Pozvali mene 2001. na mrtvo odsluženje vojne obaveze, i pošto više nisam imao kombinaciju za fakultet (tri puta se upisivio), ja onako očajan odem u neki Vojni medicinski centar na Karaburmi, tamo kod OFK-inog stadiona, da probam da se vadim pa šta mi Sotona da, znači bio sam spreman na bukvalno sve, jer realno, gorelo mi pod nogama, ipak se tad i dalje služilo full godinu dana, i naravno nije bilo civilne, a i to je bilo u maju a ja sam već u junu trebao da se javim na odsluženje tj. tešku robiju sa prinudnim radom, i to bez suđenja, bez ičega, da sam bar bio kriv za nešto pa ajde, ali tad su u vojsku slali ladno bez ikakvog razloga, dakle iz čistog sadizma, i naravno da bi država imala besplatnu radnu snagu tj. roblje za one najprljavije poslove.
A najgore mi bilo u to doba, pa evo i dan danas čujem ladno, kad su likovi skroz opušteno izjavljivali, tipa "ma idem da odužim dug državi". Koji bre dug državi rođače? O čemu ti to pričaš, leba ti? Pa jebote, pre bi država Srbija tebi trebala da plati milionsku odštetu za uništeno detinjstvo i mladost, a bogme i budućnost ako ćemo iskreno, a ne ti njoj bilo šta da vraćaš kao. Jer šta, možda da joj vratiš to što su ti roditelji opljačkani tokom "Zajma za preporod" ili eventualno Dafina-Jezda prevare, ili možda da joj vratiš za sankcije, za restrikcije, za redove ispred ionako praznih prodavnica, za nemanje struje, vode, grejanja zimi, za to što nisi mogao da putuješ dalje od Segedina, ili možda da joj se zahvališ od srca za sve prijatelje, rođake i poznanike, koji su nasilno mobilisani i poginuli ili obogaljeni u najbesmislenijem ratu ikada vođenom na kugli zemaljskoj? Umalo zaboravih, možda će pre biti da se radi o bombardovanju, možda želiš da se zahvališ našoj vojsci na veličanstvenoj pobedi nad NATO savezom, da im kažeš hvala što ti je 5 kilometara od gajbe Straževica koja je bukvalno svaku noć gađana, a svi mi sa Vidikovca i iz cele Rakovice se vrlo dobro sećamo kako je to izgledalo kada je na jedno maleno brdo bačena bomba od tričavih 2 tone, vaistinu nezaboravno, jer samo su nas jedared upriličili tog spektakla za oči, uši i stomak, a neki su čak naučili i da lete, prajsles iskustvo. Znači taj dug da odužiš državi? E, ako je taj dug onda nema nikakve frke, ja sam kontao skroz nešto drugo, izvini jebiga.
Nego, opet sam smorio sa patetikom, vratimo se mojoj ličnoj priči, znači odem ti ja tako u taj medicinski centar, prijavim se u neku baraku, a ona ladnio dupke puna, i to po starom dobrom principu "rado ide Srbin u vojnike, dva ga vuku a trojica tuku". Stignem nekako na red, uđem unutra, ono komisija od tri člana, psihijatar, opšta praksa, i valjda neki nadzorni vojni kurac, pojma nemam, i ja krenem redom, te drogirao sam se 4 godine, te skidao sam se sa droge, te imam tešku povredu oka, naime na demonstracijama 17. maja 2000-te pukla mi šok bomba u facu, imo 2 operacije, i naravno priložim svu potrebnu dokumentaciju. Taktiku "znate čiko, ja sam peder" sam iskusno sačuvao za kasnije u slučaju da ovo kojim slučajem ne prođe. I razgledaju tako oni te moje "spise", a vidim im po realnom bolenjekurčitisu i smorenim pogledima da su se ovakvih akcija baš nagledali, tako da su me odma' poslali kod očnog lekara, a onda mi rekli da se ponovo njima javim.
Otišo u zgradu pored gde je očno, uš'o odma bez čekanja, i baja mi kaže sedi da vidimo mi to, a baja klasično vojno lice, znači konzervativni brkovi i sve što ide uz to. Uze on onu spravicu, i gleda mi u desno oko, i na keca, bez puno razmišljanja mi reče, auu, pa ti ne možeš u vojsku prijatelju , ti imaš "ablaciju retine", ne možeš da nišaniš, ma ne možeš bre ništa, još desno oko, aj da je levo pa i da prođeš nekako, ovako ništa. Ja gledam, nije mi baš najjasnije šta mi je upravo rekao, i pitam ga jedino realno pitanje u tom trenutku "Doktore, jel' vi to mene zezate?", i sad očekujem odgovor a on bre popizdeo, kaže kako mi se to obraćaš, nismo mi zajedno ovce čuvali, kakvo crno zezanje, ovo je bre vojska, nemoj sad da promenim odluku. Ja se preseko, kreno se izvinjavam najstrašnije, jer zaista nisam očekivo da neko izraz "zezanje" doživljava kao pogrdnu reč, i baš mu tu kažem, ma doktore to sam tako rek'o da ne bi rekao ovu drugu još goru reč, mislivši naravno na "zajebavanje", tako da ga je to smirilo, lupio mi pečat da me oslobađa služenja vojne obveze i to TRAJNO, a onda šut u bulju, aperkat, gejm over.
I verujte mi, ostatak tok dana, dakle čim sam izašo iz ordinacije, je bio ubedljivo najsrećniji dan u celom mom životu, jer se zaista nisam nadao da ću se tako lako skinuti, čak sam bio ubeđen da nema šanse da me puste na slobodu, a još plus u svojoj 12 godini sam se zarekao da neću služiti vojni rok, jednostavno sam rekao sebi neću po cenu bilo čega i kraj priče, ma nema boga, pa mi je čak i murija postala skroz draga na tren jer mi je sjebala to oko, ma neopisivo nešto, realan izliv seratonina u mozak i stanje ko na ekstaziju, dakle čista euforija i samo i isključivo pozitivne misli. Skroz ludo i nezaboravno, al' bez zajebancije.
Nego nešto drugo sam ja hteo kao poentu ove priče, naime ako je taj izraz "zezati" zapravo skraćenica od "zajebavati", te je navodno iz tog razloga pogrdan, šta je onda sa izrazom "zafrkavati"? Men' se čini da je i to zapravo jedna od varijacija na temu, s tim što je ova potonja kao najblaža, pa je koriste i deca, a upravo sam je malopre čuo i u jednoj reklami za deterdžent il' tako neku akciju, što me zapravo i potaklo da napišem ovaj tekst. Naime, u toj reklami baka 'oće da uspava unuku a ova se kao ne da, pa joj baba na kraju kaže nešto u fazonu "a kad prođe mnoga godina onda će i tebe neko ovako da ZAFRKAVA", na šta unuka odgovara "Bako, ti baš lepo mirišeš". E sad, da ja vas pitam, da li je izraz "zafrkavati" podoban za decu, i da li su izrazi "zezati" i "zafrkavati" skraćenice od zloglasnog "ZAJEBAVATI", i na kraju KO TU KOGA ZAPRAVO ZAJEBAVA?
