O, majku vam jebem, o majku vam onu zatucanu američku jebem, o jebo vam bog mater glupu. Pa zar je moguće da su toliko glupi, pička im materina blesava? O, jebi im Putine 365 majki, lansiraj im 666 atomskih sad i odma'. Živeo bre slobodarski narod Irana, Palestine i Severne Koreje, mada jebali bi ih mi i solo samo jednu omanju atomsku da smo imali u šteku, pa lagano putićem uz reku. Nek ide bukvalno sve u kurac i mi svi u kompletu nek izginemo ako takvi treba da nam vladaju planetom, o jebem ti i takvu planetu da ti jebem, nabijem i nju na kurac sa sve sunčevim sistemom i mlečnim putem, i još 108 paralelnih univerzuma preko toga. Ništa bre ne treba da ostane čitavo, ni kamen na kamenu a ne čovek mrtvi.
O, jebem ti čitav ljudski nakot, to bre ko kuga neka, ko variola vera, eeej?! To se bre bahato naselilo tu, ko da im je dedovina, razmnožili se ko pacovi, krsnu li im slavu i svetu neđelju, što bi reko moj pokojni deda. Sve sjebaše, i prirodu i životinje, i šume, reke, okeane, ma sve sjebasmo bog nas ubio, jebem li ti boga. Pa bolje bre niko da ne vlada planetom nego takvi low-life-white-trash-scums da mi se tu non-stop kurče, ma nek bude i totalni haos ako treba, jebem ti sunce krvavo. O, jebem im krvavu majku američku, kakve su to budala, pa to nigde drugde na svetu nema, to bre sve needukovano, nezainteresovano, bahato, osiono, ne znaju bre na karti Evropu da pokažu, sve što je van njihovog sela to im varvarska teritorija, ko džungla sa kanibalima, jer tako ih cepa ta paranoja, rastura ih, a za Srbiju najopuštenije misle da je Slovačka, Sirija, Sibir, ej bre?!
Pa ja ovako neuk, bez i jedne godine fakulteta bre bolje znam američku istoriju i pop kulturu od 96% tih Amerikanaca krv im jebem, i da sam ja učio te nji'ove "A,B,C or D" škole, imo bi u startu jebeni PhD, ma predav'o bi već uveliko na Berkliju ko redovan profesor na kojoj god katedri. O'š filozofiju, o'š sociologiju, o'š forenziku, o'š psihologiju, može i psihijatrija, o'š kvantnu mehaniku, o'š ezoteriju, religiju, književnost, ma šta god bukvalno, ko moj drugar što predaje na njujorškom univezitetu, zajebava se tamo, kara studentkinje, tačno ga zabole kurac. A sećam ga se jasno, evo ko sad da ga vidim, jedva bio "vrlo dobar" u gimnaziji, malltretirali ga profesori, dobij'o kečeve, i onda samo jednog lepog dana otišo preko i naravno pokido, raščinio i vladiku i patrijarha i papu u komadu. Pa normalno, jer dečko je vazda bio bistar, samo naši "profesori" po tim polu-debilnim srednjim školama to nikako nisu mogli da skapiraju. Pa šta dalje da vam pričam kad sam ja samo trojke i dvojke dobijao na pisanim zadacima iz srpskog, jer ako se ko seća, prvo su bili "pismeni zadaci" pa se onda neko prepametan dosetio da treba "pisani", jer naravno, u Srbiji je bitna samo forma, samo dizajn, samo da lepo izgleda i lepo se oblači, a zajebi suštinu, teraj to u kurac. I možda ako sam 2 petice dobio za te 4 godine maltreta u IV beogradskoj gimnaziji to je dojaja, tj. jedne se jasno sećam a za drugu mi pre 15-ak dana rekla jaranica-halfinica iz razreda, inače cura diskretno poznata po surovo apgrejdovanoj memoriji, her divine grace Marija Kovačević sa Banjice. Kaže bila tema "Kako vidim sebe za 10 godina" a ja pisao kako i dalje čekam trolu kod bolnice Dragiša Mišović, tamo gde je sad Pinkova zgrada, jer tu dole u Drajzerovoj smo išli u školu (ne u tu "školu" zlobnici), pa smo čekali buseve i trole tih godina (1992-1996) satima. Znači, kiša pada, veje sneg, grad lomi penzionerima kišobrane, prži sunce, udara direktno na čeoni režanj, vetar nosi bolesnike na štakama i hardkor džankije na metadonu, mi sve to bre uopšte nismo izvaljivali, jer baš tu, na toj stanici, zbog tolikog vremena provedenog u iščekivanju "gradskog" prevoza, javljale su se i prve simpatije, prve ljubavi, drugarstva, zbijale se šale, ali se brate moj i plakalo a da ne kažem kakve su to tuče bile redovne, ma čitava jedna drama se odvijala svakodnevno, znači totalno je bio fazon "od kolevke pa do groba", jedino možda seksa nije bilo, tj. možda je i bilo, al' ne da ja znam. Dakle, bili smo (i ostali) mi djeca s kolodvora KBC Dragiša Mišović. I realno više sam vremena proveo na toj stanici no na časovima kad se sve sabere, a bogme sam i mnogo više naučio, da se ne lažemo, tj. da budem skroz iskren u gimnaziji ama baš ništa naučio nisam, i evo iskreno ne znam ni što sam uopšte išao u tu srednju školu, kontam da su me roditelji naterali, da bi kao mogao posle gistro da upišem fax, i baš tako se i ispostavilo, sve posle toga bilo je gistro osim eventualno šatroa. No dobro, što te ne ubije osakati te, znači opušteno, digresija je u fulu.
Znači šta, Amerikanci? Ma zakuni se. Dakle, takav ljudski otpad treba da mi bude nadređen u firmi, da mi šefuje, da me mobinguje? Ma da neće možda i seksualno da me izrabljuje? Hm, vidiš, to još nisam probao, možda baš tu leži ključ za moj "rak rana" problem nezaposlenosti? Kažem možda, al' sa naglaskom na jok ja. Pa bre bolje slamu da jedem i koru s drveća nego da mi takvi govore šta ću da radim, bolje da prosim na ulici, da žickam, da pošteno kraduckam, nego da radim za takve jajare, da me eksploatišu, da me tlače, da mi zakidaju na plati i toplom obroku, a na kraju da ne dobijem ni socijalno. Da, da, kako da ne, how yes no...al' loma morgen burazeru, ma zmiuga loma, cause there will be no compromise, no more negotiating, and if you refuse to change then you're guilty and must be destroyed. Jebiga.
