Dakle, šta je ovo, o čemu se ovde radi? Čuveni pad Kirtananande Swamija, lažnog Hare Krišna (HK) gurua, mada se to u ovom dokumentarcu uopšte ne pominje, pa tako prozivaju ceo originalni HK pokret i njegovo vodeće telo ISKCON. Čak se više puta u ovom dokumentarcu kaže da je to taj Hare Krišna pokret, a Kirtanananda je još 1987. izbačen jer je tvrdio da je isključivo i samo on jedini duhovni naslednik osnivača pokreta A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada koji je napustio svoje telo 1977. godine. E, pošto toga ovde nema, dužan sam da napomenem da je guru Kej, kako su mu tepali, odmah nakon čina rasčinjenja osnovao svoju organizaciju pod nazivom "The Eternal Order of the League of Devotees Worldwide", i usput sa sobom "poneo" ogroman kompleks New Vrindaban u Zapadnoj Virdžiniji gde se naselio sa svojim hardkor sledbenicima. Taj ispad autora ovog filma je neoprostiv, ali pošto se radi o serijalu Deadly Devotion a ne o full lenght dokumentarcu onda nam ne preostaje ništa drugo nego da gledamo i ćutimo, jer nije urađen nijedan drugi rad na ovu temu, pa čak ni Hare Krišna sledbenici se nisu time bavili, valjda zbog njihovog kodeksa o nekritikovanju i javno i privatno bilo koga ko pogreši, skrene sa puta ili "padne" ovako kao guru Kej, a što me je oduvek nerviralo, jer ogovaranje je neminovno, i nema foliranja oko toga. Al' dobro, to je njihova politika koju ja poštujem taman kolko poštujem i kad Sveti Sinod SPC izbaci neku šokantnu odluku, ili parkira svoj skromni vozni park. Dakle, nećemo više da pljujemo po religijskim organizacijama, jer prvenstveno nije zdravo zbog loše (instant) karme koja se gomila i koju sam osećao na svojim leđima celu proteklu deceniju-dve, dakle poštujmo HK kodeks, nema "kritiziranja". Samo da napomenem da koristim hrvatske izraze i reči, NE da bi se zajebavao, nego samo zato što su se i u hramu koristile masovno, a sve zbog knjiga koje su sve bile prevedene isključivo na hrvatski (Hrvati uleteli pre nas jbga).
Znači, tema nisam ja (gistro) no Kirtanananda od momenta kad se otcepio te došao u Nju Vrindavan da napravi svoj ašram. Tu počinje još u startu sa svojim "kačavendisanjem" jer više niko nije mogao da ga kontrololiše. Interesantno je takođe kako je prikazan glavni lik ove priče Steve Bryant aka Sulochana Prabhu, koji se još 1974. priključuje pokretu a onda nekako jbmliga kako dolazi u Nju Vrindavan gde upoznaje guru Keja i biva oduševljen njime, ko da niko od HK monaha nije mogao da mu kaže da ovaj nije više "bonafide", što bi rekli Hare Krišnaisti - kako sam ih ja krstio.
Inače i sam sam još tamo 1994. (pa sve do 1996. i studentskog protesta) posećivao beogradski HK "TEMPL" (hram u slengu) na gornjoj Karaburmi, u Ćustendilskoj ulici, i bio u početku veoma oduševljen kako sve to izgleda, imao sam trip kao da sam pronašao svoje davno izgubljeno pleme, a i muzika i hrana su bili nešto najbolje što sam čuo i okusio za života, te i dan danas slušam njihovu duhovnu glazbu i trudim se da napravim nešto, neki sabđi s karijem po receptima al' mi ne ide, jeste lepo ali nije to taj ukus ko u hramu jbga. Uglavnom, sve to me nagnalo da nastavim da dolazim, da mantram Maha-mantru na brojanici 16 krugova dnevno puta 108 mantri pa izračunajte koliko je to mantranja i koliko traje. Za mene je to bila nemoguća misija, jer em što sam imao samo 17-18 godina i bio napaljeni tinejdžer, em sam bio dekoncentrisan od malena te nisam mogao ni 4 kruga pošteno da izmantram kolko je to zapravo težak proces, ali po njihovim shvatanjima to je glavna akcija na putu ka samospoznaji.
Takođe celibat, bramaćari ekipa, sledbenici koji su dali zavet sebi da će apsitinirati od seksa u bilo kom smislu, auuu, a nas 10-ak klinaca jarana, došli sa HCpunk scene, pola iz Novog Sada pola iz BGD-a, svi upali u taj trip i sad kao ideš ulicom, voziš se prevozom, a ljepe žene prolaze kroz grad, ti lagano spustaš pogled, i kao bodriš sebe "moram izdržati, moram se odupreti", i baš ko za inat, u to doba dok sam se cimao da postanem bramaćari odjedared devojke počele mene da muvaju, posebno u gradu na koncertima a i ovako u IV BGD gimnaziji. I ja sad uvatio da pitam bhakte o čemu se tu radi, tj. lažem, ja nisam imao muda da ih pitam, bio sam jako povučen, pa je onda uleteo brt Cobe koji je tada bio vokal u našem HK-core bendu Austerity i sve razotkrio. Po njihovoj priči te devojke i svi drugi izazovi su samo zamke materijalnog sveta tj. Maya (iluzija), i one su nas kušale da skrenemo sa duhovnog puta. Ih, pa naravno da sam skrenuo nebrojeno puta, 17-18 godina bre, oću da jebem a to košta...al' me posle uvek grizla savest, nisam imao jaja nikome to da kažem dok se Cobe najopuštenije žalio DJ Munji koji je takođe bio u priči. Jasno se sećam tog razgovora u autobusu dok smo se vraćali sa Karaburme ka gradu, al' to vam neću odati šta su pričali, hehe.
Uglavnom, ja sam bio propast u svakom pogledu, niti jedno pravilo nisam mogao da ispoštujem...ili se možda nisam dovoljno trudio? Navodno, bhakte koje su dovoljno uporno mantrale imale su neki osećaj, nešto ih je radilo, mene nikad ništa. Ali to me nije omelo da nastavim da dolazim što zbog hrane, što zbog druženja, muzike i prelepih devojaka u sarijima, ali njima navodno nismo imali pristup, jer one su bile u jednom delu hrama - Matađi ašram, a mi u drugom - Bramaćari ašram, ali opet smo se često sretali, posebno nedeljom na sunday feastu kada su dolazili i civili u goste, a i ovako dok smo vršili svoje "službe". Svako od iniciranih bhakti pa i "aspirant" (onaj koji goni inicijaciju) je imao svoju službu tj. obavezu da tokom dana odradi neki posao za opštu korist. Neki su čistili, neki tovarili ugalj (hram-kuća se grejala na ugalj jbga), neki muzicirali nedeljom, neki spremali hranu, i tako dalje, ma sve što možete da zamislite u okviru jedne nazovimo je komune, a bio je i jedan sa bramanskom inicijacijom (druga i finalna inicijacija koja se dostiže posle više godina predane službe i ne dobijaju je svi - valjda) koji je vodio obrednu službu pred oltarom, al' to je malo kompikovano da se opiše, to mora da vidite dal' na youtube-u dal' uživo, you choose. Ja nisam imao svoju službu jer su me odma' izvalili da sam lazy i da nisam pravi materijal za kalupljenje, tako da sam bio što se u zatvorima kaže "leteći", znači onaj koji kulira i mantra ili priča sa nekim a onda uleti neki bhakta i kaže - ajmo treba nam pomoć. Onda pošto smo dokoni idemo i šljakamo jbga, da "zaradimo" bar za pola te hrane (besplatne) koju nazivaju "prasadam" a koju smo svaki dan "častili" (jeli) i svega ostalog.
Naravno, uvek je tu bila ekipa koja je eskivirala sve aktivnosti, fejkirala bolesti i razne izgovore, ali su i oni dobijali prasadam svaki dan po tri obroka, jer to je i bila poenta prasadama - besplatne hrane, nahraniti siromašne, bolesne pa i ove folirante. Tu im stvarno odajem počast i kažem svaka čast, jer nikada nisam ni dinara dao kao dobrotvorni prilog za ovih 20-ak godina a svaki put sam dobio bahat "prasinger" - što bi reko Cobe. A bogami nisam se ni pretrgo od rada, za te 2 godine par puta sam unosio ugalj po zimi (hardcore), par puta išao u nabavku, 2-3 puta prebrisao glavnu sobu u potkrovlju gde su bila božanstva - Sri Sri Gaura Nitai (Jay!), i malo pomagao u spremanju hrane ljušteći krompir, seckajući šargarepu i ostalo povrće, što mi je bilo i zadovoljstvo jer opušta i smiruje, obično uz neku muziku. Tako da oni koji plasiraju priču po medijima trenutno a i 90-ih, da je to još jedna od opasnih sekta koja te obrlati i iskoristi - samo lupetaju uz neke površne informacije tipa Vanja Bulić gistro novinar kad krene da mu ga daje pompezno, jbm li mu nanulicu - što bi reko brt Šone. Uostalom ja sam živi (živi?) dokaz da je to neistina, da je to laž bre. Mada dešavale su se razne negativne akcije i ovde, jer Srbi smo - volimo da kraduckamo, ali ne u toj meri da može tebe kao jedinku da omete na duhovnom putu, jer šta me zabole što je neki kreten tamo ukrao pare od donacija, kakve to veze ima sa mnom, ne tiče me se, jer ja vamo samo mantram i kuliram, zar ne?
Takođe, još jedan bedak koji sam primetio a o kome se nije vodilo računa tada, znači izvalio sam bar 5 bhakti da su gej opredeljenja, a gistro u celibatu, a vamo vrebaju klince, oči im ovolike, kupaju se zajedno navodno da ne troše vodu. Samo vidiš zaključana vrata od kupatila, i to me najviše smorilo i odbilo, jer mi bilo više skroz neprijatno da dolazim u bramaćari ašram a da me ovi startuju na finjaka. Kad se samo setim lika koga su zvali Boy George, čovek bio bre openly gay, tako se ponašao, ma ceo fazon, tripovo se na Boj Džordža, al' to niko nikad nije izgovorio. Doduše on je bio skroz OK lik, jer za njega se bar znalo šta je, i prilazio nam je drugarski, nije nas cimao, dok ovi drugi da ne navodim sad duhovna imena, većinom izbeglice iz Sarajeva jer to je bila 1994-95, a i mislim (znam) da nisu više deo pokreta, stalno su smarali, jer izvalili su da smo mi, klinci gistro ranjivi zbog godina i činili se naivni, a cela ekipa cepala HCpunk baš u to vreme, to sve namazano. Znači ceo Austerity (bez bubnjara), Aref, Cobe, ja, onda Srđa iz Overdose (i Austerity), on je bio malo duže u tome, zatim brt Spale, Srđan i čuveni fanatični Milomir (iniciran kod Sacinandana Swamija) iz novosadskog benda Strife or more, i jbmliga ne mogu sad da se setim sigurno je bio još neko, kapiram da će se javiti ako ga nije blam hehe. Danas, od te ekipe NIKO nije ostao u priči, čak ni fanatični Milomir koji je našao konačno curu i razgulio. Eto kako su nas dobro izmanipulisali, kako nam nisu dali da napustimo sektu, kako su nas pratili, ucenjivali i slično. E da, svraćao je često i Dr Nele Karajlić u vreme "Složne braće" a sve zbog Daksha Prabhua poznatijeg javnosti kao Darko Ostojić Ogi aka Minka iz "Top liste nadrealista" i Nana iz "Složne braće". E, to je bio šou sa Ogijem kad smo bili solo dole u ašramu, koje su to izvale, mi smo plakali, a meni je pošto sam fan na gitari objašnjavao kako se sviraju neke pesme Zabranjenog Pušenja u originalu (Fikreta) jer je svirao bass na "Pozdrav iz zemlje Safari" i "Male priče o velikoj ljubavi". Znači, lud'lo od zajebancije, hehe. :)
E, danas je skroz druga priča, jer skoro cela ta starija ekipa koja je bila inicirana kod Harikesa Swamija aka Vishnupada, vodećeg gurua u HK pokretu (i on razgulio, oženio se), je "blupnula" (napustila priču), uključujući i osnivače Hare Krišne kod nas, članove čuvenog svetskog bađan benda Nityananda, možda ste ih gledalu u Sava Centru il' tako negde. Dakle, svi su se razišli, većinom jer su bili fejk a i brate guru ih napustio, zamisli to da te guru izda, nedobog nikom. Tako da je danas ostala samo true ekipa i većinom su mlađi, a hram je drastično skromnijih dimenzija, ako se to uopšte može nazvati hramom, mada ako se ne varam, gde god postaviš božanstva to automatski postaje "mhra" - što bi reko Cobindra. Znači, hram je manji, atmosfera je skroz opuštena, nema ovih predatora, i opet nisam dao donaciju kad sam bio s curom 2013. Doduše ovaj put sam kao spremio keš 150 dinara, ubacio u onu kutiju, i na kraju kad smo krenuli kući ja se setim da bi mi prijao jedan vinjačić ili lozica, i zamolim brta Blanušu i on kakav je ispravan, OK i dobrodušan lik, ladno izvadi iz kutije i vrati mi pare uz reči - ma nema veze, i osmeh naravno. E, takvi su sad ljudi tamo, pa nek novinari kenjaju šta god im volja. Jay!
Nego tema je Kirtanananda i njegovi gresi, e to pogledajte u ovom dokumentarcu, jer moja priča nema nikakve veze sa njegovom organizacijom. Samo ću navesti da je kod njega bilo i bahate manipulacije sa tokom novca, nasilja (a "ahimsu", nenasilje ko jebe), manipulacije, zlostavljanja DECE, i na kraju ubistva glavnog junaka ove priče Sulochana Prabhu aka Steve Bryant. Šta se zapravo dogodilo i šta se na kraju desilo sa guru Key, to za sad nek ostane misterija.
"A documentary on the life of Sulochana Prabhu (Steve Bryant) and his attempt to expose the bogus self-proclaimed Hare Krishna leader Kirtanananda (Keith Ham)."
0 comments:
Post a Comment