Styxhexenhammer666 YouTube Channel

Koga zanima ova naša priča nek obavezno obrati pažnju na ovaj kanal, dakle čovek je sve rek'o, ja tu ne bi' ništa dodav'o.

http://www.youtube.com/user/Styxhexenhammer666

O Unisonu (1994-1999) - deo treći

- kod mene gajbi '94: Drula (Insult), Stole, Spale i ja -

Početkom leta '96 desio se još jedan nemio događaj za koji moram da priznam da sam ja lično odgovoran. Naime, pojedinim članovima benda se dig'o kurac da treba da menjamo postavu, tj. bubnjara jer navodno nije bio dovoljno dobar, a u isto vreme smo imali priliku da dobijemo trenutno tehnički najboljeg HCpunk bubnjara u Srbiji. Pošto po običaju ćlanovi benda nisu imali herca da zajedno to saopštimo čoveku, ili bar da glasamo, da se vidi ko zaista misli da čovek treba da se povuče, ta pošast je pala na mene, jer sam ja bio zadužen za prljave poslove u bendu, dakle za pretnje ljudima (Smrda), za ucene, svađe sa organizatorima, i na kraju na tu najtežu akciju tj. saopštavanje ljudima da nisu više za bend. Naravno ta odluka mi se kasnije i te kako obila o glavu, što se kaže stigla me karma, jer sam otišao kod svog najboljeg druga iz rane mladosti, Spaleta, koji je bio i jedan od osnivača benda a i nadenuo nam je to ime UNISON. Uglavnom ja sam jednog dana saopštio Spaletu u lice kako bi trebao da napusti bend, jer kao nije dovoljno ozbiljan za tu funkciju, a mi smo kao postali ozbiljan bend sa potencijalima. Spale se malo bunio, ali je ipak batalio priču, iako mislim da mu nije bilo baš pravo, ipak je čovek osnovo taj bend i uložio dosta toga, ali eto ja sam ispao TA pička koja izdaje drugare, i to priznajem, što će kasnije i meni i te kako doći glave, no o tom potom.

- Spale za bubnjem -

Naravno, ja pojma nisam imao šta se zapravo valja iza brda, naime Vuk i Stole su odlučili da u bend ubace Kuzmana poznatijeg i kao Brka, jer je u to doba bio jedna od najvećih "faca" na sceni, svirao je u kultnom Stand Pointu otpočetka, i bio najuticajnija figura u Srbiji što se tiče hardkora. Pored toga je bio i mnogo jak bubnjar, to mu se ne može poreći, jer ne verujem da je neko svirao u više srpskih bendova svih vrsta. Osim toga, radio je taj fanzin F.Y.A. u kojem nas je, ako se sećate poljuvao, tako da sam bio u žešćem čudu otkud sad taj jaran 'oće u bend i uvatio da ga podjebavam za to licemerje. E sad, kako mu je to uspelo, da od najvećeg hejtera postane najveći fan benda, to mi i dalje nije jasno ali slutim.

U svakom slučaju očigledno da mu došl'o tako, a ovi to jedva dočekali zbog njegovih veza i vezica, ali i doista vrsnog muziciranja. Ubrzo nakon dolaska Brke u bend počelo je i žustrije da se vežba, jer navodno spremala se nekakva opasna akcija, Brka je naime bio jako dobar sa Koraćem, koji je trebao da nam izda singl, tako da smo već krajem '96 snimili par najboljih pesama sa demo snimaka plus još tri nove u mnogo jačoj produkciji, jednu po Stoletovom tekstu (EYE SEARCH), drugu Acinu (VOICE OF THE VOICELESS), i treću moju (NO WAY, NO MORE). E sad, kad neko pomisli na singl tj. 7" tripuje da tu obično ulete po 2 do maskimalno 3 pesme, ali mi smo uspeli da ubacimo čak 8 ladno, a nismo bili čak ni grindcore bend.

Singl se pojavio početkom '97, i to u neverovatnih 1000 primeraka, do tad zaista nezapamćenih tj. od početka rata to niko nije uradio, ako ćemo konkretno. Ceo tiraž je vrlo brzo otišao. Naravno, tome je kumovala i činjenica da tad u Srbiji niko živ nije radio vinile, a i vinil je ladno bio svetlo plav, opet nezabeleženo u Srbiji kolko sam ja upoznat, i logično da je raja to kupovala, pa čak i oni koji nisu slušali Unison su hteli da ga imaju zbog tih par činjenica.

Uz singl je išao i letak prigovora savesti koji smo pogurali sa Vladmarksom, dakle ovo dole, jer smo već tada bili u anti-ratnoj kampanji i kleli se da nikad nećemo otići u vojsku, što je nekima zaista i uspelo. Pošto je to bila prva ozbiljna politička akcija nekog benda u Srbiji, odma' su nam prikačili taj levičarski stav, dakle anti-država, anti-vojska i naravno policija (A.C.A.B), što nam je donelo dosta dobrog ali i lošeg, jer sada je svaki naci-skinhed hteo da nas dovati i olupa.

Posle tog singla al' bukvalno sva vrata su nam bila otvorena, pa smo tako krajem januara svirali na velikom HCpunk festivalu u SKC-u, zajedno sa 2 Live For, Prime Step, Incarnate '88, Everlast i Voice of Minority, čuvenom bendu u kom su pored Pece Babe, za vokalima bili brat Ikac (VIP) i jedna od najupečatljivijih figura mlađe ekipe sa Trga, Sale AKA Krišna AKA Staća, koji je bio pravo malo otkrovenje jer je on prvi od te mlađe ekipe, '80 godište pa nadalje, prišao našoj družini skroz opušteno, bez predrasuda, a sledili su ga skejteri te momci sa Senjaka (2 Live For) i samog centra grada, tako da je mala sala SKC-a bila dupke puna što je danas nezamislivo, mada je naša ekipa tada punila i Bunker AKA St. James, gde je na koncerte dolazilo i 200 do 300 ljudi, što je sa ove pozicije neverovatno, jer danas na HCpunk koncertu ako ti dođe 50 ljudi budeš srećan dojaja. Jebiga, stvari su se dosta promenile, nema više onog početničkog fanatizma, kada smo zaista verovali da je HARD CORE scena moguća u Srbiji, a i realno bili smo klinci, najstarija ekipa je imali po 20 godina a bilo je i skroz ludih klinaca od 14.

- nastup FALLDOWN u SKC-u -

Ono što još treba pomenuti, to bi možda bilo interesantno, je bila naša psihologija čopora ili kako su to Ameri krstili WOLFPACK ("We called it Wolfpack, we called it United Blood" by JUDGE), tako da smo redovno išli masovno na projekcije filmova koji su se davali, pa smo tako jedno par puta svi zajedno gledali LA HAINE (MRŽNJU) i neverovatni se ložili na taj film, tad smo čak i trenerke počeli da šetamo ko glumci u filmu, da da tripujemo predgrađe, jer zaista pola ekipe je bilo sa Vidikovca a pola sa Novog Beograda (60-ti blokovi), i ono, nazivali smo se i TUGA IZ PREDGRAĐA po citatu iz filma.

- Said Tagmui -

- Nidža i ja u blokovima na njegovom rođendanu '96 -

Pored toga par puta smo gledali i "Showgirls" totalno seksi film, gde se jasno sećam suludih Nidžinih ("Falldown", kasnije "OSMI PUTNIK 2") komentara u Doma Sindikata. Dakle dečko je imao talenat za zajebanciju kakvu retko ko, sa posebnim osvrtom na te sex related doskočice, i to je bilo realno plakanje, a posebno scena u bolnici posle silovanja one crnkinje. Ludilo od crnjaka. A sećam se i jednog njegovog vica iz tog perioda pošto ja baš i nisam fan viceva ali taj sam vala zapamtio za ceo život. Kaže, došao čovek kod doktora da proveri zdravstveno stanje, i doktor mu kaže imam jednu lošu i jednu dobru vest za vas, koju ćete, i ovaj kao aj tu lošu, nek ide sve u kurac, te mu doktor onako tužne, sjebane face saopšti, jebiga imate rak i umrećete jako brzo, i ovaj naravno u bedak totalni, nije mu dobro, ali kao daj tu dobru da me oraspoloži bar malo jebiga, na šta će doktor, ŠTO SAM DOBRU SESTRU KARO SINOĆ, SUNCE TI JEBEM ! I to je jedini vic koji sam ja ikada ljudima pričao kad su se masovno cepali vicevi, dakle ludnica, tisuću ludila u hiljadu.

- Nidža i Lima forsiraju fontanu tog leta -

U aprilu smo svirali i kao pregrupa Block Out-u u Smederevu, gde je meni neki njihov kenjao zašto sviram bas trzalicom i slično, gde dečko ono veze nema šta je zapravo HC i kao sad će on stariji mene da savetuje, pa naravno da sam ga odjebo jebote, a šta drugo ? Onda je usledio i čuveni koncert u podzemnom prolazu ispod Terazija, kod kultnog mesta okupljanja noćne ekipe, kioska pod imenom MANIAC, ali ja sam tad već batalio Straight Edge. tako da se cepalo neko francusko pivo koje je bilo ko crno vino, mislim te jačine. To je bio maj '97 i zajedno smo nastupali sa Suzaninim bendom "CS-1", koja je inače bila i naša gazdarice kod koje smo na Dedinju držali redovne probe.

"CS-1" je tad bio solidno popularan bend jer pored Azijatkinje za vokalom, imali su i spot koji se vrteo po televizijama, naime u to doba je rokenrol najopuštenije išao na svim kanalima osim možda na PINKU i PALMI, što je danas naravno nezamislivo ako ne računamo onu "Jelen Top Listu" koju kontam niko ni ne gleda jer ide kasno, i to nedeljom. Još su svirali i "MEAT MARKET", bend Miljuša, ex-basiste "Stand Pointa", koji je bio priča za sebe, dakle skroz zanimljiv i neuobičajen lik, pa onda instant bend glumaca iz ložačkog filma "Do Koske", dakle Đuričko, onda onaj mali što je kasnije igrao okultnog Boleta u Gruji, i tako još neki, ne sećam se jebiga jer su svirali neko sranje. I to bi ja mislim bilo to za ovaj put, malko me zabolela glava od ovih silnih flešbekova, dakle C-ya za sad.

NASTAVIĆE SE...

Laibach - WAT (2003)

Album: WAT

Release Date: 8th September 2003

01. B Mashina

02. Tanz Mit Laibach

03. Du Bist Unser

04. Achtung!

05. Ende

06. Now You Will Play

07. Hell: Symmetry

08. Das Spiel Ist Aus

09. Satanic Versus

10. The Great Divide

11. WAT

12. Anti-Semitism

DOWNLOAD RS

O Unisonu (1994-1999) - deo drugi

Dakle, krajem marta bend se skroz, ali SKROZ raspao, ali šta se onda desilo ? Desilo se to da je stanoviti Dejan Janković iz sela Lučani kod Čačka nabacio naše demo snimke, preslušao ih, i hrabro se odvažio da ih objavi kao audio kazetu za svoju novoosnovanu izdavačku kuću ENERGY RECORDS. I vaistinu bi tako, kaseta sa demo snimcima pod nazivom "FROM THE BOTTOM OF MY HEART...STRAIGHT EDGE" se pojavila ako me sećanje ne vara početkom proleća, i postala instant hit, tj. ono što su ljudi zapravo sve vreme čekali, pravi old skul HCpunk, bez ikakvih debilnih upliva i sranja. Istog trenutka kada se proširila priča po čaršiji, Hitman su nas pozvali da sviramo sa njima na Banovom Brdu u TREN "klubu" koji je upravo proradio (29.04.1995). Naravno, pristali smo ali smo bili prinuđeni da nastupimo bez Vuka, tako da je Aca svirao gitaru a ja bass, s tim što mi je pukla žica te sam veći deo koncerta samo singalongovo, što se jasno vidi i na fotkama.

Nekako smo pregurali i taj raspadnuti gig, ali postavilo se pitanje šta dalje ? Srećom, Vuk čim je čuo da je izašla kaseta pokupio je samo gitaru i bez znanja roditelja vratio se za Srbiji prvim letom, tako da smo sad bili kompletni i spremni za nove radne pobede. Nažalost, sledeći koncert smo održali tek 2. marta 1996. i to je bio prvi ozbiljniji koncert Unisona, gde je bilo bukvalno krcato, gde su ljudi padali preko bunjeva jer nije bilo bine, gde su tuče bile redovne, pa je Mare, vokal Faldown, smirivao situaciju, a Rajko Moblaw je preko majka oprostio nekom pankeru što ga je tukao. Ma klanica jedna globalna, i iskreno na luđem koncertu u životu ja nisam bio, čak je postojao i butleg nastupa Falldown-a, al' mi je neko maznuo kasetu, sve mu jebem do poslednjeg reda na sahrani. Uostalom izvalite taj plakat !

U međuvremenu smo svirali još sa PRIME STEP u SKC-u, juna meseca, a onda se desio jedan od najzajebanijih koncerata koji ću morati podrobnije da vam pojasnim jer je došlo do pokušaja prevare od stanovitih likova, gde su hteli da Unison na kraju ni ne svira, a zbog totalne nebuloze. Naime, već '96 smo imali DIL sa Markom Koraćem (Vitamin X, ex-Spitefull) da nam izda singlicu, dakle 7" za svoju kuću SINGIDUNUM RECORDS sa sedištem u Amsterdamu, gde su u Beograd došli "Blitz Babiez" a kao predgrupa je trebao da nastupi ON THE RUN, bend stanovitog Marka Vidojkovića, za koji sam tad najiskrenije prvi put čuo iako su gistro bili veoma aktivni. Mi smo trebali da nastupimo prvi kao najmlađi a i radi promocije tog našeg singla koji je trebao uskoro da izađe. Sve je bilo spremno, uvežbavano danima unapred, i koncert je trebao da se održi 26. septembra '96 u KST-u. 

Ali šta se dešava, pomenutog dana oko podneva ili malko kasnije mi dolazi Bojan Smrda, navodno bliski saradnik Koraćev i saopštava mi kako nećemo moći da sviramo jer kao treba ON THE RUN se promoviše. Ja u šoku, ma šta ja, svi u šoku, ali kakvi su tada bili članovi Unisona, oni LADNO progutaju tu priču i puste pomirljivu spika, iz fazona jebiga ne sviramo, šta da se radi - viša sila, i slično. I tako bukvalno svi redom, Kuzman, Stole, pa čak i Vuk, za koga sam tripovao da je Crnogorac i da ima kakva takva jaja i inicijativu, al' kurac, niko ništa, a ja znači u totanom zbunu, dakle ne verujem da se ljudi tako lako predaju, mislim se šta bi bilo da im je ovaj rek'o da skinu gaće da ih kara i to loše, možda bi i na to pristali ?! I pazi, OK da je to saopšteno bar 5 dana unapred ali mi smo platili 5 uzastopnih probi ne bi li se uvežbali jer to nam je bio prvi pravi, VELIKI koncert, i to još u KST-u, konačnom odredištu svakog ambicioznog demo benda.

Ništa jebiga, krenemo mi onako sjebani gradom, nema koncerta, nema života, nema ničega. i nalećemo ladno kod Meka na Terazijama na Smrdu (zipa nadimak) i skupinu gistro anarhista na čelu sa Acom Destilatorom. U tom trenutku ja sam video boga iako ga nema, jer šansa da naletimo na ovu ljigu i najvećeg kolekcionara CD-ova i vinila u Beogradu, i to u samom centru, je bila ravna nuli, tj. 0,365 da budem precizniji.

Čim sam ga video znao sam šta treba činiti jer to je taj tip lićnosti, beskurica i klasičan srpski ljigavac. Prvo sam ga pitao najkulturnije zašto mi ne sviramo a sviraju ovi anonimusi ON THE RUN, na šta je on rekao nešto tipa nema vremena za 3 benda, tako rek'o Korać. Ja mu kažem OK, ako tako 'oćete mi ćemo sprečimo ljude da uđu ma koncert, tj. ja ću stati isred KST-a ako ovi moji neće i govoriću svima da ne kupuju karte bezveze jer mi ne sviramo. I zaista, većina publike je bila naša, Blitz Babiez je bio INO bend pa bi navuk'o eventualno neku raju, ali ON THE RUN su bili na nivou rodbine, ako me kapirate šta 'oću kažem. I ovaj folirant šta će, vidi ja se ne zajebavam jer zna da sam "budala" i da me nije blam ni od čega, te je stoga uz negodovanje "anarhista" ipak kao rešio da nas kao pusti da sviramo, na šta su se ovi moji pravili totalno ludi, u fazonu, dojaja sviramo, a minut pre toga je bio kanal Rajna-Majna. I mi ladno odsviramo taj koncert, sve na nivou, pokidamo, i još Korać baci prijavu da smo samo trebali da se pozovemo na njega i da je taj Bojan Smrda zapravo pravi Smrda, pravi onaj SMRAD od čoveka koji je iz nepoznatih razloga hteo da nas onemogući da sviramo. Ali avaj, mi ipak svirasmo, ali ja ni dan danas nisam otkrio zašto je hteo da nas minira, moraću ga pitam kad tad konkretno, jebeš mi sve......o Smrdo, zašto si Smrda....i slično ?

NASTAVIĆE SE...

NON - Receive The Flame (1999)

1. Alpha

2. Spectre

3. Everlasting Fire

4. Solitude

5. Monism

6. Medici Mass

7. Sangraal

8. Omega

MEDIAFIRE

O Unisonu (1994-1999) - deo prvi

Znam, reći ćete, opet ova budala o Unisonu, alo bre rođo to se desilo pre 12 godina, pređi jednostavno preko toga, ko ih bre jebe i slično, ali nažalost, ja kao borderlajner, a bogme i kao čovek, jednostavno ne mogu da pređem preko toga i zaboravim, a kamoli oprostim, dakle nema šanse, i odgovorno tvrdim da su mi prvi dan u zatvoru i to izbacivanje iz ROĐENOG benda ubedljivo najgori dani u mom patetičnom životu, ili barem u onom što je preostalo od njega. Sećam se da je moja keva plakala tog dana jer je znala koliko mi cela ta priča znači, i koliko ću se sjebati. Eh, da je samo znala koliko je bila u pravu. Inače, čisto informativno, meni je Unison bukvalno bio sve u životu tih par godina, jer za razliku od ostalih članova benda ja nisam pohađao fakultet, nisam šljakao, bavio sam se isključivo i samo muzikom, i potajno se nadao ex-YU turneji koja je bila i te kako izgledna tih godina...

No pođimo otpočetka, da bi manje upućeni čitaoci shvatili šta se zapravo desilo. Naime, Unison smo osnovali Stole, Spale i ja kod mene gajbi, na Vidikovcu, leta '94 i odmah mu nadenuli ime. Pošto nismo imali basistu ja sam se dosetio mog jarana Vuka iz IV BGD Gimnazije, te smo ga na nekom petku u KST-u startovali i na našu radost pristao je, a kasnije je uleteo i Aca koji je svirao drugu gitaru kao vrsan muzičar. Dakle, konačno smo imali skroz ozbiljan bend posle raspada prethodnog na katastrofalnom koncertu, juna '94 u Božidarcu.

Odmah smo snimili 2 demo snimka, a u isto vreme su neki članovi počeli da sviraju i u drugim bendovima, npr. Spale je počeo da  cepa bubanj u novosadskom STRIVE FOR MORE (ladno je išao svakog vikenda u NS, car !), Stole je sa Klinkom i Acom osnovao REJECTED, ali i zamenio Cobeta na vokalu u kultnom STONEWALL-u, koji su nam inače bili i uzori, tj. još ko klinci smo ih gledali bukvalno ko idole, a ja sam sa Arefom (Stonewall, On the Run), Srđom (Overdose), Đošićem (Shackle me Not) i Cobetom (Stonewall) osnovao Hare Krišna HCpunk bend po ugledu na tada svetski popularne Shelter i 108. Dakle, svako je svirao u bar po dva benda, i scena je polako bujala, osnivali su se bendovi na svakom koraku, znači to nismo bili samo mi nego ekipe iz svih krajeva grada sa posebnim naglaskom na Novi Beograd i Senjak.

Tada su nastali bedovi poput 2 LIVE 4,  Moblaw, Falldown, Voice of Minority (pevao brat Ikac, kasnije VIP reper) i Prime Step (Ejdusov), a već pre toga su bili aktivni Rampage, Blind Side i Stand Point. Naravno i do tad je postojala kao neka gstro scena gde je sviralo brdo dobrih bendova poput Dead Ideas, Definite Choice, Spitefull, Brainstorm, SMF, Kerozin, Hands in Ashes, PMS, EHE, URGH! (grind faza), Smart Eggs, Destilacija Mozga, Malfunction, Bad Taste, pa i Acroholia, mada je Acroholia oduvek bila na mnogo višem nivou za razliku od pomenutih, prva je skontala D.I.Y. fazon i važnost kontakata sa strancima pa tako i prva izdala split izdanja sa ino-bendovima na vinilu, što je bilo za svaku pohvalu.

Nikako ne treba zaboraviti ni okultni OVERDOSE, koji je u trenutku kad se pojavio sa sve ritam mašinom, bukvalno oduvao sve ostale bendove, pa tako i dan danas kad slušam te pesme jasno se čuje koliko su bili ispred svog vremena, i vaistinu šteta pregolema što nisu napravili svetsku karijeru jer su definitivno imali potencijal.

Ali jebiga, u to doba, '91-'93, Srbija je bila u totalnom haosu, i retko šta od spolja je uspevalo da pređe granu, pa još da bude i prihvaćeno na pravi način, tako da je velika većina tih bedova svirala taj neki crossover, neku metaliziranu verziju HC-a, što se nama, tada još klincima nikako nije dopadalo iako je u to doba Biohazard bio glavna atrakcija na MTV-u. Znači, tražilo se nešto novo a sa druge strane ta njihova "scena" je bila totalno razjedinjena te podeljena na klanove, i ljudi se nisu tolko intezivno družili kao mi kasnije, a i više su ličili na metalce nego na pankere, što je meni bilo nezamislivo, jebiga ja tako nisam zamišljao HARD CORE. Zatim je usledila '94 godina i sankcije su malo popustile, od starije ekipe iz Stonewall-a i Definite Choice-a smo nabavljali audio kasete i pomno ih presnimavali, te fantično, skoro pobožno slušali. Tu su naravno uleteli bendovi poput Youth of Today, Judge, Bold, Uniform Choice, Up Front, Bad Religion, i još mnogi drugi koji nam se nikako nisu uklapali u ono što smo slušali na koncertima i demo snimcima domaće ekipe, i to nam je bilo jako čudno, jer mi baš i nismo bili neki muzičari, tj. više smo bili pankeri nego metalci ako me kapirate, te smo se pitali gde su srpske verzije tog old school-a i jedini bend koji je to baš aktivno svirao je bio "Stonewall", pa aj' da kažemo i "Shackle me Not". Iz tog i još nekih drugih razloga  odlučili smo da mi prvi krenemo sa tim old skul fazonom, jer nam je definitivno više ležao, uostalom zamislite mene kako onako ćelav cepam neki rif od Slayer-a i bacam solažu. Mislim,  što ne ide, NE IDE jebiga, i kraj priče.

A pored tog muzičkog dela veoma smo se naložili i na životnu filozofiju koju su gurali njujorški STRAIGHT EDGE bendovi predvođeni sa Gorilla Biscuits i Judge, tako da je većina nas vrlo brzo prihvatila strejt način života (mada sam ja i pre bio SXE) a neki čak poput mene prestali da jedu i meso, tako da sam ja 6 godina bio vegetarijanac, verovali ili ne, imao sam jedva 70 kila na visinu od 193 pa sad vi zamislite na šta sam ličio.

Čim smo se ujedinili oko te prve ekipe (Rampage, Rejected i Falldown), počeli smo da snimamo demo snimke tako da je naš prvi demo više zvučao ko loša kopiju Judge i Crippled Youth, mada je imao i par samo nama svojstvenih bisera kao što su "Enough", "This is for the life", i "Give Chance", koje su ubrzo postali solidni hitovi na kasetašima, jer nikako nismo uspevali da organizujemo koncert, naime u to doba si morao da imaš nekog starijeg mentora kao što su npr. Moblaw imali Dead Ideas (neka sestrinsko-burazerska veza) koji su ih zvali da sviraju sa njima kao predgrupa, dok smo svi mi ostali visili naokolo skroz frustrirani, te sam ja tako stekao neku vrstu odbojnosti prema starijoj ekipi koja nije želela da nas podrži, ili će pre biti da nisu ni imali ideju da mi uopšte i postojimo, jer su ipak bili dosta stariji od nas. Jedini bend koji nas je full podržao je bio naravno Stonewall, i to tako što su nas ispozdravljali na jednom jako bitnom koncertu i najavili da smo snimili svoj prvi demo, tako da je Cobe, tadašnji vokal baš ispao drugar iako nismo bili baš nešto preterano bliski u to doba. I kada govorimo o HCpunk-u ja upravo mislim na tu solidarnost, gde već stasali bendovi pomažu mlade nade a da nemaju bukavlno nikakve materijalne koristi od toga, i to je taj D.I.Y. o kome sam govorio, dakle solidarnost u pravom smislu te reči, a da ne pričamo o pozajmljivanju opreme i instrumenata, zatim davanja privatnog studija na besplatnu upotrebu, sve to je radio Nikola Narančić, inače basista Stonewall-a, koji je imao improvizovani studio za probe u podrumu svoje zgrade, na Vračaru, tačno preko puta Pravnog Fakulteta, tako da smo mogli sasvim solidno da se uvežbamo a bez da pucamo keš (koji realno nismo ni imali) po razno-raznim fensi studijima.

Tako smo mi snimili taj prvi demo "Straightedge from the heart" u studiju "Casablanca" kod čuvenog Dadija, za bukvalno samo jedan dan (29.10.1994.), i ladno za 100 maraka, što je u to doba bila totalno jadna cifra za demo snimak, jer su se demosi tada snimali za minimum 300-400 maraka. Ali, toliko smo keša imali i to je bilo to, a za krađu ili neka razbojništva smo bili još uvek mladi. Svi smo bili '77 godište, tako da smo imali po 16-17 godina, što je naravno danas već prekasno za počinjanje sa muzikom, ali u to doba je bilo potaman. Ko što rekoh, demo je odlično prihvaćen međ' rajom, čak nam je Jelena iz Dead Ideas pustila pesmicu "GIVE CHANCE" u svojoj radio emisiji na B92 pod nazivom "Kad bolje razmislim, tišina me nervira", gde je između stranih HC bendova puštala i po koji domaći, te smo bili i te kako počastvovani. Čak imam i snimljenu tu njenu najavu sa sve pesmom u celosti na nekoj kaseti. Eto, toliki smo fanatici bili, tj. barem ja kao autor sve muzike i otprilike pola tekstova, dok je ostatak napisao Stole, naš pevač, a kao gost autor se pojavio moj drugar iz klupe Lesa, sa tekstom za sada već kultnu pesmicu "Enough". Šta reći osim da mi je srce bilo puno da punije ne može biti, tako da smo već u martu '95 snimili drugi demo pod nazivom  "Movement,  not a fashion".

Ja sam zbog obaveza u Austerity-u, koji je stremio da postane pravi mainstream bend sa sve vrhunskim muzičarima, eskivirao taj demu iako je većina pesama bila moja, što se i jasno čuje jer se Vuk ložio na Corrosion of Conformity, tako da je zvuk bio baš onako prljav ali u OK smislu. Inače, naš brat Klinko je recitovo Seneku u introu, a tu je i pesma "Withstand Temptation" koja je bila natural born hit. Već 18. marta UNISON je konačno održao svoj prvi koncert i to u Novom Sadu, dakle morali smo da cimamo Novi Sad jer u Beogradu nije bilo teoretske teorije da nastupimo.

Da se odma' ogradim, ja nisam svirao ceo koncert već samo par svojih pesama poput "Enough", što znači da mi nismo bili ni u kakvoj dalekobilo svađi tada, već baš naprotiv, i upravo o tome govorim kada pišem o toj specifičnoj atmosferi koja je vladala i to ne samo u Unison-u, nego i u ostalim tada aktivnim bendovima iz naše mlađe ekipe, jer smo se polako distancirali od straijih želeći da stvorimo neki naš fazon i mislim da smo u tome i uspeli iako su ta dva demo snimka zaista zvučala ko kopija njujorške old skul scene.

Inače, kada sam rekao da je prvi demo odlično prihvaćen međ' rajom moram da izdvojim fanzin F.Y.A. koji su radili Kuzman i ja mislim Vanja, ne držite me za reč, uglavnom mladi Kuzman AKA Brka je tu kritički bukvalno sa'ranio naš demo sa komentarima poput "ispodprosečni Up Front tekstovi", da bi samo 2 godine kasnije počeo da svira sa nama upravo iste te pesme koje je napljuvao.

Ubrzo posle koncerta Vuk se seli u Kanadu sa roditeljima za stalno i bend se raspada jer zaista nismo imali više gde da sviramo, al' bukvalno, te smo nastavili da radimo sa našim side projektima koji su imali više sreće, a posebno Stoletov "Stonewall" i moj "Austerity".

No ne lezi bože od zelene trave, ali o tome više u sledećem nastavku, jebiga imam i ja dušu iako sam je prodao još onomad...

NASTAVIĆE SE...

Charles Manson – Poor Old Prisoner Boy (1989)

01. Untitled (27:38)

02. Untitled (27:62)

MEDIAFIRE

Paradise Lost 3: Purgatory - Coming Soon !

Directors:

Joe Berlinger,

Bruce Sinofsky

"A further investigation into the arrest of three teenagers who were wrongfully convicted of killing three young boys in Arkansas and spent nearly 20 years in prison before being released because DNA evidence proved their innocence."

IMDB

Dahmer & Diarrhee Mentale & Carcass Grinder - 3 way split tape '96 (1996)

01. Dahmer – Premières Nations

02. Dahmer – Herbert Mullin

03. Dahmer – William George Donin

04. Dahmer – Randy Stephen Kraft

05. Dahmer – Thomas Hamilton

06. Dahmer – Harvey Murray Glatman

07. Dahmer – Friedrich Haarmann

08. Dahmer – Henry Lee Lucas

09. Dahmer – Edmund Emil Kemper III

10. Dahmer – Strong Or Weak Person

11. Dahmer – Just Another Dis-Clone Song

12. Dahmer – Edward Gein

13. Dahmer – Jonestown

14. Dahmer – V-Gang

15. Dahmer – John Wayne Gacy

16. Diarrhée Mentale – Herbicide Transatlantique

17. Diarrhée Mentale – C'est Pas Maurice

18. Diarrhée Mentale – Flû Fluviale

19. Diarrhée Mentale – La Procrisse

20. Diarrhée Mentale – One, Two, Three, Four

21. Diarrhée Mentale – Géranium Incubateur

22. Diarrhée Mentale – Handle With Core

23. Diarrhée Mentale – Arlequin

24. Carcass Grinder – ...And The Sky

25. Carcass Grinder – Flat

26. Carcass Grinder – Kubi Penis

27. Carcass Grinder – He Am...!?

28. Carcass Grinder – Mime

29. Carcass Grinder – Yacht School

30. Carcass Grinder – Hormone Shower

31. Carcass Grinder – Gyoku-San

32. Carcass Grinder – Napalmidabutsu

33. Carcass Grinder – Or E Ga Mieno

34. Carcass Grinder – Hana Hook

35. Carcass Grinder – Go Go Pansy

36. Carcass Grinder – N. .C.B

37. Carcass Grinder – Fuck Off And Duomo

38. Carcass Grinder – CGDH

39. Carcass Grinder – Departure(s)

MEDIAFIRE

Number Nine - demos (2011)

"The Symbolism and Spiritual Significance of the Number Nine"

"Darko Orešković, musician from Croatia, started making atmospheric soundscapes (dark atmosphere, ambient, spiritual) in 2011 under the name Number Nine. The main goal of this kind of music is spiritual occultism which is designed to make use of people's psychologies to exact change upon the listener and upon the world itself through sound."

Preview of the songs you can listen on soundcloud.com.

01. The Boleskine House - Song for The Damned Children

02. Falling

03. Nameless

04. Stare

05. We're gonna link it later

06. The Cellar Door

07. Shadow Dancin'

08. Circumcision Of The Heart

09. Trinity

10. Hello

11. Channeling

12. Interference

13. Fragmented Tears

14. Strange Attractor

MULTIUPLOAD

About wars in ex-Yugoslavia (in english)

Of course you out there, you're absolutely right, cause we, the Serbs, or better you say the extreme-nationalistic part of our nation, killed many, many Croat, muslim, and Albanian civilians in 90's wars, but they killed our civilians also in same monstruous and sadistic way (not to mention NATO bombing in '99), and just because of western propaganda (CNN, BBC, etc.) you don't know about atrocities they did to my people back in 90's, cause only Serbs are portraited as bad guys, and satanized by media, and all other sides where just innocent civlians who suffered from crazy Serbs and bravely defend their homes.

- mujahedin warriors in ex-Yugoslavia -

- the real war criminals, all 7 of them -

Of course we did a lots od war crimes (Srebrenica, Sarajevo, Vukovar), but crimes are done also on other sides, Serbian civilians were also the victims, and for example, Croats and muslims were even fighting between each others in Bosnia, and killed many, many civilians, but nobody knows about that, the whole world is talking only about Serbs as greatest beasts who fought with everybody, so people think - if they fight with everybody they must be the only bad guys in this story. And yes, Serbs killed the most people in ex-YU wars, but you maybe don't know that Serbs in Yugoslavia were the biggest nation, two times bigger then Croats, we had over 10 millions people from 24 millions which lived in Yugoslavia before the wars, so it's logical that we killed so many people, cause if maybe muslims or Croats were the bigger nations, they would kill us more then we killed them, and so on (please, tell me if I'm wrong). It's really very simple when you know the true facts, but too little people in the world knows it, so we, the Serbs, will stay the most notorious barbarians and killers after "terrorists" from Afganistan, Iraq and now Iran and North Korea for a long, long time.

 

- Serbian mass grave full of Albanians -

- Ethnical cleansing of Serbs done by Croat army in 1995 -

- Serbian palamilitar kicks killed muslim civilians -

And if there were no Novak Djokovic as a number 1 tennis player in the world, people would still think that we live in the the caves, and that we also must be cannibals, baby killers, incestuos rapists, and so on and on and on...sad but true !

- The REAL goal of NATO bombing in Serbia -

Jadranka Stojaković - Daleko (Official Video)

Novi spot jedne od poslednjih pravih jugoslovenskih diva, Jadranke Stojaković, i to za pesmicu "Daleko" sa istoimenog albuma koji je nedavno objavila izdavačka kuća Croatia Records. Inače, ovo je prvi Jadrankin album koji je objavljen u Jugoslaviji posle čitave 24 godine, jer prema mojim informacijama poslednji YU album je bio "Vjerujem" iz '87 da bi nakon toga Jadranka napustila Sarajeva i otišla da živi i radi u Japan za stalno. Spot je snimljen u banjsko-lečilišnom centru Slatina nadomak Banjaluke, gde se Jadranka oporavlja posle povrede u Japanu, te oboljenja moždanog neurona koje je usledilo ko za baksuz. Dakle, naša Jaca je danas skoro potpuno nepokretna u nogama, ali i pored toga se trudi da svaki dan bude aktivna i naravno stvara ONU muziku koju svi toliko volimo. Inače, ja sam apsolutno ubeđen da će Jadranka pre ili kasnije skroz prohodati, a dotle ćemo je nadam se gledati u kolicima ko na beogradskim "Danima Sarajeva" onomad, i jes' da će to biti malo teža akcija za našu Jacu kraljicu, ali ja nekako kontam da ona bez muzike jednostavno ne može, i da će provereno morati da padne neki gig u međuvremenu, jer onaj prvi beogradski koncert posle ratova, onaj 2008. godine u SKC-u, je meni iskreno najbolji koncert na kom sam bio u životu, i zaista ne foliram, ja stvarno tako mislim, jer takve emocije niti jedan drugi bend nije uspeo da mi izmami, dakle samo sam se ježio, a setimo se, Jaca je nastupila tada skroz sama uz matricu.

I vaistinu, žene, devojke sa gitarama, a posebno akustičnim, su nešto što mene totalno fascinira, pa sam tako ranije tvrdio da je Jadranka jugoslovenska Joan Baez ili Judy Collins npr. ali sam onda shvatio da je Jaca nešto skroz posebno, i da ta američka akustičarska muzika nikako ne može da se poredi sa ovom našom, jer pored bosanskih motiva, tu su i makedonski, vojvođanski, a u poslednjih 20-ak godina bo'me i azijski, koje sam takođe pomno pratio, a mislim šta reći na podatak da je Jadranka snimila soundtrack za jednu japansku video igru. I definitivno ćemo morati da je što pre navatamo, da nam nabaci sve one albume izdate u Japanu i Koreji koje nismo uspeli da nabavimo along the way. Dakle, to je to, a sad premijerno pogledajte oficijalni spot za predivnu baladu "Daleko plove brodovi". Znači, molim za malo pažnje...more bre, neću muvu da čujem......hvala.

Hexenhammer Demos 2011

I want to present you a really great demo produced by the guy named Tarl Warwick for his one-man band, Hexenhammer. He started this project in August of 2011. The genre is dark ritual/dark ambient, and the main influences came from the cult Nikolas Schreck band, Radio Werewolf, and Hexentanzm. There is also something that Tarl maybe didn't realise. If you listened to early Laibach (1980 - 1986), their best and prolific period of work, you'll hear some kind of that sound here, and Tarl maybe never listened to those first few abums and 7 inches of Laibach, which was the most inflenced and contraversal industrial band in early 80's, but it's obvious that there is some kind of conection, esspecialy with sound of their masterpiece album "Nova Akropola" from 1985.

On the other side, Tarl declares himself openly as Satanist, so any description of the music should include the fact that it is definitely dark, Satanic music for an occult purpose. The main goal of this kind of music is the same as for Radio Werewolf - it's a spiritual occultism which is designed to make use of people's psychologies to exact change upon the listener and upon the world itself through sound. In the upcoming month or so Tarl will probably make a second four-track demo album. After that he'll purchase a drum machine and some better mixing software and probably begin making higher quality material. He may release several singles as well along with the second demo. And believe me, if you really like Radio Wererwolf and such bands, you will just LOVE THIS for sure, cause I get this demo yesterday and this is the 4th time that I'm listening to it, so it's very, very good, and I honestly recommend you to download it, and hear for the begining just a first song "Behold the Darkness", cause other songs are instrumentals, and doesn't buy you on the first listening, but more you listen to it, the more you'll like it. So remember this name, Hexenhammer, cause I'm sure you will hear for it again in next few years, and this "demo" got definitively ABRAXAS seal of approval, so check it out, do not hesistate!

1. Behold the Darkness

2. Broadcasting the Werewolf

3. Power of the Left Hand Path

4. The Cry of Dresden

DOWNLOAD :

https://rapidshare.com/files/3673656001/Hexenhammer_Demos_2011.zip

OR :

http://www.mediafire.com/download.php?81w7vufvbvc92pg

OVER od Karbapina ?!

Danas ću vam pričati kako smo jurišali na njemačke bunkere, a zapravo govoriću o tome kako sam se jedared otrovao Karbapinima. Naime, Karbapin je lek (a ja mislio makrobiotika), znači anti-epileptik i psiho-stabilizator, na zapadu poznatiji kao Karbamazepin i Tegretal, i pije se obično radi preventive ako je neko imao te neke epilepsiji slične napade od gudre i alkohola. Naravno, ja kao stari tabletoman uvek sam voleo da eksperimentišem na sebi. Tako sam nabavio legalno čitave dve kutije tog sranja (uđem u apoteku, dobar dan, dobar dan...) a to mu dođe otprilike 80 komada, a pre toga u CZ-u smo se mi narkomani time nagutavali jer smo menjali cigare sa alkosima, a oni su dobijali brdo tih karbapina od sestara, a pošto su to sve uglavnom klošari i siromasi, pa nisu imali ni za cigare a mi imali cigara brdo a gudre ni za leka, te smo tako ušli u robnu razmenu na obostranu korist, i to tako što smo menjali sa njima te cigare za lekove, znači bendžose, bromove i sve žive, ali sa posebnim osvrtom na ove karbapine.

Kad se uzme tri ta karbapina rad je jebemliga ko neki blaži stond tako da je većina to gutala da bi stondirala mada u suštini nema neki rad poseban da budem iskren, i više je to bilo gudranje na suvo tj. placebo. Naravno, ja kao megaloman sam jednom preterao i uz'o 6 komada i bio ko mrtav pijan, vid'o sve duplo, što mi se nikad ranije u životu nije dogodilo, pa tako nisam krevet mogao da nađem, znači jedno totalno DNO sa vertikalnim porinućem. I sad uglavnom, ja to na slobodi kupio sebi da se malo zezam, bilo jeftino jebiga, ono, baš sića, a ubaci te u neki spid, možeš bukvalno da usisaš stan bez po muke, a cimala me baba tih dana u Zemun da joj usisam i skinem neke hardkor zavese od 100 kila, tako da mi dobro došlo, odradio sam ga ko ništa.

I tako, popizdim ja nešto tamo početkom 2006, i rek'o sad ću se ubijem, ovo, ono, i u'vatim pa progutam tih 70-ak komada što mi ostalo, te lepo legnem da zaspim forever, mirno i spokojno, rek'o ovo će me ubije provereno, odo' ja u večna lovišta gde sam jedini plen zapravo ja, al' bolje čak i to nego ovaj patetično-luzerski život, i libo me ckura, kad eto kurca i to u gro planu. Ladno sanjam da sam ispred SKC-a i da spavam i peglam tamo gde su pokojni Sulja i ekipa žickali. I ono, muka mi baš heavy, ne znam gde je gore, gde dole, o levo da ne pričam, dakle raspadam se u fulu. Vičem njima da me podignu na neki zidić da tu legnem, da bar ne spavam na trotoaru jebiga. A zapravo ja sam sve to vreme bio u svojoj sobi a ne ispred SKC-a, i umesto tim žicarošima pričao sam mojoj nesretnoj bivšoj curi (jadna devojka, šta je sve preživela nije ni čudo što me šutnula), i uglavnom ja i dalje ne kapiram da sam gajbi nego ispred SKC-a i molim ih, kumim, da me dignu na zidić da prespavam taj užas. Naravno, ispegl'o sam tepih najstrašnije, ali džaba sva pomoć kad ja i dalje ne znam đe je gore a đe dole. Ova nesretnica pokušavala da me digne na krevet, i popnem se nekako ali automatski odma'padnem jer je to totalan poremećaj ravnoteže, zbogom hipofizo i taj rad, znači nikakvo pijanstvo ne mož' se poredi sa ovim trovanjem.

Uglavnom, nekako sam doživeo i to jutro, i naravno nisam mog'o ustanem iz kreveta jer kako bi ustajao tako bi padao, jednostavno nok daun, a pišalo mi se najstrašnije, i na kraju mi cura donela jadan lavor da iz nekog polusedećeg-ležećeg položaja pokušam da se izuriniram, ali kurac, otišli bubrezi, otiš'o bešiktaš, neće da krene pa neće. I tako, to trajalo baš dosta dok se ja nisam malo po malo ispišao u taj lavor koji sam naravno na kraju uspeo i da više puta prevrnem, tako da je dušek i dan danas upišan a tepih nikad više nije bio isti, tako da sad više nemam tepih nego samo parket tako da sve izlučevine mogu lagano da brišem onim džogerom. Iskusno. Uglavnom, posle nekih 24 časa delovanja tog zla ja sam preživeo na moju veliku.......žalost. I eto, tako sam ja hteo da se ubijem prvi put, stoga nikad, ali ni u ludilu ne uzimajte karbapin van prepisane doze od otprilike 2-3 dnevno. Ja toliko, hvala na razumevanju, pa se čitamo...

Gimme Shelter (1970)

Directed by:

Albert Maysles

Runtime: 91 min

Surova ali i veoma zanimljiva priča o jednom od najvećih i najozloglašenijih rok koncerata koji su se održali u SAD. Naravno, radi se o čuvenom besplatnom koncertu Rolingstounsa, Greatefull Dead, i još plejade bendova, u Altmontu, država Kalifornija, 6. decembra 1969. godine, na jednoj povećoj livadi. Altmont je u početku bio zamišljen kao pandan legendarnom Vudstoku koji se odigrao samo 3 meseca ranije na suprotnoj obali i pokazao kako pola miliona ljudi može da se okupi na jednom free koncertu a da niko ne strada, nego čak naprotiv, da sve prođe u miru i veselju.

Dakle, nastojalo se da se ta situacija ponovi i da takvi koncerti zažive jednom za svagda, te da konzervativna Amerika konačno shvati da je takav vid PEACE & LOVE zabave ako ne skroz OK a ono bar prihvatljiv, i to iz fazona, "ma samo dalje od moje kuće". I zaista, pripreme su počele više nego odlično, sve je krenulo po planu i svi su jedva čekali koncert, ali je onda menadžer Stounsa, navodno na nagovor članova Greatfull Dead-a, umesto regularnog obezbeđenja odlučio da angažuje notorious Anđele Pakla, svetski poznatu motociklističku bandu, koja se pored svega ostalog najviše zapravo bavi kriminalom tj. distribucijom gudre, a sve to iz razloga jer su Anđeli bili daleko jeftiniji od ovih drugih, a i dogovor je bio da ih plate gajbama piva u vrednosti od samo 500 dolara.

Pored toga hipi publika u to doba Anđele nije percipirala kao neke ultra-loše likove i to iz skroz stupidnog razloga, naime Ken Kesey ih je pozivao sredinom 60-ih da prisustvuju njegovim čuvenim žurkama pod nazivom Acid Tests gde se konzumirao LSD u skroz drugarskoj atmosferi, te je hipi omladina pogrešno skontala Anđele kao neku vrstu OUTLAW kontra-kulture, koja je iako "možda pomalo nasilna" zapravo skroz kul. Naravno, to je bila krucijalna greška u ovoj priči jer su Anđeli od ranog jutra pa tokom celog dana, na spidu i alkoholu maltretirali ljude umesto da se bave obezbeđenjem, pa ćete tako u ovom dokumentarcu moći da vidimo sve vrste onog najbahatijeg nasilja, ko kod nas kada su Alkatrazi 90-ih dolazili na svaki bogovetni koncert u Bunker i Veliku Salu Doma Omladine i radili bukvalno što im se htelo, znači maltretirali ljude i otimali im pare. Dakle, klasika.

Kada je pao mrak konačno su i Stounsi izašli na binu i tu je nastao znači realni haos, gde su tuče izbijale na svakih 5 minuta a koncert prekidan te apelovano od strane organizatora da se strasti nekako smire, ali realno je bilo da se nikako nisu mogle smiriti jer oni koji su trebali da ih smiruju su ih i izazivali non-stop, pa je tako tokom večeri, posle završetka jedne od mojih 4 omiljenih pesama ovog benda, kontraverzne "Sympathy for the Devil", počela žešća tuča ispred bine, gde je stanoviti crnac Meredith Hunter (18), vidno na amfetaminima, uporno pokušavao da se popne na binu, ali su ga Anđeli izvalili te se sve to pretvorilo u baš žešći sukob, gde je na kraju Hunter završio mrtav na zemlji više puta izboden nožem i naravno pregažen full, a sve pod optužbom da je imao pištolj kojim je hteo da ubije Džegera. Naravno, ta forica je samo tako prošla na sudu i svi Anđeli koji su učestvovali u Hanterovom ubistvu su oslobođeni optužbi, i to iz fazona da su ga ubili u samoodbrani.

Stounsi naravno nisu pojma imali šta se upravo dogodilo, pa su usled sve učestalijih tuča, u strahu da ako bi prekinuli koncert nastao opšti KEOS, nastavili da sviraju ceo set, iako je dečko bio već poodavno mrtav. Inače, pored Hantera na koncertu je zaginulo još troje ljudi al' se njihove smrti vode kao gistro nesrećni slučajevi, tipa dve osobe su "slučajno pregažene" kolima i slične ludorije. Naravno, sve snimke sa koncerta ćete moći da vidite u ovom dokumentarcu a ovo ostalo sam ja dod'o iz nekih mojih pacovskih izvora, i to vam je čisto da skontate zašto se desilo to što se desilo, jer u filmu nažalost nema konkretnog pojašnjenja nekih jako, jako bitnih stvari. Toliko. Cheers!

IMDB

"In December of 1969, four months after Woodstock, the Rolling Stones and Jefferson Airplane gave a free concert in Northern California, east of Oakland at Altamont Speedway. About 300,000 people came, and the organizers put Hell's Angels in charge of security around the stage. Armed with pool cues and knifes, Angels spent the concert beating up spectators, killing at least one. The film intercuts performances, violence, Grace Slick and Mick Jagger's attempts to cool things down, close-ups of young listeners (dancing, drugged, or suffering Angel shock), and a look at the Stones later as they watch concert footage and reflect on what happened."

DOWNLOAD :

http://www.megaupload.com/?d=22IEXCGF