Autor teksta: Ićo Purger
Preuzeto sa stranice Torcida-Old School
Moj Dinamo igra i dalje najljepši za oko i najbolji balun u kaubojskoj ligi FSJ. Svi igraju protiv Dinama ne samo na terenu već nažalost po zelenim stolovima pa čak i stolovima Skupštine U mom Splitu iz moje Torce 80 malo je tko bio voljan sa mnom putovati u Begiš. Nažalost strah je bio broj 1, a oporavdanje se zvala neimaština, te izgovor u stilu bit će ludnica, ali Ićo šta ću ići kad purgera uopće neće biti. Ipak na dan pred polazak javia mi se legenda Maslo s upitom: Ićo ideš li gori? Bogu hvala, samo bi, moj Maslo volio da mi još netko ide svjedočiti iz tvoje i moje Torce 80. Maslo, idemo i bog, sutra budi točno u 15:00 na Rivi na klupe isprid Dubrovnik kavane. Ok Maslo, nemoj me zajebat. Love ću imati točno za sutra se uliti prije puta, a kartu za vlak zajebi. U redu, vidimo se, bog. Utorak je iden Rivom i točno na dogovorenom mjestu nađem najvećeg solo avanturistu jugoslavenskih navijača svih boja. Otišli smo malo do „po noge“ popili pivo, dva, tri, još malo prošetali gradom i došli na kolodvor oko 16:00. Čim sam stigao na postaju ugledao sam grupu boks kluba Split i odma sam asocirao i promislio di oni to idu. E da oni ziher putuju na derbi 2. lige u Slavonski brod boksati protiv Radničkog. Ludilo, proći ćemo u vlaku s njima super dobro. U klopi, cugi i prolasku konduktera. S obzirom da su mi boksači Vuki, Jakupi, Jakus i Putnik dobri frendovi uvalili smo se kao da i mi idemo s njima. Put do Broda ludilo zabavan, a u Brodu s Boksačima se pozdravimo sa sretno, sretno. Dobijte ih, mi hoćemo, velim im. Maslo i ja začorimo do Zemuna i sad s užasnim strahom i nestrpljenjem očekujemo što bi nas moglo tamo dočekati.
Odmah sam rekao Maslu da prsten s Hajdukovim povijesnim Hrvatskim grbom makne ili ga bar okrene naopako. Zašto? Zato jer prije našeg vlaka iz Splita ima stići još jedan od vlakova. Iz Zagreba je u jutarnje sate na BG kolodvor stiglo najmanje 3 – 5 i u svim tim vlakovima prošvercalo se možda 10-20 purgera koji su najsigurnije škivali u Zemunu ili kroz prisutnu masu. Maslo ja znam da purgeri u BG stižu točno u 12:00 na Kalemegdan – u dva busa 120 ljudi i tamo će ih čuvati murija. Ti Maslo znaš da BG mase ultrasa uopće nisu spavale već su cijelu noć pili i čekali ustaše. Pošto su ZG vlakovi prošli bez plavih obilježja vjeruj mi da će upravo grobari čekati nas iz Splita torcidu kao ispomoć purgerima. Budalo, to bi po logici triba i sam znat. Jel da. U redu Ićo vidit ćemo šta ćemo.
S razglasa 1 km do cilja čuje se voz iz Splita broj taj i taj upravco ulazi na peron taj i taj, kolosek taj i taj. Iz daljine već vidim grobare na stanici. Kad smo izašli na BG vjerovao netko ili ne dočekalo nas je 800 do 1000 pretežno pijanih grobara 1. ekipe. Ajme nama, osušila su mi se usta, a Maslo je toliko drhtao da mi nije uspio ništa reći, jednostavno je blokao i nešto mi zamuckivajuči izrekao.
Kad su nas prvi grobari ugledali , a onda kad smo spontano krenuli prema toj masi počeli su pružati ruke, grliti i ljubiti, Maslu i meni ništa jasno ni u ludilu nije bilo. Ko nam je prvi prišao? Pampi, prvi i najluđi grobar, pa onda Maslov poznanik Rus – naranča, pa Belgija, Golub, Grob, Žare brada, te mnogi neznani. Svi su bili mamurno pijani. Takav doček sam i očekivao, a još sam Smaji, Vukiju i još nekim našim bokserima pričao šta nas čeka u BG. Jutro je, vrime je tipično kontinentalno istočno, rekao bi balkansko. Igralo se na Marakani i u prvi mah novinarska svita očekivala je 70-tak tisuća fudbalskih fanatika. Pred Maslom i menom stajalo je otprilike 12 sati ludnice, gladi, žeđi, te pitaj boga blagog što ćemo sad doživiti. Ti udarni grobari nas primili kao največe prijatelje u životu. Predstavili smo se kao članovi mlade udarne skupine Torca 80, odnosno navijači Hajduka. To sam Maslu odmah ufurao u glavu, jer grobari štuju Torcu a nas Dinamove purgere mrze toliko da bi nas najradije odveli na Avalu i tamo pretukli.Taman da upoznamo VMA i da se počmemo voziti u kolicima na ručni pogon i još san Maslu reka da ka Dinamovci nebi ni u bolnicu došli odjeveni več bi glumili nudiste.
Od kolodvora su nas vodili na čelo kolone Pampi a jedan njegov je nosio njegovu sekiru sa kojom inače putuje na yugo gostovanja.Te iste face par dana prije bile su na gostovanju u ljubljani na Olimpija-Partizan (igralo se u subotu) a sutra u nedjelju došli su pomoči Ciganima na maxsimiru Dinamo-CZ.Tih sedam dana ranije bilo je nešto neponovljivo u jednoj nogometnoj nedjelji u Zagrebu našlo se sve šta vrijedi u Jugoslaviji.Purgeri kao najmasovniji domačini,Torcida njih oko 50 iz Splita među kojima sam bio i ja,cigani Zvjezdaši te Grobari koji su se prepolovili na pizde i hrabre.Pizde su poslje Ljubljanske tekme odlepršali za Beograd a Pampijeva braća su htela pokazati Ustašama da ih se ne boje ma gde to bilo.Tukli smo se prošle nedjelje na Zg kolodvoru sa Grobarima zatim u Maksimirskoj šumi sa obima Bg skupinama , te na jugoistoku njihovom kutku maksimira te ponovo kasno na odlasku vlakova.I naravno u beogradu sam se bojao da me ne prepoznaju a pogotovo Nešo koji je u Beograd na derbi desetlječa kao okorjeli Grobar iz Kragujevca došao dan prije nas jer je odležao par dana na traumatologiji na Rebru u Zagrebu.
I eto da nedužim stigli smo u neku ulicu u blizini knez mihajlove.Tu smo sjeli za stol Maslo,ja,Pampi,Belgija i još neki tip.Ostali oko stolova i u toj ogromnoj gužvi nisu se imali šanse približit našem stolu više od pet metara.Pampi nam je još na kolodvoru rekao da smo danas kao članovi Torcide njegovi gosti i nitko vas neče krivo ni pogledati a ako se slučajno nešto desi garantujem vam da ču ruku da mu sečem.Dalje, veli Pampi vi ste Hrvati i pevačete onu vašu poznatu mi Hrvati piti i klopati ono šta zaželite.Odma je trojici naredio da otiđu u dućan i donesu viršle,neku bre salatu,meso i ostalo.Gospe mi drage vratili su se u roku odma niti za 7-8 minuti. Donili su nam sljedeće:ljute feferone,kiseli bre krastavac,cveklu zatim bogami tri Gavrilović kobase,neku ludu salamu,sir od 2-3 kila,gajbu piva(bip),duhana Drina dvi tri škatule.Za nevirovat.Umalo sam se zajeba pa im priznao kako su moji Purgeri nikakvi u takvim poslovima ako ja neidem sa njima u prve dućane čuvene metropole Dubrava jer tamo nediljom rade 3-5 dućana-samoposluga.Tako sam im umalo prizanao da sam jedan od No. 10 Purgosa.Jedino bi me Maslo mogao izvući s obzirom da je on crnogorac-hajdukovac-katolik i tko bi to sve odgonetnuo-Masla sam uvijek branio od verbalnih napada pojedinih ultra nacionalista iz Torce 80 koja je neslužbeno brojila od 100-300 momaka.U toj ulici ili bolje reči trgiču pored knez mihajlove boravili smo dosta vremena.
Pošto sam jučer pio cijeli dan i pošto me danas uhvatio ovde odma neki strah od te puste hrane jedva sam pojeo jedan sendvić a prvu pivu sam pio sat vremena a drugu 30 minuta.Do podne mi je sve prošlo i osječao sam se ok sve dok mi netko nije doviknu gde si bre Ića Purgeru.Mamu vam vašu ja jučer doputovao iz Rebra hospital.Imao je šal Leeds uniteda.Neša je bio fin momak.Pred ruljom mi ništa nije spominjao prošlonedjeljnju utakmicu.O tome smo poslije popričali.Nenormalno sam se čudio da niko nije reagirao na ono njegovo Ića Purgeru a ja mu opalio kontru u stilu Neške nemoj me jebat kakav Purger jebote a onda je Maslo potvrdio šta vam je Ićo je naš Torcidaš i još nešto.....
Cijelo to vrijeme kroz taj prostor slijevalo se masu i masu tifosa Partizana iz svih djelova Juge.Mnogima bi znatiželja htjela priči tom najuzavrijelijem dijelu bašte o čemu je riječ, tko smo mi itd.Tako je jedan od žeščih iz Valjeva s pravoslavnim krstom na poprsju i partizanovim zastavicama uspije prići blizu stola.Jedan od njih je Pampijev ortak.Ovaj bradati gledao me je kao isusa krista a Maslu je rekao šta ti bre kako se ono zoveš,Maslo?.Nisi ti iz Splita ti si jebeni švabo.Riknili smo svi od smija kao da smo svi svoji.Maslo je plav ful sa plavim očima. Pampi je i dalje nas predstavljao i u jednom trenutku neki tip iz grupe Valjevaca koja je stajala malo dalje nešto je doviknuo i to Pampiju u stilu što bre Pampi ti to sa Ustašama, Pampi se digao, gurnuo dvojicu i onda naredio da uhvate toga tipa, ovi su to i uradilil i uhvatili su nekog s pustim krstovima i doveli ga pred vojvodu kako je non stop Maslu i meni govoria da mu sudi i ovaj ga je osudio ovako nekako. Pleska jedna, nemoj bre Pampi, čuj bre, pleska druga, strgao mu Pampi križeve, zastavu, uhvatio ga za kosu i psovao i rekao mu što će ti ovi krstovi, jebo ti pop Vasilije majku bre, na kraju ga je još i opeljušio (prsten, lančić i oko tristo dinara) lovu je dao 100 dinara njegovom šegrtu, a dvisto dinara meni i Maslu i na kraju te cile priče otirao je cilu grupu Valjevo grobari osim ovog svog kompe. Ovo pišem jer sam primjetio da u njihovim đirevima je stvarno teško biti s nekim dobar ortak a kad to jesi onda mi se čini da je to skroz ok. Dopizdilo je Maslu a jednostavno nismo mogli ništa dok ova ekipa i Pampi ne odluče nešto.
Tako smo krenuli na doček navodno purgerskog voza s oko 300 purgera (njihova ishitrena i niti malo provjerena informacija) Kad smo krenuli tek sam vidia ludilo 1000 luđaka. Mi na čelu kolone a mene Pampi non stop drži pod ruku i priča hvalospjeve o sebi kako će on nas predstaviti na jugu ciganske Marakane i kako ćemo ostati 7 dana u BG a utorak je finale kupa Sarajevo – Dinamo, a za tekmu nam je i dao već karte, ali Maslo i ja na kolodvoru kad je vlak iz Zagreba stigao s jednom maramom Dinama i kad su vidili da neće imati na koga bijes iskaliti Maslo i ja smo gledali trenutak za škivavanje. Tek je 11 sati i sve je još dvaput trebalo proči skoro isto s Pampijevim grobarima i tako je bilo sve dok mi pred konjom na Slaviji neki Boško sa zvezdinom zastavom i dijalogom šta je bre Pampi držiš ih tu kod sebe umesto da ih zajedno bijemo.Posli san ga izlevatija za 70 banki te ga sapasio batina od razljučenih Grobara.Bilo ga je kus a izgleda da je to neka njihova maskota.Ekipe je bilo sve više i više.Pijanih i agresivnih još i više a počeo se vršiti njihov ritual paljenja otetih Dinamovih rekvizita a dobro sam vidio najmanje 10-15 kupljenih Dinamovih zastava.Bilo je par transparenata meni dobro poznatih a to su transparenti Iločani i Županja.Bilo je meni i Maslu užasno gledati,suze su mi pošle.U istom momentu neki čupavi seljak nabacio mi je crno- beli šal od Partizana oko vrata.Maslo ga nekako primjetno/neprimjetno odbaci pa meni iz zezancije kaže daj upaljač sad čemo im jebat mamicu.hahahaha.Smijali smo se-Tu je sad več bilo 2-3000 mlađih Grobara i to je jedno opče Srsko ludilo u stilu žikinog kola.Napokon odluče još jednom na na kolodvor preko grada pa na Kalemegda.Mogli smo več tu odmagliti ali nam je bilo stalo da vidimo šta če se zbivati.Ja znam 100% da moje Purgose sresti neće a na kalemegdan ionako sa njima ne planiramo ići.Pampi i Golub su se tek tada odmakli od nas sa čela kolone i odma smo počeli biti gađani sa trišnjama a niko ni A ni B kad uletimo, ma daj koji vam je kurac ko gađa?S vrha propuštali smo rulju da prolazi,trajalo je propuštanje jedno kilometar posli obilaska kolodvora pa put „kališa“. Prolazili su prolazili svakakvi grobari, od šiptara do cigana i onda najgora situacija za nas dvojicu. Prolazili smo preko nekog njihovog pazara kojeg su totalno opljačkali doslovce razorili. Bilo je i fajta s trgovcima. Ovo još malo ciganije iza nas imali su noževe, sikire, srpove i čekiče. Bilo je jebeno naglo ih zaskočiti jer nas je već 60-70% bagre znalo, a iza nas je osta još i Pampi kojega moramo fingirati a ne tražiti pomoć. Kad su nas opet ti isti počeli gađati sa brokvama, popizdili smo, Maslo više jer je bio pogođen i čini mi se da mu je ispala leća. Ovaj put sam se okrenuo i zaglumio mangupa šatro, jeben mu mamu neka ga ja uhvatim, osetiće sekiru keve mi. Ništa od toga, Golub i Pampi su prošli dodirujući me i dobacili – požurimo se bre, svi idemo bre, pobeće.... (purgeri s Kalemegdana).
Došli smo do kraj kraja i dva grobara su, neznam odakle stigli, mislim iz paralelne ulice, najmerno smo ih zakočili koliko smo mogli, a njima se bidnima žurilo na Kališ tući moju braću. Naišli smo na točno stvoren kantun i ako još produžimo 10 m nećemo ništa napraviti jer će nas vidit oni posljednji iz mase pa bi tek tu na koncu uspjeha jebali ježa. Maslo ni a ni b polugom onog manjeg nabijenog u glavinu, ja većeg za dugu kosu i na kolina a onda opet Maslo s tom štangom dugokosog po glavi, a baš i mene po kolinu, jao jeben ti mater uf uf uf... stavio je šal oko vrata a ja kapu i dok su ovi raskrvavljeni dolazili sebi nekužeći odkud ovdi torcida (Maslo je vikao udarajući – ovo je od Torcide Split). Mi opalili maglu u jedan portun, mali odmor i mir u duši. Na tekmi smo bili na jugu, fatalni vrh desno od semafora. Moj Dinamo vodio je 0:2 ali na žalost Maslo i ja morali smo na vlak, trkom a na našu kasniju žalost koju smo tek čuli u Kninu Dinamo je igrao 2:2. Imali smo za kartu i do Splita, ali uzeli smo do Bihaća, bilo je užasno zabrinjavajuće ali nakraju Alpacinovski.
- Ićo, 1985
