mlađi, mada bilo je i neke dečice ispred same bine koja su đipala. SKC pun, e sad zaista ne mogu da procenim koliko je bio ljudi ali znači nije bila tolika gužva da si moro ko na sarajevskom Pušenju prošle godine da se guraš , nego onako, potaman , im'o sam svoj prostor da mogu da kuliram da me niko ne cima u prolazu i slično...
Penje se JEDNA JEDINA jugoslovenska DIVA Jadranka Stojaković na onu binu, došla solo bez benda/japanaca, znači sama skroz, na bini samo akustara, električna i okultna šargija i počinje koncert : uzima akustaru i krece "Što te nema "...a narod automatski u transu jer ipak to je pesma zna se koja i tu se znaju sve reči sa "razumevanjem" - ili što bi naš narod rek'o : by heart. Posle pesme kaže Jadranka ja mislila ovde imaju stolice, svi u smeh, valjda je kontala pošto je poslednji put nastupala u Beogradu po mojim nekim fejk dojavama 1980. da se u međuvremenu, za tih 28 godinica nešto i preuredilo tu , sredilo, kad ono isto. Srbija burazeru, ne predajemo se mi tako lako tim pogubnim zapadnim uticajima u vidu stolica za jedan akustičarski koncert. A to što na sajtu SKC-a ima fotka gde u velikoj sali imaju postavljene one fensi stolice što se instaliraju to je jebiga promo fotka, ko još veruje toj propagandi, al' naivna Jadranka došla iz Japana gde se zna kakav je fazon i to došla pravo u SKC gde nema ni klima, ni prozori ne mogu da se otvore a kamoli sad te neke stolice još da se budže nedajbože, znači zaista ne znam koliko je tačno stepeni bilo, al' je bilo oho-ho...
Al' nema ni veze, jebo mrtvi SKC. Uglavnom ide priča o toj pesmi "što te nema" koju je uradila po tekstu Alekse Šantića i kako su je upravo zbog nje Japanci snimili još na Zimskoj Olimpijadi u Sarajevu '84 kada je svirala na minus ne znam kolko stepeni na otvorenom, i to svakog dana na dodeli medalja ispred neke ustanove, jebiga ja ne znam Sarajevo pa ne mogu da kažem, neko će se sigurno setiti gde su bile te dodele medalja. Znači izvalili je Japanci, prepoznali tu pesmu kao potencijalni japanski a danas se pokazalo i svetski hit jer je ta nova verzija budžena u saradnji sa japanskim muzikantima Kido Natsuki i Naoki Kita, stavljena na kompilaciju "Top of the worlds" - sa 10 najboljih/najlepših etno pesama po britanskom muzičkom chasopisu "Songlines". Uglavnom, Jadranka se malo ko fol nećkala ali vec '88 potpisuje ugovor na 4 godine sa ovim Japancima i odlazi da živi i radi što se kaže u Japan. A ko jednom ode u Japan i tamo uspe u bilo čemu pored tolike konkurencije zna se da mu nema povratka, doduše ima jedna budala koja se vratila al necemo o njemu/njoj. Znači Jadranku sranje koje se dešavalo na ovim mrtvim prostorima nije realni ni dotaklo u smislu da je sjebana niti bilo šta, i da kuka ko pojedinci, i kontam da postoji bol i sve ali je ona lepo sve to kanalisala taman kako treba i to se vidi i na njenom licu i na svemu na njoj, kako zrači, kako govori, stav i ceo fazon koji gura since '68. Znači ni trunčica negative i tog večitog predratno/posleratnog patetisanja, kukanja, smaranja koga mi je više do ovde, da ne napišem sad nešto drugo, ipak kao iz poštovanja prema Jadranki a i starijoj raji koja će ovo možda čitati.
Zatim, posle tako omanjeg kežual ćaskanja sa publikom, skroz opuštenog, ko na DIY koncertima gde je odgovarala na par pitanja tipa zašto je nema chešće na ovim našim prostorima a posebno u Beogradu, nastavila je koncert, ali ja sad zaista nema šanse da se setim tačnog rasporeda pesama ali more bit bidne da je sledeća bila njena obrada stare bosanske narodne pesme "Kad ja pođoh na Bembašu, na Bembašu, na vodu, ja povedoh bijelo janje, bijelo janje sa sobom". Uh sunce ti kako je to pokidala. I baš zato se tu setih "Emine" koju je isto tako prelepo obradila i reko' sebi dal' će je svirati, i iako sam uporno kukao i za "Eminu" i za "Tokyo", nažalost ništa od toga.
Doduše, Jadranka se čudila kako uopšte bilo ko zna za "Tokyo", ko da ne zna da je u Srbiji pa i šire internet čudo i da dosta njenih pesama koje je odradila na japanskom ima da se nađu i kod nas, a pošto je meni "Tokyo" jedna od jačih njenih japanskih (ima čak i jedan deo na maternjem u toj pesmi da ne kazem na BHS-u hahaha) ja sam ko svaki pravi fanatik navaljivo al' džaba, izgleda zaista nije ni spremila tu pesmu jer pošto je došla bez benda te japanske pesme su morale ići uz matricu pošto je bend baš povelik ("Space lab" mislim da je ime) i znači bez svih onih japanskih narodnih instrumenata to ne bi bilo to. Dakle, Jadranka opušteno preko matre ko hip-hoperi. AWESOMEčINA djeaaa !!!
Zatim idu obrade tradicionalnih BYRmakedonskih narodnih poput "Kaleš bre, Anđo", "Eleno kerko", "Makedonsko devojčke" i slične, a jedino što nije odsvirala iz tog seta je "Jovano, Jovanke" i "Si zaljubiv edno mome" što je meni posebno žao za ovu poslednju al' jebiga nije bilo vremena zaista. I da, što se tiče ovog BYRM, zašto sam to baš tako napisao, to vam je zato što ja kontam da je Makedonija i u Grčkoj da se razumemo odma' pa dok se oni ne dogovore među sobom ko ljudi, eto ga tako jebiga - znači samo FULL rispekt za braću i sestre sa severa Grčke : Drama, Kavala, Tesaloniki. Nea Peramos, Iraklica, Elefteropolis, Tasos, Seres itd.etc. Jebiga, mali je ovo blog kolko bi ja sad sela i gradova moro da spomenem a da nikom ne ostanem dužan. Naravno ovim nikako ne bih želeo da uvredim naše komšije iz BYRMakedonije jer i njih zaista, iskreno gotivim...nego da se ja batalim tih pozdrava, želja i čestitki i da nastavim gde sam stao...
Jadranka se naravno između svake pesme raspričavala na samo njoj svojstven duhovit način, npr. o tome kako je pesma nastala, pa onda anegdote vezane za sarajevske i japanske akcije i tako to, što je publika cenila da gotivi. U jednom trenutku se iz publike čuo povik : "Jadranka vrati nas u Sarajevo" ali Jadranka nije baš najjasnije čula jer je to bilo iz pozadine skroz pa je pričala o tome zašto samo s'vremena na vreme svrati u Sarajevo ali je obećala da će se truditi da ubuduće dolazi što češće i da se konačno uspostavi taj neki most Tok'yo-Saraj'vo gde bi navodno došlo do neke vrste razmena svega i svačega na svim umetničkim poljima. Zatim, bilo je i dosta štimovanja te akustične gitare, zatim ćaskanje sa omanjom ekipom Japanaca na galeriji, naravno na japanskom, što je bilo skroz zanimljivo za čuti. Koja je to carica , al zaista !
Dakle, Jadranka je REALNA Boginja SFRJ ženskih vokala, pa evo i dan danas kada ima 58 godina što njoj skroz leži, znači godište je tu sa mojim roditeljima, ali njena energija je totalno drugačija jer kontam nije imala decu ko ovi moji da joj pojedu tu džigericu.
Zatim je išla sada vec čuvena priča o tome kako je Jadrankina majka izuzetno gotivila nekog glumca iz jednog Kurosavinog filma, tako da je Jadranka zavolela Japan još od malih nogu preko majke, tako da ništa tu nije bilo slučajno što je otišla kasnije baš u Japan a ne npr. u Južnu Koreju...mada i Koreja je ultra dobra, zar ne ?
Posle toga je išao ja mislim set tih najnovijih pesama na japanskom što neki i nisu baš najsportskije podneli pa je bilo i prijava tipa : "Nemoj više, sestro" i to više puta, posle svake pesme, ali je Jadranka to iskusno prepoznala da iskulira i nastavila da peva, da bi po završetku seta rekla samo : "Hvala na strpljenju" jer je skontala da je velika vecina ljudi realno tu došla zbog tih old skul pesmica iz 70-ih i 80-ih, jer šta će žena-gospođa od 50-ak i kusur godina koja je dobacivala, ona bre došla sluša Jadranku, ne zna ona taj japanski jebiga...pa realno, nema šta da joj se zameri...bez zajebancije.
Prodje nekako i taj set, Jadranka nam je pričala onda kako je počela tamo '68 al' su njih akustičare tada zvali kant-autori i to za muškarce, a pošto je ona bila ženski autor nju su nazivali KANTICA, ajme meni ahahaha, znači tu je bilo i smeha i plakanja. Pa onda priča kako je ko mala u Sarajevu pravila ekološke katastrofe tako što je puštala brodiće od papira niz jednu rečicu-potok koja je tad bila kristalno čista i sad kad je došla u Sarajevo 2004. videla je da je ta rečica sada već prava reka i to skroz mutna i zagađena, pa se zbog toga odlučila da napravi jednu ekološku pesmu na engleskom. Zatim je pričala kako je cimala pokojnu legendu Duška Trifunovića da joj napiše tekst o jednom dechaku koga je gotivila u osnovnoj školi jer joj mirisao na cimet, pa se Duško tu ko fol malo našalio pa joj napravio genijalni ali jako depresivni tekst "Čharobnjaci" kome je ona onda dodala skroz prikladnu muziku i zaista zvuči prelepo ali mnogo bre tužno, iako je zaista nije želela takvu, al' Dušku se tako 'telo i jebiga. Duško Kralj !!!
Jadranka Stojaković - Čarobnjaci
Najgore je kad ti dođe da se pitaš uzaludno:
gdje su sada oni divni čarobnjaci,
što su znali da izvedu ono čudo?
Jedan cvijet, da cijeli svijet u sjenku baci.
Ne znači da nije prošlo, ako traje.
Ostali su zagonetni neki znaci.
Ne mogu za svaku slutnju znati šta je.
Jedan cvijet, da cijeli svijet u sjenku baci.
Najgore je, al’ je dobro što još pamtim
da su nekad postojali ti dječaci,
i otišli svojim putem, al’ još plamti
jedan cvijet, da cijeli svijet u sjenku baci.
(J. Stojaković - D. Trifunović - R. Dujmić)
Posle toga je otpevala još par starih hitova poput "Sve se dijeli na dvoje" i "Sve smo mogli mi", a onda su krenuli uvodni akordi za "Ima neka tajna veza" i nastao je tajac, i svi su pevali, mislim barem to svi znamo. Inače, njena verzija te meni najlepše Duškove pesme je nastala namenski za neki dokumentarni program o jednom zatvorskom čuvaru na sarajevskoj televiziji, pa nam je i tu pojasnila kako većina ljudi misli da je to pesma ljubavne tematike a zapravo se radi o običnom "ključaru" ali kad se to izvodi uz akustaru i usnu 'armoniku onda to zvuchi ko ultra ljubavno, tek kasnije je Bregovic ubacio malo električne gitare u pesmu i čitav bend iza, pa se pojavila na jednom od prvih singlica Bijelog Dugmeta, ali naravno, to nikako ne može da se poredi sa Jadrankinim izvođenjem...jer akustika je majka, barem meni.
Jadranka Stojaković - Sve smo mogli mi (1975)
Sve smo mogli mi
da je duzi bio dan
da si nasao
za me malo vremena
sve smo mogli mi
da si samo htio ti
biti nezan kao nekada
kako naci put koji vodi do tebe
kako naci mir kad je svega nestalo
Sve smo mogli mi
da si samo htio ti
biti nezan kao nekada
Nikoga nema u sivom gradu
ulice moje korake kradu
i ja kao sjena sad lutam
u tvome srcu padaju kise
i sve se nase polako brise
iz svijeta tog
Sve smo mogli mi
da je duzi bio dan
da si nasao
za me malo vremena
sve smo mogli mi
da si samo htio ti
biti nezan kao nekada
(Ž. Šipka – S. Kovačević – V. Žujo) PGP RTB 1975.
Posle čuku i po koncerta, priče između pesama, četovanja sa publikom , svega i svačega ostavila je gitaru i primakla mikrofon, i na suvo, bez ikake podloge zapevala skoro kroz šapat ponovo njenu definitivno najlepšu pesmu na predivan tekst Alekse Šantića kojom je i počela koncert, i znači ubeđen sam da je Šantićev duh u tom trenutku bio tu u SKC-u sa nama, leteo je okolo unaokolo, i kontam ne beše mu baš najjasnije šta koji moj ovoliki narod peva tu njegovu pesmu na neku čudnu melodiju kad je on to napiso samo da se čita u zanosu il' već kojem transu. I evo tog zaista veličanstvenog teksta, znači duh Alekse Šantića feat. Ja-Sto feat. sva prisutna publika u SKC-u. Znači KRAJ, nema dalje, to je to, Jadranka pokidala i objasnila :
ŠTO TE NEMA ?
Kad na mlado poljsko cvjece
Biser nize ponoc nijema,
Kroz grudi mi zelja lijece
Sto te nema, sto te nema
Kad mi sanak pokoj dade
I dusa se miru sprema,
Iz srca se glasak krade:
Sto te nema, sto te nema
Procvijetala svaka staza
Ko sto bijese divnih dana
Po ruzama i sad prska
Bistra voda sadrvana
I u casu bujne srece
I kad tuga uzdah sprema,
Moja ljubav pjesmu krece:
Sto te nema, sto te nema
(obrada J. Stojaković – A. Šantić – R. Dujmić)
Tu je bio kraj pa smo mi "mlađi" brže bolje došli do bine, da uzmemo autograme, neki su joj poklanjali knjige, neki bukete cveća, ja nisam imao ništa drugo osim lične karte tako da ono, autogram je u sad LK-u , e sad vala ovu biometrijsku znači nema šanse da uzmem , jebiga ima samo kažem, drugovi policajci i ostali prasci, ovde u ovoj pocepanoj/krpljenoj old skul trash ličnoj mi je autogram Jadranke Stojakovic. Tačka. Zdravo i aj' zdravo...
Na kraju nam je obećala da će sledeći put doći sa čitavim bendom tih Japanaca u neku regularnu salu sa mestima za sedenje gde mož' ko chovek da se opustiš i slušaš takav jedan lek za dušu pohabanu (al' bukvalno) a ne da stojiš sat i po i da se znojiš bezveze, ej bre 5 piva sam ja popio ko ništa, ma ovako, a inače nikako ne mogu više od jednog jer sam ti ja od "rakija/cipuro mila mati" fazona ko i svaki Bosanac mada nije to vezano samo i isključivo za prostore Bosne al' kao mi smo tu najekstremniji navodno, gistro-šatro...kao ne bi bilo baš tako brutalnog rata da nije bilo toliko rakije i slične prijave...mada po meni ima tu malo istine - zar ne ?
Uglavnom Jadranka je posle jedno 5 minuta ovacija/aplauza malo i zaplakala, al' samo malo...kul, opušteno skroz...
Žao mi jedino što nemam svoju aparaturu za dokumentovanje ovakvih akcijičica pa me to malo poremetilo jer mogo sam snimiti barem "tajnu vezu" i "što te nema" u celini, jer mnogo bi jači bio trip kada bi to svi imali prilike da pogledamo, barem taj sing-along na kraju bez muzike, znači Šantić dajrektli iz Mostara je uleteo u priču i napravio takvu jednu atmosferu koja se ne može rečima opisati...
Pri izlazu sam uspeo da skinem i onaj plakat ogroman i evo sad me Jadranka gleda sa vrata moje male dečije sobice i zrači pozitivom al' samo tako...i veli mi nešto al' ne mogu da je čujem jer je jako tiha tako da bataljujem ovo i odo da čujem šta Jadranka 'oće mi kaze...možda hoće nešto uz šargiju da mi svirne...
Reci Jadranka očiju ti...a ona me samo gleda... :)
Director :
Al' shargija je ipak keva i tu nema boga !!!
