O Unisonu (1994-1999) - deo drugi

Dakle, krajem marta bend se skroz, ali SKROZ raspao, ali šta se onda desilo ? Desilo se to da je stanoviti Dejan Janković iz sela Lučani kod Čačka nabacio naše demo snimke, preslušao ih, i hrabro se odvažio da ih objavi kao audio kazetu za svoju novoosnovanu izdavačku kuću ENERGY RECORDS. I vaistinu bi tako, kaseta sa demo snimcima pod nazivom "FROM THE BOTTOM OF MY HEART...STRAIGHT EDGE" se pojavila ako me sećanje ne vara početkom proleća, i postala instant hit, tj. ono što su ljudi zapravo sve vreme čekali, pravi old skul HCpunk, bez ikakvih debilnih upliva i sranja. Istog trenutka kada se proširila priča po čaršiji, Hitman su nas pozvali da sviramo sa njima na Banovom Brdu u TREN "klubu" koji je upravo proradio (29.04.1995). Naravno, pristali smo ali smo bili prinuđeni da nastupimo bez Vuka, tako da je Aca svirao gitaru a ja bass, s tim što mi je pukla žica te sam veći deo koncerta samo singalongovo, što se jasno vidi i na fotkama.

Nekako smo pregurali i taj raspadnuti gig, ali postavilo se pitanje šta dalje ? Srećom, Vuk čim je čuo da je izašla kaseta pokupio je samo gitaru i bez znanja roditelja vratio se za Srbiji prvim letom, tako da smo sad bili kompletni i spremni za nove radne pobede. Nažalost, sledeći koncert smo održali tek 2. marta 1996. i to je bio prvi ozbiljniji koncert Unisona, gde je bilo bukvalno krcato, gde su ljudi padali preko bunjeva jer nije bilo bine, gde su tuče bile redovne, pa je Mare, vokal Faldown, smirivao situaciju, a Rajko Moblaw je preko majka oprostio nekom pankeru što ga je tukao. Ma klanica jedna globalna, i iskreno na luđem koncertu u životu ja nisam bio, čak je postojao i butleg nastupa Falldown-a, al' mi je neko maznuo kasetu, sve mu jebem do poslednjeg reda na sahrani. Uostalom izvalite taj plakat !

U međuvremenu smo svirali još sa PRIME STEP u SKC-u, juna meseca, a onda se desio jedan od najzajebanijih koncerata koji ću morati podrobnije da vam pojasnim jer je došlo do pokušaja prevare od stanovitih likova, gde su hteli da Unison na kraju ni ne svira, a zbog totalne nebuloze. Naime, već '96 smo imali DIL sa Markom Koraćem (Vitamin X, ex-Spitefull) da nam izda singlicu, dakle 7" za svoju kuću SINGIDUNUM RECORDS sa sedištem u Amsterdamu, gde su u Beograd došli "Blitz Babiez" a kao predgrupa je trebao da nastupi ON THE RUN, bend stanovitog Marka Vidojkovića, za koji sam tad najiskrenije prvi put čuo iako su gistro bili veoma aktivni. Mi smo trebali da nastupimo prvi kao najmlađi a i radi promocije tog našeg singla koji je trebao uskoro da izađe. Sve je bilo spremno, uvežbavano danima unapred, i koncert je trebao da se održi 26. septembra '96 u KST-u. 

Ali šta se dešava, pomenutog dana oko podneva ili malko kasnije mi dolazi Bojan Smrda, navodno bliski saradnik Koraćev i saopštava mi kako nećemo moći da sviramo jer kao treba ON THE RUN se promoviše. Ja u šoku, ma šta ja, svi u šoku, ali kakvi su tada bili članovi Unisona, oni LADNO progutaju tu priču i puste pomirljivu spika, iz fazona jebiga ne sviramo, šta da se radi - viša sila, i slično. I tako bukvalno svi redom, Kuzman, Stole, pa čak i Vuk, za koga sam tripovao da je Crnogorac i da ima kakva takva jaja i inicijativu, al' kurac, niko ništa, a ja znači u totanom zbunu, dakle ne verujem da se ljudi tako lako predaju, mislim se šta bi bilo da im je ovaj rek'o da skinu gaće da ih kara i to loše, možda bi i na to pristali ?! I pazi, OK da je to saopšteno bar 5 dana unapred ali mi smo platili 5 uzastopnih probi ne bi li se uvežbali jer to nam je bio prvi pravi, VELIKI koncert, i to još u KST-u, konačnom odredištu svakog ambicioznog demo benda.

Ništa jebiga, krenemo mi onako sjebani gradom, nema koncerta, nema života, nema ničega. i nalećemo ladno kod Meka na Terazijama na Smrdu (zipa nadimak) i skupinu gistro anarhista na čelu sa Acom Destilatorom. U tom trenutku ja sam video boga iako ga nema, jer šansa da naletimo na ovu ljigu i najvećeg kolekcionara CD-ova i vinila u Beogradu, i to u samom centru, je bila ravna nuli, tj. 0,365 da budem precizniji.

Čim sam ga video znao sam šta treba činiti jer to je taj tip lićnosti, beskurica i klasičan srpski ljigavac. Prvo sam ga pitao najkulturnije zašto mi ne sviramo a sviraju ovi anonimusi ON THE RUN, na šta je on rekao nešto tipa nema vremena za 3 benda, tako rek'o Korać. Ja mu kažem OK, ako tako 'oćete mi ćemo sprečimo ljude da uđu ma koncert, tj. ja ću stati isred KST-a ako ovi moji neće i govoriću svima da ne kupuju karte bezveze jer mi ne sviramo. I zaista, većina publike je bila naša, Blitz Babiez je bio INO bend pa bi navuk'o eventualno neku raju, ali ON THE RUN su bili na nivou rodbine, ako me kapirate šta 'oću kažem. I ovaj folirant šta će, vidi ja se ne zajebavam jer zna da sam "budala" i da me nije blam ni od čega, te je stoga uz negodovanje "anarhista" ipak kao rešio da nas kao pusti da sviramo, na šta su se ovi moji pravili totalno ludi, u fazonu, dojaja sviramo, a minut pre toga je bio kanal Rajna-Majna. I mi ladno odsviramo taj koncert, sve na nivou, pokidamo, i još Korać baci prijavu da smo samo trebali da se pozovemo na njega i da je taj Bojan Smrda zapravo pravi Smrda, pravi onaj SMRAD od čoveka koji je iz nepoznatih razloga hteo da nas onemogući da sviramo. Ali avaj, mi ipak svirasmo, ali ja ni dan danas nisam otkrio zašto je hteo da nas minira, moraću ga pitam kad tad konkretno, jebeš mi sve......o Smrdo, zašto si Smrda....i slično ?

NASTAVIĆE SE...