O Unisonu (1994-1999) - deo treći

- kod mene gajbi '94: Drula (Insult), Stole, Spale i ja -

Početkom leta '96 desio se još jedan nemio događaj za koji moram da priznam da sam ja lično odgovoran. Naime, pojedinim članovima benda se dig'o kurac da treba da menjamo postavu, tj. bubnjara jer navodno nije bio dovoljno dobar, a u isto vreme smo imali priliku da dobijemo trenutno tehnički najboljeg HCpunk bubnjara u Srbiji. Pošto po običaju ćlanovi benda nisu imali herca da zajedno to saopštimo čoveku, ili bar da glasamo, da se vidi ko zaista misli da čovek treba da se povuče, ta pošast je pala na mene, jer sam ja bio zadužen za prljave poslove u bendu, dakle za pretnje ljudima (Smrda), za ucene, svađe sa organizatorima, i na kraju na tu najtežu akciju tj. saopštavanje ljudima da nisu više za bend. Naravno ta odluka mi se kasnije i te kako obila o glavu, što se kaže stigla me karma, jer sam otišao kod svog najboljeg druga iz rane mladosti, Spaleta, koji je bio i jedan od osnivača benda a i nadenuo nam je to ime UNISON. Uglavnom ja sam jednog dana saopštio Spaletu u lice kako bi trebao da napusti bend, jer kao nije dovoljno ozbiljan za tu funkciju, a mi smo kao postali ozbiljan bend sa potencijalima. Spale se malo bunio, ali je ipak batalio priču, iako mislim da mu nije bilo baš pravo, ipak je čovek osnovo taj bend i uložio dosta toga, ali eto ja sam ispao TA pička koja izdaje drugare, i to priznajem, što će kasnije i meni i te kako doći glave, no o tom potom.

- Spale za bubnjem -

Naravno, ja pojma nisam imao šta se zapravo valja iza brda, naime Vuk i Stole su odlučili da u bend ubace Kuzmana poznatijeg i kao Brka, jer je u to doba bio jedna od najvećih "faca" na sceni, svirao je u kultnom Stand Pointu otpočetka, i bio najuticajnija figura u Srbiji što se tiče hardkora. Pored toga je bio i mnogo jak bubnjar, to mu se ne može poreći, jer ne verujem da je neko svirao u više srpskih bendova svih vrsta. Osim toga, radio je taj fanzin F.Y.A. u kojem nas je, ako se sećate poljuvao, tako da sam bio u žešćem čudu otkud sad taj jaran 'oće u bend i uvatio da ga podjebavam za to licemerje. E sad, kako mu je to uspelo, da od najvećeg hejtera postane najveći fan benda, to mi i dalje nije jasno ali slutim.

U svakom slučaju očigledno da mu došl'o tako, a ovi to jedva dočekali zbog njegovih veza i vezica, ali i doista vrsnog muziciranja. Ubrzo nakon dolaska Brke u bend počelo je i žustrije da se vežba, jer navodno spremala se nekakva opasna akcija, Brka je naime bio jako dobar sa Koraćem, koji je trebao da nam izda singl, tako da smo već krajem '96 snimili par najboljih pesama sa demo snimaka plus još tri nove u mnogo jačoj produkciji, jednu po Stoletovom tekstu (EYE SEARCH), drugu Acinu (VOICE OF THE VOICELESS), i treću moju (NO WAY, NO MORE). E sad, kad neko pomisli na singl tj. 7" tripuje da tu obično ulete po 2 do maskimalno 3 pesme, ali mi smo uspeli da ubacimo čak 8 ladno, a nismo bili čak ni grindcore bend.

Singl se pojavio početkom '97, i to u neverovatnih 1000 primeraka, do tad zaista nezapamćenih tj. od početka rata to niko nije uradio, ako ćemo konkretno. Ceo tiraž je vrlo brzo otišao. Naravno, tome je kumovala i činjenica da tad u Srbiji niko živ nije radio vinile, a i vinil je ladno bio svetlo plav, opet nezabeleženo u Srbiji kolko sam ja upoznat, i logično da je raja to kupovala, pa čak i oni koji nisu slušali Unison su hteli da ga imaju zbog tih par činjenica.

Uz singl je išao i letak prigovora savesti koji smo pogurali sa Vladmarksom, dakle ovo dole, jer smo već tada bili u anti-ratnoj kampanji i kleli se da nikad nećemo otići u vojsku, što je nekima zaista i uspelo. Pošto je to bila prva ozbiljna politička akcija nekog benda u Srbiji, odma' su nam prikačili taj levičarski stav, dakle anti-država, anti-vojska i naravno policija (A.C.A.B), što nam je donelo dosta dobrog ali i lošeg, jer sada je svaki naci-skinhed hteo da nas dovati i olupa.

Posle tog singla al' bukvalno sva vrata su nam bila otvorena, pa smo tako krajem januara svirali na velikom HCpunk festivalu u SKC-u, zajedno sa 2 Live For, Prime Step, Incarnate '88, Everlast i Voice of Minority, čuvenom bendu u kom su pored Pece Babe, za vokalima bili brat Ikac (VIP) i jedna od najupečatljivijih figura mlađe ekipe sa Trga, Sale AKA Krišna AKA Staća, koji je bio pravo malo otkrovenje jer je on prvi od te mlađe ekipe, '80 godište pa nadalje, prišao našoj družini skroz opušteno, bez predrasuda, a sledili su ga skejteri te momci sa Senjaka (2 Live For) i samog centra grada, tako da je mala sala SKC-a bila dupke puna što je danas nezamislivo, mada je naša ekipa tada punila i Bunker AKA St. James, gde je na koncerte dolazilo i 200 do 300 ljudi, što je sa ove pozicije neverovatno, jer danas na HCpunk koncertu ako ti dođe 50 ljudi budeš srećan dojaja. Jebiga, stvari su se dosta promenile, nema više onog početničkog fanatizma, kada smo zaista verovali da je HARD CORE scena moguća u Srbiji, a i realno bili smo klinci, najstarija ekipa je imali po 20 godina a bilo je i skroz ludih klinaca od 14.

- nastup FALLDOWN u SKC-u -

Ono što još treba pomenuti, to bi možda bilo interesantno, je bila naša psihologija čopora ili kako su to Ameri krstili WOLFPACK ("We called it Wolfpack, we called it United Blood" by JUDGE), tako da smo redovno išli masovno na projekcije filmova koji su se davali, pa smo tako jedno par puta svi zajedno gledali LA HAINE (MRŽNJU) i neverovatni se ložili na taj film, tad smo čak i trenerke počeli da šetamo ko glumci u filmu, da da tripujemo predgrađe, jer zaista pola ekipe je bilo sa Vidikovca a pola sa Novog Beograda (60-ti blokovi), i ono, nazivali smo se i TUGA IZ PREDGRAĐA po citatu iz filma.

- Said Tagmui -

- Nidža i ja u blokovima na njegovom rođendanu '96 -

Pored toga par puta smo gledali i "Showgirls" totalno seksi film, gde se jasno sećam suludih Nidžinih ("Falldown", kasnije "OSMI PUTNIK 2") komentara u Doma Sindikata. Dakle dečko je imao talenat za zajebanciju kakvu retko ko, sa posebnim osvrtom na te sex related doskočice, i to je bilo realno plakanje, a posebno scena u bolnici posle silovanja one crnkinje. Ludilo od crnjaka. A sećam se i jednog njegovog vica iz tog perioda pošto ja baš i nisam fan viceva ali taj sam vala zapamtio za ceo život. Kaže, došao čovek kod doktora da proveri zdravstveno stanje, i doktor mu kaže imam jednu lošu i jednu dobru vest za vas, koju ćete, i ovaj kao aj tu lošu, nek ide sve u kurac, te mu doktor onako tužne, sjebane face saopšti, jebiga imate rak i umrećete jako brzo, i ovaj naravno u bedak totalni, nije mu dobro, ali kao daj tu dobru da me oraspoloži bar malo jebiga, na šta će doktor, ŠTO SAM DOBRU SESTRU KARO SINOĆ, SUNCE TI JEBEM ! I to je jedini vic koji sam ja ikada ljudima pričao kad su se masovno cepali vicevi, dakle ludnica, tisuću ludila u hiljadu.

- Nidža i Lima forsiraju fontanu tog leta -

U aprilu smo svirali i kao pregrupa Block Out-u u Smederevu, gde je meni neki njihov kenjao zašto sviram bas trzalicom i slično, gde dečko ono veze nema šta je zapravo HC i kao sad će on stariji mene da savetuje, pa naravno da sam ga odjebo jebote, a šta drugo ? Onda je usledio i čuveni koncert u podzemnom prolazu ispod Terazija, kod kultnog mesta okupljanja noćne ekipe, kioska pod imenom MANIAC, ali ja sam tad već batalio Straight Edge. tako da se cepalo neko francusko pivo koje je bilo ko crno vino, mislim te jačine. To je bio maj '97 i zajedno smo nastupali sa Suzaninim bendom "CS-1", koja je inače bila i naša gazdarice kod koje smo na Dedinju držali redovne probe.

"CS-1" je tad bio solidno popularan bend jer pored Azijatkinje za vokalom, imali su i spot koji se vrteo po televizijama, naime u to doba je rokenrol najopuštenije išao na svim kanalima osim možda na PINKU i PALMI, što je danas naravno nezamislivo ako ne računamo onu "Jelen Top Listu" koju kontam niko ni ne gleda jer ide kasno, i to nedeljom. Još su svirali i "MEAT MARKET", bend Miljuša, ex-basiste "Stand Pointa", koji je bio priča za sebe, dakle skroz zanimljiv i neuobičajen lik, pa onda instant bend glumaca iz ložačkog filma "Do Koske", dakle Đuričko, onda onaj mali što je kasnije igrao okultnog Boleta u Gruji, i tako još neki, ne sećam se jebiga jer su svirali neko sranje. I to bi ja mislim bilo to za ovaj put, malko me zabolela glava od ovih silnih flešbekova, dakle C-ya za sad.

NASTAVIĆE SE...