Režija:
Vojislav Kokan Radonjac
Poslednji film Kokana Rakonjca posle čijeg snimanja je umro u 34. godini. Ovaj film na prvi pogled deluje ko zatvorski al' kako ga duže budete gledali shvatićete da je priča mnogo dublja. Film je sniman u Zabeli ako se ne varam al' ispraviće me već neko ko je sticajem okolnosti boravio u ovim ustanovama. Takođe kamenolom u kojem rade osuđenici neodoljivo podseća na scene sa Golog Otoka, a posebno kada nose kamenje na "tačkama", vrstima nosila za kamen koja su na Golom nosila dva logoraša. Inače ovaj film je nastavak Rakonjčevog prethodnog filma Pre istine (1968) gde glavnu ulogu pored Ljube Tadića igra Branko Pleša. Plešin lik iako mrtav je simbolično pozajmio glas Bati Stojkoviću što ja neizmerno prezirem u filmovima al' šta da se radi. Uglavnom ova dva filma mogu da se posmatraju i zasebno tako da prvi postavljam ovaj jer mi je nekako luđi. Oba zazidana lika, čuvar Bata i robijaš Ljuba Tadić pokušavaju da manipulišu jedan drugim al' im ne ide baš od ruke. U svakom slučaju postaviću sutra i prikvel, pa ako vam nešto u ovoj priči nije jasno možete da proverite. Meni je skroz OK ovako solo. Genijalan rad.
"Stražar osujeti bekstvo osuđenika. Drugo bekstvo, neuspelo zbog toga što osuđenik spasava stražara iz reke, pretvoriće njihovu mržnju u duboko prijateljstvo. Stražar pomaže osuđeniku prilikom novog bekstva. Osuđenik, opsednut slobodom, beži. Stražar u poslednjem trenutku odustaje."
0 comments:
Post a Comment