Director:
Les Blank
Evo konačno jednog Les Blankovog dokumentarca koji se može laičkim rečima opisati. Bukvalan prevod naslova ovog dokumentarca vam je, ja se nadam jasan, ali srpski jezik je tolko bogat, da je kod nas dovoljno reći samo BELI LUK JE MAMA pa da svi skontaju poruku. Blank je ovaj put baš uzeo stvar za ozbiljno pa tako možemo da čujemo od raznog običnog sveta za šta je sve beli luk dobar, mada to u nas ljudi možda i ponajbolje znaju, dakle, na prvom mestu snižava krvni pritisak, a što sam i sam mnogo puta proverio, jer kad jedem beli luk ja padam u komu, tj. tolko mi se spava da mogu da potvrdim da ima jače dejstvo i od bensedina, znači samo legeneš i u komatoznom si stanju, pa je čak i buđenje mučno.
Jebote bre, po ovom dokumentarcu ovi amerikaci bre u sve stavljaju beli luk, mada ni mi nismo puno bolji, ali ja ga npr. najčešće izbegavam jer mi stvara apokaliptičnu gorušicu, nije mi dobro uopšte, i jedini put kad sam spreman da žrtvujem svoj želudac za stvar, je kada keva pravi buraniju, jer jebeš buraniju bez luka beloga, bez zajebancije. Eh, sad se setih još jedne situacije, kada je npr. sočivo na meniju, pa se turi malo zejtina sa belim lukom da zakisi, e to je pravo zezanje, klabing, klabing, real thing, nit' jeftinije hrane nit' moćnijeg okusa. Sočivo konza, vaistinu konza. Naravno, ove razne kobaje to ne računam, tu nisam baš ni siguran čega sve ima od tijeh "začina", ali zato kraljevski rad je sudžuk. Nek umre svako (od muke) ko ne voli sudžuk !
Inače moj ćale ubiva, al' baš ubiva beli luk, posebno zimi, ali kontam da je to masovna pojava, uostalom svi znamo za one priče da kao štiti od gripa, prehlade i svi drugi izgovori tog tipa, ko da ne mož' da se kaže : "volim bre beli luk, volim, i šta mi možete ?!". Al' kao eto, gistro mi ga šatro, no nema veze, meni je sve to zapravo skroz simpatično, ceo taj stav "ja sam seljak u srcu i duši, kome se ne sviđa može da ga puši" i slične akcije.
Najjači je lik koji priča kako je po završetku španskog građanskog rata narod u Španiji gladovao, kako nije bilo bukvalno ničega, bilo samo padajza, malo hleba, i naravno belog luka, i to ih održalo, na tome su preživeli. A dugo vremena u Sjedinjenim Državama beli luk nije bio baš tako popularan, sve do nedavno, čak su vođene i kampanje protiv njega, zbog smrada navodno, dok npr. u Evropi skroz obrnutu, u Evropi to vekovna, ma šta vekovna, milenijumska bre tradicija.
Naravno gde je Les Blank tu je i naš miljenik Werner Herzog koji govori o upotrebi belog luka u njegovom genijalnom filmu Nosferatu: Phantom der Nacht (1979), i uopšte o tom verovanju da se vampiri navodno plaše belog luka. Pored njega u filmu se pojavljuju razni GARLIC fanatici koji ono, baš obožavaju beli luk, čak to više podseća na neku subkulturu ili religijski kult, a od milja ga zovu STINKING ROSE, dakle SMRDLJIVA RUŽA, što je skroz awesome naziv, zar ne ? Genijalno bre...
U filmu smo svedoci nebrojenih i veoma zanimljivih načina kako sve može da se upotrebljava beli luk, pa čak nekih forice mislim i da nema u domaćinstvima ovih krajeva, a tu je i par full recepata sa sve tutorijalima. I najtoplije vam preporučujem ovaj pis, jer pored te GARLIC MANIJE, ovaj film i te kako otvara apetit. VR' (51 min)
IMDB
"That's the title, all right; we're not making it up. Filmmaker Les Blank, whose previous documentaries have been sometimes humorous, sometimes dead-serious studies in obsession, here investigates the topic of garlic. You will be amazed at the hundreds of uses to which that pungent herb can be put. And, for you devotees of vampire stories and asafetida bags, you'll be given a brief rundown of the ages-old "garlic mystique". It's not for nothing that Les Blank was the 1990 recipient of the award named after avant-garde filmmaker Maya Deren."
Les Blank
Evo konačno jednog Les Blankovog dokumentarca koji se može laičkim rečima opisati. Bukvalan prevod naslova ovog dokumentarca vam je, ja se nadam jasan, ali srpski jezik je tolko bogat, da je kod nas dovoljno reći samo BELI LUK JE MAMA pa da svi skontaju poruku. Blank je ovaj put baš uzeo stvar za ozbiljno pa tako možemo da čujemo od raznog običnog sveta za šta je sve beli luk dobar, mada to u nas ljudi možda i ponajbolje znaju, dakle, na prvom mestu snižava krvni pritisak, a što sam i sam mnogo puta proverio, jer kad jedem beli luk ja padam u komu, tj. tolko mi se spava da mogu da potvrdim da ima jače dejstvo i od bensedina, znači samo legeneš i u komatoznom si stanju, pa je čak i buđenje mučno.
Jebote bre, po ovom dokumentarcu ovi amerikaci bre u sve stavljaju beli luk, mada ni mi nismo puno bolji, ali ja ga npr. najčešće izbegavam jer mi stvara apokaliptičnu gorušicu, nije mi dobro uopšte, i jedini put kad sam spreman da žrtvujem svoj želudac za stvar, je kada keva pravi buraniju, jer jebeš buraniju bez luka beloga, bez zajebancije. Eh, sad se setih još jedne situacije, kada je npr. sočivo na meniju, pa se turi malo zejtina sa belim lukom da zakisi, e to je pravo zezanje, klabing, klabing, real thing, nit' jeftinije hrane nit' moćnijeg okusa. Sočivo konza, vaistinu konza. Naravno, ove razne kobaje to ne računam, tu nisam baš ni siguran čega sve ima od tijeh "začina", ali zato kraljevski rad je sudžuk. Nek umre svako (od muke) ko ne voli sudžuk !
Inače moj ćale ubiva, al' baš ubiva beli luk, posebno zimi, ali kontam da je to masovna pojava, uostalom svi znamo za one priče da kao štiti od gripa, prehlade i svi drugi izgovori tog tipa, ko da ne mož' da se kaže : "volim bre beli luk, volim, i šta mi možete ?!". Al' kao eto, gistro mi ga šatro, no nema veze, meni je sve to zapravo skroz simpatično, ceo taj stav "ja sam seljak u srcu i duši, kome se ne sviđa može da ga puši" i slične akcije.
Najjači je lik koji priča kako je po završetku španskog građanskog rata narod u Španiji gladovao, kako nije bilo bukvalno ničega, bilo samo padajza, malo hleba, i naravno belog luka, i to ih održalo, na tome su preživeli. A dugo vremena u Sjedinjenim Državama beli luk nije bio baš tako popularan, sve do nedavno, čak su vođene i kampanje protiv njega, zbog smrada navodno, dok npr. u Evropi skroz obrnutu, u Evropi to vekovna, ma šta vekovna, milenijumska bre tradicija.
Naravno gde je Les Blank tu je i naš miljenik Werner Herzog koji govori o upotrebi belog luka u njegovom genijalnom filmu Nosferatu: Phantom der Nacht (1979), i uopšte o tom verovanju da se vampiri navodno plaše belog luka. Pored njega u filmu se pojavljuju razni GARLIC fanatici koji ono, baš obožavaju beli luk, čak to više podseća na neku subkulturu ili religijski kult, a od milja ga zovu STINKING ROSE, dakle SMRDLJIVA RUŽA, što je skroz awesome naziv, zar ne ? Genijalno bre...
U filmu smo svedoci nebrojenih i veoma zanimljivih načina kako sve može da se upotrebljava beli luk, pa čak nekih forice mislim i da nema u domaćinstvima ovih krajeva, a tu je i par full recepata sa sve tutorijalima. I najtoplije vam preporučujem ovaj pis, jer pored te GARLIC MANIJE, ovaj film i te kako otvara apetit. VR' (51 min)
IMDB
"That's the title, all right; we're not making it up. Filmmaker Les Blank, whose previous documentaries have been sometimes humorous, sometimes dead-serious studies in obsession, here investigates the topic of garlic. You will be amazed at the hundreds of uses to which that pungent herb can be put. And, for you devotees of vampire stories and asafetida bags, you'll be given a brief rundown of the ages-old "garlic mystique". It's not for nothing that Les Blank was the 1990 recipient of the award named after avant-garde filmmaker Maya Deren."
DOWNLOAD :
http://www.megaupload.com/?d=CBUTPSFD
3 comments:
hvala tebra
"BELI LUK JE MAMA", hehe
i moj stari ga tamani, oce izbjec operaciju prostate. sam sta on kaze "chesnhjak" za "garlic"
Garlic Is As Good As Ten Mothers (1980) - new MU link added !
Post a Comment