Thursday, September 30, 2010

Jadranka Stojaković - Duša (= 裸のドゥーシャ) (1990)


Album iz '90 godine, otpevan ceo na japanskom, naravno ima prepeva ali i skroz novih pesama. Uživajte! :)


01. 裸のドゥーシャ (Bistre vode Bosnom teku)
02. オリエンタル・ウィンド (Oriental Wind)
03. きらめく時 (Emina)
04. 時にふかれて (Gdje si, dušo)
05. 火の鳥 (Fenix)
06. 追いかけて (Makedonia)
07. もどれない道 (Voljela bih da si tu)
08. 曼珠沙華の夜 (Manjuša-ka)
09. 風のボヘミアン (Oluja)
10. エミーナの水差し (Ruža)
11. マケドニア哀歌 (Đelem, đelem)

Šok Koridor - Iznenadni šok 1 (2005)

Ljubaznošću njegove 'perverznosti' Nenada Bekvalca, a uz malu ali veoma značajnu pomoć brata Džonija, evo nekoliko najnovijih-starih epizoda kultne TV emisije Šok Koridor. Krećemo od prvog dela epizode pod nazivom "Iznenadni Šok", inače rip je jako dobre rezolucije, Bekvalac je to baš ljucki nabudžio, i nadam se da ćete uživati taman kolko i naš drugar Strahinja, bez čije upornosti realno nikad ne bi ni došlo do ovog cimanja sa iscimavanjem. Dakle, voleli ste "Srpski Film", volećete provereno i Šok Koridor. Autori Aleksandar Radivojević i Nenad Bekvalac.


Emisija emitovana u novembru 2005.
Gošća modni dizajner Miranda Viđak iz Splita.


Wednesday, September 29, 2010

Laibach - Krst Pod Triglavom - Baptism (1987)



Album: Krst Pod Triglavom-Baptism
Release Date: 16th November 1987

Jedan od tri najjača Laibachova albuma, i zaista ga vredi poslušati, jer radi se o nečemu što je do tad bilo nečuveno čak i na svetskom nivou.

01. Jezero / Der See, Valjhun / Waldung, Delak
02. Koža / Die Haut
03. Jägerspiel
04. Bogomila - Verführung
05. Wienerblut
06. Črtomir
07. Jelengar
08. Apologija Laibach / Laibach-Apologie
09. Herzfeld
10. Krst / Die Taufe, Germania
11. Rdeči Pilot / Der Rote Pilot

Kako sam odjebo vojnu obavezu i nedoumice oko "zajebancije"

Pozvali mene 2001. na mrtvo odsluženje vojne obaveze, i pošto više nisam imao kombinaciju za fakultet (tri puta se upisivio), ja onako očajan odem u neki Vojni medicinski centar na Karaburmi, tamo kod OFK-inog stadiona, da probam da se vadim pa šta mi Sotona da, znači bio sam spreman na bukvalno sve, jer realno, gorelo mi pod nogama, ipak se tad i dalje služilo full godinu dana, i naravno nije bilo civilne, a i to je bilo u maju a ja sam već u junu trebao da se javim na odsluženje tj. tešku robiju sa prinudnim radom, i to bez suđenja, bez ičega, da sam bar bio kriv za nešto pa ajde, ali tad su u vojsku slali ladno bez ikakvog razloga, dakle iz čistog sadizma, i naravno da bi država imala besplatnu radnu snagu tj. roblje za one najprljavije poslove.

A najgore mi bilo u to doba, pa evo i dan danas čujem ladno, kad su likovi skroz opušteno izjavljivali, tipa "ma idem da odužim dug državi". Koji bre dug državi rođače? O čemu ti to pričaš, leba ti? Pa jebote, pre bi država Srbija tebi trebala da plati milionsku odštetu za uništeno detinjstvo i mladost, a bogme i budućnost ako ćemo iskreno, a ne ti njoj bilo šta da vraćaš kao. Jer šta, možda da joj vratiš to što su ti roditelji opljačkani tokom "Zajma za preporod" ili eventualno Dafina-Jezda prevare, ili možda da joj vratiš za sankcije, za restrikcije, za redove ispred ionako praznih prodavnica, za nemanje struje, vode, grejanja zimi, za to što nisi mogao da putuješ dalje od Segedina, ili možda da joj se zahvališ od srca za sve prijatelje, rođake i poznanike, koji su nasilno mobilisani i poginuli ili obogaljeni u najbesmislenijem ratu ikada vođenom na kugli zemaljskoj? Umalo zaboravih, možda će pre biti da se radi o bombardovanju, možda želiš da se zahvališ našoj vojsci na veličanstvenoj pobedi nad NATO savezom, da im kažeš hvala što ti je 5 kilometara od gajbe Straževica koja je bukvalno svaku noć gađana, a svi mi sa Vidikovca i iz cele Rakovice se vrlo dobro sećamo kako je to izgledalo kada je na jedno maleno brdo bačena bomba od tričavih 2 tone, vaistinu nezaboravno, jer samo su nas jedared upriličili tog spektakla za oči, uši i stomak, a neki su čak naučili i da lete, prajsles iskustvo. Znači taj dug da odužiš državi? E, ako je taj dug onda nema nikakve frke, ja sam kontao skroz nešto drugo, izvini jebiga.


Nego, opet sam smorio sa patetikom, vratimo se mojoj ličnoj priči, znači odem ti ja tako u taj medicinski centar, prijavim se u neku baraku, a ona ladnio dupke puna, i to po starom dobrom principu "rado ide Srbin u vojnike, dva ga vuku a trojica tuku". Stignem nekako na red, uđem unutra, ono komisija od tri člana, psihijatar, opšta praksa, i valjda neki nadzorni vojni kurac, pojma nemam, i ja krenem redom, te drogirao sam se 4 godine, te skidao sam se sa droge, te imam tešku povredu oka, naime na demonstracijama 17. maja 2000-te pukla mi šok bomba u facu, imo 2 operacije, i naravno priložim svu potrebnu dokumentaciju. Taktiku "znate čiko, ja sam peder" sam iskusno sačuvao za kasnije u slučaju da ovo kojim slučajem ne prođe. I razgledaju tako oni te moje "spise", a vidim im po realnom bolenjekurčitisu i smorenim pogledima da su se ovakvih akcija baš nagledali, tako da su me odma' poslali kod očnog lekara, a onda mi rekli da se ponovo njima javim.

Otišo u zgradu pored gde je očno, uš'o odma bez čekanja, i baja mi kaže sedi da vidimo mi to, a baja klasično vojno lice, znači konzervativni brkovi i sve što ide uz to. Uze on onu spravicu, i gleda mi u desno oko, i na keca, bez puno razmišljanja mi reče, auu, pa ti ne možeš u vojsku prijatelju , ti imaš "ablaciju retine", ne možeš da nišaniš, ma ne možeš bre ništa, još desno oko, aj da je levo pa i da prođeš nekako, ovako ništa. Ja gledam, nije mi baš najjasnije šta mi je upravo rekao, i pitam ga jedino realno pitanje u tom trenutku "Doktore, jel' vi to mene zezate?", i sad očekujem odgovor a on bre popizdeo, kaže kako mi se to obraćaš, nismo mi zajedno ovce čuvali, kakvo crno zezanje, ovo je bre vojska, nemoj sad da promenim odluku. Ja se preseko, kreno se izvinjavam najstrašnije, jer zaista nisam očekivo da neko izraz "zezanje" doživljava kao pogrdnu reč, i baš mu tu kažem, ma doktore to sam tako rek'o da ne bi rekao ovu drugu još goru reč, mislivši naravno na "zajebavanje", tako da ga je to smirilo, lupio mi pečat da me oslobađa služenja vojne obveze i to TRAJNO, a onda šut u bulju, aperkat, gejm over.


I verujte mi, ostatak tok dana, dakle čim sam izašo iz ordinacije, je bio ubedljivo najsrećniji dan u celom mom životu, jer se zaista nisam nadao da ću se tako lako skinuti, čak sam bio ubeđen da nema šanse da me puste na slobodu, a još plus u svojoj 12 godini sam se zarekao da neću služiti vojni rok, jednostavno sam rekao sebi neću po cenu bilo čega i kraj priče, ma nema boga, pa mi je čak i murija postala skroz draga na tren jer mi je sjebala to oko, ma neopisivo nešto, realan izliv seratonina u mozak i stanje ko na ekstaziju, dakle čista euforija i samo i isključivo pozitivne misli. Skroz ludo i nezaboravno, al' bez zajebancije.

Nego nešto drugo sam ja hteo kao poentu ove priče, naime ako je taj izraz "zezati" zapravo skraćenica od "zajebavati", te je navodno iz tog razloga pogrdan, šta je onda sa izrazom "zafrkavati"? Men' se čini da je i to zapravo jedna od varijacija na temu, s tim što je ova potonja kao najblaža, pa je koriste i deca, a upravo sam je malopre čuo i u jednoj reklami za deterdžent il' tako neku akciju, što me zapravo i potaklo da napišem ovaj tekst. Naime, u toj reklami baka 'oće da uspava unuku a ova se kao ne da, pa joj baba na kraju kaže nešto u fazonu "a kad prođe mnoga godina onda će i tebe neko ovako da ZAFRKAVA", na šta unuka odgovara "Bako, ti baš lepo mirišeš". E sad, da ja vas pitam, da li je izraz "zafrkavati" podoban za decu, i da li su izrazi "zezati" i "zafrkavati" skraćenice od zloglasnog "ZAJEBAVATI", i na kraju KO TU KOGA ZAPRAVO ZAJEBAVA?

God's Angry Man (1980)

Director:
Werner Herzog

Još jedan Herzogov nenamerno genijalan dokumentarac, naime radi se o portretu jednog podivljalog sveštenika čini mi se evangelističke crkve al' ne držite me za reč, znači dokumentarni portret sveštenika koji vodi veoma popularan late-night show pod naziviom 'Festival of Faith', gde on uz live muzičke pauze al' bukvalno proziva najstrašnije svoju publiku, dakle izdire se na gledaoce ko polu-lud, lud, a sve naravno u cilju da bi što više telefonskih donacija za crkvu pristiglo u toku emisije. Dakle, nešto neverovatno, a mislio da sam sve video kad su religijski fanatici u pitanju.


Dalje, pored tog svog navodno opravdanog divljanja po studiju, ovaj lik je i neviđeni hvalisavac, pa i rasipnik, mislim da je zajebo čak i sveti sinod SPC-a što se tiče bahanalisanja sa limuzinama i slično, ali ko i svaki čovek, i ovaj sveštenik ima svojih dobrih strana, no to ostavljam vama da izvalite. Uglavnom, skroz luda priča, sa tim hajlajtom na kraju kada besni po studiju a uporedo idu snimci iz limuzine gde racionalizuje svoje postupke i objašnjava nam zašto to mora baš toliko agresivno. Znači kralj. Obavezno! (44 min)


"God's Angry Man, a 44-minute documentary on Dr. Gene Scott of the nightly Festival of Faith, is great. It focuses on Gene Scott's three decades as a broadcaster during which he attracted a large number of viewers for whom his program was never intended — what we generally call a cult following — and his cross-section of fans were legion, if not exactly ready to give their hearts to Jesus anytime soon. It’s certainly a testament to the stamina (if not the downright perversity) of anyone if they could endure three to ten hours a night of a visibly enraged man with a fine, snow-white Charlie Rich pompadour and an icy stare hectoring his audience in television land to get on the phone right this minute and empty out their bank accounts to keep his ministry on its feet. And this is by no means an exaggeration. A good deal of Herzog’s 44-minute film is taken up with scenes of Scott live on the air, angrily rifling through pledges from viewers that were just called in — none of which are ever less than three figures — eventually flying into a hardcore Old Testament fury at the foul stinginess of the apostate public when he sees they haven’t coughed up that extra thousand he told them he needed."

Tuesday, September 28, 2010

Nations On Fire - Strike The Match (1991)

Ovo imam i na vinilu, i vaistinu genijalan album ovog okultnog belgijskog benda koji je još tada otvoreno bio protiv evropske unije pa i cionizma, mislim zipa samo liriku :

"LET THIS BE THE LAST TIME I HAVE TO SAY,
PUT DOWN THAT FLAG, PUT IT AWAY
WHATEVER IT SAYS, NO MATTER THE COLOR
YOU WILL ALWAYS BE USED BY ANOTHER"

01. Flag Song
02. Nice Song
03. Iron Will
04. Radical But Not Cool
05. Experts Agree
06. Nations On Fire
07. Strong Song
08. Bug In My Eye
09. Learn Song
10. New Hope For A Dead Scene
11. The Line
12. Dedication

How I spent my summer vacation aka Kako sam proveo letnji raspust (2010)

Pa radno pobogu, a kako drugačije, to se bre podrazumeva. Nego izvalite ovog namazanog bigla kako mi se iskusno prišljamčio, beda od životinje vaistinu, i naravno samo kvalitetna literatura je u kući, u ovom slučaju u divljem kampu u blizini Nea Peramosa kod Kavala. Inače, 30-odnevni boravak na čistom vazduhu sponzorisala je moja tetka, te joj se ovim putem zahvaljujem i pozdravljam je rečima : halara, halara, ti malakies na kanete edo ?

Gistro spava, namazanko buđavi

Helter brate Skelter, a sluš'o sam i Shelter...

Cigarette Blues (1985)

Directors:
Les Blank
Alan Govenar

Još jedan genijalan Les Blankov shorty, i zaista je čudo šta sve čovek može da nabudži u 5 minuta dokumentarca, dakle realni blues o cigaretama. Samo za prave fanove (pušače?) i naravno ljubitelje bluesa, jer ipak Sonny Rhodes nije bilo ko, zar ne? (5 min)


"A microcosmic Les Blank film in which Oakland bluesman Sonny Rhodes simultaneously addresses three of the filmmaker's long-standing obsessions: death, cigarette smoking and the nature of the blues."




Monday, September 27, 2010

Bad Religion - How Could Hell Be Any Worse? (1981)


Ovo sam uspeo da iskopam na vinilu u Grčkoj i to sasvim slučajno, međ' totalno drugačijom vrstom muzike. Uglavnom, dosta mračan i depresivan album, baš po mojoj meri, i ne liči ni na šta što su Bad Religion kasnije radili, dakle skroz priča za sebe
, a valja pomenuti i okultnu stvar "In the Night", znači totalni mrak i crnilo, isključivo za "posvećene".


01. We're Only Gonna Die
02. Latch Key Kids
03. Part III
04. Faith In God
05. Fuck Armageddon...This Is Hell
06. Pity
07. In The Night
08. Damned To Be Free
09. White Trash (2nd Generation)
10. American Dream
11. Eat Your Dog
12. Voice Of God Is Government
13. Oligarchy
14. Doin' Time

Classic Albums: Iron Maiden - The Number of the Beast (2001)

Director:
Tim Kirkby

Moram odma' na početku priznam da sam uvek mnogo više cenio Paul Di'Anna kao vokalnog solistu, i neopozivo mislim da je prvi album Mejdena realno i najbolji njihov album, što se naravno mnogi neće složiti sa mnom, a što je i razumljivo, jer nema većih podela nego kad su fanovi Mejdena u pitanju (Jore, Baklja, javite se!), samo im Srbi eventualno tu prete, tj. kolju se sa njima za prvo mesto i primat na globalnom nivou.

Uglavnom, pored prvog, "u večitoj borbi" za najbolji album su i Somewhere in Time (1986), zatim navodno komercijalni Seventh Son of a Seventh Son (1988), i naravno prvi album sa Dickinsonom, The Number of the Beast (1982), a tu i tamo se spomene čak i Killers (1981) zbog svoje zaista specifične produkcije. E sad, što se mene tiče, Somewhere in Time su mogli komotno i da preskoče u svom opusu, tj. da ga nikad ni ne snime, i tačno znam da će fanovi Mejdena sad da skoče na mene, ali šta ću, istina ponekad ume baš da zaboli. Ali pošto to nikako nije tema ovog dokumentarca, ostavimo to po strani i pokušajmo da se pozabavimo definitivno najboljim albumom sa Dickinsonom, i zaista nije nimalo čudno da kada se ljudi opredeljuju za najbolje albume svojih omiljenih bendova, da uvek nekako dominiraju prvi albumi, što samo potvrđuje moju teoriju da je najbolje ono što dođe prvo, ona incijalna kapisla, onaj početni kick in the nuts entuzijazam, dok je to ipak još samo demo bend oslobođen svih pritisaka muzičke industrije, i baš zbog toga u tom periodu na površinu isplivavaju najbolji radovi, tj. ono što se tokom odrastanja taložilo u svakome od nas, i naravno ovo se ne odnosi samo na muziku, nego na sve vrste umetnosti. Doduše to ne mora da bude pravilo, jer ima i skroz obrnutih primera, ali su meni nekako uvek draži ovi rani radovi. I zaista, pregršt je bendova čiji su mi prvi albumi vrhunac njihovog stvaralaštva, jer ipak nije isto kad ti to radiš za svoju dušu, za slavu ko Indijanci, i kada radiš za pare, ili zbog potpisanog ugovora, jednostavno nije to TO. I baš zbog toga uvek potenciram prvi album Mejdena, jer kad pustite ploču i kad krenu početni taktovi Prowler-a, vi shvatite da je to zapravo to, ta sirovo-iskrena priča iz Leytona, koja se kuvala još od '75, da bi konačno isplivala 5 godina kasnije u svoj svojoj slavi. No opet kažem, vratimo se albumu "The Number of The Beast", jer pobogu nije tema prvi album, koliko puta treba da ponavljam?

Ovaj put vam neću pričati o dokumentarcu (a kao inače pričaš?!) nego o nekim mojim ličnim utiscima povodom ovog zaista genijalnog albuma. Dakle, doš'o Bruce Dickinson (prezime sve govori) u bend na mesto Di'Anna, i mogu da kažem da se u startu pokazao kao skoro pa dostojna zamena legendi, i iako ne tako savršenog vokala kao kralj, uspeo je da iznese album i pored svih onih klasičnih "metalsko-pevačkih mana" od kojih je patila  većina velikih vokala tog vremena. Dakle, umesto sirovo-prljavog punk-metala, da ga tako krstim, dobili smo čisti, upeglani metal, a naravno sve zahvaljući autoru velike većine pesama, genijalnom basisti i osnivaču benda Steve Harrisu, koji je tada iz meni nepoznatih razloga procenio da Mejdeni treba "malčice" da promene kurs, i što se tiče produkcije i što se tiče vokalnog fazona, što se naravno kasnije pokazalo kao skroz opravdano na veliku radost većinske metal publike a na malo manju radost nas koji smo ipak više naginjali tom punk delu kompleksne ali i shizoidne ličnosti ranog Ajron Mejdena. No, u svakom slučaju, treći album nam je doneo dosta novina u svim segmentima, znači skroz profi urađen omot, ultra kontraverzan naziv albuma, i pregršt zakultno-okultnih pesama koje će, uveren sam, biti aktuelne i kad nas više ne bude, pa bogme ni naših potomaka.

Izdvojio bih za početak "Children of the Damned" kao prvu pravu metal baladu ikad napravljenu, jer tu pesmu ladno čak i moja keva gotivi, zatim "22, Acacia Avenue" kao skroz dostojni nastavak priče iz legendarne "Charlotte the Harlot" sa prvog albuma, onda naravno naslovna "The Number of the Beast" sa skroz kontraverznim intro-om za to doba, i za kraj možda najjaču stvar na albumu, "Hallowed Be Thy Name", čija gitarska solaža tj. više rif odsviran kao solaža, je tolko jaka da realno drži čitavu pesmu, i odgovorno tvrdim da je to jedna od najjačih heavy metal akcija ikada izvedenih. Mislim šta reći a opet ne smoriti, samo 666, the number of the Beast. Gledaj, ne oklevaj, hell yeah BRE! (50 min)

"The Number of the Beast is the third studio album by British heavy metal band Iron Maiden. The album was released on March 29, 1982 through EMI and on it's sister label Capitol on the Harvest imprint in the US originally before it was re-released by Sanctuary/Columbia in the US. This was the debut of vocalist Bruce Dickinson in Iron Maiden. Of all the songs in the album, "The Number of the Beast", "Run to the Hills" and "Hallowed Be Thy Name" remain on the set lists of nearly all of the band's concert tours, with the latter two often used to close a show. All three songs have been released as singles in various forms. The Number of the Beast is one of two Iron Maiden albums listed in 1001 Albums You Must Hear Before You Die (Iron Maiden is the other)."




Rapidshare :
http://rapidshare.com/files/346977582/Classic_Albums_-_Iron_Maiden__The_Number_of_the_Beast.part1.rar
http://rapidshare.com/files/346992883/Classic_Albums_-_Iron_Maiden__The_Number_of_the_Beast.part2.rar
http://rapidshare.com/files/347007551/Classic_Albums_-_Iron_Maiden__The_Number_of_the_Beast.part3.rar

Hotfile :
http://hotfile.com/dl/27505574/37ac390/Classic_Albums_-_Iron_Maiden__The_Number_of_the_Beast.part1.rar.html
http://hotfile.com/dl/27500961/cef9980/Classic_Albums_-_Iron_Maiden__The_Number_of_the_Beast.part2.rar.html
http://hotfile.com/dl/27499806/047cd52/Classic_Albums_-_Iron_Maiden__The_Number_of_the_Beast.part3.rar.html

Sunday, September 26, 2010

Cro-Mags - The Age Of Quarrel (1986)




01. We Gotta Know
02. World Peace
03. Show You No Mercy
04. Malfunction
05. Street Justice
06. Survival of the Streets
07. Seekers of the Truth
08. It's the Limit
09. Hard Times
10. By Myself
11. Don't Tread on Me
12. Face the Facts
13. Do Unto Others
14. Life of My Own
15. Signs of the Times

Patti Smith: Dream of Life (2008)

Director:
Steven Sebring

Nikad nisam bio neki poseban fan Patti Smith i to isključivo iz razloga jer sam uvek imao "preča posla" tj. gomilu druge muzike koja je nestrpljivo iščekivala da bude preslušana, tako da mi je Patti nažalost uvek nekako izmicala, ali zato poznajem barem dve osobe koje prosto obožavaju Patti i njen rad, tako da ovaj post posvećujem prvenstveno njima, a onda i svoj ostaloj raji koja ceni ovu zaista nesvakidašnju umetnicu. Inače, film je zaista predivan, uživajte! (109 min)

"Patti Smith: Dream of Life is a 2008 documentary film about Patti Smith directed by Steven Sebring. It was presented at Berlin International Film Festival. The movie won the "Excellence in Cinematography Award: Documentary" at the 2008 Sundance Film Festival. An intimate portrait of poet, painter, musician and singer Patti Smith that mirrors the essence of the artist herself."



DOWNLOAD :
http://www.megaupload.com/?d=FIWM9NDT
http://www.megaupload.com/?d=UEO4ODM5

Saturday, September 25, 2010

Necro - I Need Drugs (2000)

01. The Most Sadistic
02. Hoe Blow
03. I Need Drugs
04. Your Fuckin' Head Split
05. You're Dead
06. Get On Your Knees
07. Rugged Shit
08. I'm Sick Of You
09. Cockroaches
10. Fuck You To The Track
11. Burn The Groove To Death
12. Underground
13. S.T.D
14. WKCR 89.9 Freestyle
15. WNYU 89.1 X-Mas Freestyle
16. WNYU 89.1 Freestyle



MEDIAFIRE

Classic Albums: Deep Purple - Machine Head (2002)

Director:
Matthew Longfellow

Vaistinu skroz klasičan album urađen još davne '72 godine, dakle realni klasik što bi se reklo, i uz IN ROCK (1970) ubedljivo najzajebanije izdanje Deep Purple-a. 'Highway Star' odma' na početku objašnjava mnoge stvari, zatim genijalna 'Never Before', i definitivno najpoznatija rock pesma ikada snimljena, okultna himna 'Smoke on the water', mislim, gde ćeš više od toga? A iz ovog dokumentarca ćete saznati, i to iz prve ruke, kako je zapravo nastao i na koji način je sniman ovaj kultni hardrok mastepis, sa posebnim osvrtom na 'zanimljive' tekstove pesama. (50 min)

Download :
http://www.megaupload.com/?d=HU4642ZQ
http://www.megaupload.com/?d=GOXUGAM3
http://www.megaupload.com/?d=WIN60FDJ
Related Posts with Thumbnails