Ljudi, gajim ozbiljne sumnje da je moja baba veštica, znači nit zajebavam nit ironišem. Da, da, ona baba, Zdravka Ostojina, al' ne veštica u smislu žena-veštica nego prava ona veštica, witchy trip. Otkud mi to zapitaće se neki, pa jbte danas sedimo pokazuje mi neke stare fotke njezine gde igraju kozaračko kolo i ja taman fino iskoristio priliku da naučim kako se igra jer ona mi ne ume objasniti a nemam od koga drugoga, i fino vidim fotku i skontam kako se to upletu sve nako naopako. I pokazuje mi tako slike i vadi neku, veli ovo su mi koleginice iz fabrike, nabraja imena, sve su umrle. Gledam fotku, gomila žena boktejebo, i setim se da mi je pre par nedelja isto tako pričala za to "naselje ekonomije" kod Bataje, gde je živela 60 godina, isto tako svi koje je poznavala pomrli. Ništa, idem dalje, selo Slavićka kod Banjaluke gde je svoje bosonogo djetinjstvo provela, pitam je ima li bar tu ko živ od tvoje generacije pa i mlađih, veli jok, svi u grobu, čak i braće i sestre pa i njihova djeca.
Dakle, svi njeni ispisnici game over a ona jedina ostala. Tu me već uvati jeza, jer znam da je jako bistra, namazana najsurovije, nikad ništa u životu nije operisala nit puno bolovala, ma zdrava ko dren a ima 87 godina, eeej bre? Stalno mi ko fol kuka kako je čeka smrt ubrzo a ja joj kažem, kakva bre crna smrt, pa da bi umrla mora da budeš bar malo bolesna pobogu, a tebi ništa pa ništa godinama, o čemu se radi ovde? Takođe smo pričali o tome ko joj je sve zla naneo u životu i kako je svakom bar duplo vratila, ma nikom dužna ostala nije, jer tako je kalupljen od malena, da se bori, da bude survajver, da povuče crtu koju niko, ama baš niko preći ne sme, jer zna se, or else. I onda stanem, prokontam sve dobro, i konačno shvatim strašnu istinu. Ona je svega toga zapravo skroz svesna još od malih nogu, kad je djevojčurak bila, al' pokušava mene da lera, priča mi kako ju je snaja optuživala da se bavi vradžbinama a ona nikad veze s time nije imala, niti zna šta je to. I tu je presečem, kažem joj da sam siguran da ona najbolje zna zašto su svi njeni mrtvi, te da nije nimalo naivna ko što se pravi. Baba ćuti, pravi se blesava po običaju, navodno nije me dobro čula, samo visoko podiže bradu i zagleda se kroz terasu u daljinu ka njivama Ibarske magistrale.
“Sanity is a small box, insanity is everything.” -- Charles Manson
Ovaj dokumentarac je, da to već nije isfuran trip, trebao da se zove "Ovo je Srbija", jer ovo zaista i jeste prava ona Srbija kakvu je svi znamo. Radnja se odvija najvećim delom kod manastiru Svete Petke Izvorske nedaleko od Paraćina. Sniman je 8. avgusta 2009. upravo na dan Svete mučenice Paraskeve, kada se narod masovno okuplja oko manastira iz razno-raznih razloga, ali i na tačno 40 godina od početka Tate-LaBianca ubistava, ah, gle čuda?! Naravno da autor ovde nikako nije ciljao na Čarlija Mensona i njegovu bandu dilera, ali koincidencija je ipak malo too much, jer se ja tačno sećam i gde sam bio i šta radio tog dana. No na stranu to, dovoljno je reći da su najprodavanije knjige na ovom "vašarištu" bile dela Vladike Nikolaja Velimirovića, zatim Justina Popovića, i još nekog oca jbmligakoga, uglavnom neka faca iz te naci ekipe, i ako je nekim dokumentarcem konačno pojašnjeno realno hrišćanstvo u Srba i kako to u praksi zaista izgleda, to je onda ovaj film i ne bio ga valjalo propustiti, al' nikako! Dakle surovo sirovo, i samo jedna porukica: oj hrišćani, na kolena pred Srbe!
"Ono što je zanimljivo za ovaj tridesetominutni dokumentarac je neobična sudbina koja ga je zadesila jer je, između ostalog, film izmontiran još početkom 2010. ali još uvek nigde do sada nije imao javnu projekciju, pa ipak, i pored toga na mnogobrojnim zatvorenim projekcijama stekao je još odavno kultni status kod jednog dela publike i to najviše zbog ironičnog crnog humora koji jednim delom nosi u sebi dok su ga pojedini ozbiljni poznavaoci filma procenili kao odlično ostvarenje, pošto pored ogromne doze ironije u sebi ima i jednu ozbiljnu i tešku poruku. U filmu se, između ostalih pojavljuje i jeromonah Nikolaj iz manastira Svete Petke Izvorske koji se nalazi u selu Izvor kod Paraćina, gde je velikim delom ovaj film i sniman."
Autor Branko Radaković povodom učešća na festivalu u Beogradu izjavio je:
"Dokumentarac 'Glas Božiji u narodu' snimljen je za jedan dan i to namerno 8. avgusta 2009. Dakle, baš na dan kada vernici slave praznik posvećen Prepodobnoj mučenici Paraskevi. Film dotiče i interesantnu činjenicu, a to je da je ova svetiteljka veoma poštovana u srpskom narodu i da i pored toga, praznik posvećen njoj nije označen crvenim slovom, te da ljudi i tada rade. Inače, film sam slao na nekoliko festivala do sada ali iz meni nepoznatih razloga ni na jednom nije prošao, a opet, sada kada je već gotovo zastareo za fetivale, prošao je na festival etnološkog filma, što je po meni apsurdno kao uostalom i mnoge stvari u ovoj zemlji jer ja sa ovim ostvarenjem kritikujem običaje naših ljudi koji ne mogu da se suzdrže ni 8. avgusta, a da ne naprave vašar pored manastira Sveta Petka i još pored toga, neki od uličnih prodavaca koje sam intervjuisao za film konstatuju kako je malo ljudi došlo 'ove godine', a po snimcima vidimo da je ogromna gužva. Naravno, povrh svega, sve deluje kao da su mnogi došli na vašar da se dobro provedu, što je samo još jedan dokaz da su većina Srba narod koji u svakom pogledu nema mere.
Ja nisam verovao da ovaj film može da prođe na festival koji u imenu nosi epitet etno jer po tome on dakle, promoviše etno u pozitivnom svetlu, te sam mislio da će ovaj dokumentarac biti diskvalifikovan upravo zbog same ironije koja je prisutna ali praćen nekim čudnim čulima dao sam film da vidim da li će proći jer se ovde dešavaju gotovo po pravilu apsurdne stvari, a to sam okusio na sopstvenoj koži mnogo puta, pa i ovaj put mi je potvrđeno to pravilo. Izgleda da to zapravo jeste jedan od naših običaja – i verski praznik i vašar u isto vreme i to pored manastira, gde se skupljaju ljudi, pa narod gleda odmah da zaradi. Ja nikoga ne želim da uvredim preko ovog filma - ni ljude koje sam snimao, ni manastir, ni festivale. Ja sam sa ovim dokumentarcem samo zabeležio istinu."
"Interlocking interviews of 4 women interred in various Magdalene asylums and/or orphanages because of out-of-wedlock pregancies, being sexually assaulted, or just being "too pretty" (believe it or not)."
"This is the documentary that inspired the film: The Magdalene Sisters. It is an expose of the cruelty and abuse suffered by the inmates of Ireland's Magdalene laundries where woman who were thought to be 'fallen' were made to work 12 hours a day, six days a week, for no pay. Four former inmates, overdubbing quaint old footage of Ireland, narrate the film. This juxtaposition shows us how such injustice could go on: to the outside world these institutions seemed good, even idyllic, places to put these young girls."
Filming of feature length documentary with a working title "Sociopath: I, Abraxas Pandza" begins in late January in Belgrade, Serbia, Never EU. Stories on Nikolas and Zeena Schreck, Tomaz Hostnik, ATWA, Carl Panzram, Joe Coleman, John Borowski, Branko Copic, Lynette "Squeaky" Fromme, Werner Herzog, Kenneth Anger, Divine Waters, Les Blank, Svetislav Basara, Vlado Dapcevic, Left Hand Path, occult world, serial killers, paraphilias etc.etc. So, stay tuned or you'll get stunned.
I zvanično, konačno. Znači, snimanje feature length dokumentarnog filma pod radnim nazivom "SOCIOPATA: JA, ABRAXAS PANDŽA", počinje krajem januara il' u Sremskoj Mitrovici il' kod brata Džonija aka Nikole Kuzmića i Milana Tarota u klubu. Naravno, biće tu ko i uvek svega i svačega (pa čak i Avokado ekipe hehe), tako da uzimamo Oskar al' popularnosti iz keca u dvojku!
Višegrad, Kraljevina Jugoslavija, tridesete godine prošlog veka. Familija moje babe po majčinoj strani, dakle notorious Šunderići i selo Bosanska Jagodina, koje gle čuda, ili barem kako mi baba veli, uopšte i nije bilo u Bosni, već je 'amo, s ove strane duge aka Drine. Dakle, kolko sam ja to skonto, iz Užica kad idete ka Višegradu, Bosanska Jagodina vam dođe taman tu negde između, možda ne baš na drumu, ali tu je, na 5 kilometara od Višegrada, a dalje ide Dobrun, pa i najluđa rečica ever - Rzav, čije samo ime dovoljno govori kakva joj je priroda i kako izgleda kupati se u njoj. I vaistinu, bejah dete, možda 5-6 godina, al' se jasno sećam tih brzaka i ladne ledene vode, al' opet se skupilo naroda na kupanju. Inače, Rzav vam se kod Višegarada uliva u Drinu, tako da je to u principu ta ista divlja priča. Al' dobro, da baš ne preterujem sa istorijskim detaljima, jer ipak mi je izvor jedino i isključivo moja baba Radosava od 82. godine, tako da bi' se osvrno samo na taj čuveni fenomen "grada i sela" u to doba, ali i mnogo kasnije, pa skoro sve do ovog poslednjeg rata kada se sve izmenilo. Dakle, kao što je većini poznato, ili se ja bar nadam da vam je poznato, Srbi pravoslavne veroispovesti pa i ovi drugi pagani, živeli su po selima oko grada, dok su muslimani dominirali u samom Višegradu, mada je naravno, ko i uvek, bilo izuzetaka na obe strane.
Da bi došla do svoje osnovne škole u gradu, baba je vatala voz, pa onda lagano peške preko čuvene ćuprije. To beše neke 1938. godina, kada je i krenula u prvi razdred, naime, u školi je veronauku za srpsku ali i muslimansku nejač, držo jedan jako zajebat i bradat pop, naravno preke naravi, tako da baba od sve te izuzetne ljubavi prema Hristu i bližnjem svome pamti jedino incident koji se dogodio evo baš ovako:
Znači, zamislite samo na tren to suludo vreme. Deca od 7-8 godina, ko zna kakva osnovna škola, i ovo bradato čudovište ko bog i batina. Pa to je tempirana bomba u najavi, zar ne? Zaboravih da napomenem, razredi su bili skroz izmešani tako da je tu bilo svih ljudskih vrsta i rasa, možda samo crnaca nije bilo eventualno. I moja baba se posvađa sa nekom jaranicom, inače Begovom ćerkom koja je sedela tačno ispred nje i zajebavala je što je sa sela, i tako u tom klasnom podjebavanju ova mala valjda izrekla neku zajebanu uvredu, al' očigledno toliko gadnu da je baba na keca dovatila ono novo penkalo i duboko joj ga zarila u leđa, iz sve snage naravno, gde je jaranica logično krenula da vrišti, znači orila se škola. Kako je to izvalio ovaj pop pa logično da je skroz popizdeo, jer em se radilo o Begovoj ćeri, em međunacionalni sukobi, i đubre bradato zaključa malo dete u školi posle časova, i to tako da se do kasnih noćnih sati nije znalo šta je sa malom Radosavom, te je njen otac Mihajlo u sred noći osedlao konja i pravac Višegrad, ne bi li je oslobodio iz ove iknvizicijske tamnice.
Al' nije ni to, posle kad su se deca prebacila u seosku školu, i tamo beše jedan most sadistic pop koji je terao decu da kleče na kukuruzu, i to bukvalno za najmanji prekršaj. E, tu je baba ali skroz zamrzela popove i sve vezano za hriščanstvo, jer je bila jedna od problematičnijih, tako da je bila baš redovna na tim kuruzima, a to se nikad ne zaboravlja, a kamoli oprašta...
No, ubrzo je došla i '41 sa sve Švabovima i ostalima, tako da je krenulo masovno drukanje i cinkanje po selu, te je jedan musliman odruko ove moje kako navodno sarađuju sa partizanima i četnicima, što naravno nije bilo tačno ni pod razno, jer ljudi su imali strugaru i boleo ih kurac za rat. Znači sa majčine strane ja mogu da potvrdim sa sigurnošću da nije bilo tako tih ratobornih u familiji ko npr. ovih sa očeve strane koji skoro svi izgiboše. Al' ne lezi vraže, jedan drugi musliman, mlad dječko, je sve tačno čuo kako je ova jajara drukala, te brže bolje potrča uz brdo prema kući Šunderića ne bi li ih upozorio da ovi dolaze i da se sprema zlo. I jadan, kako je to onako zadihan preneo mom pradedi Mihajlu, krenuo je da se vraća nizbrdo prema centru sela, al' ga dušmani očigledno izvalili, te sačekali i skenjali tu na licu mesta. Al' moji su ipak uspeli nekako da pobegnu, te se nastanili kod Zaovine na Tari, gde nemačka čizma teško da je kročila ikada i tu zablejali sve do kraja rata, da bi već '45 došli u Zemun, i evo baba i dan danas živi u istom tom Zemunu.
- moj pradeda Mihajlo u Zaovini tokom rata -
E, sad ide glavni deo priče, dakle od kad znam za sebe prve babine priče su bile o tom odrastanju u Višegradu i okolini, a posebno o toj njenoj praiskonskoj mržnji prema popovima, te nas je zavetovala da kad bude umrla da joj ni u kom slučaju ne dovodimo popa na sa'ranu, što smo mi naravno prihvatili, a ja kasnije bio čak i jako ponosan što imam tako hrabru babu koja ima svoje ja, i ne jebe tu masovnu histeriju oko pravoslavlja, koja se pokrenula tamo krajem 80-ih. Ali ni tu nije kraj, baba je tad imala ipak jedva 60-ak godina, a danas ima 82, tako da ju je pored 300 bolesti pre nekoliko godina u'vatila i žešća paranoja od umiranja, i uz to strah od "onog sveta", tako da je čak i ona, tako jaka celoga života, potpala pog uticaj Gebelsovske propagande SPC, a koju gledamo bukvalno svaki dan po svim medijima, te je rešila da ipak dovedemo popa na sahranu.
- ajd' u vodu Sotono! -
Pogađate, bio sam blago je reći šokiran, a onda se to pretvorilo u mržnju prema popovima i svemu onom što predstavlja SPC, tako da sam babi sad zabranio da umre dok ne raskrsti sa ovim zlikovcima (ko Radovan III), i šta me briga, ima vala da živi sad ako treba i preko 100 godina al' ja popa na sa'rani nema šanse da gledam, eventualno bi ga pustio da priđe kada bi prihvatio da baje i nariče za DŽ, ali pošto isuviše dobro znamo naše popove, to je u praksi al' totalno nemoguće, tako da ima BAN do daljnjeg. U svakom slučaju, ako baba ipak ostane pri svom stavu, pustiću ovu jareću bradicu da isere svoju priču do kraja, a onda mu komotno izotimati sve te evre i lagano ga dotući lopatom. E, tako, čisto da se zna, da upozorim na vreme, da ne bude da nisam rek'o, molim lepo! Hvala.
P.S. "Ovu je pesmu napisao Dragiša Nedović, iz Kragujevca. Napisao je i "Kad si bila mala Mare", "Stani, stani, Ibar vodo", "Prođoh Bosnom kroz gradove" i mnoge druge pesme koje su vremenom postale "narodne". Čovek je voleo ljude i nije pitao da li je neko Srbin, musliman ili Hrvat, samo je želeo da drugi uživaju u njegovoj muzici. Zbog svoje ljudskosti je valjda i zaboravljen danas, kada se slave samo bukači i nacionalisti."
Konačno dođoh sebi posle skoro dvodnevnog šoka, te reših da se oglasim, a i brate da proverim dal' ima još preživelih. Dakle, šta se desilo sa zimskim solsticijem? Kao što smo i nagađali, naizgled ništa, doduše i dalje je mrak, i tako će biti sve do ovog zapadnjačkog Božića sad, a to smo već poodavno znali. Ali ako još ima onih koji misle da se baš ništa promenilo nije, verujte mi, duboko greše, jer prva i jedina bitna stavka koja je izmenjena je moja percepcija, znači ne znam za druge ali meni je bilo dovoljno i to jedno veče, da obiđem sve bitnije klubove nekad belog grada, ne bi li skontao o čemu se zapravo radi. Dakle, sve se iskristalisalo. Doduše, ako ima raje kojoj može biti još nije jasno šta se desilo u toj noći 21. na 22. decembar, nek se slobodno jave, jer jako je lako za skontavanje ako na celu stvar gledamo iz ugla Left Hand Path filozofije, dakle iz lične percepije, iz "PRVO JA, pa tek tamo iza svi ostali" načina razmišljanja i delovanja.
Po ko zna koji put smo pobedili hrišćanstvo, još samo temelje da mu razgulimo-ba na sve strane sveta, da se naivan narod ne bi greškom vraćao iznova i iznova kao što je do sad radio, jer navika je doista čudo, svaki dan kupuješ u istoj prodavnici, pa i kad promeni i ime i vlasnika ti i dalje nastavljaš tu da pazariš jer ti je najbliže. E, tako su se i komunisti zajebali, lepo im je rečeno šta i kako treba da se radi, ali jok, oni mora da pametuju, i evo šta im se desilo, korov iznik'o iz svih pa i onih najmanjh pukotina. Što reče Sejo, što je bila partija sad je opet crkva, i to se tako al' bukavlno milenijumima vrti u krug. Jedna religija smenjuje drugu da bi došla treća radi četvrte, pa se menjaju. E, vidite, to više neće da može, jer KO JE IMO - E NEĆE!
Ali sve je stvar, opet ponavljam, lične percepcije i doživljaja sveta, tako da će oni i dalje slaviti te njihove praznike, i dalje će njihov patrijarh da talasa po medijima, a njihovi popovi da leče od narkomanije i da ih venčavaju i sa'ranjuju za evre, dakle nije to problem, pustimo ih neka delaju po svojoj volji, kako im se god ište, jer samim tim delovanjem čine ono što se od njih i očekuje, tj. ono što mi očekujemo. Jer nema veće satisfakcije nego kad vidiš osobu koja je totalno izdala sva svoja uverenja, kako i dalje maše tim mrtvim idealima na papiru, samo da neko slučajno ne bi provalio da nije više iz iste priče. Boje se bre promena ko stanovitog Šejtana, istog onog Šejtana koji nije ništa drugo do plod njihove paranoje, jer ništa bolje nisu mogli da smisle, a ta priča o dobru i zlu uvek upali, ta čuvena bajka o moralu koji se gazi dnevno i po 365 puta. E, to će upravo da im se desi sad, i to baš za ovaj zapadnjački Božić, uostalom evo ga ide za dva dana, samo ih posmatrajte, biće to ista ta mimika i gestikulacije, isti patern ponašanja ko i prethodnih 100 godina, jedino Boga neće biti, jer se čak i Bog smorio od njihove pokvarene ploče. Vrte je bre od same zore čovečanstva i logično da se pohabala, jer ipak je to samo vinil, dakle potrošna roba, i nikako nije Vlado Dapčević pa da i posle 20 i kusur godina tamnovanja i mučenja po njihovim Golim Otocima ostane utvrđen u svojim stavovima, nepokolebljiv ka no klisurine, jer ga praksa ni u jednom trenutku nije opovrgla.
I po 1000 puta su udarili glavom o isti zid a i dalje im nije jasno, pa bi sad opet da udaraju, a Planeta Zemlja opet da trpi taj njihov teror, e to loma morgen, ako treba srušićemo im i taj zid da nema gde da se cepaju, jer prošli put smo ga samo pomerili na drugi kraj sveta, ali dokone budale ga i tamo našle ladno, našle ga samo da bi se udarale, zato ovaj put idemo na rušenje do temelja, znači nema više zajebancije, a ovi fanatici ako opet budu počeli da grade te zidove oko sviju nas, ima da po kazni slušaju Y.O.T. i po 108 puta dnevno ako treba, i nazad, jer Rej Kapo tu lepo kaže, uostalom pogledajte ovaj skroz neverovatni video snimak, a ja odo da rušim tuđe jer mi tako slađe:
P.S."Smo črni duhovi od tega sveta, opevamo noro podobo gorja. Po stotič razbite zrcalo sveta, vaš trud je zaman. Presegli smo noć, naš dolg je poplaćan, in naša je luč."
"Anton LaVey has been called the most dangerous man in the world, a charlatan and an evil genius. This authorized biography reveals the full and unexpurgated life story of the mysterious and enigmatic founder of the Church of Satan, and it tells of his close relationship with Marilyn Monroe."
Jedino me zanima, kako ovakav jedan čovek, kakav je bio (i ostao) Stevo Žigon, toliko inteligentan i svestran, toliko produhovljen, da ima ovakvu ćerku jedinicu, koja je do samo pre 10-ak godina bila skroz normalna devojka, ili se bar meni tako činilo, da bi u poslednjih jedno 7 godina, postala saučesnik u ovom našem domaćem nacionalističkom divljanju, pa je čak nastupala i na onim "čuvenim", sve-moj-do-mojega koncertima na Marakani, sa svojim horom "Kosovski Božuri"?
Šta se tu desilo, jel' se tu omašilo u osnovnom kućnom vaspitanju dok je još bila klinka, ili joj je stvarno nešto kvrcnulo u glavu, jer devojka stvarno deluje ko da je skroz luda, ali ne kežual luda ko svi mi ostali, nego manična i to skroz u bipolarnom fazonu, dakle sigurno ste gledali bar jedan dokumentarac gde ima tih scena kada ljudi dobiju napad manije i kada počnu čuda da prave bez ikakve zadrške, e tako ona meni izgleda, jer mi je zaista žao da takva jedna zaista prelepa devojka, sa vrhunskim bekgraundom, završi na nivou Bore Čorbe i onih 357 što se kriju iza navijača Zvezde.
Jebote, bre, pa ja sam gledao na TV-u nastup tog njenog hora u Rusiji, pošto se logično loži i na rusofilstvo i slična sranja, gde je i ona zapevala solo, i jasno se čuje da devojka jedva da ima sluha, a kao vodi hor. Mislim OK, svaka njoj čast što deli humanitarnu pomoć, što redovno izvlači tu dečicu sa Kosova i vodi ih svuda po svetu da zaborave na te užase, a posebno joj svaka čast za ono kad je organizovala putovanje 57-očlane delegacije veterana Drugog Svetskog Rata i Golootočana u Moskvu, povodom 60-godišnjice pobede nad fašizmom, kad bukvalno niko drugi iz Srbije nije otišao, jer su im logično draži Nedić i onaj kreten Ljotić od tamo nekakve borbe protiv fašizma, mislim koga to još zanima u Srbiji, i za to joj zaista skidam kapu (Jovu - snajperom), ali sve ostalo je čista psihijatrija, i jedino tako ja to sebi mogu da objasnim, jer ne želim da poverujem da takva jedna osoba zaista tako misli i dela.
Uostalom, poslušajte njen stav o Ratku Mladiću, dal' ovo iole zdrav razum može da izrekne, ona bre ko da živi u nekoj bajci gde igra ulogu nekakve ruske princeze, jebeš mi sve, pa mi otalen i dolazi ta ideja da je možda bila previše zaštićena ili čak zapostavljena kao klinka, jebiga, znate ono, ćerka jedinica, ćale i keva vrhunski glumci, nikad nisu gajbi, nemaju vremena za nju, ona gradi neki svoj svet imaginacije i slično, ali opet nisam siguran, ne znam, pa nisam ja psihijatar pobogu, i zaista ne mogu da razumem, jer sam je bukvalno obožavao 90-ih u seriji "Oridjinali", mada i tada je non-stop pevušila nešto na ruskom, igrala neku Ruskinju valjda, al' beše vaistinu prelepa a i danas je vala takva, nimalo se nije promenila.
I evo, najiskrenije vas pitam, ako iko to zna uopšte, šta se to dogodilo sa Ivanom Žigon, pa nije valjda oduvek bila takva, jer ja u to ne želim da poverujem ni pod razno. Dakle nespojiva mi je ta slika njene lepote i dobrote sa onim što izlazi iz njenih usta, kao npr. ovo o Mladiću. Kakav bre Car Lazar i Vojvoda Mišić da se porede sa takvim jednim samoljubivim likom, gde tu razum popusti, šta sa mozgom bi, đe ba nestalo sve?!
I want to present you a really great demo produced by the guy named Tarl Warwick for his one-man band, Hexenhammer. He started this project in August of 2011. The genre is dark ritual/dark ambient, and the main influences came from the cult Nikolas Schreck band, Radio Werewolf, and Hexentanzm. There is also something that Tarl maybe didn't realise. If you listened to early Laibach (1980 - 1986), their best and prolific period of work, you'll hear some kind of that sound here, and Tarl maybe never listened to those first few abums and 7 inches of Laibach, which was the most inflenced and contraversal industrial band in early 80's, but it's obvious that there is some kind of conection, esspecialy with sound of their masterpiece album "Nova Akropola" from 1985.
On the other side, Tarl declares himself openly as Satanist, so any description of the music should include the fact that it is definitely dark, Satanic music for an occult purpose. The main goal of this kind of music is the same as for Radio Werewolf - it's a spiritual occultism which is designed to make use of people's psychologies to exact change upon the listener and upon the world itself through sound. In the upcoming month or so Tarl will probably make a second four-track demo album. After that he'll purchase a drum machine and some better mixing software and probably begin making higher quality material. He may release several singles as well along with the second demo. And believe me, if you really like Radio Wererwolf and such bands, you will just LOVE THIS for sure, cause I get this demo yesterday and this is the 4th time that I'm listening to it, so it's very, very good, and I honestly recommend you to download it, and hear for the begining just a first song "Behold the Darkness", cause other songs are instrumentals, and doesn't buy you on the first listening, but more you listen to it, the more you'll like it. So remember this name, Hexenhammer, cause I'm sure you will hear for it again in next few years, and this "demo" got definitively ABRAXAS seal of approval, so check it out, do not hesistate!
