Wednesday, May 4, 2011

Ulrike Marie Meinhof (1994)

Director:
Timon Koulmasis

Runtime: 61 min

Biografska priča o Urlike Meinhof, mladoj novinarki koja je u maju 1970. "sticajem okolnosti" učestvovala u oslobađanju nemačkog anarhiste Andreasa Baadera, i tako postala deo ekipe koja je kasnije dobila onaj čuveni naziv Baader-Meinhof, i svi su je rađe tako zvali nego svojim pravim imenom RAF (Red Army Faction). Mislim da smo svi gledali genijalni igrani film The Baader Meinhof Complex, i iz tog filma otprilike saznali šta se dešavalo u Nemačkoj 70-ih godina i kakve sve sulude akcije je izvodio RAF. E sad, ja sam zaista mislio da postoji samo taj jedan igrani film na tu temu i onaj skroz solidan dokumentarac Baader-Meinhof: In Love with Terror (2002), ali sam se grrrdno zajeb'o, jer su Nemci alone snimili pregršt filmova svih vrsta od kojih su neki i prevedeni kao što je ovaj npr. Ali, na stranu to, jer glavni deo priče je sasvim lepo ispričan u Bader Majnhof Kompleksu, a ono što je malo, što se kaže romantizovano, ispravljeno je u gorenavedenom dokumentarcu. Jebiga, ipak je igrani film igran a dokumentarac i ne može baš toliko da slaže, mada i tu postoje ovi gistro istiniti dokumentarci a koji su zapravo obična propaganda uvijena u dokumentarnu formu, da ne navodim sad imena. Bitno je samo da gorenavedeni nije jedan od tih i da ga možemo posmatrati kao jedan od realnih pogleda na RAF. E, u tom fazonu je i ovaj rad, biografska priča o Ulrike Meinhof, sa jedne strane senzacionalistička, revolucionarna, beskompromisna, a sa druge skroz lična, gde nam njeni najbliži govore o tome kakva je zapravo bila Ulrike privatno, što je i najzanimljiviji deo ove priče, jer sve ostalo otprilike znamo.


Ono što je meni ovde zanimljivo, je činjenica da je o RAF-u pa i svim ostalim evropskim i američkim "terorističim grupama", tj. da budem jasniji, onim što se zove home-grown i domestic terorizam, snimljeno brdo dokumentaraca i igranih filmova, dok na drugu stranu država koja je iznedrila najviše tog "domaćeg" terorizma, država sa najviše aktivnih grupa, nema niti jedan film na tu temu. Naravno, pogađate, radi se o svima nam bliskoj Grčkoj. Kada pomenemo Grčku većina nas odma' pomisli na anarhističe grupe, ali jok, anarhisti su došli tek kasnije, dakle najozbiljnija grupa u Grčkoj je bila čuveni komunistički 17. Novembar koji je harao od sredine 70-ih pa sve do 2002. i bio sigurno jedna od najjačih, najorganizovanijih grupa na teritoriji Evrope. Činjenica da su uhapšeni tek u junu 2002. godine posle čak 103 akcije u kojoj su ubili i ranili gomile visoko rangiranih policajaca, šefova CIA, komandanata američke vojske stacioniranih u Grčkoj, izdavače pandurskih glasila, javnih tužilaca, funkcionere i vladajućih i opozicionih stranaka, predstavnike Turske države, direktore banaka, predstavnike NATO-a, vojnog atašea britanske ambasade u Atini, i mnoge, mnoge druge. Naravno, ovo je samo delić priče o ovoj grupi, falaabraxasu ima po internetu da se pročita sve detaljno, ali NEMA dokumentarac niti film. I aj' da je to samo jedna Grčka grupa o kojoj slabo šta može da se sazna nego je to bre plejada, i ja kad bi sad nabrajao sve grupe koje su bile aktivne samo 90-ih godina to ne bi bilo mesta ovde, tako ću se zadržati samo na onim većima koje trenutno deluju i o kojima s vremena na vreme čujemo po koju vest tipa da su zoljom gađali američku ambasadu i slično.


 Npr. u Grčkoj trenutno šljakaju grupe koje su ovde novinari krstili kao "Revolucionarne ćelije", "Revolucionarna borba" (najpoznatija po napadu na američku ambasadu u Atini, i na zgradu grčke vlade), "Revolucionarna sekta"(poznata po ubistvu člana anti-terorističe jedinice 2009.), "Zavere vatrenih ćelija", "Sekta revolucionara" i naravno još na 10-ine ako ne i stotine manjih lokalnih grupa. Ovo su sve većinom anarhističke grupe tako da možda nije ni čudo što niko ne sme da se usudi da pravi bilo kakav dokumentarac o njima, pa evo čak ih, verovali ili ne, nema ni u serijalu International Terrorism Since 1945. E sad, neko će se možda zapitati, OK, ajde ti anarhisti, ali šta je sa "17. Novembrom", oni više ne postoje a i bili su komunisti, što o njima nema ništa. E vidite, to je isto jako zanimljivo, u Grčkoj trenutno postoji jedna vrsta kulta "17. Novembra", pa čak i te anarhističke grupe koje bi po difoltu trebale da budu u sukobu sa "komunjarama", to jednostavno nije tako, toga nema, a što je još luđe, veliki deo grčke navijače scene, dakle AEK-ovi, deo PAOK-ovih navijača, IRAKLISOVI, pa čak može da se kaže da skoro sve grčke navijačke grupe u svojim redovima imaju anarhiste, pa čak i komuniste, jer komunistička partija je dole takođe dosta jaka, tako da ta fuzija navijača i anarhista rađa jedno stanje kakvo imamo npr. u Atini gde su određeni delovi grada jednostavno zabranjene zone za policiju. Dalje, tu su ti skvotovi, koji su totalno outlaw, i tu nema šanse murija da kroči, i ja mislim da kad bi policija nekim čudom ipak ušla u Solunski skvot, tvrdim da bi momentalno nastao ulični rat sličan onom u Atini. E, sad, zamislite takvu jednu državu i uporedite je sa Srbijom npr. Znači, samo je uporedite, ništa ne impliciram. Ako znamo sve te podatke onda ja mislim da nije nikakvo čudo što niko živi ništa o takvima ne sme da snimi, jer između ostalih akcija grčke grupe su poznate i po opuštenom ubijanju novinara kao što je kod nas npr. Brankica Stanković, dakle kad bi neka tamo njihova Brankica pokušala da napravi "insajder" o anarhistima, ako ne bi postradala a ono bi joj život bio totalno uništen, i nikakva policijska pratnja joj tu ne bi pomogla. I naravno, odma' da se ogradim, ja ovde nikako ne propagiram ubistvo Brankice, daleko bilo, nego samo pišem o tome kakvo je stanje u Grčkoj. Dakle, ovo je trebala da bude priča o Ulrike Meinhof ali eto, nekako ispade da je priča o grčkim anarhistima daleko, daleko interesantnija, jer ipak nemam dokumentarac kao povod za jednu takvu "elaboraciju" te po običaju zlorabim tuđi. Hvala.

IMDB

"This arresting European documentary chronicles the exploits of a radical journalist who joined Germany's most notorious terrorist group in the 1970s. Through a combination of newsreel clips, television reports, and interviews with friends and colleagues, a complex portrait of the journalist, Ulrike Marie Meinhof emerges. While the media portrays the woman, who committed suicide in prison in 1976, as courageous and tremendously self-confident, her friends remember her much differently."



DOWNLOAD :
http://www.megaupload.com/?d=YC3OJF8E
http://www.megaupload.com/?d=FEA953EI

4 comments:

Anonymous said...

http://en.wikipedia.org/wiki/Stammheim_(film)

Anonymous said...

please reup

son of man said...

Can not find it.

Sebastijan Petar Pank said...

Jel postoji kakva mogućnost za upload novih linkova za ovaj dokumentarac? Nigdje na netu ga nema. Hvala

Related Posts with Thumbnails