Ajmo ljudi, ako boga ne znate, ako doista želite da podržite ovaj blog - kupite knjigu, još samo 20 komada je ostalo, i mojne da vas starost pita što niste u mladosti nabacili ovaj okultni kult, jer ko zna kolko će cena ovog rariteta za samo 5-6 godina skočiti na eBay-u. A na drugu stranu, za 100 godina, kada svi ljudi koji danas životare budu pokojni, sve vas koji ste me podržali vodim na tulum-party-žurku-igranku kod mog oca, na žur koji će trajati 365 eona na 365 nivoa u 365 paklenih rajeva. I zaista, ne bih vas džaba cimao, jer vaistinu, krajnja vremena su došla, evo bre i za lekove se jedva krpim, a da ne pričamo o tome da Litijum više ne može da se nađe u apotekama, navodno riknula fabrika koja ga je proizvodila, i šta ja sad treba da radim, možda da naručujem iz inostranstva ?! Pa dal' su oni normalni ? Ej bre, pa znate li kolko ljudi u Srbiji pije taj Litijum ? Mnogo ljudi, i previše bre, tako da ozbiljno slutim katastrofu, al' bez zajebancije. I nemojte ništa da vas začudi ako u budućim mesecima dođe do ekstremnog porasta samoubistava, do porasta maničnih ljudi koji šenluče ulicama, jer to je sve upravo plod toga. Naime, Litijum je psiho-stabilizator koji ublažuje te manične faze kada ste ultra-hiperaktivni, ali isto tako i depresivne kada ste skloni suicidu, i ako se ne uzima redovno, sve vrlo lako mož' da ode u božjumater. Al' zaista se ne zajebavam. A evo vam i dokaza, naime neki su se pitali što me nema na blogu prethodnih metar dana, i aj', šta da im odgovorim ? Pa nema me jebiga, iz kreveta nisam izbivo, nisam mogo da funkcionišem, da razmišljam, od interneta me podilazila jeza, tako da sam bio prinuđen da primenim terapiju "Mućkama". Jebeš mi sve, to je zaista jedina serija koja uvek može da me oraspoloži, iako sam je gledo nebrojeno puta, a posebno prve tri sezone sa Lenardom Pirsom u ulozi deke. Maestralno, vaistinu. Doduše gledo sam i okultnog Šerloka Holmsa sa Džeremi Bretom u glavnoj ulozi, i najtoplije mogu da vam preporučim prve dve sezone, jer to kad se davalo na TV-u mi smo realno bili deca, i svima vama koji ste tu oko mog godišta, znači 5-6 godina gore-dole, ovo bi bio samo takav fleš bek, verujte mi na reč, a posebice ona scena kod vodopada gde se odigrao konačni obračun sa žešće zajebanim Profesorom Moriartijem. Prajsles. Pa čak i ona muzika na špici udara tačno tamo gde treba i nekako uspokojava, ublažuje te strahove. Eh, da je više takih serija. Uglavnom, tako sam ja proveo ove klimatske promene, ali taj strah od interneta to je doista neobjašnjiva pojava, zapravo to mu više dođe ko neki stid od svega što sam ikada napisao, što na blogu, što na fejsu i tom jednom forumu na kom sam navodno aktivan, i opet mi se javilo ono moje, ona misao da bi' najrađe obrisao i nalog na fejsu, i blog, ma obrisao bi sve što svedoči da sam ikad postojao kolko me sramota. Sreća pa u tim trenucima beznađa nisam u stanju ni da odem na jedan od tih sajtova kolko me bre blam od svega. Užas bre, užas. I što je najgore, to je sve češće počelo da mi se dešava, uostalom pogledajte koliko sam bio aktivan na blogu u poslednje tri godine pa ćete izvaliti konstantu tog pada u bezdan. Ej bre, pa u sezoni 2009-2010 sam imao i po 40 postova mesečno, a gle sad jebotebogdatejebo. Naravno, neko će reći, čemu žurba, opušteno, ionako ne stižemo da pogledamo sve što postaviš, ali ne radi se o tome braćo i sestre, radi se o bezizlaznoj situaciji u koju sam upao, jer te "krize" su mi ranije trajale do nedelju dana maksimum, a sad malo, malo, pa me niđe nema i po metar dana, te skontavam da umesto da mi je bolje od svih tih anti-depresiva i ostalih ludomila koje pijem, meni je sve gore, i najiskrenije se plašim da će doći taj dan kad više neću imati volje ni komp da upalim, a kamoli da bilo šta smisleno napišem. I da me neko ne bi pogrešno shvatio, tu se nikako ne radi o zasićenju, već baš naprotiv, ja imam želju, ja hoću, ali ne mogu, ne mogu bre, volja i koncentracija me jebu pa me rasturaju, i onda me nema nigde. No dobro, dosta mračenja, jer svakom je svoj problem najteži ma kolko okolini to izgledalo bezazleno, stoga evo LINKA ako se kome javi da mu treba knjiga, da ja završavam ovu tiradu, i samog sebe sam smorio. Aj' pa živeli ako se to uopšte može tako nazvati...
Monday, December 12, 2011
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
1 comments:
Не дај се Сине, ја не серем када кажем да ми је овај блог променио живот, вероватно најзначајније интернет искуство ако се то може тако рећи
Post a Comment