Srbija - Poljska (2007, review)

Hehe, ovo je ona okultno čuvena tekma iz jeseni 2007. kad je ljute navijače Srbije (beše Gvardija samo ili još ko?) težak dušmanski sneg podmuklo s leđa napao te sprečio da se pojave prvo na previđenom mestu a onda i na tekmi. Jebiga, sneg je nažalost te godine bio ubedljivo najveći neprijatelj srpske navijačke scene, a Vidikovačka sekcija (Lerdi & me) je provela bukvalno ceo prethodni dan u ispisivanju nemušte parole "Mi vas u fotelje vi nas na robije", i ako sam se nekad smrzo ko pička to je burazeru bilo tada, i kontam da se više nikad nisam oporavio, al' bez zajebancije. Ali zato najveći hit je bio kad smo tako paćenički doneli tu parolu na predviđeno mesto i zatekli 15-ak ljudi u vr' glave, dakle mojoj sreći nije bilo kraja, poitao sam razdragano ka braći da ih primim na grudi junačke, ali je i veći deo te ekipe na kraju ipak odlučio da je lepše na toplom kraj smederevca no na marakani, i bili su u pravu, te je omanja grupica, ja mislim da smo na Sinđi imali više ljudi i to bome svaku tekmu, na kraju nekako ipak uspela da se probije kroz smetove Igmana vlakom u snijegu do stadiona a sve to samo da bi upravo tamo, pod zlokobnim svetlima drskih reflektora zatekli totalno jednu ultra-nadrealnu scenu. Znači ko je bio bio je, i to što je moglo da se vidi tog dana na marakani ja mislim da se ni pre ni kasnije nije desilo niti je uopšte moguće teoretski da će se ikada više ponoviti jer ovaj klip govori skroz sam za sebe, dakle sve je tu, nema laži nema prevare, sve je kristalno ko ta noć. A dojam koji je ova najjače navijački ispraćena tekma ikada u Srba ostavila na mene uticao je da se više nikad ne oporavim pa samim tim i skroz zabatalim tekme reprezentacije, jer brate, da se razumemo, nije pao sneg tog dana da pokrije breg, no da svaka navijačka grupica ostavi svoj trag. I doista, ostavila je, hvala svim ljudima koji su došli čak iz unutrašnjosti na ovaj tužni skup, ali hvala i Beograđanima koji su kiselili noge u lavoru pred televizorima te večeri. Znači, setite se ovoga ponekad, čisto da se ne zaboravi, i naravno da to sad s ove distance deluje smešno ali tad nije bilo uopšte do smeha ikome. Uostalom ja sam među najfanatičnijima bio da se ide na tu reprezentaciju, da se to podrži, ali posle ovog ledenog tuša s pahuljama reko sam sebi, e nećeš ga više majci pa makar bio i prepun stadion, jer po meni (a verovatno grešim), navijač nije onaj koji dođe samo kada je sve sjajno i bajno, kad je ekipa luda i svi nam ližu muda, nego kad je čak i realni Sibir burazeru. Naravno, većina se neće složiti sa mnom oko ovoga, ali ko je bio ZNA kako je bio, Poljaci - sve puno, Srbi, da ne pominjemo, jer ko što rekoh, slika govori više no hiljadu reči. Dakle, živeli i no hard feelings, bilo pa prošlo, ne ponovilo se, OK? :))