Solo (2008)

Directors:
David Michôd
Jennifer Peedom

Ovaj dokumentarac izaziva slične emocije kao i Grizzly Man (2005), dakle jako surova i potresna priča, a samim tim i dobra. Fanatični australijski avanturista, Andrew McAuley, i pored toga što ima ženu i malog sina, odlučuje se da napravi suicidalni poduhvat, tako što će biti prvi čovek koji je u kajaku preveslao od Australije do Novog Zelanda. Za nas koji nismo baš jaki sa geografijom, tj. sa tim razdaljinama, jer na karti sve to deluje jako blizu, tu je Google Earth da se proveri kolki je zapravo manijak ovaj lik. Što je najgore, on je možda i najsvesniji od cele support ekipe da su ogromne šanse da se neće vratiti živ, ali i pored toga gura dalje, znači nešto ga očigledno goni. I vaistinu, SMRT je jako zavodljiva, a posebno na takvim mestima kao što su visoke planine, pećine, i po meni najstrašnije : otvoreno more. E sad, zašto se neki od nas tolko plaše otvorenog mora ? Moje je mišljenje da to ima neke veze i sa strahom od visine, jer u suštini otvoreno, duboko more, je zapravo jedna ogromna provalija od par kilometara, i čovek koji se nađe da pluta na takvom mestu, ne može a da mu ne padne na pamet taj užas ispod njega, i oseti se jako sićušnim, dok npr. kad skačeš sa padobranom ili bandži, ti jbga znaš, zapravo sasvim jasno vidiš čega sve ima ispod tebe, a ovde ti pojma nemaš dal' će ajkula da te dovati ili koja već nepoznata morska neman, jer velike morske dubine su najneistraženija mesta na planeti, kažu stručnjaci da se navodno više zna o površini Meseca nego o tim dubinskim vukojebinama.

Jedared sam imao priliku da se nađem u dubokom moru i to u Grčkoj, vozili smo se brodićem moga teče na pecanje, naravno to nije bio okean kao u ovom slučaju, ali bilo je poprilično duboko, pratio sam sonar pa sam video, ali i da nisam video, samo kad izvališ skoro pa crnu boju mora to je barem za mene bio znak da ispod toga ko zna koja je dubina i čega sve tu ima. Naravno moj šaljivi teča me peckao da skočim u more da se okupam jer je izvalio da mi nije bilo baš najprijatnije, i ja kakav sam kompleks skočim. Čim sam ušao u vodu već sam gledao na dole da vidim da nema nečega, naravno ajkule su moj primarni strah jer u Grčkoj ih ima, doduše u tim vodama okolo Tasosa one su jako male, čak smo ih i pecali, ali ja se tu uvek zapitam, ako je ovo što smo ulovili beba gde joj je mama pobogu ? Tako da dok sam bio u vodi tih par minuta, nisam mogao da se smirim, panika me uvatila, samo gledam dole al' džaba kad je sve crno. Odvratan osećaj. Brže bolje sam se vratio na brodić, i dok sam se peo zamišljao sam one scene iz Ajkula-filmova da baš u trenutku kad likovi krenu da se pentraju opušteno nazad na brod, da ajkula izroni niotkuda i ščepa ih svojim raljama.

Na drugu stranu, da nemam tako tih ajkula opušteno bi moglo da se pluta po vodi u slučaju neke nesreće gde bi brod potonuo. Al' džaba kada je meni još ko klincu usađen taj strah, jer sve je počelo gledanjem Ajkule 3D krajem 80-ih u Odeonu, a onda i dokumentaraca poput Opstanka, tako da sam bio baš istraumiran. Uostalom prelistajte ovaj blog i nećete naći niti jedan dok. o ajkulama, što naravno ne znači da ih neće biti, uzeću to u razmatranje jer ima jedan baš surov koji prikazuje i drugu stranu priče, dakle ne samo napade ajkula na ljude. Uglavnom, tri stvari na koje nikad ne bi pristao : skok padobranom, banži, i da me neko ostavi na otvorenom moru. Hvala lepo, molim lepo.

I tako vam ovaj lik krenuo na surov put, znajući vrlo dobro da ukoliko mu naleti talas od 10 metara da njegovo kajakče to neće izdržati, pa je tako smislio foru za ekstremne situacije, npr. kad je nevreme ili noć, pa da voda ne bi ulazila u kajak, nabudžio je ko neki 'skafander' za kajak, znači on bi se uvuko skroz u kajak tako da bi se našao u ležećem položaju, gde bi mogao i da odspava, a preko tog otvora bi navuka tu kupolu, koja bi ga štitila od vode, vetra itd. A i ukoliko bi ogroman talas prevrnuo kajak opet voda ne bi prodrla unutra, a njegovo bi bilo samo da ga ispravi. S'obzirom da je ova akcija trajala 30-ak dana, onda možete da zamislite otprilike koja je to surova razdaljina. Sa sobom je poneo i vodo-otpornu kameru tako da ima dosta materijala gde on vesla, gde priča o svojoj porodici, o svojim strahovima dok odmara pod kupolom, i ko što rekoh na početku, ovaj film je definitivno na tragu Grizzly Man-a, jer ovaj čovek gine na samo 80-ak kilometara od Novog Zelanda, dakle pred samim ciljem. Njegovo telo nikad nije pronađeno, ali su našli kajak, sa dosta video materijala, bez kojih ovaj dokumentarac ne bi mogao da se napravi. A ono što je najzajebanije, najpotresnije je njegov poziv u pomoć preko satelitskog telefona. Surovo-odlična priča, obavezno pogledajte. (58 min)

IMDB

"On January 11, 2007, Andrew McAuley set out on his quest to become the first person to kayak from Australia to New Zealand across one of the wildest and loneliest stretches of ocean on Earth. On February 9, New Zealand maritime authorities received his distress call. Having survived a harrowing and torturous month at sea, conquering monstrous swells and terrifying storms, McAuley lost his life only a day from completing his journey. His body was never recovered, but the camera tapes from his kayak were and they form the basis of this moving and questioning portrait of a complex man, his family, his supporters and his attempt to conquer the ferocious Tasman Sea."

DOWNLOAD :

http://hotfile.com/dl/171067018/adc6776/Solo_(2008).part1.rar.html
http://hotfile.com/dl/171099024/70bdeab/Solo_(2008).part2.rar.html