Acroholia - Ubistvo sveta (covid-19)

Overdose - Folklored, Monitored (live) @ KST 1992 god.

Okultni nastup Overdose u KST-u 1992., našeg jedinog benda koji je mogao da napravi nešto i preko (ali avaj). Nisam siguran da je ovo koncert na kom je snimljen živi album Overpose jer kolko se ja sećam taj koncert je sniman u bašti, no već će me neko ispraviti. Hvala bratu Ivanu Milketu na ustupljenom materijalu. Dakle, kada pričamo o 90-im godinama, ponavljam, jedini HC bend koji nije bio kopija inostranog sranja i samim tim vredan povelikog štovanja.

   

Milan Mladenović - TV Poster (1992)

О Гвиду, ХЦ пунк сцени 90-их, и како је настао спот "Brainstorm - Die for patriotism"

Autor teksta moja drugarčina i realni velikan subkulturne scene:
Nikola Popević!

После текстова о томе како су настајали спотови за "Хунд" и "Акрохолију", време је да се пређе на озбиљније теме.

Мало је рећи да је Гвидо Обрадовић легенда. За такве људе реч није измишљена, а и када би била измишљена, била би недовољна да објасни сумануту количину енергије и преданости уложене у развој тзв. "сцене", а при томе радећи на свему томе са нециничном озбиљношћу. Тзв. "сцена" је једна недефинисана категорија људи окупљених (у овом случају, има и много других) око музике неспособне да дубље уђе у медије и самим тим допре до шире публике, али довољно потентне да споменуте људе окупи макар због зезања. И управо су људи који тзв. "сцену" вуку, мада остајали мало је рећи легенде, истовремено и остајали заправо несхваћени. Број анегдота, прича, гласина, лажне историје и још лажнијих сећања... све је на гомили. Али разумевање мотивације да се свему томе дода и неки озбиљан рад са конкретним резултатима, већини углавном измиче. Филмови у којима је главни актер Zivan Pujic, и поред дозе ироније, за то разумевање су значајни; остаје нада да ћемо једном имати и филм о Гвиду Обрадовићу.

Било како било, већ етаблиран као андерграунд аутор, са Гвидом сам се договорио да направимо спот у духу DIY естетике коју је његов бенд Brainstorm баштинио. Наравно, ту су одмах кренули и проблеми рада у штап-без-канапа условима. Можда неко технички поткованији од мене, а да није умро од старости јер говоримо о ОНОЈ техници и то аматерској, уме да објасни зашто на снимцима неких VHS камера при лошем осветљењу остају трагови за светлим површинама, и то када се камера помера брзо. Није ни важно, добијем ја брдо неког видео материјала, али технички комплетно неупотребљивог. Лажем, у ствари, да сам правио спот за неки ретро психоделични есид стоунер рок бенд, то би можда и имало смисла. За d-beat хардкор панк баш и не. После се испоставило да је камерман брзих руку био Вања Екстремиста, али ћутите о томе.

Можда неки не знају, али ране деведесете биле су турбулентне године, стално неке пиздарије, идеално окружење за политичка паролашења по песмама, како леве тако и десне оријентације. У овом споту налазе се, испоставиће се касније, врло ретки снимци са нереда из јуна (мислим да је био једанаести) 1993. године, кад је погинуо један полицајац (!) и после којих је брачни пар Драшковић попио лепе батине.

До снимака сам дошао тако што сам их искукао од једне колегинице из Информативе која ми је донела свега једну касету са сировим материјалима искоришћеним овде. Како се код нас слабо шта мења, и тад су владале извесне сумњичавости о намерама аутора коме требају снимци демонстрација (мада сам тражио било које), па је то све било урађено уз дозу непотребне конспирације коју чак и не памтим као нешто богзна како узбудљиво. Остали колажи, фотке и слична скоро па уметничка делца радио је Гвидо да би све имало тај красти-ди-бит шмек, уз неизбежно левичарење о патриотизму, устанцима клетих и сужњих, војсци и полицији.

Сад кад вратим филм, од те тзв. "сцене", преко букаџијског политичарења па до озбиљних догађаја овековечених као сведока времена како у овом споту, тако и у нашим непоузданим сећањима, емоције које према томе гајим сличне су као и према 9. марту и 5. октобру, догађајима у којима сам учествовао, али сам осећај да сам био део нечега што је подигло муљ којекаквих драшковића, ђинђића, чеда-чанака, тадића и осталих весника "златног доба", заправо је мучан. Али мучан је само површински, јер осећај који је стварала музика око које смо се врзмали, није емоција пер се. Вероватно је реч о неком менталном поремећају или можда презупчењу у одрастању, некада давно упаљеном пламену који све време шапуће "мрш сви у пизду материну, мрш сви у пизду материну, мрш сви у пизду материну..." чак и сада кад је притиснут свакодневницом средовечног човека сведен на тачку белог усијања. Криво ми је донекле што из свега није изрођено нешто громопуцачко и значајније, што бунт није био мудрије каналисан и што се све свело на лична ангажовања и на крају пливања или бар држања носа изнад воде, али опет, мрш сви у пизду материну. Није ни важно, реално.

Мало ми је криво и што је цео тај звук данас сведен на политички коректно испрђивање. Да се разумемо, и ономад је било исто, али је испрђивање у међувремену постало мејнстим, па је и хардкор панк тако згаснуо јер што би се сад неко трудио да провали "шта се дере овај" преко бучних гитара кад исто то може лепо да чује чим укључи телевизор.

Како је настао oкултни спот Acroholie - "Ubistvo sveta" који је скроз сликовито описао тај сурови почетак 90-их у Србији

Autor teksta moja drugarčina, subkulturni velikan Nikola Popević!

Делује невероватно, али у нека давна времена, реч "плурализам" није била толико у употреби као данас, али га је у разним појавним облицима било више свуда око нас, па и у медијима. Тако се догодило да је песма једног грајндкор бенда недељама била на топ-листи једне од вољенијих телевизија тог доба. Не пишем "најгледанијих" јер релевантна мерења нису постојала.

Неко ме је недавно питао шта сам радио 1991. године и из своје бурне биографије за ту годину нисам у тренутку могао да смислим неку занимљивију анегдоту. Студирао сам, престао да пишем за "Свет компјутера", преводио гломазна упутства за компликоване компјутерске програме и од тога лепо живео, али још нисам почео да радим на телевизијама. Учествовао сам у оснивању култног грајндкор бенда "Акрохолија" из кога су ме после неког времена избацили, али сам ипак био човек и направио им спот који је у једном тренутку заиста, али заиста, био хит. And I mean HUGE.

Урош Смиљанић АКА Мехо Крљић (ко зна знаће, ко не зна, незнаће) и ја смо се дружили већ неколико година и у то време је било логично продубљивати пријатељство не улажењем у геј везу већ улажењем у бенд. Можда би и дељеље игле долазило у обзир, али нас двојица смо били изнад тога. На супротним крајевима идеолошке потковице (гуглај: теорија потковице) морали смо Србима некако објаснити како стоје ствари и тако је кренула "Акрохолија". Аутор сам већине текстова за најстарије песме које је Урош као и сваки убеђени левичар бесрамно цензурисао, док сам ја живео у савршеном синку са ратном деведес' првом.

Е сад, јебига, нисам могао изведем growl као Ли Доријан, а моје прогресивне идеје у смислу да би требало да свирамо скејткор или бар, ако већ желе бластбитове, могу да крештим, нису наишле на одобравање. Јебига, да је Бане мало више вежбао гитару, а ја крештао, открили бисмо black metal пре Норвежана, па бих био Dead пре Deada или бар Варг пре Викернеса. Овако су ме избацили из бенда и довели Илију, а ја се због тога нисам потресао толико да у наступу беса постанем Варг пре Викернеса, али без значајног музичког доприноса.

Било како било, после неког времена, крајем '92, почетком '93, обрате се мени акрохоличари да на телевизији "погурам" око спота, а ја предложим да га урадимо сами. И тако почне стварање историје.

Ишчилело ми из сећања зашто нисам отишао с њима на отпад да режирам ко прави, мислим да се догодило нешто уобичајено типа - није ми дошао аутобус. Али кад су ми донели ко зна како снимљени сирови материјал, пао је договор да збуџим омаж споту за ствар Ill Neglect бенда кога иначе не подносим, Brutal Truth (гуглај). Дени Лилкер је кул тип и све, али брате тај бенд му ништа не ваља.

И добро, речено - учињено. Продукциони пакао био је исти као што је описан у првом делу ове приче (наћи на мом зиду Хунд: "Мртав човек"), непрецизне машине, неодржаване (санкције, јебига), чак ми је плејер појео траку са атомском експлозијом и зато на крају Урошев дебилни текст на огавном фонту иде преко фриз кадра.

Смонтирам ја то некако. Чисто да професионалцима буде јасно, у мојим штап-и-канап условима, за израду овог спота била ми је потребна цела ноћ, мада се сећам да сам и нешто титловао.

И онда креће лет међу звезде популарности. Погурао сам ја то на ТВ Политици, предао своје чедо бенду и онда су они кренули у промоцију даље. У то доба биле су врло популарне емисије "Тинејџ ТВ" и "Демовизија" на Студију Б, где су врата била отворена тешком андерграунду и поткултури. Веровали или не, таква времена су била, ево питајте Natasa Miljkovic ако мени не верујете.

Да ли је "Убиство света" било схваћено као шала, да ли су Срби другачије реаговали на луде садржаје јер су луда времена ионако била, да ли су били ширих схватања или просто није шта дуго имало да се слуша, углавном песма је из недеље у недељу била на тамошњим топ-листама. Урбане легенде су почеле да се испредају око тога, од тога да је (упућени ће знати зашто) пола Умке звало и гласало, преко тога да су у Студију Б радиле неке кртице, па до тога да је тзв. "сцена" схватила значај овог малог ремек-дела па су и они бесомучно одржавали НАЈВЕЋИ СРПСКИ ХАРДКОР ХИТ ИКАД.

У том тренутку је изгледало да ми је каријера продуцента андерграунд спотова загарантована и да је само небо граница.

Ksenija Pajčin (1977-2010) - Moja sećanja

Ksenija Pajčin. Šta reći? Znam da se većina vas gnuša takve jedne "estradne" pojave pa i svega što je radila u muzičkom smislu, ali ja ne mislim baš tako, nisam tolko površan baš. Ja Ksendžu posmatram iz jedne drugačije perspektive, na isti način na koji posmatram i Čarlija, Helenu Blavatsky i još mnoge ljude koji na prvu loptu deluju kao sumanuti ludaci i šta sve ne. Kseniju sam prvi put sreo u prvom razredu osnovne škole "Filip Kljajić Fića" na Banovom Brdu jer smo vršnjaci ('77 godište) pa je to bilo nekako i logično. Posle prvog razreda preselio sam se u školu na Vidikovcu tako da nisam imao prilike bolje da je upoznam, ali se i dan danas sećam tih prelepih očiju.

Sledeći put sam čuo za nju tek tamo '95 dok je nastupala sa Duck-om. To je bila onako simpatična muzikica, skroz jednostavna, veseli neki pop fazon jbmliga, ali se Ksenija već tu skroz izdvajala, i svi su gledali u nju a ne u ovog lika koji je bio autor. Bilo je tu par hitova koji su se vrteli po televizijama a pošto sam ja pripadnik TV generacije, naravno da sam sve to overio i skapirao šta valja a šta ne. Posle toga 1997. je krenula u solo karijeru i moram priznati da mi se to baš svidelo, mnogo je bila bolja produkcija i ozbiljnije pesme. Ali i dalje sam više gledao njene oči nego što sam slušao muziku, jer to je bilo prosto neizbežno. Uostalom pola grada se tada ložilo na Ksendžu, nisam ja bio nikakav poseban slučaj. Onda sam 1998. sticajem suludih okolnosti (Predrag Radisavljević aka DJ Prema me pozvao) počeo da sviram bass u pratećem živom bendu 187, koji su tad bili baš popularni kod ovih splavarskih i zeldi nesretnika, bila je to tad baš masa ljudi, velika većina u Srbiji.

Zvali smo se onako zajebatski "Čamuge iz kraja" da se kao ispoštuje taj rep nigga fazon u fulu. Pored mene gitaru je svirao moj brat Aref Zaabi a bubanj Dario Janošević, dakle sve HCpunk pioniri koji su pre toga svirali u bendovima kao što je Austerity, Tripl Pipl, Voice of Minority, Stonewall i gde sve ne. Znači, vrlo smo se dobro poznavali i bili smo u opasnom treningu što se tiče svirke. Nastupali smo isključivo na živim nastupima 187 jer je tad naletela ta moda kod repera da imaju žive bendove pa je i kultna C-YA imala bend. Prvi koncert, sećam ga se jasno, je održan 11. decembra '98 u XL-u (ex-Prostoru) sa C-YA, WITB, ACME (Vračarci) i one nadrkane ribe 2 HOT. Sledeći je bio u onom fensi "CINEMA" klubu kod Palasa, već 16. decembra, mada je prostor više ličio na kafanu, znači gomila stolova, sve puno, sve zeldi-šaban kombinacija, i ispred njih mi kao sviramo, nit ima bine nit bilo šta, više mi ličilo na narodnjački trip gde se lepe pare na čelenku, al' jbga takvo vreme bilo. Svirali su LEE-MAN, ACME, posle njih mi i na kraju zvezda večeri, pogađate, niko drugi do Ksenija. I kako sam pakovao bass u fotrolu i krenuo da se guram kroz onu masu jer je bilo baš krcato, samo izvalim u daljini Ksendžu kako ide ka meni (prema "bini") i gleda me al' pravo u oči i ne odustaje. Znači nije mi bilo dobro al' uopšte, te sam na kraju morao da spustim pogled, jer sam kontao da nisam dostojan da tako očijukam sa boginjom a i brate zračila je, uostalom meni su njene oči bile glavni trip, nisam se ja nikad ložio na sise i dupeta. I to je bilo to, naš jedini "susret" gde nismo verbalno komunicirali nego isključivo očima.

Posle toga sam je još samo jednom video krajem decembra kod Mega Dekija u emisiji (se seća neko te pojave?), na PINK televiziji. Sećam se samo da im je studio u centru Zemuna tad bio baš malešan. I nastupimo tu mi uživo u live programu, ima DJ PREMA snimak toga na VHS-u al' ga mrzi da prebacuje, i posle nas Ksendža sa svojom dance grupom, između ko fol intervjui, i sećam se jasno da je Mega Deki, pošto mi nismo hteli da pričamo u programu, niti da nas snimaju, prokomentariso: "danas je izgleda glavna kletva dabogda te ortaci videli kod Mega Dekija". I vaistinu, to je bio tad ultra blam pojaviti se u takvoj jednoj nedobog emisiji, ali srećom po nas niko od normalne ekipe nije gledao PINK tako da smo prošli ispod radara. Pošto DJ Prema ne da taj snimak (mrzi ga hehe), srećom je neko snimio bar Ksendžin nastup, te evo jedne pesmice:

I to je u principu to. Ja sam tada obožavao njen look, još od Duck-a. Znači, kratka kosa, mršava, normalna devojka, girl next door fazon, al' već za godinu il' kolko dana vratila se iz Grčke skroz napucana, sise, dupe, ceo fazon, što se meni nikako nije svidelo, a i u muzici i tekstovima je postala skroz nadrkana, samo sex je bio primaran motiv, te sam već 2000-2001 skroz prestao da pratim njen rad. Tek deceniju kasnije kad sam čuo da je ubijena od strane onog odvratnog sadiste Milogorca što mu pop pevo na sarani za ogroman keš iako se ovaj upuco, jebomujamater seljačku onu nadobudnu, goatfucker klasičan. E, tek tad sam se ponovo setio svega i sve mi se vratilo.

Nažalost, Ksenija je danas već skroz zaboravljena i tu nema priče, surovo ali istinito. Jbga, mi Srbi smo valjda takva nacija, i još povrh svega skoro svaki dan se javljaju razni seljadini sa izjavama tipa "pa ja sam je karo još dok je bila klinka", "bila je kurva" itd. Ej bre, da se hvališ okolo kako si jebo mrtvu devojku, i još svima pričaš kako je bila kurva? Koji su to umovi ja ne kapiram. Ma samo metak u potiljak ko Rusi što su nekad radili.

Ksenija je bre bila POJAVA alo šabani, neko ko je mogao da stane na crtu najlepšim ženama sveta, i kao takva ne bi trebala biti zaboravljena jer je, posle Olivere Katarine, bila UBEDLJIVO NAJLEPšA ŽENA na ovim prostorima, i čik da neko to pobije, ajde da vas čujem baš!

Bila je SIMBOL, simbol srpske lepote na prvom mestu. A evo šta piše jedna cura koja je baš voli:

"Xendza je bila pojava i tek bi bila da je ostala ziva, jer je imala u planu 2 pesme na engleskom, dakle svetsku karijeru. Ona je privlacila paznju i bez pesama na egleskom, sudeci po tome sto je uvek kada je bila na americkom kontinetu bila gost na nekoj od tamosnjih najgledanijih emisija, a i mnoge svetske novine su pisale o njenoj tragicnoj smrti danima. Isto tako treba prihvatiti cinjenicu da jeste zaboravljena, recite mi samo kada ste poslednji put videli neki njen spot na TV-u?"

We are the Serbs (conspiracy theory)

This shit finaly explains the true nature of the beast.
Who are those fuckin' Serbs?

Juice: Uživo na Akademiji 2006.

Po prvi put na internetu, premijera:

Juice - live nastup na Akademiji 2006.

Partizan vs FC Augsburg: Grupa JNA - Dajte gol (2015)

Ajde bre da sjebemo večeras te Švabove ko nekad 1944-te, pa nek ide život i sve u pičkumaternu! :)

In memoriam: Radoslav Slavnić aka Coffin Anal (1985-2015)

"Članovi rumskog sastava Vultures su u svom govoru izjavili da što je veći čovek koji napusti ovaj svet, to veću prazninu ostavlja iza sebe. Frontmen ovog benda bio je Radoslav Slavnić, koji je ovaj svet napustio 22. oktobra ove godine. Praznina koju je iza sebe ostavio je ogromna.

Raša je posedovao izuzetnu snagu, upornost i temeljitost. Bio je veliki borac koliko i čovek. Za nekolicinu susreta tokom nekolicine godina, umeo je da postane bolji prijatelj od mnogih koje viđamo svakoga dana kroz decenije. Velikodušno je delio ideje i savete, bio konstruktivan kritičar, vredno je radio, šalio se, hrabro je stupao kroz život a ćutke nosio svoje breme. Bio je plodan pisac i muzičar, uvek aktivan, perfekcionista. Ostavio je traga u svim životima kojih se dotakao.

Radoslav je rođen 10. jula 1985. godine u Sremskoj Mitrovici, a živeo je i radio u Rumi. Teško je nabrojati sve što je postigao za tri decenije života. Diplomirao je na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu. U saradnji sa studentima FASPER-a je snimio dokumentarni film „Kad porastem biću…“, a sa Nezavisnom Omladinskom Organizacijom Rume je učestvovao u snimanju filma „Drugi On“. Bio je član Srpskog pevačkog društva u Rumi.

Za sastav Vultures je pisao tekstove i pevao. Grupa je iza sebe ostavila dva singla: „Colorado Kid“ i „I’m bad“, album „Vultures“ i split izdanje sa bendom Nudist Island. Poslednja numera koju su Vultures snimili zove se „Main Event Mafia“, i izbacili su je u javnost, pre no što su, zbog ovog tragičnog gubitka okončali rad. Od svojih prijatelja i kolega muzičara dobio je oproštajnu pesmu, koju možete čuti ovde.

Iza sebe je ostavio i znatan (i izvrstan) spisateljski opus. Zbirku priča „Svetlost na kraju ulice“ je objavio 2000. godine, po završetku osnovne škole, a roman „Nemezis“ 2011. godine – i godinu dana kasnije, za izdavačku kuću New Look Entertainment, izdao je prošireno izdanje romana . Priče je objavio u zbirkama „V – fantastične priče iz ravnice“, „Nešto diše u mojoj torti“, „Nešto diše u mojoj tortII“, „Nešto diše u mojoj tor3”, „Najkraće priče 2012“, „Prsten sa one strane sna“, „Đavolji prst”, „HAARP i druge priče o teorijama zavere“, „Iskopane priče”, zatim zbornicima „Kad regent u vinu zapeva“, „Zbornik savremenih ljubavnih priča“, „Prijedorski književni karavan 2014“ i „Volim da letim“, časopisima „Emitor“ (brojevi 482 i 486), „Marsonic“ (broj 5 i 7), „Omaja“ (brojevi 9 i 10) „Libartes“ (oktobarski broj, 2014), UBIQ (broj 15 i 16) i „Kreativni magazin“ (broj 2), kao i na sajtovima posvećenim naučnoj fantastici i hororu.

Njegova priča „Obora: Poslednja generacija“ izglasana je za jednu od pobedničkih na konkursu „Oktobar, mesec horora“ sajta blacksheep.rs, a priča „Od mermera i mesa“ za jednu od pobedničkih na konkursu sajta SF-Serbia.com za peti broj časopisa „Raketla“. Osvojio je treću nagradu na Trećem međunarodnom festivalu poezije i kratke priče dece i mladih „Rade Tomić“ za kratku priču autora u kategoriji do trideset godina i treću nagradu na Šestom međunarodnom festivalu poezije i kratke priče dece i mladih „Joan Flora“ za kratku priču autora u kategoriji do trideset godina. Sarađivao je sa sajtovima „SF-Serbia“, „HellyCherry“ i „RemixPress“.

Njegova poslednja objavljena pripovetka je „Živko”, u zbirci “Tragom srpske folklorne fantastike”. U zbirci Anomalija #2 koja će se uskoro pojaviti naći ćete i njegovu priču „Largo al factotum“. Tokom prethodne dve godine pripremao je svoju zbirku pod nazivom „Rabid Serbia”, ali nije dočekao da je izda.

Radoslavljev opus je bio bogat i kvalitetan, um mu je bio plodan, karakter izuzetan. Na svima nama je da ne dozvolimo da lik i delo ovog velikog čoveka budu zaboravljeni – čitajte, slušajte, gledajte plodove vrednog i posvećenog rada u koji je uložio veliki deo svog života. Svet je izgubio izuzetnog stvaraoca, a mi smo izgubili, pre svega i iznad svega, izvrsnog prijatelja.

Počivaj u miru, Rašo."

Životinje - Dodaj, ne driblaj (1996)

DOWNLOAD

Životinje - Beograd

Ko ne može da izvali, da prepozna, e ovo vam je znači najjači beogradski ander punk bend ever. Inspired by Vidikovac & Mika & Vlajsa tebra...ajde bre, Beograde bre, jer nasilje je glupost, a Kragujevac one love!

Utopljen u tamnu stranu, čeka da svane

sećanje na prošlost još uvek ga steže

strah od budućnosti ne da mu da plane

oko njega pletu se raznobojne mreže

odluka je teška ali mora doći

prolaze nam dani a svaki je skup

sada nije dobro ali to će proći

shvatiće taj čovek da je bio glup

Kalemegdan sada ironično se smeje

seća se dana kad je bio mlad

svojim ušima on sluša ljudske želje

recite mu vi što volite ovaj grad

Beograde, Beograde

ne daj da te oboje

slikari u crveno i crno

Beograde, Beograde

ti znaš da je najbolje

da zauvek ti ostaneš nam beo

Mladost daje snagu ovom starom gradu

sveža krv kroz vene teče sad

mladost grada sada daje novu nadu

da utolimo žeđ i pobedimo glad

iz duge noćne more ceo grad se budi

otvara oči i gleda prema nebu

ulicama sada idu dobri ljudi

mirisom Beograda pune svoje grudi

Beograde sa tobom mi zauvek smo tu

jer sa nama i uz nas nećeš biti sam

pobedićemo svakog u ovom prljavom ratu

čekaćemo zajedno da dođe novi dan

Beograde, Beograde

ne daj da te oboje

slikari u crveno i crno

Beograde, Beograde

ti znaš da je najbolje

da zauvek ti ostaneš nam beo...

FOX: jedino što valja iz Sada Novoga pored Posla Državnoga, hell yeah!

Overdose - Endurance (1992)

Overdose, jedini pravo kultni bend. Ubedljivo najoriginalniji sastav beogradske underground scene sa kraja 80-ih i početka 90-ih, prvi bend koji je ritam mašinom totalno zamenio bubnjara, i jedini bend po mojoj proceni koji je mogao da se probije i preko da nije bilo sankcija i ostalih sranja. Inače OVERDOSE su mnogo pre tehno invazije izvalili pištaljke, te su njihovi koncerti bili realna ludnica, zapravo prvi underground koncert koji sam pohodio je bio upravo njihov, u KST-u leta '92, sa koga su live snimci objavljeni kao kasetno izdanje pod nazivom "OVERPOSE". Naravno, ja tad pojma nisam imao o čemu se tu radi, ja sam kontao da je to neka vrsta tehno muzike, jebiga bio sam skroz zatečen što se kaže, ali kad sam izvalio kako ljudi lete na sve strane, šutke, stejdždajvinzi & shit, to me na keca kupilo, znači jedno sveopšte lud'lo, što može donekle i da se izvali iz njihovog jedinog spota "Folklored, Monitored" koji sam lično ripovo sa VHS-a (Ivon i Demovizija - Studio B). Inače, ovaj lik sa dugom kosom, koji mlatara okolo naokolo je Srđa, momak koji je kasnije svirao i u Austerity-u, definitivno jedan od najjačih gitarista u to doba.

Što se tiče ovog njihovog jedinog studijskog albuma, kolko sam ja upućen, a jesam, jebomebogaijanjega, nikad zvanično nije objavljen, objavljene su samo tri pesme na nekoj gistro 3 way split kompilaciji sa "Kaznom za Uši" i "Pressingom". E sad zašto to nije objavljeno, to meni nikad neće biti jasno, jer je ovo tolko jako, da je moglo i preko da prođe samo tako, čak ja oduvek odgovorno tvrdim da je OVERDOSE jedini bend iz EX-YU koji je mogao opasnu karijeru da napravi po Evropi ako ne i šire, ali eto, nešto im nije dalo, poslednji njihov gig sam gledao '93 ali je to bio skroz drugi bend, ne u smislu članova nego zvuka, i zaista i dan danas mi nije jasno šta se zapravo dogodilo sa ovim srpskim čudom, jedino što znam je da je valjda pevač umro, e sad dal' je overio kao što se pričalo ili šta je bilo to jedino ako se neko upućen javi pa nam pojasni, bio bih mu i više nego zahvalan, jer ipak smo mi bili dosta mlađa ekipa od njih i osim sa Đurom sa ostalim likovima nismo imali kontakt, izuzimajući Srđu koji je svirao u Austerirty sa mnom, ali ko za bedak ga nikad ništa o tome nisam pitao, ili on nije hteo da priča pošto je tad bio ozbiljan Hare Krišna bakta, a ta "džanki" prošlost mu i nije bila baš za pohvalu međ tom rajom. Inače, ko što rekoh, Srđa je bio mnogo jak lik, tu muziku što su on i Aref pravili ja sam samo mogao da se divim, no biće i za to prilike kad nabacim ovde takođe nikad objavljeni album Austerity-a. Eto, to vam je to za sad...

http://www.facebook.com/pages/Overdose/127113887331881?sk=info

01. Sold Me

02. Hole

03. Silence

04. Nerve On It

05. Walkily Slowly

06. Small

07. Folklored, Monitored

08. I Was Wrong

09. Ass

10. Wolfie, Sabrina And Me

11. ...Of Your Face

12. Exchange

13. ...

DOWNLOAD

Stvor - It Will Come Back (Live in FEST 10. avgust)

Bend STVOR je oformljen pre jedno dva meseca, a momci sviraju kako oni kažu metal, mada to meni baš i ne liči na čist metal već pre na neki crossover, no dobro. Za sad imaju 8 autorskih pesama, a već sledeće nedelje možemo da očekujemo i njihov prvi demo. Aj' pa nek im je sa srećom, jer zaista brutalno izgledaju na bini a ni zvuk im ne manjka.

Voja - vokal

Uroš - gitara

Aca - bass

Bans - bubanj

Ukoliko vam se svideo ovaj Live nastup najopuštenije ih podržite na https://www.facebook.com/stvor.bg

Nimani Teenage Riot - Devojka sa Kosova

Drago mi je da ima još fanatičnih fanova Zanne Nimani u našoj zemlji, ja je prosto obožavam. Skroz slatka pesmica! :)

SPUNK - Sremska Mitrovica

"Bend Spunk je nastao 2009. godine u Sremskoj Mitrovici. Počeli smo sa obradama Sex Pistolsa, Kud Idijota, Satana Panonskog, da bi potom napravili dva koncerta Ritam Nereda Tribute, i posle toga se konačno okrećemo autorskom radu. Naše pesme su spoj Punk - Hard Core - Metal uticaja. Svaka pesma donosi nešto novo, tekstove i muziku brižljivo razrađujemo. Svirali smo na raznim klupskim svirkama u Mitrovici kao i na festivalima Enter (sm) i KRB (Ruma)

Mnogobrojni članovi se menjaju, i poslednja postava je:

Dimitrije Beljanski - vokal, gitara

Igor Lamešić - gitara

Aleksandra Marić - bas

Damir Tirić - bubnjevi

U aprilu 2012. godine snimili smo demo EP "Isti kao svi", potom demo singl "Te Noći".

Učestvovali smo na komplicijama:

Pobuna Marije Krsmanović,

Free demo weekend 2 - Ces Studio,

Miner Horde vol.2"

Isti kao svi - EP:

http://www.mediafire.com/download.php?e4el0t6lx0qrth0

Te noći (demo singl):

http://www.mediafire.com/download.php?1068q1ie6a946nb

Kontakt:

grinderpunk@hotmail.com

https://www.facebook.com/spunksm.bend

https://www.youtube.com/user/spunkbandSMofficial

HEADSTREAM - Demo (199x)

Mnogo jak demo beogradskog FunkCore benda HEADSTREAM. Inače neki od članova ove zaista zanimljive i jedinstvene ekipe, koja se dotakla čak i "Rage Against The Machine" zvuka, ali na skroz-skroz specifičan način, danas aktivno sviraju u "Kandi, Kodži i Nebojši", i tačno ćete prepoznati taj vokal sa meni skroz genijalnog albumu "Igračka Plačka" iz '98. I ako sam nešto slušao za vreme "nepogoda" '99, nešto što me vadilo iz bedaka, to je upravo taj album, te ga pored ovog demo snimka najtoplije preporučujem mada kontam da smo ga svi slušali. Takođe, mislim da su ovo jedini snimci Headstreama, dakle ove tri pesme, od kojih se "Soul Shine" jedina zvanično pojavila na stanovitoj kompilaciji iz 2002.

1. Move

2. Self check

3. Soul Shine

MEDIAFIRE