O Unisonu (1994-1999) - deo prvi

Znam, reći ćete, opet ova budala o Unisonu, alo bre rođo to se desilo pre 12 godina, pređi jednostavno preko toga, ko ih bre jebe i slično, ali nažalost, ja kao borderlajner, a bogme i kao čovek, jednostavno ne mogu da pređem preko toga i zaboravim, a kamoli oprostim, dakle nema šanse, i odgovorno tvrdim da su mi prvi dan u zatvoru i to izbacivanje iz ROĐENOG benda ubedljivo najgori dani u mom patetičnom životu, ili barem u onom što je preostalo od njega. Sećam se da je moja keva plakala tog dana jer je znala koliko mi cela ta priča znači, i koliko ću se sjebati. Eh, da je samo znala koliko je bila u pravu. Inače, čisto informativno, meni je Unison bukvalno bio sve u životu tih par godina, jer za razliku od ostalih članova benda ja nisam pohađao fakultet, nisam šljakao, bavio sam se isključivo i samo muzikom, i potajno se nadao ex-YU turneji koja je bila i te kako izgledna tih godina...

No pođimo otpočetka, da bi manje upućeni čitaoci shvatili šta se zapravo desilo. Naime, Unison smo osnovali Stole, Spale i ja kod mene gajbi, na Vidikovcu, leta '94 i odmah mu nadenuli ime. Pošto nismo imali basistu ja sam se dosetio mog jarana Vuka iz IV BGD Gimnazije, te smo ga na nekom petku u KST-u startovali i na našu radost pristao je, a kasnije je uleteo i Aca koji je svirao drugu gitaru kao vrsan muzičar. Dakle, konačno smo imali skroz ozbiljan bend posle raspada prethodnog na katastrofalnom koncertu, juna '94 u Božidarcu.

Odmah smo snimili 2 demo snimka, a u isto vreme su neki članovi počeli da sviraju i u drugim bendovima, npr. Spale je počeo da  cepa bubanj u novosadskom STRIVE FOR MORE (ladno je išao svakog vikenda u NS, car !), Stole je sa Klinkom i Acom osnovao REJECTED, ali i zamenio Cobeta na vokalu u kultnom STONEWALL-u, koji su nam inače bili i uzori, tj. još ko klinci smo ih gledali bukvalno ko idole, a ja sam sa Arefom (Stonewall, On the Run), Srđom (Overdose), Đošićem (Shackle me Not) i Cobetom (Stonewall) osnovao Hare Krišna HCpunk bend po ugledu na tada svetski popularne Shelter i 108. Dakle, svako je svirao u bar po dva benda, i scena je polako bujala, osnivali su se bendovi na svakom koraku, znači to nismo bili samo mi nego ekipe iz svih krajeva grada sa posebnim naglaskom na Novi Beograd i Senjak.

Tada su nastali bedovi poput 2 LIVE 4,  Moblaw, Falldown, Voice of Minority (pevao brat Ikac, kasnije VIP reper) i Prime Step (Ejdusov), a već pre toga su bili aktivni Rampage, Blind Side i Stand Point. Naravno i do tad je postojala kao neka gstro scena gde je sviralo brdo dobrih bendova poput Dead Ideas, Definite Choice, Spitefull, Brainstorm, SMF, Kerozin, Hands in Ashes, PMS, EHE, URGH! (grind faza), Smart Eggs, Destilacija Mozga, Malfunction, Bad Taste, pa i Acroholia, mada je Acroholia oduvek bila na mnogo višem nivou za razliku od pomenutih, prva je skontala D.I.Y. fazon i važnost kontakata sa strancima pa tako i prva izdala split izdanja sa ino-bendovima na vinilu, što je bilo za svaku pohvalu.

Nikako ne treba zaboraviti ni okultni OVERDOSE, koji je u trenutku kad se pojavio sa sve ritam mašinom, bukvalno oduvao sve ostale bendove, pa tako i dan danas kad slušam te pesme jasno se čuje koliko su bili ispred svog vremena, i vaistinu šteta pregolema što nisu napravili svetsku karijeru jer su definitivno imali potencijal.

Ali jebiga, u to doba, '91-'93, Srbija je bila u totalnom haosu, i retko šta od spolja je uspevalo da pređe granu, pa još da bude i prihvaćeno na pravi način, tako da je velika većina tih bedova svirala taj neki crossover, neku metaliziranu verziju HC-a, što se nama, tada još klincima nikako nije dopadalo iako je u to doba Biohazard bio glavna atrakcija na MTV-u. Znači, tražilo se nešto novo a sa druge strane ta njihova "scena" je bila totalno razjedinjena te podeljena na klanove, i ljudi se nisu tolko intezivno družili kao mi kasnije, a i više su ličili na metalce nego na pankere, što je meni bilo nezamislivo, jebiga ja tako nisam zamišljao HARD CORE. Zatim je usledila '94 godina i sankcije su malo popustile, od starije ekipe iz Stonewall-a i Definite Choice-a smo nabavljali audio kasete i pomno ih presnimavali, te fantično, skoro pobožno slušali. Tu su naravno uleteli bendovi poput Youth of Today, Judge, Bold, Uniform Choice, Up Front, Bad Religion, i još mnogi drugi koji nam se nikako nisu uklapali u ono što smo slušali na koncertima i demo snimcima domaće ekipe, i to nam je bilo jako čudno, jer mi baš i nismo bili neki muzičari, tj. više smo bili pankeri nego metalci ako me kapirate, te smo se pitali gde su srpske verzije tog old school-a i jedini bend koji je to baš aktivno svirao je bio "Stonewall", pa aj' da kažemo i "Shackle me Not". Iz tog i još nekih drugih razloga  odlučili smo da mi prvi krenemo sa tim old skul fazonom, jer nam je definitivno više ležao, uostalom zamislite mene kako onako ćelav cepam neki rif od Slayer-a i bacam solažu. Mislim,  što ne ide, NE IDE jebiga, i kraj priče.

A pored tog muzičkog dela veoma smo se naložili i na životnu filozofiju koju su gurali njujorški STRAIGHT EDGE bendovi predvođeni sa Gorilla Biscuits i Judge, tako da je većina nas vrlo brzo prihvatila strejt način života (mada sam ja i pre bio SXE) a neki čak poput mene prestali da jedu i meso, tako da sam ja 6 godina bio vegetarijanac, verovali ili ne, imao sam jedva 70 kila na visinu od 193 pa sad vi zamislite na šta sam ličio.

Čim smo se ujedinili oko te prve ekipe (Rampage, Rejected i Falldown), počeli smo da snimamo demo snimke tako da je naš prvi demo više zvučao ko loša kopiju Judge i Crippled Youth, mada je imao i par samo nama svojstvenih bisera kao što su "Enough", "This is for the life", i "Give Chance", koje su ubrzo postali solidni hitovi na kasetašima, jer nikako nismo uspevali da organizujemo koncert, naime u to doba si morao da imaš nekog starijeg mentora kao što su npr. Moblaw imali Dead Ideas (neka sestrinsko-burazerska veza) koji su ih zvali da sviraju sa njima kao predgrupa, dok smo svi mi ostali visili naokolo skroz frustrirani, te sam ja tako stekao neku vrstu odbojnosti prema starijoj ekipi koja nije želela da nas podrži, ili će pre biti da nisu ni imali ideju da mi uopšte i postojimo, jer su ipak bili dosta stariji od nas. Jedini bend koji nas je full podržao je bio naravno Stonewall, i to tako što su nas ispozdravljali na jednom jako bitnom koncertu i najavili da smo snimili svoj prvi demo, tako da je Cobe, tadašnji vokal baš ispao drugar iako nismo bili baš nešto preterano bliski u to doba. I kada govorimo o HCpunk-u ja upravo mislim na tu solidarnost, gde već stasali bendovi pomažu mlade nade a da nemaju bukavlno nikakve materijalne koristi od toga, i to je taj D.I.Y. o kome sam govorio, dakle solidarnost u pravom smislu te reči, a da ne pričamo o pozajmljivanju opreme i instrumenata, zatim davanja privatnog studija na besplatnu upotrebu, sve to je radio Nikola Narančić, inače basista Stonewall-a, koji je imao improvizovani studio za probe u podrumu svoje zgrade, na Vračaru, tačno preko puta Pravnog Fakulteta, tako da smo mogli sasvim solidno da se uvežbamo a bez da pucamo keš (koji realno nismo ni imali) po razno-raznim fensi studijima.

Tako smo mi snimili taj prvi demo "Straightedge from the heart" u studiju "Casablanca" kod čuvenog Dadija, za bukvalno samo jedan dan (29.10.1994.), i ladno za 100 maraka, što je u to doba bila totalno jadna cifra za demo snimak, jer su se demosi tada snimali za minimum 300-400 maraka. Ali, toliko smo keša imali i to je bilo to, a za krađu ili neka razbojništva smo bili još uvek mladi. Svi smo bili '77 godište, tako da smo imali po 16-17 godina, što je naravno danas već prekasno za počinjanje sa muzikom, ali u to doba je bilo potaman. Ko što rekoh, demo je odlično prihvaćen međ' rajom, čak nam je Jelena iz Dead Ideas pustila pesmicu "GIVE CHANCE" u svojoj radio emisiji na B92 pod nazivom "Kad bolje razmislim, tišina me nervira", gde je između stranih HC bendova puštala i po koji domaći, te smo bili i te kako počastvovani. Čak imam i snimljenu tu njenu najavu sa sve pesmom u celosti na nekoj kaseti. Eto, toliki smo fanatici bili, tj. barem ja kao autor sve muzike i otprilike pola tekstova, dok je ostatak napisao Stole, naš pevač, a kao gost autor se pojavio moj drugar iz klupe Lesa, sa tekstom za sada već kultnu pesmicu "Enough". Šta reći osim da mi je srce bilo puno da punije ne može biti, tako da smo već u martu '95 snimili drugi demo pod nazivom  "Movement,  not a fashion".

Ja sam zbog obaveza u Austerity-u, koji je stremio da postane pravi mainstream bend sa sve vrhunskim muzičarima, eskivirao taj demu iako je većina pesama bila moja, što se i jasno čuje jer se Vuk ložio na Corrosion of Conformity, tako da je zvuk bio baš onako prljav ali u OK smislu. Inače, naš brat Klinko je recitovo Seneku u introu, a tu je i pesma "Withstand Temptation" koja je bila natural born hit. Već 18. marta UNISON je konačno održao svoj prvi koncert i to u Novom Sadu, dakle morali smo da cimamo Novi Sad jer u Beogradu nije bilo teoretske teorije da nastupimo.

Da se odma' ogradim, ja nisam svirao ceo koncert već samo par svojih pesama poput "Enough", što znači da mi nismo bili ni u kakvoj dalekobilo svađi tada, već baš naprotiv, i upravo o tome govorim kada pišem o toj specifičnoj atmosferi koja je vladala i to ne samo u Unison-u, nego i u ostalim tada aktivnim bendovima iz naše mlađe ekipe, jer smo se polako distancirali od straijih želeći da stvorimo neki naš fazon i mislim da smo u tome i uspeli iako su ta dva demo snimka zaista zvučala ko kopija njujorške old skul scene.

Inače, kada sam rekao da je prvi demo odlično prihvaćen međ' rajom moram da izdvojim fanzin F.Y.A. koji su radili Kuzman i ja mislim Vanja, ne držite me za reč, uglavnom mladi Kuzman AKA Brka je tu kritički bukvalno sa'ranio naš demo sa komentarima poput "ispodprosečni Up Front tekstovi", da bi samo 2 godine kasnije počeo da svira sa nama upravo iste te pesme koje je napljuvao.

Ubrzo posle koncerta Vuk se seli u Kanadu sa roditeljima za stalno i bend se raspada jer zaista nismo imali više gde da sviramo, al' bukvalno, te smo nastavili da radimo sa našim side projektima koji su imali više sreće, a posebno Stoletov "Stonewall" i moj "Austerity".

No ne lezi bože od zelene trave, ali o tome više u sledećem nastavku, jebiga imam i ja dušu iako sam je prodao još onomad...

NASTAVIĆE SE...