N1 Pressing: Nele Karajlić (pokido malicioznog novinarčića)

E, aj' da sam i ovo doživeo falakurcu pa da komotno mogu na večni počinak. Znači braćo mila, Nele se konačno oslobodio Kuste, napisao predrkano-dojajnu knjigu, jednu od jačih o Sarajevu, i za kraj otreso ovog patetičnog a opet malicioznog novinarčića ko Ciganče slinu, znači jebo mu kevu direktno tamo na onom astalu i to na njegove oči, a bez da je ovaj mogo bilo kako da reaguje, mada nije da se nije trudio. Pa ima li lepšeg osećaja i rada od toga da posle 22 godine, tj. od 1993. kada sam poslednji put gledao pravi koncert (krnjeg) Pušenja u Domu Omladine, doživim ovakvo finale?

Svaka mu bre čast i mislim da mu je ovaj nastup ubedljivo najbolji do sad. Ej bre, tolko inteligentni odgovori, namazani, pa gde je to bilo, gde se skrivalo svih ovih godina dok je bio pod Kustinom šapom? Očigledno ga il' ovaj sputavao da otvoreno govori, ili je radila autocenzura nažalost.

Ma bre prvi put vidim Neleta u ovih polednjih 20-ak godina kao najnormalnijeg čoveka, onog pravog Neleta, street wise lika sa kojim se ne može zajebavati svaki nabeđeni novinar. A pošto mi je Zabranjeno Pušenje bilo prva domaća grupa koju sam počeo aktivno i fanatično da slušam tamo krajem 80-ih, a Neleta obožavo do imbecilnosti i to više zbog Pušenja nego zbog Nadrealista, dakle bio mi prvi pravi onaj idol klinački, i to tolki da sam kačio brdo njegovih fotki iz novina i postera po zidu, OVO mi sad al' zaista neizmerno drago, jer je potvrdilo da ipak nisam pogrešio oko čoveka, mada sam se 100 puta nervirao dok je radio ono unca-unca Kustino sranje, te sam morao da dosledno bojkotujem sve te koncerte godinama.

Dakle poslednji koncert pravog (krnjeg) Pušenja koji sam pohodio odigrao se u velikoj sali Doma Omladine, čini mi se u zimu 1993. (2 konceta puna su bila) I tu su poslednji put svirali sve stare pesme u originalu, bez foliranja, a čak je i Rizo gostovao u "Stanju šoka", i od tad znači pustara. Doduše tamo 1997. je izašao onaj album "Ja nisam odavle" al' se to meni nikako nije svidelo, možda samo 2 pesme eventualno, a ugurao je i onu odvratnu iz Kustinog filma "Crna mačka" a pošto sam taj film mrzeo iz dna duše, smučila mi se i cela priča oko njega, tako da i nisam otišao na onaj veliki koncert u bašti SKC-a, ali srećom postoji butleg snimak koji je skroz urnebesan jer je Nele u "čujno" alkoholisanom stanju a Pava iz Plavog Orkestra je sviro gitaru pa masovno grešio, valjda nije stigo da uvežba, dakle totalni raspad, al' tako i treba, jer ipak sam ja Pušenje pa i Elvisa oduvek smatrao pre kao pank nego tamo neki pop-rok, ma koliko muzika možda na nekim pesmama zvučala skroz komercijalno.

I tako...uglavom mnogo, al' mnogo mi drago što se Nele konačno oslobodio Kustinog balasta i tih tripova jer to je neka mnogo bre gadna priča, taman tolko gadna kakvi su mu i filmovi u poslednjih 15 godina. Jbga ali je stvarno tako. A šteta zaista, jer sam oduvek voleo da slušam kad Kusta zasedne npr. kod Olje pa krene da filozofira, to mi bio vrh ekstaze, koliko je lik elokventan i kolka je faca, samo jbga ima tu preku narav i šta da mu radiš? A uostalom ko da smo svi mi sad sveci bez mana. Nerealno skroz.

Dakle Kusta ovakav ili onakav se poštuje i to od malih nogu jer je provereno sigurno najjači reditelj još iz SFRJ doba, a koji je uspeo i preko, tj. znači ne uspeo nego skroz bre izdominirao na svim poljima, i možda se za 100 godina zaista neće znati ni za Sarajevo, ni za Beograd, ali će tih 4-5 prvih filmova koje je Kusta snimio ostati zauvek sačuvani u okviru dokumentacijskog dela "Svetske kulturne baštine".

Dakle, poruka za Neleta za kraj bi zvučala otprilike ovako:
NELE BRATE, SAMO JEBI TE KOMPLEKSAŠE I NE VADI! :)