Nema Dalje! BGHC - Đorđe Obradović - GVIDO (2023)

Dokumentarac+intervju sa ubedljivo najvećom legendom beogradske hardcore scene since 1979. i naravno pevačem mog omiljenog benda Brainstorm. Uživajte! :)

 

By Dr Skrotum

In memoriam: Petar Lalović (1932-2015)

"PROSLAVLjENI dokumentarista, neumorni borac za spasavanje prirode od ljudi i njihovog nemara - Petar Lalović, napustio je juče ovaj svet, ostavivši za sobom antologijski "Svet koji nestaje" ali i "Poslednju oazu", "Ptice koje ne polete"...

Ovi naslovi tek su delić bogate filmografije čoveka koji je više od pola veka posvetio prirodi i tokom te višedecenijske predane borbe za očuvanje planete kao reditelj, scenarista i snimatelj potpisao oko dve stotine filmova. Nagrade kojima su njegova dela ovenčana broje se, takođe, u stotinama, a ono što se ne može izmeriti niti brojkama izraziti jeste lepota i neposrednost pogleda na prirodu koji nam je svima podario, učeći nas da je razumemo, zavolimo, vratimo joj se i (od sebe samih) je sačuvamo.

Prve filmske korake napravio je još davnih pedesetih godina prošlog veka kao snimatelj, njegova kamera beležila je 1961. zbivanja na Kubi posle Kastrove revolucije ali i, već tada, podvodni svet oko karipskih ostrva.

Vođen stavom da "malo više humanosti neće nauditi nauci", Lalović nas je uvodio u život divljih životinja, otkrivajući i prikazujući etiku njihovog ponašanja. Iskusno oko posvećenog filmadžije prizore iz sveta divljine uspevalo je da zabeleži na takav način, da se dramatične scene iz njegovih filmova mogu porediti sa kadrovima iz najnapetijih igranih ostvarenja.

Mnoge je svoje "filmske časove" biologije i ekologije ovaj veliki učitelj posvetio jednom od najzanimljivijih poglavlja sveta divljine - ogromnom i veoma asocijativnom području ljubavi među životinjama.

- Mnoge stvari za koje ljudi misle da su ih sami izmislili, među životinjama postoje milionima godina - govorio je, i svojim filmovima dokazivao, uvek podvlačeći neophodnost sadejstva čoveka sa prirodom, ali i ističući etičnost i doslednost ponašanja "divljih stvorenja" koja bi prečesto mogla predstavljati uzor nama "civilizovanima".

Predan svojoj misiji premošćavanja sve dubljeg i nepovratnijeg jaza između čoveka i prirode, Lalović nam je stanovnike divljine prikazivao na način koji je svima blizak, slikajući s jednakom ljubavlju i "pozitivce" i "negativce" - divljeg patka kao neprikosnovenog donžuana, žapca kao "ljubavnika koji bi iskompleksirao svakog muškarca", konzervativno (čak "fundamentalistički"?) nastrojene rode koje preljubu među sobom sankcionišu smrtnom kaznom - ili tako što preljubnicu čak (!) ne povedu na jug...

Dvestoti naslov u njegovoj filmografiji, "Beogradska oaza", snimljen na Velikom ratnom ostrvu, prikazuje carstvo životinja, rezervat biljnog sveta i fabriku zdravog vazduha usred metropole."

Vitezovi o Arkanu

Klip iz dokumentarca o Vitezovima, navijačima Obilića - Trijumf BGD volje (2005)

Trijumf južnog voća (clip,2005)

Klip iz dokumentarca o Vitezovima, navijačima Obilića - Trijumf BGD volje (2005)

VITEZOVI: Trijumf BGD gudre (clip,2005)

Klip iz dokumentarca o Vitezovima, navijačima Obilića - Trijumf BGD volje (2005)

- 56 sekundi ko 56 minuta kolko su jake poente :)) -

Kriminal u Rusiji: Slučaj Larijonov (Krvava preraspodela)

"Organizovana kriminalna grupa braće Larijonov iz Vladivostoka, bila je jedna od najpoznatijih kriminalnih grupa na dalekom istoku Rusije. Rezultat delovanja ove grupe je 17 ubijenih."

Kriminal u Rusiji: Slučaj Golovkin - Davitelj

"1984. godine nepoznati muškarac je pokušao da ubije dečaka u letnjem kampu, ali dečak je imao sreću da preživi ovaj napad. Dve godine kasnije u moskovskoj oblasti su počeli da nestaju dečaci i ceo grad je uhvatila panika zbog nepoznatog ubice. 1992. godine se ispostavilo da se radi o Sergeju Golovkinu koji je ubio 11 dečaka, zbog čega je bio osudjen na smrt."

Najjača kritika srpskog društva trenutno: Državni posao 422

Ivan Novak (Laibach) interview 04-05-2014

Državni Posao is back with a vengeance

O da, o da, they are back with a vengeance. I bez svega se može, evo nije problem zaista, ješćemo i slamu ako treba, al' smo u ovih poslednjih nedelju i kusur dana videli da se bez Državnog Posla jednostavno ne mere, tj. jako se teško može preživeti bez te dnevne doze realnog humora, ko krajem 80-ih kad smo masovno ginuli da se slučajno ne propusti nedeljna epizoda Top Liste Nadrealista. Znači, BABA, Žika, Frau Šilovićka, Kornjača Rade, Mitar Mitra Mitar, Kurotresina Anka, Đuro Pucar Stari, Joja, Dane, Zdravko, Dane, Joja, đed Đuro, mala Milc'a, Smiljka, zastavnik Smajo, moralni pigmej Dobrosavljev, Višekruna (bogotac), Marjanović, Hristo Bonev, mamička, tatko, bata, Boban, Deki, Magda, Sabo i Klać, Šanjika, portir Miloš, Lazar Malinački zvani Laza Masni, Bela Mihalji, i naravno Boškić, Dragan Jove Torbica i Đorđe Čvarkov. A ako sam nekog zaboravio a sigurno da jesam, jer ipak se radi o skoro 2 godine svakodnevnog emitovanja (bez vikenda, moliću lepo), jer nažalost nisam ja Tesla jbga, ma koliko on i ja možda bili isuviše bliski po životnome stilu, 4 sata sna dnevno i tako to, a vi lagano dodajte. Živeli!

IZGUBLJENA GENERACIJA by Damir Duplančić

Weedikovac tezga killer: 20. februar 2013.

Ubojstvo + suicid na Weedikovcu juče. Nit' sam snim'o nit' uploadovo. Slučajni prolaznik mi dade link, kaže radi za BIA?!

Transkript razgovora sa spektorom...

Spektor: Nemoj Đavo da te nosi, ja sam inspektor.

BIA: aha, aha

Spektor: Odeš gore ako 'oćeš da slikaš ono tamo.

BIA: da

Spektor: Odeš gore u robnu kuću, i odozgo...

BIA: Ma sliko sam tamo, nisu mi pravili problem.

Spektor: Ovaj ovde bre nema pola glave.

BIA: A da, al' u pravu si, da, bolje ne, bolje ne.

Spektor: znaš, jer ima krvi mnogo, razumeš...

BIA: Ništa, tebe ne snimam, znaš...

Spektor: Aj' snimi mene u......da me vide samo na trenutak...

BIA: Šta?

Spektor: Jel' mogu da budem na TV-u večeras samo na sekundu, onako samo da me u kadru uvati, da me vidi jedna riba...

BIA: ahaaa, pazi, oni su sad završili, razumeš...

Spektor: E jebiga.

BIA: Znaš, a ja ne smem sa ovim, razumeš, ovo ti je ko...

Spektor: Diktafon...

BIA: Pa otprilike, razumeš...e, pa hvala ti puno...

Spektor: E, jel' ima šanse da me ubace, ne?

BIA: Pa ne, ako brate, ako uspemo nešto, znaš, mada oni su završili sad, pitaj ih, cimaj njih, ja sam samo ono...

Spektor: Čekaj, ti si isto u PRVOJ (televiziji)?

BIA: Pa da, ali ja sam samo ono, nosim kablove, razumeš. Aj', hvala ti, idem ja...samo tetki lek...

"TRAGEDIJA u beogradskom naselju Vidikovac: Dragan Radojičić (56) ubio je u sredu, oko 10.40, u Ulici patrijarha Joanikija, kod broja 37, hicem iz revolvera Dragomira Nikolića (41), a zatim presudio i sebi, ispalivši smrtonosni hitac u glavu. Nesvakidašnjem zločinu prethodila je svađa oko pijačnih tezgi, na kojima su obojica prodavali garderobu. Sreća u nesreći je da niko od prolaznika, kojih je u ovom delu naselja mnogo, s obzirom na to da su u blizini škola, vrtić, prodavnice, nije povređen.

Prema prvim informacijama iz MUP Srbije, ubistvu, odnosno samoubistvu, prethodila je žučna rasprava između Radojičića i Nikolića, koji se, inače, poznaju odranije. Naime, njih dvojica su, prema priči očevidaca, već duže vreme bili u lošim odnosima.

- Stalno su se svađali i pretili jedan drugom - kaže Milena K., prodavačica. - Obojica su imali tezge na ulici i bili su "komšije". Prodavali su gotovo istovetnu robu i najčešće se svađali zbog neusklađenosti cena. Tako, kada bi jedan od njih prodao džemper jeftinije nego što košta na susedskoj tezgi, usledile bi psovke, pa uvrede, katkad i pesnice. Ali, niko nije očekivao da će se zbog ovakvih stvari potezati oružje i da će neko biti ubijen.

O pucnjavi koja se dogodila u blizini Hrama preobraženja Gospodnjeg, naočigled mnogobrojnih prolaznika i prodavaca, policiju je obavestio jedan od Radojičićevih, odnosno Nikolićevih kolega sa tezgi. Takođe, i o tome da Radojičić, koji je prvo pucao u Nikolića, a potom prešao ulicu i na parkingu ispalio metak sebi u glavu, još uvek daje znake života.

Međutim, kada je policija zajedno sa Hitnom pomoći stigla na mesto zločina, Radojičić i Nikolić već su bili mrtvi. Hitna pomoć mogla je samo da konstatuje smrt obojice.

Policijski uviđaj trajao je više od sat vremena. Dok je policija uzimala otiske sa mesta zločina, prikupljala sve relevantne dokaze i uzimala izjave od svedoka, tela Radojičića i Nikolića ležala su sve vreme na ulici. Do dolaska sanitetskih vozila, koja su kasnije odvezla tela na Institut za sudsku medicinu, prolaznici su u šoku posmatrali stravičan prizor na pločniku."

Branko Ćopić - Partizanska lirika (1980)

Ljutim Krajišnicima...

01. Pjesma mrtvih proletera

02. Kolijevka

03. Otac Grmeč

04. Oj, djevojko, draga dušo moja

05. Balada o Zdravku proleteru

06. Margita djevojka

07. Grob u žitu

08. Tihi grob

09. Herojeva majka

10. Lika

11. Na petrovačkoj cesti

12. Razgovor s četom

13. Oj, sokole

14. Vezilja slobode

15. Oj, vita jelo zelena

MEDIAFIRE

ABRAXAS @ NOFM radio - Petak, 16. mart 2012. - 14h do 17h

Evo i mene konačno na NOFM radiju, mada sam bivstvovao pre jedno 10-ak godina na SKC-u (2002-2003), doduše u skroz drugojačijem izdanju, pa smo čak "drugar" i ja imali i kao neku emisiju, ali sve to beše jako, jako jalovo, mada opet slušano i to baš dojaja slušano, zajebali smo čak i čuveni "Sindikalni termin", hehe. Ovo je naravno skroz druga priča jer radi se o internet radiju, dakle emisiju u kojoj ću nastupiti sjutra - PORNO POP - moći ćete slušati čak i u takvim vukojebinama kao što je severo-istočna Grčka. Zar to nije supica? Awesomarica vre bre! :))

Pakleno-okultni Porno pop sa Abraxasom

Evo šta kaže autor emisije:

"Bojan Abraxas Pandža, autor knjige "A znaš li ti jadan da smo mi ođe za okultno zaduženi?" i vlasnik savršeno kontraverznog bloga Abraxas 365, pakleniše sa Dunduew~Oooom na ovaj petak, o dokumentarnom filmu, paklu, ludilu, anarhiji i svim magijskim i paramagijskim pornjavama.....tune in!"

A sad malo ONA:

PETAK - od 14h pa navodno do 16...što naravno nema šanse, jer ja kad uđem u kafanu ja pijem dok sve ne popijem, i tu nema boga kao što ga ni nema uostalom, što je, nadam se, svakom dobronamernom čoveku jasno. Dakle, dođite, uniđite, pohodite ovo bogoneugodno hodočašće kroz rajeve pakla na 365 nivoa, u 365 poza kojih nema u Kama Sutri...i nećete se vratiti...jer promocija knjige je bila realni plač silovane sweet bebe Isusa u odnosu na neizdrživo mozgoparajuće kukurikanje moga OCA, koji će se specijalno za ovu priliku pojaviti na radiju, ne bi li me podržao...anderstend? Ne čujem dobro? Molim bre? Dal' sam to čuo da je neko može biti reko, ma puši ga majmune?! Ohohoho, znači, pogolema greška, ali baš PO-GO-LE-MA! OVER and c-ya on-line, c-ya in HELL! ;)

nofm.rs

O Unisonu (1994-1999) - deo peti

Pošto UNISON od juče i zvanično ne postoji, red je da ispoštujem prvenstveno sebe (left hand path), zatim njih, i na kraju sve vas koji ovo čitate, te da završim ovu sagu jednom za svagda, te da ih skinem s kurca. Znači, veliki rispekt za brata Stoleta, inače vokalnog solistu benda, i jednog od osnivača, i za S(a)tanka koji je došao kao treći i sigurno nakvalitetniji basista, jer ono što sam ja slušao još dok je svirao u Punished iz Kraljeva, govorilo mi je da se radi o ekstremno talentovanom basisti, koji je sigurno najbolji u Srbiji što se tiče te vrste muzike koju su Unison nastavili da sviraju posle 2000-te.

Pošto se ovde radi već o tim završnim radovima, tj.'98 godini, ne bih toliko pisao o ovoj muzičkoj strani priče nego više o toj nekoj ljudskoj, ako je tako uopšte možemo nazvati jer ipak smo mi "samo" životinje i sledimo svoj instikt, pa se tako svako bori za svoje mesto pod suncem i od one utopije koja je vladala do samo pre godinu-dve dana, kada smo mislili da smo svi mi na toj sceničici jedna ekipa, skontalo se da je tu zapravo svako za sebe, i da gleda isključivo svoj interes. No, to je u neku ruku i najnormalnija pojava, jer to su te godine kada se menjaš, shvataš neke stvari na pravi ili mnogo češće pogrešan način i tako kao gistro lagano odrastaš. Dakle taj "growing up or giving up" trenutak se svima dogodio, gomila bendova se raspala, došli su neki novi klinci da ih zamene, mi smo nastavili da sviramo kao, ali po mojoj nekoj proceni to već više nije bilo to, jer ovi moji su išli na te klanovske strukture u bendu, gde su svi osim mene živeli u centra grada, viđali se aktivno, slušali istu vrstu muzike, dok sam ja i dalje ostao u svom predgrađu, mentalnom ii' fizičkom svejedno je, tako da smo skroz prestali da se družimo, ali ne toliko zbog te razdaljine, koju je tih godina ipak bilo malo mnogo teže preći nego danas, nego zbog klasičnog razilaženja u mišljenjima. Znači, ja sam hteo da kosim malo više u levo, a oni u desno.

Evo samo par primera, oni su npr. svi do jednog bili homofobi, i to ja mislim da nikad nisu ni krili, a posebno ovaj crnogorski deo ekipe, a ja sam se družio i poznavao dosta gej likova, pa tako npr. kad smo otišli u Zemun da damo intervju Davoru Konjukušiću il' tako neko prezime, jbmliga sad, nisam video čoveka od 2001, došlo je do ozbiljnog sukoba između mene i "crnogoraca", gde je Vuk (gitarista) otvoreno, skroz opušteno zastupao taj stav kao pravi Crnogorac, a Stole bio u neku ruku suzdržan, jer taj dečko je uvek bio nekako za smirivanje a ne podizanje tenzija, i to u svakom pogledu, jednostavno nije bio maliciozan al' ni malo, što je meni bilo jako čudno za to doba kada je sve vrvelo od zlobe, zavisti, i ko će kome pre uterati, i to ne samo među nama muzikantima, nego govorim o opštem stanju u društvu.

I inače, ta '98 je možda i najcrnja godina kad sad pogledam iza sebe. Osećalo se to zlo, taj rat u vazduhu, sa Kosova su non-stop stizali izveštaji o otetim Srbima, gde više nisi znao kome da veruješ jer su svi mediji bili pod režimskom kapom osim možda radija B92, i još nekih lokalnih stanica, tako da sam ja već na leto '98 znao da će sigurno doći do sranja, jer je to bio logičan sled događaja. Dakle, dva ovna su već poodavno bila na brvnu i jedan je morao ili da se povuče ili da obojica padnu u vodu, ali pošto smo mi već više puta pre toga padali u vodu vukući za sobom i ovu drugu stranu (rat u Bosni, rat u Hrvatskoj) jako je bilo izvesno da ćemo i treći put da se zajebemo, i da zapravo najgadnije najebemo jer je sad i NATO bio u igri, ali ne samo kao povremeni pomagač suprotstavljene nam strane (primer Oluje), nego su ovaj put skroz rešili da skenjaju Miloševića, valjda im više nije bio dovoljno dobar faktor stabilnosti na Balkanu, zapravo nikakav on faktor stabilnosti nikad nije ni bio, da se ne lažemo, ali "Amerikanci" su želeli da se o njemu stvori takva slika posle Dejtona, i to su uspeli da ubede određene ljude, ali većinom zapravo Srbe koji su se nećkali na koju će stranu posle tolkih poraza, a posebno posle pada Krajine kad je u Srbiju došlo NOVIH 200.000 izbeglica, pa ih Sloba komotno većinu poslao na Kosovo, da bi gistro popravio demografsku strukturu stanovništva, što je naravno bilo u startu smešno, jer ne možeš ti brate bilo šta da menjaš kada tu imaš 2 miliona Šiptara, i to jako živahnih.

No, vratimo se toj homofobiji, dakle taj sukob je u neku ruku bio baš prekretnica, jer niko nije hteo da odstupi ni milimetar, a posle toga pošto su pojedinci istripovali da mi je najbolji drugar gej, ide priča da sam i ja gej, i slične akcije, a i sve i da jesam, to je brate moja stvar, šta oni ima da tripuju bilo šta. Jel' ja možda njih pitam dal' tamo po Crnoj Gori karaju koze? Ne pitam ih jer me ne zanima, nek' se karaju i sa magarcima što se mene tiče, meni je to OK ako je njima ili bilo kome OK, ali šta da radiš, Crnogorac pa još zadrt i napaljen, znate one što su kao ponosni Crnogorci sa Cetinja i slično, čojstvo i junaštvo trip, e upravo sa tim psihozama sam ja morao da se borim, iako je spolja priča bila skroz urbana kao, totalni onaj DIY andergraund, al' brate džaba sve to ako si ti u glavi konzervativna seljačina.

I zaista je tako bilo, imam i svedoke ako se meni ne veruje. Činjenica: Unison je bio sastavljen od dva zatucana konzervativca, Kuzmana i Vuka, zatim Stoleta koji se držao neutralno jer to jednostavno nije njegov fazon, uvek je bio OK prema meni, i tu sam bio ja, kao neki virus po njima, jer sa jedne strane su stvarali neku anarho-aktivističku sliku o sebi pesmama poput "WHY WOULDN'T STATE DIE FOR ME?", pa su onda svirali na "KAD BI" festiivalu koji je u principu bio anarhistički, dakle ta poruka se slala, zatim su svirli sa kultnim "HOĆU?NEĆU!" i još brdo tako tih bendova sa zaista iskrenom porukom, ne bi li se što više približili tom nekom aktivističkom tripu koji je tad bio u modi, naravno i sad je samo što je tad sve to bilo mnogo slabije organizovano, a samim tim i zanimljivije, jer nije puno ljudi pratilo tu priču, te smo samim tim mi iz Unisona bili gistro prvoborci te priče u Beogradu.

Sa druge strane, to je sve brate moj bilo FEJK, jebote pa ja sam ih bre molio još '97 da sviramo sa istim tim "HOĆU?NEĆU!" jer sam obožavao taj bend zbog Sićkove neverovatne iskrenosti i hrabrosti (ko je bio na njihovom koncertu u Šapcu, septembra '98, zna o čemu pričam), na šta su mi oni odgovorili, tj. Vuk u ovom slučaju, da su to anarhisti prljavi koji imaju pesmu protiv Beograda i da nema šanse da ih se dovede u Beograd, jer kao rasni Crnogorac, normalno da je bio u tripu "JA, BEOGRAĐANIN STARI, PA JOŠ SA DORĆOLA". Nabijem te na kurac baš. I tek godinu-dve posle sklanjanja mene iz benda su skontali da ipak treba svirati sa "HOĆU?NEĆU!" jer su ovi bili jako popularan bend a posebno pred tom publikom koja je Unisonima bila nova ciljna grupa, jer već 2000-te ta naša BGD HCpunk scena je opala u ljudstvu za sigurno 50% ako ne i jače, i normalno da su tražili nove ljude da ih bodre, da im se dive, i šta sve ne.

Da zaključim priču o toj njihovoj filozofiji, dakle pričaš kako si liberalnih shvatanja, slobodarskih, pa onda sviraš benefite, praviš angažovane tekstove, flajere, a zapravo si obična zatucana seljačina prepuna para, dakle klasične one buržujčine iz centra, ali ti je mnogo bolji rad da se ipak kolko tolko foliraš da bi bio faca, jer da su bili iskreni u svom suštinskom seljaštvu na nivou Guče, završili bi ko Hitman, jer ako ništa Hitman su barem bili iskreni seljaci tad, ono mačo hardkor ložači, kopija Sick of It All-a, i tu nema mnogo foliranja. Znaš tačno koja ti je publika za takav fazon, i teraš to do kraja, što su oni i uradili.

E sad, najbolji primer za tu UNISON filozofiju je bio čovek poznat širim narodnim masama kao Kuzman ali i kao Brka, znači ja takvog ljigavca u životu sreo nisam, takvu jednu pičketinu od čoveka koji se i bukvalno bavio upravo ovakvim akcijama, pazi sad: pošto je vrlo dobro znao da je jedan od 2-3 najbolja HCpunk bubnjara u Srbiji pa možda i šire, koristio je to da se uvali u bendove koji su u datom trenutku bili aktuelni i u uzlaznoj putanji. Pa bre, šta vi mislite kako je on uopšte doveden u Unison? Sigurno se ovi sami to setili nisu, jer mi smo imali našu postavu originalnu, nego im je neko rek'o da bi ovaj rado svirao, i onda logično, svaki bend juri najbolje muzičare i face sa scene, a Kuzman zaista jeste faca na toj njihovoj sceni, i ono, svi ga znaju, i to ovima imponovalo i jebiga. Znači, uradio ih ko Ciganče na semaforu.

Ali ono što nikako ne treba zaboraviti je ono što sam već pominjao u prethodnim tekstovima, ne treba zaboraviti da je samo godinu-dve dana pre dolaska u bend pljuvao po Unisonovom prvom demu, ismevao nas bukvalno (imam taj fanzin u šteku, ako treba dokazni materijal crno na belo), da bi već '97 iste te pesme snimio sa nama, i to je izašlo na onom prvom seven inču. Šta li mu se to dogodilo u međuvremenu da je tako ekstremno promenio mišljenje? Evo ja ću vam reći, a vi proverite, dakle Stand Point, taj hit bend njegovog burazera i njega je otišao skroz u kanal, tj. bili su prevaziđeni, i brate svi klinci su se više ložili na taj naš old skul nego na njihov metal il' šta su već svirali u toj poslednjoj fazi, i naravno, kao svaka jajara čiji ego je nezasit slave, on prelazi u Unison, dakle ja iskreno mislim da je on samo jedan dan odlučio, tipa, vidiš ovi Unison su sad popularni, aj' da pređem tamo, više riba ću da karam, više klinaca će da me gleda ko boga i slično. Naravno, neko može da kaže da ja ovo samo tripujem, ali ajde mi onda objasnite kako se to tek tako spontano uglavio u "LET'S GROW" i to baš pred njihovu EVROPSKU turneju? I to su samo dva primera, a gde je ŠAHT, gde je još brdo bendova u koje se uvaljivao tek kad su napravili nešto?

Mislim, priča je zaista tolko suluda da deluje neverovatno, ali to se zaista događalo, čovek je bre imao takvu moć da može da uđe u koji god 'oće bend u Beogradu pa i šire, jer su ga svi gledali ko boga, osim nas par koji smo ga u startu provalili da je pičketina ko čovek, i zentara neviđena, pa jebote ja njega sretnem u gradu, ono pre nekog koncerta, skroz normalno se ponašam, ništa ga ne cimam, osmehnem mu se čak, pozdravim ga, a on brate drhti, al' bukvalno drhti od straha, trese se, nije mu dobro uopšte. E sad, zašto ga moja pojava toliko pogađa i dan danas kad on nije bio u bendu kada su mene skenjali, to možete samo da nagađate, ali ja sam uspeo da saznam otkud tolki strahovi, i to ću izneti ovde po cenu da me cela ta HCpunk ekipa omrzne jednom za svagda jer im diram u idole, njihove bogove i svete krave. More poserem vam se na sve te krave pa i na sebe samog, jer su ti klinci bili (i ostali) toliko zatucani da je bilo dovoljno samo da sviraš u određenom bendu i da te svi jure, ribe da te šetaju, a klinci da se "druže". Dakle, fazon "U sve nam diraj, Brku nam ne diraj". Ali više o tome u sledećem nastavku, opet sam malo prećerao...

NASTAVIĆE SE...

WAR!

BLACK MARKET: okultne majice u prodaji!

BLACK MARKET je marginalizovana sekta koja se bavi štampanjem i prodajom majici a biće i dukseva. Radimo majice i po porudžbini, sa vašim motivima, ili ako imate neku želju izložite pa ćemo videti šta može da se uradi. Cena majici zavisi od motiva (1000-1500 dinara). Naravno, radi se o sito štampi, ali radimo i nalepnu po želji.

U trenutnoj ponudi imamo majice svih vrsta ali smo fokusirani na ove koje u Srbiji nećete naći, te ćete tako kod nas naići i na motive sa Charles Mansonom, serijskim ubicama poput Fiša i Bandija, i naravno anti-hrišćanske majice koje ćemo tek forsirati, jer zmija se logično bije u glavu. Jedino što moram da naglasim da nam je ovo prva, probna tura, i da će tek biti ludila u ovoj kategoriji, jer to što se po nekim mozgovima mota ovih dana, to ne da nije zdravo, nego je brate skroz bre nezdravo, ako me kontate, tako da uskoro stiže plejada svih istaknutih likova sa ove scene, od Shoko Asahare preko meni omiljenog Jeffrey Dahmera, pa sve do Koreša, Mekveja i ekipe koja je najbolje znala kako treba tretirati državu i sistem uopšte, a ne ko ove sisaljke, da ih ne imenujem sad.

Pored ovih majica koje su nam glavni prioritet, štampamo i tzv. komercijalne majice ne bi li ipak opstali na tom gistro-tržištu, jer podrazumeva se, nema baš puno ljudi u Srbiji koji imaju ta jaja da nose ove malo zajebanije motive na majicama, i to je činjenica, ali stvari se lagano menjaju na bolje, tako da duboko verujemo u ovo što radimo, fanatici smo, i to je jednostavno jače od nas, a realno je da ne mož' protiv sebe al' nikako.

Dakle, tu su i motivi iz Taksiste sa Robert Denirom, zatim Vudi Alen, Prljavi Hari, South Park, Futurama, Hičkok i njegove Ptice, Pulp Fiction, 12 Monkeys logo, Hemfri Bogart, Altered States, Jack Ass, i tako taj rad.

Naravno, ništa bez dobre muzike, pa tako u šteku imamo i majice legendarnog Džonija Keša u više motiva, zatim Laibach, NON, Death in June, Misfits, Sick Of It All, Agnostic Front, Cro-Mags, Gorilla Biscuits, One Life Crew, Straight Edge, 7 Seconds, etc.itd. Znači, za sad štampamo isključivo majice bendova koje i mi aktivno slušamo, jer šta, najlakše je staviti neku ultra komercijalu , npr. one ljigavce "R.H.C.P.", ili još gore, jajare poput "Faith no more", te ove neke najnovije metal-core bendove, i pošto se klinci sad maksimalno lože na to, to bi išlo samo tako, ali nije to poenta, jer brate šta, onda mi je to isto ko da radim u nekom butiku, ko oni otimači para zatucanoj omladina poput "budi fin" i "mods 69" il' kako se već zovu, jer to su realno samo obični biznismeni, oni što stalno broje keš u frci i panici, i valjali bi sutra bukvalno i gumene opanke kad bi to postala kežual varijanta, kad bi se npr. pojavio neki novi film dovoljno debilan ko "Football Factory" te plasirao taj trend, pa onda deca kad to vide nalože se ko mladi pavijani,  i onda samo roditelje za rukav i mama ajmo, 'oću barberi, 'oću stoun ajlend, oću bre sveeee, dakle samo-keš-ništa-mozak fazon, a ovo, verujte mi, definitivno nije ta priča, jer da jeste ja ne bih bio deo toga ma ni sekund. Mislim, što da se blamiram, da bukvalno zbog gluposti uništavam svoj na jedvite jade stečen ugled po raznim eminentim institucijama ovog društva, i da varam ljude na neke skroz jadne fore pobogu? Koji će mi to u životu, osim ako nisam ono baš skroz prolup'o pa upao u onaj najlošiji fazon keš, šampanjac, kurve oko stola, do bola, a sve to protiv rokenrola, a sve to protiv rokenrola, a sve to protiv... Dakle, što se nas tiče, tih kompromisa neće biti il' nas biti neće, to vam garantujem i tu priča staje. Nema dalje.

Kako naručiti BLACK MARKET majicu?

Da ne bi bilo zabuna, majice se mogu naručivati samo iz Srbije zbog protoka novca koji je onemogućen od strane mrtve države, koja bi bukvalno o sve da se ogrebe. Dakle, kako naručiti?

1. Porukom u inbox na facebook-u: http://www.facebook.com/okultnemajice

2. Telefonom: 060 / 5525 - 011

3. Mejlom: bmarket43@gmail.com

WAR!

Stevo Žigon o hrišćanstvu a onda ja o Ivani

Jedino me zanima, kako ovakav jedan čovek, kakav je bio (i ostao) Stevo Žigon, toliko inteligentan i svestran, toliko produhovljen, da ima ovakvu ćerku jedinicu, koja je do samo pre 10-ak godina bila skroz normalna devojka, ili se bar meni tako činilo, da bi u poslednjih jedno 7 godina, postala saučesnik u ovom našem domaćem nacionalističkom divljanju, pa je čak nastupala i na onim "čuvenim", sve-moj-do-mojega koncertima na Marakani, sa svojim horom "Kosovski Božuri"?

Šta se tu desilo, jel' se tu omašilo u osnovnom kućnom vaspitanju dok je još bila klinka, ili joj je stvarno nešto kvrcnulo u glavu, jer devojka stvarno deluje ko da je skroz luda, ali ne kežual luda ko svi mi ostali, nego manična i to skroz u bipolarnom fazonu, dakle sigurno ste gledali bar jedan dokumentarac gde ima tih scena kada ljudi dobiju napad manije i kada počnu čuda da prave bez ikakve zadrške, e tako ona meni izgleda, jer mi je zaista žao da takva jedna zaista prelepa devojka, sa vrhunskim bekgraundom, završi na nivou Bore Čorbe i onih 357 što se kriju iza navijača Zvezde.

Jebote, bre, pa ja sam gledao na TV-u nastup tog njenog hora u Rusiji, pošto se logično loži i na rusofilstvo i slična sranja, gde je i ona zapevala solo, i jasno se čuje da devojka jedva da ima sluha, a kao vodi hor. Mislim OK, svaka njoj čast što deli humanitarnu pomoć, što redovno izvlači tu dečicu sa Kosova i vodi ih svuda po svetu da zaborave na te užase, a posebno joj svaka čast za ono kad je organizovala putovanje 57-očlane delegacije veterana Drugog Svetskog Rata i Golootočana u Moskvu, povodom 60-godišnjice pobede nad fašizmom, kad bukvalno niko drugi iz Srbije nije otišao, jer su im logično draži Nedić i onaj kreten Ljotić od tamo nekakve borbe protiv fašizma, mislim koga to još zanima u Srbiji, i za to joj zaista skidam kapu (Jovu - snajperom), ali sve ostalo je čista psihijatrija, i jedino tako ja to sebi mogu da objasnim, jer ne želim da poverujem da takva jedna osoba zaista tako misli i dela.

Uostalom, poslušajte njen stav o Ratku Mladiću, dal' ovo iole zdrav razum može da izrekne, ona bre ko da živi u nekoj bajci gde igra ulogu nekakve ruske princeze, jebeš mi sve, pa mi otalen i dolazi ta ideja da je možda bila previše zaštićena ili čak zapostavljena kao klinka, jebiga, znate ono, ćerka jedinica, ćale i keva vrhunski glumci, nikad nisu gajbi, nemaju vremena za nju, ona gradi neki svoj svet imaginacije i slično, ali opet nisam siguran, ne znam, pa nisam ja psihijatar pobogu, i zaista ne mogu da razumem, jer sam je bukvalno obožavao 90-ih u seriji "Oridjinali", mada i tada je non-stop pevušila nešto na ruskom, igrala neku Ruskinju valjda, al' beše vaistinu prelepa a i danas je vala takva, nimalo se nije promenila.

I evo, najiskrenije vas pitam, ako iko to zna uopšte, šta se to dogodilo sa Ivanom Žigon, pa nije valjda oduvek bila takva, jer ja u to ne želim da poverujem ni pod razno. Dakle nespojiva mi je ta slika njene lepote i dobrote sa onim što izlazi iz njenih usta, kao npr. ovo o Mladiću. Kakav bre Car Lazar i Vojvoda Mišić da se porede sa takvim jednim samoljubivim likom, gde tu razum popusti, šta sa mozgom bi, đe ba nestalo sve?!