OVER od Karbapina ?!

Danas ću vam pričati kako smo jurišali na njemačke bunkere, a zapravo govoriću o tome kako sam se jedared otrovao Karbapinima. Naime, Karbapin je lek (a ja mislio makrobiotika), znači anti-epileptik i psiho-stabilizator, na zapadu poznatiji kao Karbamazepin i Tegretal, i pije se obično radi preventive ako je neko imao te neke epilepsiji slične napade od gudre i alkohola. Naravno, ja kao stari tabletoman uvek sam voleo da eksperimentišem na sebi. Tako sam nabavio legalno čitave dve kutije tog sranja (uđem u apoteku, dobar dan, dobar dan...) a to mu dođe otprilike 80 komada, a pre toga u CZ-u smo se mi narkomani time nagutavali jer smo menjali cigare sa alkosima, a oni su dobijali brdo tih karbapina od sestara, a pošto su to sve uglavnom klošari i siromasi, pa nisu imali ni za cigare a mi imali cigara brdo a gudre ni za leka, te smo tako ušli u robnu razmenu na obostranu korist, i to tako što smo menjali sa njima te cigare za lekove, znači bendžose, bromove i sve žive, ali sa posebnim osvrtom na ove karbapine.

Kad se uzme tri ta karbapina rad je jebemliga ko neki blaži stond tako da je većina to gutala da bi stondirala mada u suštini nema neki rad poseban da budem iskren, i više je to bilo gudranje na suvo tj. placebo. Naravno, ja kao megaloman sam jednom preterao i uz'o 6 komada i bio ko mrtav pijan, vid'o sve duplo, što mi se nikad ranije u životu nije dogodilo, pa tako nisam krevet mogao da nađem, znači jedno totalno DNO sa vertikalnim porinućem. I sad uglavnom, ja to na slobodi kupio sebi da se malo zezam, bilo jeftino jebiga, ono, baš sića, a ubaci te u neki spid, možeš bukvalno da usisaš stan bez po muke, a cimala me baba tih dana u Zemun da joj usisam i skinem neke hardkor zavese od 100 kila, tako da mi dobro došlo, odradio sam ga ko ništa.

I tako, popizdim ja nešto tamo početkom 2006, i rek'o sad ću se ubijem, ovo, ono, i u'vatim pa progutam tih 70-ak komada što mi ostalo, te lepo legnem da zaspim forever, mirno i spokojno, rek'o ovo će me ubije provereno, odo' ja u večna lovišta gde sam jedini plen zapravo ja, al' bolje čak i to nego ovaj patetično-luzerski život, i libo me ckura, kad eto kurca i to u gro planu. Ladno sanjam da sam ispred SKC-a i da spavam i peglam tamo gde su pokojni Sulja i ekipa žickali. I ono, muka mi baš heavy, ne znam gde je gore, gde dole, o levo da ne pričam, dakle raspadam se u fulu. Vičem njima da me podignu na neki zidić da tu legnem, da bar ne spavam na trotoaru jebiga. A zapravo ja sam sve to vreme bio u svojoj sobi a ne ispred SKC-a, i umesto tim žicarošima pričao sam mojoj nesretnoj bivšoj curi (jadna devojka, šta je sve preživela nije ni čudo što me šutnula), i uglavnom ja i dalje ne kapiram da sam gajbi nego ispred SKC-a i molim ih, kumim, da me dignu na zidić da prespavam taj užas. Naravno, ispegl'o sam tepih najstrašnije, ali džaba sva pomoć kad ja i dalje ne znam đe je gore a đe dole. Ova nesretnica pokušavala da me digne na krevet, i popnem se nekako ali automatski odma'padnem jer je to totalan poremećaj ravnoteže, zbogom hipofizo i taj rad, znači nikakvo pijanstvo ne mož' se poredi sa ovim trovanjem.

Uglavnom, nekako sam doživeo i to jutro, i naravno nisam mog'o ustanem iz kreveta jer kako bi ustajao tako bi padao, jednostavno nok daun, a pišalo mi se najstrašnije, i na kraju mi cura donela jadan lavor da iz nekog polusedećeg-ležećeg položaja pokušam da se izuriniram, ali kurac, otišli bubrezi, otiš'o bešiktaš, neće da krene pa neće. I tako, to trajalo baš dosta dok se ja nisam malo po malo ispišao u taj lavor koji sam naravno na kraju uspeo i da više puta prevrnem, tako da je dušek i dan danas upišan a tepih nikad više nije bio isti, tako da sad više nemam tepih nego samo parket tako da sve izlučevine mogu lagano da brišem onim džogerom. Iskusno. Uglavnom, posle nekih 24 časa delovanja tog zla ja sam preživeo na moju veliku.......žalost. I eto, tako sam ja hteo da se ubijem prvi put, stoga nikad, ali ni u ludilu ne uzimajte karbapin van prepisane doze od otprilike 2-3 dnevno. Ja toliko, hvala na razumevanju, pa se čitamo...