Režija:
Zdravko Šotra
Ovaj jedinstveni dokumentarac Zdravka Šotre govori o jami Golubinka kod Prebilovaca u Hercegovini u koju su tokom drugog svetskog rata ustaše masovno bacale Srbe. Pa to niko bre pre njih nije radio, a pogotovu ne nacisti, oni su se toga čak i gnušali, tako da su ustaše to izmislile, to je njihov bolesni izum. E sad, zamislite koliko neko mora da bude zao da baci dete ili nečiju majku u onu užasnu jametinu dubine i do 50 metara. Meni je to nezamislivo, to mi je najveći zločin ikada počinjen, veći čak i od klanja koje su vršili i ustaše i četnici i to niko ne može da ospori, veći i od nacističkih konc. logora jer tamo niko nije bio tučen i klan, nego je cilj bio samo da ih se istrebi što brže i efikasnije, pa su ih stoga gušili onim gasom. To jeste jako bolna smrt ali je bar brza, a vamo po Hercegovini ako nedajbože kojim slučajem ostaneš polomljen i živ posle pada, mučiš se danima dok ne umreš od žeđi ili čega već. Taj koji je to smislio na umu nije imao samo istrebljenje Srba iz NDH nego i što veću patnju, što veći užas, te se postavlja pitanje što bi to neko radio tako sistematski jer napunili su svaku jebenu jamu za koju su znali, a po Hercegovini ih ima na desetine, stotine, jer sve je šuplje zbog tog krečnjaka. Ko je bio u Mostaru i okolini tačno zna kako izgleda taj krajolik. Što bi to neko radio na taj način? Ako štediš municiju pa zadavi ga, zakolji ga, otkud znam šta već, nisam se time bavio, ali nemoj jebote da bacaš ljude u jame a posebno ne malu decu od 4-5 godina alooo!
Inače, najveće katoličko svetilište u BIH je zasigurno Međugorje i čuvena Gospa, i tu godišnje u hodočašće dođe i do milion vernika te ostave ogroman novac tom kraju, i OK ja to, poštujem ako tolki broj ljudi svedoči da jasno vidi Gospu i da čuje njenu poruku, ja u to verujem jer kontam da bi i ja doživeo takvu ekstazu ako bih bio u transu sa još par stotinu ljudi, jer to su masovni događaji i svest se širi, ljudi mogu svašta tu da dožive i osete, tako da bi i ja bio "vidjelica" garant. Jedini problem sa tom divnom pričom je u tome što se na samo 2 kilometra od Gospe nalazi jama Golubinka gde je u leto 1941. za tri dana stradalo preko 600 duša, uglavnom žena i dece, jer meštani sela Prebilovci su saznali da dolaze ustaše pa su svi muškarci otišli u zbeg misleći da njih traže, da žene i decu neće dirati, al' su ustaše imale drugačiju nameru te su pokupili sve žene i decu i obavili svoj jezivi posao. Kasnije tokom rata u tu jamu ustaše su bacale Srbe iz celog tog kraja pa i šire, a jama je na kraju 1962. zabetonirana od strane komunističke vlasti. U ovom dokumentarcu Zdravka Šotre beton se probija i jama otvara posle 30 godina ne bi li se izvadile kosti stradalih i sahranile kako i priliči. Tek tu nastaje pravi horror. Znači gledajte i verujte, nemojte skretati oči sa ekrana. Najpotresniji dokumentarac koji sam ikada gledao i jako težak za psihu.
"Од септембра 1990. године спелеолошка организација “Зелена брда” из Требиња почела је из крашких јама на подручју доње Неретве да вади посмртне остатаке Срба страдалих у Другом свјетском рату.
Прво вађење обављено је из јаме Јагодњаче у Ржаном долу, гдје су према ријечима спелеолога, извадили остатке преко хиљаду жртава. Приликом вађења остатака из јаме Шурманци крај Међугорја, за 12 дана рада извађено “800 жртава, гдје је бачено 300 деце, а нађена је и лобања нерођеног дјетета”.
Слиједила је јама на Бивољем брду, с преко хиљаду жртава, те јама Видоње крај Читлука, гдје су вађени остаци монаха свештеномученика.
Пронађене остатке жртава обрађивао је Институт за судску медицину Војномедицинске академије из Београда.
У децембру је с истим послом наставила екипа спелеолошког одсјека Планинарског савеза Београда, иначе чланова мобилног тима Цивилне заштите скупштине Београда. Иницијативу за наставак вађења формално су дали становници чапљинског села Пребиловци, односно Срби који су током Другог свјетског рата доживјели тешка страдања, као уосталом и сви становници села доње Неретве. Кости су вађене из седам јама од тринест колико их, према ријечима мештана, укупно има: Голубинке, јаме крај села Шурмановца, јаме на Бивољем брду, Видоње крај Житомислића, из двије јаме крај Хутова и Горње и Доње Кукавуше.
Цјелокупна акција трајала је 32 дана, а према тврдњама спелеолога из њих су изнијете мошти више од 4.000 Срба. Спелеолози су овај посао урадили бесплатно, а награду мјесне заједнице Пребиловци уплатили су у фонд за изградњу заједничке спомен-гробнице цркве костурнице, чија изградња је већ отпочела у јануару 1991.
Са спелеолошком екипом била је и екипа ТВ Београда, под водством редитеља Здравка Шотре, као и новинар Радио Београда Ратко Никић. И они су се заједно са спелеолозима сајлама спуштали на дно јама.
На основу снимљених материјала приликом вађења костију, те свједочанстава особа које су преживјеле усташке покоље у Другом свјетском рату, снимљена је и документарна ТВ емисија “Ево наше дјеце” приказана 19. априла 1991. у 20:00 на Другом програму ТВ Београда."
Прво вађење обављено је из јаме Јагодњаче у Ржаном долу, гдје су према ријечима спелеолога, извадили остатке преко хиљаду жртава. Приликом вађења остатака из јаме Шурманци крај Међугорја, за 12 дана рада извађено “800 жртава, гдје је бачено 300 деце, а нађена је и лобања нерођеног дјетета”.
Слиједила је јама на Бивољем брду, с преко хиљаду жртава, те јама Видоње крај Читлука, гдје су вађени остаци монаха свештеномученика.
Пронађене остатке жртава обрађивао је Институт за судску медицину Војномедицинске академије из Београда.
У децембру је с истим послом наставила екипа спелеолошког одсјека Планинарског савеза Београда, иначе чланова мобилног тима Цивилне заштите скупштине Београда. Иницијативу за наставак вађења формално су дали становници чапљинског села Пребиловци, односно Срби који су током Другог свјетског рата доживјели тешка страдања, као уосталом и сви становници села доње Неретве. Кости су вађене из седам јама од тринест колико их, према ријечима мештана, укупно има: Голубинке, јаме крај села Шурмановца, јаме на Бивољем брду, Видоње крај Житомислића, из двије јаме крај Хутова и Горње и Доње Кукавуше.
Цјелокупна акција трајала је 32 дана, а према тврдњама спелеолога из њих су изнијете мошти више од 4.000 Срба. Спелеолози су овај посао урадили бесплатно, а награду мјесне заједнице Пребиловци уплатили су у фонд за изградњу заједничке спомен-гробнице цркве костурнице, чија изградња је већ отпочела у јануару 1991.
Са спелеолошком екипом била је и екипа ТВ Београда, под водством редитеља Здравка Шотре, као и новинар Радио Београда Ратко Никић. И они су се заједно са спелеолозима сајлама спуштали на дно јама.
На основу снимљених материјала приликом вађења костију, те свједочанстава особа које су преживјеле усташке покоље у Другом свјетском рату, снимљена је и документарна ТВ емисија “Ево наше дјеце” приказана 19. априла 1991. у 20:00 на Другом програму ТВ Београда."
0 comments:
Post a Comment