Intervju za HELLY CHERRY WEBZINE 2012

INTERVIEW ZA HELLY CHERRY WEBZINE: 7-10. januar 2012.

1. Pozdrav Bojane. Možeš li se predstaviti čitaocima Helly Cherry fanzina?

- Pozdrav tebi Đorđe,

naime, ja sam isti onaj što me možda neka raja i znaju sa bloga ABRAXAS 365, a inače svirao sam i po nekim HCpunk bendovima 90-ih, pisao rivjue koncerata, te kolumne za fanzine, i tako...

2. Krenuo bih od nekih tvojih početaka. Kako si se zainteresovao za celu tu HC priču? Bio si aktivan u grind i hc bendovima. Starija ekipa se verovatno seća da si svirao i sa Unison.

- Pa pazi, taj HC je došao nekako totalno nespontano, mada je bio taj Biohazard na MTV-u na koji smo se svi ložili, ali smo ubrzo batalili te komercijalne Pantere i sranja i prešli na NYC hardcore, dakle većina na old school ali je bilo i ovih ložačkih bendova tipa AGNOSTIC, MADBALL i tako tih, no u biti to je bila ta tzv. SXE scena, znači Gorilla, YOT, Bold, JUDGE, da ne nabrajam, svi ih znamo. A posebno me na priču navukla ta njihova ideologija koja je po meni suštinski pank, dakle pankeri su tripovali kao FUCK ROKENROL, da bi na kraju završavali isto ko i te rok mega zvezde, dok je SXE pokret bio nešto skroz novo, jer odbacivao je sve pošasti rokenrola u vidu znamo več čega, i kontam da svako ko čita ovaj zin, zna tačno o čemu pričam, te neću detaljisati i proseravati se. I jeste, vaistinu sam svirao u par tih bendova, prvo GRIND jer smo se ložili na ACROHOLIU i rani URGH!, a kasnije onaj pravi nekršteni old skul u vidu UNISONA. Naravno, svirao sam sa još par bendova ali bih još samo izdvojio AUSTERITY gde smo cepali, taj neki, tad tako nazvani "new school", što je zapravo bila metalizirana verzija HCpunka samo ne ovaj crossover ko Dead Ideas, D.C. i ta ekipa, nego više 108, koji su pritom bili i Hare Krišna bend, a mi smo te '95 baš hteli da ispratimo priču od preko i da jednu verziju tog zvuka donesemo i srbskoj nejači. Znači, ko je slušao Shelter zna za jadac, ali smo mi bili mnogo agesivniji, s obzirom da su gitare svirali Aref (Stonewall, On the Run) i Srđa iz legendarnih OVERDOSE. Dakle, jako, jako, kvalitetan bend na svim poljima, i ko je slušao te snimke ZNA! Šteta jedino što nije potrajalo duže od godinu i po dana, al' jebiga, svakog dana neko umre il' se rodi, što bi reko pokojni brat Moskri, za koga iskreno mislim da je iako reper, bio jedan od retkih REAL beogradskih pankera, što naravno mogu i da dokažem ako neko ima problem.

3. Pomenuo si 108 i Shelter, a i iz nekih priča sam čuo da je i Austerity bio deo cele Krišna priče. Koliko je vama u to vreme značilo da spoznate svesnost Krišne? Šta danas misliš o svemu tome i da li misliš da bi i dalje mogao da praktikuješ učenje Krišne?

- Kako da ti kažem, što bi reko Pera Luković, ma DA bre, zapravo DA, ladno DA, sad kad bi se uvatio toga sasvim opušteno bi mogao da postanem pravi bakhta, jer tad sam bio dete, šta sam imao 18 godina, i više sam gledao skroz prelepe devojke u sarijima u beogradskom Hramu, nego što sam praktikov'o tu tzv. bakhti jogu. Mislim, trudio sam se ja da mantram Hare Krišna mantru, ali brate 16 krugova po 108 puta dnevno da ti izgovoriš mantru, i to sa mojom koncentracijom kojota (divljeg psa, ne ovog našeg), pa nema šanse, stizao bi do 2-3 kruga a onda bi se pitao gde sam stao, a još mantra kao mora pažljivo da se sluša kad se izgovara da bi uopšte imala bilo kakvog efekta, tako da sam tako ko robot na silu mantrao po 6 krugova maksimalno i čudom se čudio kako neki moji drugari iz Austerity, npr. Cobe, nisu imali ni najmanji problem da ispale 16 krugova, što ako aktivno radiš treba ti bar 3 sata dnevno, al' da šljakaš samo to, a ne ono, kao perem veš, peglam i mantram, znači to ne pali, barem ne iskreno ako si već tu. I naravno, čim sam bio u toj priči pa logično je da smo i u takvim bendovima hteli da sviramo, tako da smo, Cobe, Aref i ja osnovali AUSTERITY a ova ekipa na čelu sa Milomirom u Novom Sadu STRIVE FOR MORE, gde je svirao i Spale iz originalne postave UNISON-a, i skroz iskren da budem nismo svi bili na istom nivou što se tiče spoznaje Krišne kao vrhovnog Boga, npr. Arefa to nije nimalo zanimalo, dok se Cobe baš fanatično ložio, tako da sam ja bio tu negde između, jer nisam znao gde je levo a ne šta hoću zapravo sa svojim životom, a posebno kad je tu sad neka kao religija u pitanju, mada što se tiče hrane, odeće, te izvorne muzike, ljudi, Hrama uopšte, to "Društvo Za Svesnost Krišne" je bilo dojaja, ali baš dojaja, šteta što danas toga u tom obliku više nema, jer bi ti se ta njihova specifična vegetarijanska hrana svidela provereno, a onda i sve ostalo.

4. Vrh. Kontam da je indijska vegetarijanska kuhinja sigurno vrh, pošto znam da većina dobrih začina potiče baš iz Indije. Kasnije si se uključio u studentske proteste?

- Ja, ja, baš u to vreme, jeseni '96, počeo je i world wide čuveni studentski protest a ja sam tad igrom slučaja bio brucoš, pa mi to baš leglo onako pravo, jer nisam morao na faks, već svaki dan na Plato a tamo more dobrih riba, i ono, baš dobra atmosfera uz surovu muziku, dakle svašta se slušalo od tih kao novih domaćih indie bendova preko Brejkersa do naravno neizbežne Discipline, i kad sad gledam skontavam da je to bio zapravo najlepši i najaktivniji period mog života jer protest je trajao čini mi se do februara ili marta sledeće godine, i svaki put nas je bilo sve više, što bi neki rekli: revolucija se osećala u zraku. Naravno, to je sve bila super akcija, odgurali smo Slobamiru do provalije al' niko nije smeo da ga samo takne da bi ovaj odleteo u bezdan istorije, i to opet jer stanovite jajare nisu imale muda, jebiga uvek su te vođe protesta drvile kurac, npr. Čeda 1 i Čeda 2 tj. Jovanović smrad iz LDP-a i onaj analitičar-istoričar Antić koji sad deluje i OK, al' je tad bio pravi onaj napaljeni Srbin pravoslavac sa istorije na filozofskom, klasična utovljena nacionalistička svinja za čvarke, tako da smo po njima ubrzo provalili da je to "piši propalo" i okrenuli se curama i zajebanciji, i vaistinu nikad bolje žurke i zezanje na otvorenom iako je bila ciča zima. Jedino u čemu nisam učestvovao je ono patetično i folirantsko "probijanje kordona" od strane patrijarha Paje (što mi glođe jaje), dakle to je bilo tol'ko ogavno da nisam hteo da budem deo te nečastive procesije koju neki zovu i Litija, te koristim ovu priliku da im se poserem na sve te Litije, Molebane, Bogosluženja i ostala Bogopušenjakuracavladikama!

5. Da li bi mogao da mi predočiš koliko su tada svi ti protesti, uključujući tvoje aktivnosti u anarhističkim skupinama i ALF akcijama, urodile ploda u tadašnje Slobovo vreme, pre nego sto su ga svrgnuili sa vlasti? Da li je bilo teško biti aktivista u to vreme nekog kvazi socijalizma koji bi se mogao porediti sa totalitarnošću fašizma što se tiče prava glasa i osnovnih ljudskih sloboda?

- Iskreno ću ti reći, cela ta naša priča sa anarhizmom možda jeste bila iskrena ali govoriti o nekakvim plodovima je smešno, previše smo mi bili loše organizovani, bilo nas je malo i brate smešni smo bili, taman smešni ko ovi današnji anarhisti, samo što smo mi bili deca a oni imaju i po 30 godina, pa jebote za toliko godina, da si pravi uradio bi valjda nešto, al' jok, njima je samo cilj da se slikaju za TV, da malo robjaju da bi se čulo za njih, i to je to, ČISTA POZA, i zato uvek kažem kad me neko pita za anarhiste u Srbiji, da ih jednostavno nema, jer anarhisti su u Grčkoj, šta će pobogu ovde međ' decom buržuja, uostalom pogledaj tu ekipu, retko ko je ono, ispod da mu je roditelj neki ultra tajkun ili budža, al' sad su smislili foru kad pitaš nekog od tih bahatih puniša, niko ti neće reći da je u nekoj od organizaciji, svi su samo ortaci ortaka. E, to mogu nekom drugom, jebote dođe mi da postanem onaj low-life nazi scum kad vidim kakva je ova ekipa, jer ovamo bar ima prave radničke klase, a ovi bre putuju po svetu, neki čak snimaju i filmove za budžet od par miliona dolara, a karta do USA košta sama da mož’ tebe i mene sad da kupi i još da nam zafali par zdravih zuba da bi se našli na toj ceni...alo rođaci, koga vi lažete? Samo sebe jebiga, al’ šta ih briga kad imaju keša, i ja da imam keša verovatno bih bio još gori folirant i gistro-anarhista.

6. Može nešto u vezi knjige?

- "A što ne bi moglo?". Ma CLS mi je izdao knjigu u aprilu prošle godine, naslov je „Abraksasov vodič niz dokumentarni film“ mada piše nešto skroz drugo, jebemliga zašto?! Knjiga se logično bavi dokumentarcima, tj. tim mojim rivjuovima sa bloga, i što se mene tiče odlično je ispala kako sam se nadala, a doživela je i drugo, prošireno izdanje, te sam više nego zadovoljan, konačno i ja nešto korisno u životu da uradim, i da još ljudi to masovno cene, čak su mi neki konzervativni stariji ljudi sa kojima i nisam baš nešto dobar, rekli da ih je knjiga kupila tj. promenila im sliku o meni kao čoveku, i ne smatraju me više samo ološem narkomanskim, kako su mislili donedavno. I vaistinu je ova prošla, 2011. godina bila u tom smislu jako značajna za mene, čak krucijalna, jer su ljudi koje znam od ranije počeli da mi se osmehuju na ulici, da pričaju sa mnom, a ne da odma’ skreću pogled ili beže na drugu stranu ulice. Inače, knjiga može da se nabavi za 500 dinara još samo preko mene (sonofman653@gmail.com), jer je više nema ni u knjižarama ni niđe.

7. Zašto baš Abraxas 365 za ima bloga?

- Pa pazi, Čarli sebe između ostalog naziva i avatarom Abraksasa, tj. vrhovnim gnostičkim bogom, koji je po predanju iznad ova druga dva, jednog dobrog a drugog navodno zlog, da ih ne imenujem sad jer su nebitni, tako da kad sam pokretao blog u jesen 2008. meni je glavni cilj bio da se bavim Čarlijevom pričom, zatim serijskim ubicama, opasnim religijskim kultovima i tako tim akcijama, pa sam kontao da je to jedino prikladno ime, ime koje će ljudi koji su u priči najbolje skontati, a i zaista bi bilo smešno da piše u zaglavlju nešto tipa ZLO, SOTONA, 1389, NAŠI 666 i slično. A ovo 365 je zapravo numeričko ime Abraxasa, jer kada u grčkom alfabetu u kom svako slovo predstavlja stanoviti broj, sabereš sve brojeve, dobiješ tačnu cifru od 365, i to nije nimalo slučajno ako mene pitaš, zapravo to je jedan od glavnih razloga zašto je blog tako dobro prošao u skoro celom svetu, dakle prodao sam ovu polovnu dušu Šejtanu pred sabah i sad nema nazad jebiga.

8. Na blogu uglavnom kačiš dokumentarce o raznim zločinima. Da li bi čitaocima mogao da preporučiš neki dokumentarac koji bi trebali obavezno da pogledaju i da li na tvom blogu kačiš i nešto što nije vezano za dokumentarce?

- Preporučio bih za početak celu onu moju listu "69 docs you must see before (21.12.) 2012", a posebno Paradise Lost, The Staircase, Charles Manson Superstar, The Bridge, Waco, R.I.P., Rest in Pieces, Sick: The Life & Death of Bob Flanagan Supermasochist, The Pervert's Guide to Cinema, Teenage Tourettes Camp, Off the Grid: Life on the Mesa, Burden of Dreams i The Wild and Wonderful Whites of West Virginia, to znači obavezno, a neobavezno BUKVALNO sve ostalo sa bloga. Inače, pored dokumentaraca kačim i ekstremnu muziku sviju vrsta, knjige u PDF formatu, poneki baš dobar film ako naletim, i tako neke moje lične frustracije, tj. kratke tekstove o nekim mojim užasima, koje ljudi začudo najviše i gotive.

9. Kakve su reakcije i komentari ljudi koji prate tvoj blog?

- A šta ti misliš? Pa naravno, do sad samo pozitivni, jer ne bih ni u ludilu radio nešto što bi bilo loše, mislim koji će mi to u životu, zar ne? Normalno, uvek ima i provokatorskih komentara kad pišem o crkvi i moralu pa se pojedinci nađu uvređenima, ali ja sam im otvoreno rekao da ima milion blogova na svetu i da ih niko ne bije po ušima da čitaju baš ovaj, al’ eto, šta ćeš, izgleda ih zaista neko ZLO tera (haha).

10. E, sad opet da se vratimo na tvoj privatni život. Kakvim se stvarima danas baviš? Kakvu muziku slušaš danas?

- Moj privatni život je izuzetno postao zabavno-intezivan od kad je izašla knjiga, i svodi se na relaciju kuća-pošta-bez birtije (jebiga), što znači da se bavim samo i isključivo pisanjem, čitanjem i gledanjem filmova, tako da spavam možda 4 do 5 sati u vrh glave, sve ostalo vreme radim ono na što sam se obavezao potpisom u krvi. E sad, jebena muzika, pojma nemam, slušam najviše američku akustiku, onda ovaj NEOFOLK, military industrial, i naravno obožavam domaći pop-rok do ’91 godine, bez toga doista dan ne prođe. A ako me pitaš za konkretne bendove, evo trenutno slušam Judy Collins (akustika), Jadranku Stojaković, neke partizanske pesme u originalu, zatim Azru, Bojd Rajsa i NON, Radio Werewolf, Bombaj Štampu, Plavi Orkestar, Marlona Brutala, onda prvi album Crvene Jabuke, dakle sa pokojnom legendom Draženom Ričlom - Zijom, pa onda Slayer, Anthrax, rani Iron Maiden i naravno prvi nadrkano-dodrkani album DISCIPLINE, hell, yeah!!!

11. Da li su se tvoji stavovi promenili vremenom ili si ubacio neke novine? I da li danas drugačije gledaš na svet s obzirom da si bio aktivan u toliko sfera tokom 90ih?

- Pih, pa moji stavovi se menjaju na dnevnoj razini, jedan sat sam četnik, drugi ustaša, onda antifa, pa izdajnik svega što je srbsko, zatim Antihrist koji širi nemoral međ srpskom blejači, drugi dan sam borac za ljudska a ponekad i ne baš tol'ko ljudska prava, treći sam huligan, ološ, a četvrti narkoman-tabletoman, i tako u krug, stavovima nikad kraja, a menjam ih ko kanale na kablovskoj. Što se tiče apropoa (edgara alana) pogleda na svet, identični su ko i 90-ih, dakle MRZIM GA i želim KRAJ što pre! Ko čita blog to vrlo dobro zna.

12. Zahvaljujem ti se na vremenu koje si potrošio odgovarajući na ova pitanja. Da li imaš neku poruku koji bi voleo da preneseš čitaocima za kraj?

- Pa možda ne čitaocima, pre tebi: Ne bi bilo loše da mi uletiš neku kintu za ovo maltretiranje, mora kupim lepak i trodone da se izdrogiram k'o čovek bar ovaj put, fali mi to jebiga, nostalgija. Eto, PEACE/WAR brate moj, pa se čitamo još 12 metara, živio!

Pitanja postavljo:

Đorđe Miladinović