Thursday, June 30, 2011

Uspavanka za M.K....jer ljubav nema granica...


Kad smo bili klinci, tamo 90-ih, imali smo te neke naše hardcorepunk bendove. Naravno tad nije bilo ni fejsa ni majspejsa niti bilo čega sličnoga tako da je u Beogradu egzistiralo jedva 10-ak ozbiljnih bendova, dobro, aj' da kažemo 15, i to je bila realna ludnica, dakle po 150-200 ljudi na koncertima, koncerti bar jednom nedeljno, i ono, svi te znaju ti njih ne znaš, ljudi te prepoznaju na ulici, dakle full fulova. E sad, Brega je to lepo opisao, a ja sam još bolje tamo 2006. na jednom sada nažalost nepostojećem forumu. Dakle, zašto smo mi počinjali da se bavimo muzikom tako mladi i retardirani, pa logično, zbog muzike i druženja. STOP, LAŽ, LAŽ, LAŽ!!! (to sam ugradio alarm za laž na blogu). E to malo morgen, jer znam barem iz svog iskustva da smo podsvesno, nesvesno a neki čak i vrlo svesno to radili zbog devojaka, cura, koka itd. Jer logično, bilo je malo bendova i sva raja je bila upućena na nas, nije postojalo ko sad 100 bendova po kvadratnom kilometru grada. I onda ona klasična priča, sad i da napraviš bend na koncert će ti dođe 20 ljudi ali će i oni da očekuju da ti njima dođeš na koncert i tako u krug, dakle skroz nerealno. Jedini bend koji tu meni trenutno iskače, ako ne računamo ove "moje", je naravno DAŽD, ali to su već stare kajle i oni već imaju neku publiku iza sebe koja ih fanatično prati pa može da se kaže i godinama. Dakle mrka kapa što se tiče tog starog fazona "sviramo zbog cura i slave". Naravno, ne kažem ja ništa, i sam Bregović je rekao da je to bio samo onaj početni zamajac, onih prvih godinu dana, kad ne znaš ni gde bi ni šta, i naravno, da se ta percepcija kasnije skroz promeni, pa neki uđu u muziku jer je zaista vole a neki bogme i u pare, ili šta već, jer evo, ja se sećam da sam ja tu svoju poslednju godinu "karijere" proveo skroz u muzici, totalno me to opselo jer tadašnji naš gitarista je otišao u neki suludi etno trip a pošto ja obožavam te istočnjačke melose kakvi mogu da se čuju na "Sunday Neurosis", ja sam se primio ko ciganče na 100 denara (da ubacim i ja koju metaforu, ako je to uopšte metafora) ali zbog tog nekog bekgraunda koji smo imalo još tamo od '94 curice su pristizale i pristizale, i to u konvojima, i to je stvarno bilo jedno divno, nezaboravno vreme, i taj koji kaže iz te ekipe da u drugoj polovini 90-ih nije kar'o taj laže ko pas, pa čak i oni koji su bili kao politički korektni su se redovno grebali samo tako. Naravno, oni to sad neće priznati ni u ludilu, ali slonče SIN sve pamti i u pripremi je jedna omanja knjižica o dešavanjima iz tog vremena ako Abraxas dadne, gde neće niko biti zapostavljen, dakle svi vi potencijalni, već počnite da mi se šlihtate, jer niko neće ostati čist ko bebina guza osim par ljudi koji su zaista bili što se kaže TRUE. Znači, najebali ste, u dve reči.

E sad, ja sam već početkom '98 našao sebi perfektnu curu, doduše malo konzervativnijih shvatanja, ali aj' da kažemo perfektnu, i kontao ovo je for life, to je TO, nema dalje, i totalno se kao smirio. Ali avaj, dušmani me januara '99 izbaciše na kvarno iz benda, odma' posle toga došlo bombardovanje, moja ljuba zapalila za Kanadu, i čim se vratila komotno me šutnula, i to na fazon : "Ih bre kakav si nikakav, pre smo bar putovali, išli na koncerte, a sad ne izbijaš iz kuće, odo ja, ćao, zdravo", aperkat, gejmover. I tu sam naučio jednu važnu lekciju (da li sam je naučio ?) da sve te cure koje jure tipove što kao sviraju negde to je sve go kurac, i od toga nema ništa.

Da ne biste tripovali da ja to kao malo preuveličavam, ovo oko devojaka 90-ih, morate da skontate da si tad imao TV bendove sa jedne strane, dakle bendove čiji su spotovi puštani na TV-u, koji su gostovali po emisijama, i sa druge strane ova naša sceničica koja možda jeste bila u povojima ali smo bar ostali van tih mejnstrim tokova, ali ne zato što ovi kao nisu hteli da nas puste jer smo bili sranje, nego zato jer smo mi tako odlučili, i zaista, više puta su dolazile te TV ekipe na koncerte po intervjue and shit i mi bi ih sasvim opušteno odjebavali, gde ovima nije bilo jasno o čemu se tu radi, kao oni nam dali šansu da izađemo u medije a mi kao nećemo. To vam je ko sad kad biste odbili da svoju novu pesmu okačite na jutjub i linkujete na fejs. O čemu se tu zaista radi ? Pa radi se o tome da smo mi tada težili da budemo skroz UNDERGOUND, dakle da za koncert ti ne možeš da saznaš gledajući neku patetičnu emisiju na TV-u nego si morao da budeš aktivan, da se krećeš među ljudima, da komuniciraš, pa eto i odličnog linka ka fejsbuku, jer evo danas za tih 5 domaćih koncerata (ako i toliko) mesečno ti nema da mrdneš iz kuće, samo vidiš na fejsu šta ima novo, i to je ono što je po meni sa'ranilo scenu, barem na ovim prostorima. Dakle, ti više ne moraš ništa, sve ti je na tacni. E da, da ne bi sve bilo tako crno-belo mora da napomenem da smo '97 imali ja mislim 2. mesto na domaćoj listi radija B92, ali naravno ne našom voljom, nego već kako to ide.

No vratimo se UNDERGROUNDU. Većini ljudi se danas povraća na pomen andergraunda, jer je to kao neko foliranje il' štatijaznam, ali u to doba to je bilo realno sranje, al' bez zajebancije. Mi (kad kažem MI ne mislim samo na moj bend naravno, nego na celu ekipu) smo uspeli da bez ikakvih medija, samo uz DIY fanzine, svake nedelje budžimo bar po jedan koncert koji bi bio dupke pun, dakle ono što sam pričao, 150-200 ljudi, a pošto su se takva ludila odvijala najviše u St. Jamesu tj. ex-Bunkeru to je bio opšti haos, i naravno da su devojke pa bogme i muškarci, bogme više muškarci kad sam ovako gledam, koji se današ možda lože na indie-go tada išli na ovaj rad, jer ništa drugo nije postojalo, naravno ako ne računamo skinhead nazi scenu, mada oni su bili isuviše mali za nas u to doba, mi smo se ganjali sa dizelašima a ovi su nam bili onako usput. Pa samo kad se setim scene ispred TRENa, bilo par ljudi ispred i ovi zeldiji krenuli nešto da talasaju, neko ušo u TREN, pozvo ljude, izašlo 50 spremnih njuški i samo bežanija. I zaista, neću previše da se kurčim, ali kod nas na koncertima nacista niti bilo kakvih sličnih subhumanoidnih oblika nije bilo ni u sumraku svitanja, al' naravno sad se oni vade kao mi nismo ni hteli da dođemo kod vas i slično, a realno pre '95 su oni i tadašnja ekipa Alkatraza redovno uništavali al' svaki koncert, bez obzira na muzički žanr, dakle obezbeđenje se tu nije pitalo ni za garderobu. I bez obzira na sva ta sranja ja i dan danas gajim huge respect za tadašnju ekipu Alkatraza, jer pod jedan to su bili momci većinom iz mog kraja, sa Vidikovca, pod dva bili su skroz anarhični, a da nisu ni znali za paokare i celu tu priču, i naravno nisu jebali nikog, što je možda i najbitnije. E sad jebiga, ja sam sticajem okolnosti znao Krleta i Koprivicu i još neke momke tu iz kraja pa me nisu cimali, ali svi ostali su stradavali ako su se pogrešno postavili. Naravno, to je bilo pre ovog našeg drugog talasa harcorepunka, znači tamo negde '92-'93 i to je bila neka druga scena, uglavnom na našoj sceni toga nije bilo da bilo ko sa strane može da dođe da te maltretira, jer imali smo tvrdo jezgro od 30-50 ljudi koji bi spontano rešavali takve stvari, a i uostalom svi ti ljudi su većinom potekli iz zeldi miljea tako da su znali kako se to radi, dok je manjina nas bila iz ovog drugog, "padavičarskog", ali ono, uvek orni za nasilje ako je opravdano, ali sama ta masa ljudi od 200 je svakog iole mislećeg kretena odbijala da ulazi u sukob sa nama. Uostalom, bežali su od nas tada i metalci i reperi sa Trga, ali i to mora da se objasni, dakle te '95 svi reperi grada Beograda su se okupljali na Trgu, dakle nisu postojali nikakvi reperi iz ovog bloka, onog bloka, Koteža, Brda niti bilo šta slično, i to bez da ja sad kenjam i nagađam, to je jednostavno bila scena mnogo manja nego naša, ali su kao postojali, tu su se razvlačili sa nama, uostalom otalen je poteko i Đus, Ajs, Timbe, Šorti, moj brat Paja Kobaz, Šef Sale, i još mnogi drugi, uostalom ko prati blog mog drugara left kousta tu je odličan tekst na tu temu. Što se tiče metalaca tu zaista pojam nemam jer se oni i dan danas okupljaju tamo pa izvucite zaključak sami.

E sad, da ne ispadne da smo mi bili neka'ke kabadahije, koje su tukle sitnu đecu i srpsku nejač jer nam se moglo, moram da naglasim, sve akcije uključujući i te na Trgu su bile u čisto odbrambeno-osvetničkom tripu, dakle LEGITIMNE. Molim lepo.

Ajme meni, ovo je zaista najgori rad, kad kreneš da pišeš o nečemu pa odeš skroz u kurac. Šta sam ja zapravo hteo da kažem ovim ? Hteo sam da kažem da sam ja zaista mirovao jedno 7-8 godina i niđe me nije bilo, povuko sam se u osamu, na stadione, na forume, znači nikakva dodirna sa curama. Zaboravih, imao sam još jednu dužu vezu od 5 godina, ako se te godine uopšte i broje, i to je završeno takođe jako tužno tamo početkom 2006. al' ne bih o tome.

Znači ja sad ovde počinjem da povlačim paralelu zašto sam ja uopšte pokrenuo ovaj blog. Zbog dokumentaraca ? DA. Zbog umetnosti, e to malo morgen jer ovde nema ni ustaško U od umetnosti. Zbog riba ? DA, jebote, jer ja sam, evo sad će u septembru tačno 3 godine kako blog šljaka, sve iščekivao da mi se javi neka osoba, što se kaže SOUL MATE, da prepozna neki svoj trip u ovome što ja pišem i da to bude TO, ali to se nažalost nije desilo. Naravno, pisalo mi je dosta cura i dan danas mi piše i naravno da mi to jako godi, što no reče Elvis u sarajevskim Rok Dezerterima : "Koristim ovu priliku SAMO da pozdravim jednu Maju iz Zemuna sa kojom se jedino još dopisujem..." itd. Ej' bre ljudi, tu ni knjiga nije pomogla, jer evo tačno 3 meseca je prošlo, ma ništa, e sad zašto je to tako ? Možda zato što sam ja naviko da meni prilaze cure a ne ja njima, možda zato što su neke od tih devojaka istripovale da sam ja zaista žešće zajebani manijak, ili pak budala, pošto je ta linija jako tanka, pa onda kontaju jebote ovaj sve nešto okultno, nekake perverzije, serijske ubice and shit, i normalno poplaše se, povuku se.

Uglavnom, ja sam to sa knjigom kontao kao još jači trip od onog sa bendom, jer ipak ja ovde stojim solo iza svog sranja, a tamo se nije znalo ko stoji iza čega, pa sam tako tripovao da su te promocije (koncerti) zapravo bit svega. I zaista to jeste tako kada imate dobrog govornika što ja nažalost nisam, ali ipak i pored svega sam uspeo da osetim barem delić tog POWER tripa kada izađeš pred 20-30 ljudi i kao ti nešto sad kao kenjaš a to bude pomalo i zanimljivo, pa čak nekima i dojaja, jer znam ljude koji to skroz kontaju, ali opet devojaka ni u najavi.

No dobro, kako to obično biva, došla je tiho, k'o Doc Holliday iz mraka, skroz sa druge strane, nije ni čula za knjigu a kamoli blog, a možda je tako i najbolje, jer kad se svrši ova moja prolazna "slava" i haos koji je usledio, ja ću opet ostati solo i trebaće mi neko, neko pravi, jer najgore je tako letit visoko a onda jednog dana shvatit da je sve to bilo GO KURAC, i nikako ne bih voleo da mi se ponovi scenario sa onom prvom curom, sećate se ono "Ih bre kakav si nikakav, pre smo bar putovali, išli na koncerte, a sad ne izbijaš iz kuće, odo ja, ćao, zdravo". Dakle, barem sa te strane sam čist, a sa ovih drugih strana, more udri me bolan, radi mi šta 'oćeš, jebi me i to loše, if you know what I mean...

I stoga bih posvetio sledeću pesmicu pod nazivom "Džana", mojoj spasiteljki, stanovitoj M. K. koja naravno nema puno veze sa tekstom same pesme, mada nije da nema 101%, a i ovo mi je ujedno i najjača i najdraža pesmica sa albuma "Hodi da ti čiko nešto da" sarajevske verzije Zabranjenog Pušenja. Naravno neću postaviti oficijelni spot za ovu pesmu jer totalno kvari trip, dakle to definitivno nije ta Džana i jebo ga onaj koji ga je snimio, nego lepo omot i zvuk pa čitaj tekst koji je prejak, ima čak elemenata one fanatične ljubavi tj. FANATIZMA o kome ja non stop pišem i smaram. Dakle, uživajte, odličan rif, mada verovatno kraden, al' koga još zabole za to.


Datum je isti k'o prije godinu dana, al' je druga godina
ja nisam više onaj isti bez mana, promijenila me Zenica
došla je tiho, k'o Doc Holliday iz mraka, sve ostalo je legenda
nije bila lijepa, al' imala je para, dakle, bila je simpatična

Jer, ljubav nema granica...

Hod'o sam k'o odvaljen s njom, nije mi bilo sumnjivo
što je stalno tu, i na Koševo je išla da gledamo Saraj'vo
vod'o sam je svud' i potrošio na nju svu lovu od dealova
prič'o sam joj da sam u Mašinsku iš'o, da sam bio sportista

Jer, ljubav nema granica...

Ref. 2x
Džana je radila za R MUP, Opština Centar Saraj'vo
Džana me radila k'o najvećeg levata i za ovo i za ono

Sad kada tako gledam, stvar je vrlo prosta, ima vremena da se razmišlja
to je zmija, ne žena, hladna k'o snijeg '41 na vrhovima Igmana
AL' JEDINO TAD, Uuu AL' JEDINO TAD, U ŽIVOTU SAM ŽIVIO JA
I DA MI JE JOŠ JEDNOM VIDJETI DŽANU, DŽABA JOŠ JEDNA ROBIJA

JER, LJUBAV NEMA GRANICA...

4 comments:

Iz bakinog ormara said...

E bas mi je drago da je naisla ta prava, realna, od krvi i mesa, i poljubaca :), Ljepse je udvoje i dokumentarce gledati.

"Ladna ko snijeg '41", hehe.

a za onu bivsu, jeb'ga, bolje da to pustis, neg da sad nosis kofere u novu vezu. Ko zna jel' bi te uopce zanimala da je sad sretnes.

Samo said...

Dobro, sve je to lepo ali znaš kako smo ljudi sebični: prvenstveno ti hvala za predstavljanje Dažd-a. Jebote, odlično!!!

Anonymous said...

Matori svaka cast i za text i pesmu, uzivanje je citati tvoje price, jer tu toliko realne i iskrene bez foliranja, uvijanja.. Skidam kapu i hvala ti i na blogu i na pisanju, nadam se da ces jednom to veliko zivotno iskustvo srociti u jednu dobru knjigu pa da uzivamo!!

SvarogTattoo said...

Super su ti ovi fleshbekovi,vracaju me u te godine blejanja na trugu odlazaka na svirke,poshto zivim na Novom beogradu pa mi smo se pogubili kad smo prvi put trebali da odemo u trem,pitaj boga ko je svirao,ja mislim da je upravo svirao Unision i Voice of minority,kad smo jedino mrtvi naduvani u toj ekipi bili Peca panker i ja,pa sve do svirke neznam koje godine beshe zima toga se secam u Gavezu kad sam prvi put slushao Dazd,shto bi momci iz SxMxFx-a rekli to jes` Sale otpevao U Kurac je otishlo sve,pozdrav i svako dobro.

Related Posts with Thumbnails