Raspakivanje - Emir Kusturica

Konačno jedan kolko tolko nepristrasan i realan TV dokumentarac o Emiru Kusturici. Inače za one slabije upućene ovo je nov serijal na RTS-u koji potpisuje Antonela Riha, i kažu da je ovo lični pogled na ličnost i karijeru Emira Kusturice. O Kusti govore Abdulah Sidran, Nele Karajlić i još neke face. Veći deo dokumentarca je snimljen u Drvengradu na Mokroj Gori gde je Kusta ugostio svog "omiljenog" scenaristu Abdulaha Sidrana (Sjećaš li se Doli Bel, Otac na službenom putu) i gde pričaju o tim prvim genijalnim filmovima, ali i o njihovom ličnom sukobu, pa i o Sarajlijama koje su ga prvo obožavale, a onda i zamrzele kada se početkom rata preselio u Beograd.

Inače, što se tiče Kuste, njegova poslednja 3 igrana filma su mi kanal kakav poodavno nisam video, znači DNODNA, s'tim što je "Crna mačka, beli mačor" još i gledljiv kolko tolko, ali zato poslednji, to kontam samo njemu može da se svidi, pa ga tu donekle i razumem, zaradio je tolke pare da sad može do kraja života da pravi filmove samo za svoju dušu, a da publiku skroz odjebe, što je u neku ruku i uradio kada "Zavet" nije pustio u domaće bioskope. Znači, ako njegove poslednje filmove posmatramo u tom kontekstu to je za full rispekt, jer čovek radi ono što voli, i zabole ga dal' će nekom to da se svidi, a još plus u Francuskoj to ljudi gotive. Ali nije sve baš tako crno-belo, jer setimo se kakve su kritike bile posle premijere "Zaveta" u Novom Sadu, kritičari su bukvalno sa'ranili film, a pošto sam ga i sam kasnije sa mukom pogledao, mogu da posvedočim da su bili skroz u pravu, jer evo vam samo jedan detalj : kako to da seosko dete, dečak rođen i odrasto na selu, odsečen od civilizacije, govori čistim beogradskim akcentom, a da ne pričamo o ostalim rupčagama kojima film obiluje. Uostalom zamislite samo kako bi to izgledalo da je Slavko Štimac u "Sjećaš li se doli bel" cepao purgerski. Ne do bog. Naravno Kusta je sve to vrlo dobro znao, ali mu nije smetalo, jer on je ionako planiro da film plasira preko, baš ga mnogo zabolelo šta će domaća publika da mu kaže. Jebiga, takav je Kusta, možemo da ga volimo ili da ga mrzimo, ali provereno ne možemo da mu osporimo da su mu prva 4 filma, Arizonu drim ne računam, pa malo je reći genijalni, i evo sad da me neko pita zaista ne bih mogao da se opredelim koji mi je jači, možda "Sjećas li se Dolly Bell" zbog genijalnog Slobodana Aligrudića, koji je sa Mirom Banjac i Pavlom Vujisićem objasnio mnoge stvari što se tiče i glume a i ovako. Naravno ničega toga ne bi bilo da nije bilo predrkanog scenarija Abdulaha Sidrana, vaistinu skidam kapu ovom dekici, pokido je, a daće dobri abraxas pa da Sidran ponovo napravi scenario za Kustu.

Dakle, Kusta je realno najveći režiser sa prostora bivše Jugoslavije i tu nema boga, i mi mož' sad da ga pljujemo do mile volje al' džaba, jer on taman i da do kraja života snima samo filmove poput Zaveta, on je TATA, i tu je kraj svake priče, mož' da bude loš čovek, mož da bude neprijatan, nadrkan, to se ništa ne računa, uostalom setimo se Kjubrika i tako nekih režisera.

Naravno, imam ja još brdo zamerki na Kustin rad, al' da ne dužim, dodaću još samo jednu. Naime, Nele Karajlić je tu moja najveća boljka, jer ja odgovorno tvrdim da Kusta sjebo Neleta. E sad, kako ga je to sjebo ? Naravno nije ga sjebo materijalno, čak šta više, pomogao mu je da se izvuče kada je ovaj bio na ivici egzistencije kao izbeglica u Beogradu u prvoj polovini 90-ih. Dalje, proputovali su ceo svet sa tim svojim kvazi-bendom, i tu zaradili ogromne pare, a da ne pričamo o ulogama u filmovima i operi. Dakle, Nele se tu odlično snašao uz Kustu, ali ono što mene boli je činjenica da ga je odvojio od izvornog saunda Zabranjenog Pušenja, dakle uništili su taj bend, naravno mislim na ovu beogradsku verziju, jer mi sarajevska baš i nije toliko interesantna bez Neleta za vokalom. Šta je falilo albumu "Ja nisam odavle", pa bre to je što neko reče, najbolji muzički prikaz svih tih užasa izbeglištva tokom 90-ih. Ali eto nije im se to svidelo, hteli su unca-unca, i sad umesto da odem na koncert da slušam Neleta kako peva "Djevojčice kojima miriše koža" ja mora da idem da slušam Seju kako se muči, e pa neću. Da ne budem shvaćen pogrešno, Seji svaka čast, poslednja 2 albuma SA Pušenja + "Fildžan Viška" su mi VR', posebno "Dođi da ti čiko nešto da", ma genijalan album, ali uvek kada ga slušam zamišljam kako bi to zvučalo sa Neletom na vokalu, i na šta bi ličili ti koncerti, i gorke suze ronim. Jebiga, jebiga, baš ga jebi. Toliko. (56 min)

DOWNLOAD :

http://www.megaupload.com/?d=OCXLPJ2F