Evo najzad dokumentarca koji se bavi samo i isključivo heroinom, jer do sad smo imali prilike da gledamo radove koji su više fokusirani na živote narkomana i na to snalaženje na ulici (Black Tar Heroin (2000), Dope Sick Love (2005)), zatim na razne vrste lečenja od heroinske zavisnosti (Methadonia (2005), Inside Clouds (2001)), ali niko nije obradio možda i najzanimljiviji deo priče, dakle, šta je to zapravo heroin i kako on deluje na čovekov organizam i psihu. Heroin, u Srba poznatiji i kao pajdo, pdo, dop, žuto, je sigurno jedna od najzajebanijih gudri, gudra na koju se najlakše navlači i sa koje se najteže skida, dakle u ovom slučaju ona baba što je dala dinar da uđe u kolo, mora sad da doda soma dinara pa i jače da bi izašla, i siguran sam da ovo poređenje nije nimalo preterano, uostalom svako ko se radio pajdom zna da je to samo takva istina.
Ovde je jako lepo i koncizno objašnjeno kako dolazi do stvaranja zavisnosti, do tzv. navlačenja, zatim kakve posledice sa sobom nosi bodenje, a kakve šmrkanje i pušenje. Overdouz je standardna tema kada je heroin u igri, jer ko nije barem jednom overio taj se nije ni drogirao po meni. Naravno, overdouz ne mora svaki put da se završi smrtnim ishodom, čak naprotiv, daleko veći broj overa se preživi ali kad te zakači taj jedan to ti je to, tako da ta priča o gudranju kao ruskom ruletu i te kako ima smisla, jer svako bodenje u venu je potencijalni over, a svaki over je korak u smrt. Dalje, ne overava se samo od igle, sasvim opušteno može da se overi i na nos, čuo sam za par slučajeva, a evo i ovde u dokumentarcu o tome govore. Inače, moj jako dobar drugar, Zoran Petrović Ćela, '76 godište, je overio 2001, starija ekipa sa Vidikovca ga se sigurno vrlo dobro seća, i tad kad je on overio, ja sam se suštinski preseko, jer od bombardovanja pa do tad smo se s'vremena na vreme (biće da je malo češće) "zezali" sa dopom, šmrkali i tako to, razvlačili se po suncem upeklom Vidikovcu, ali jedan dan ja nisam izašo napolje, ne sećam se zašto, i preksutra samo čujem od komšije da je Ćela overio, i da je mrtav. Posle toga ništa više nije bilo kao pre, barem što se mene tiče, jer sam se baš svojski preplašio, naime tad sam još bio željan života pa sam valjda tripovo kao smrt je bedak i tako to, tako da sam tad batalio te hard drugs, te prešao na ove iz lakše kategorije, da ih ne imenujem sad. Naravno, bilo je tu još samoubistava u pokušaju do 2006, još tako tih izleta sa dopom, ali nikad nisam zaređao, a kamoli se navukao, ali iskren da budem, da sam imao keša, 101% bi se navuko ko pašče, sreća moja pa sam stalno bio broken, a nisam baš bio u fazonu da kradem, dilujem i slično. Zapravo ta moja lenjost i nesposobnost za bilo šta me je i spasila od heroina, jer siguran sam, poznavajući sebe, da ukoliko bi se jednom navuko da nema šanse da bi se skino, jer na prvom mestu sam nula od karaktera, a ko nema karakter i tu unutrašnju snagu, nema mu spasa, al' bez zajebancije, jer sad kad bi počeo da iznosim podatke o postotku izlečenja, zapravo zalečenja, pa nisam baš siguran da bi ja ovakav, ušao u tih par na-jedvite-jade-procenata. Dakle, očaj.
I kada si na heroinu to ti je bukvalno ko full time job, jer na taj način živiš 24 sata 7 dana u nedelji, i nema vrdanja, jednostavno sve ostalo je sporedno a gudra je uvek na prvom mestu. Ne mora da jedeš, ne mora da spavaš, ne moraš ništa, ali moraš da se uradiš, i tek kad se središ tek onda možeš dalje da razmišljaš šta i kako, dakle prvo posao tj. kako doći do heroina, pa tek onda zabava i sve ostalo, jer bez te doze nema ni života. Dalje, tu zubi stradaju u najavi, jer heroin je veoma jak anestetik, tako da ako si navučen ti bukvalno nema kad da osetiš da te boli kvaran zub, tako da ti zubi za par godina skroz propadnu, poispadaju sami ili ti ih zubar povadi.
Dalje dobijamo informacije sa čime se sve heroin miksuje, i tu ima zaista šokantnih dojava pored standardnog mišomora i paracetamola, pa onda koji su "neželjeni" efekti i posledice, npr. zatvor u smislu kenjanja, po 7 dana tako ne pohodiš WC, a onda kad odeš porodiš omanju sedimentnu stenu, zatim stond, kljucanje, klanjanje (ko Mister Bin u crkvi), cigara ti dogori do prstiju a da nisi 2 dima povuko, nisi gladan, ne jedeš danima pa smršaš ko u Aušvicu, pa onda češangija, sve te svrbi a posebno nos, dođe ti da uzmeš onu čeličnu četku za skidanje rđe i da se njome počešeš, i još hiljadu vragolija, da ne prepričavam baš sve. (30 min)
Ovde je jako lepo i koncizno objašnjeno kako dolazi do stvaranja zavisnosti, do tzv. navlačenja, zatim kakve posledice sa sobom nosi bodenje, a kakve šmrkanje i pušenje. Overdouz je standardna tema kada je heroin u igri, jer ko nije barem jednom overio taj se nije ni drogirao po meni. Naravno, overdouz ne mora svaki put da se završi smrtnim ishodom, čak naprotiv, daleko veći broj overa se preživi ali kad te zakači taj jedan to ti je to, tako da ta priča o gudranju kao ruskom ruletu i te kako ima smisla, jer svako bodenje u venu je potencijalni over, a svaki over je korak u smrt. Dalje, ne overava se samo od igle, sasvim opušteno može da se overi i na nos, čuo sam za par slučajeva, a evo i ovde u dokumentarcu o tome govore. Inače, moj jako dobar drugar, Zoran Petrović Ćela, '76 godište, je overio 2001, starija ekipa sa Vidikovca ga se sigurno vrlo dobro seća, i tad kad je on overio, ja sam se suštinski preseko, jer od bombardovanja pa do tad smo se s'vremena na vreme (biće da je malo češće) "zezali" sa dopom, šmrkali i tako to, razvlačili se po suncem upeklom Vidikovcu, ali jedan dan ja nisam izašo napolje, ne sećam se zašto, i preksutra samo čujem od komšije da je Ćela overio, i da je mrtav. Posle toga ništa više nije bilo kao pre, barem što se mene tiče, jer sam se baš svojski preplašio, naime tad sam još bio željan života pa sam valjda tripovo kao smrt je bedak i tako to, tako da sam tad batalio te hard drugs, te prešao na ove iz lakše kategorije, da ih ne imenujem sad. Naravno, bilo je tu još samoubistava u pokušaju do 2006, još tako tih izleta sa dopom, ali nikad nisam zaređao, a kamoli se navukao, ali iskren da budem, da sam imao keša, 101% bi se navuko ko pašče, sreća moja pa sam stalno bio broken, a nisam baš bio u fazonu da kradem, dilujem i slično. Zapravo ta moja lenjost i nesposobnost za bilo šta me je i spasila od heroina, jer siguran sam, poznavajući sebe, da ukoliko bi se jednom navuko da nema šanse da bi se skino, jer na prvom mestu sam nula od karaktera, a ko nema karakter i tu unutrašnju snagu, nema mu spasa, al' bez zajebancije, jer sad kad bi počeo da iznosim podatke o postotku izlečenja, zapravo zalečenja, pa nisam baš siguran da bi ja ovakav, ušao u tih par na-jedvite-jade-procenata. Dakle, očaj.
I kada si na heroinu to ti je bukvalno ko full time job, jer na taj način živiš 24 sata 7 dana u nedelji, i nema vrdanja, jednostavno sve ostalo je sporedno a gudra je uvek na prvom mestu. Ne mora da jedeš, ne mora da spavaš, ne moraš ništa, ali moraš da se uradiš, i tek kad se središ tek onda možeš dalje da razmišljaš šta i kako, dakle prvo posao tj. kako doći do heroina, pa tek onda zabava i sve ostalo, jer bez te doze nema ni života. Dalje, tu zubi stradaju u najavi, jer heroin je veoma jak anestetik, tako da ako si navučen ti bukvalno nema kad da osetiš da te boli kvaran zub, tako da ti zubi za par godina skroz propadnu, poispadaju sami ili ti ih zubar povadi.
Dalje dobijamo informacije sa čime se sve heroin miksuje, i tu ima zaista šokantnih dojava pored standardnog mišomora i paracetamola, pa onda koji su "neželjeni" efekti i posledice, npr. zatvor u smislu kenjanja, po 7 dana tako ne pohodiš WC, a onda kad odeš porodiš omanju sedimentnu stenu, zatim stond, kljucanje, klanjanje (ko Mister Bin u crkvi), cigara ti dogori do prstiju a da nisi 2 dima povuko, nisi gladan, ne jedeš danima pa smršaš ko u Aušvicu, pa onda češangija, sve te svrbi a posebno nos, dođe ti da uzmeš onu čeličnu četku za skidanje rđe i da se njome počešeš, i još hiljadu vragolija, da ne prepričavam baš sve. (30 min)
DOWNLOAD :
https://rapidshare.com/files/1267061064/The%20Truth%20About%20Heroin%20(1998).avi
9 comments:
Živ bio!!
Uh ovo mora da se pogleda
Thanks for sharing.
Cheers Danny.
Е ако пишеш ривју или шта је ово већ о хероину ја капирам да не би баш требао да буде смешан:) Што се мене тиче довољно ми је да знам да је цео наш нови вал пропао због тог срања па да никад нешто такво не пробам... У сваком случају буди ти нама жив и здрав јер нам треба добрих блогера:)
Svaka čast za ovaj tekst...Potvrđujem sve ovo, jer sam prošao kroz sve, a i dalje prolazim ponekad jbga... Overio, preživeo uz puno sreće, jer da nije slučajno naleteo drug tu, koji je inače svratio tu da se isto uradi, teško da bih ostao živ, i ko zna kad bi me našli... Iskreno, volim taj rad i jbga, nemam nešto previše para da bih se mnogo navlačio, ali mislim da ću i kad/ako budem imao ženu, decu, da ću i tad ponekad malo da se zveknem, naravno, u mnogo manjim količinama, šta ću kad volim... Aj uzdravlje, valjda...
The Truth about Heroin (1998) - new MU link !
Matorani su voleli da ga zovu Hors takodje, tu ima dosta simbolike a i OKultnog.To je najslikovitije opisao mr Ozzy Osborne koji je koketirao sa svim mogucim izmenjivachima svesti u pesmi posvecenu kome drugom do Kroulliju,pa tako kaze Mr. Crowley, won't you ride my white horse?
Mr. Crowley, it's symbolic of course
Može novi link majstore ?
The Truth about Heroin (1998) - NEW LINK!
Post a Comment