"BAŠTA SLJEZOVE BOJE - iz serije Znanje imanje. Književnik i akademik Branko Ćopić (Hašani, 1. januar 1915 – Beograd, 26. mart 1984) govori o najranijim sećanjima vezanim za detinjstvo i rodno selo Hašane. Njegova majka i sestra sećaju se Brankovog detinjstva, vragolija, prvih strahova i polaska u školu. A deca iz Osnovne škole u Hašanima govore šta znaju o svom slavnom sugrađaninu."
"Ono zbog čega se meni Branko Ćopić prvi put dopao kada sam kao dečak čitao njegove "Ukradene bajke", to je bila ona toplina pomešana sa humorom sa nekim toplim saosećanjem, sa nekom prijatnom tugom koja iz njegovog smeha proizilazi. Ćopić je živeo i poniko u kraju gde se ljudi rađaju sa jednim osećanjem za humor, gde se rađaju duhoviti, gde se rađaju šaldžije, i postavilo se pitanje kako taj autentični humor preneti u literaturu, kako izvršiti literarnu stilizaciju a da se ne primeti da je literarna stilizacija, i da ta literarna stilizacija nema nijedan elemenat vulgarnosti. Kada čitamo Ćopića mi imamo utisak da je to sve bilo krajnje jednostavno i krajnje obično. Jednom je neko rekao da su dobra ostvarena umetnička dela ona dela u koja se ulaže mnogo napora dok se stvaraju, ali da se taj napor ne vidi na njima onda kada su ona sazdana. Isto tako, u jednom trenutku kada sam hteo da ispitujem poreklo Ćopićevog humora ja nisam mogao da vidim njegove prave izvore dok se nisam suočio, po onoj staroj Geteovoj reči da pesnika treba upoznati onda kad upoznamo njegov zavičaj, i ako hoćemo da ga upoznamo da ga bez zavičaja ne možemo upoznati, onda kad sam se upoznao sa narodskim humorom Bosanske Krajine. To je bila ona ista vrsta humora, ona ista vrsta smeha, ona ista vrsta razumevanja i nerazumevanja, onaj prijatni blagi šeretluk koji je izbijao iz svakog junaka Branka Ćopića, i ja sam se pitao da li je Branko Ćopić izmislio Bosansku Krajinu, i uveo literaturu i napravio od nje nekakvu književnu realnost, ili je Bosanska Krajina izmislila Branka Ćopića i poslala ga u srpsku literaturu kao svog najboljeg i najautentičnijeg ambasadora u ovom trenutku. Posle Petra Kočića Branko Ćopić nastavlja tu tradiciju ne samo lepog bosanskog jezika, nego i isto tako jedno osećanje humora, jedno osećanje vere u život, u trijumf dobra nad zlim, i u pobedu onoga što čoveka kao svesno biće čini onim što jeste."
