Zoran Đinđić i anarhizam

Malo ljudi zna da je Zoran Đinđić u mladosti bio anarhista, e sad koji je anarhista bio ja vam to ne mogu reći jer nisam toliko u priči, ali da je bio - bio je. Omiljeni anarhistički filozof mu je očigledno bio Petar Kropotkin, jer je u prvoj polovini 80-ih učestvovao u izdavanju čak 2 njegove knjige, i mislim da su to jedine 2 Kropotkinove knjige objavljene u SFRJ. U ovoj dole, "Anarhizam i moral" iz 1984. je radio na izboru tekstova, prevodu i pogovoru, čiji kraj sam postavio na uvid. Ali ima jedna još jača knjiga u kojoj je učestvovao kao recezent, radi se o Kropotkinovim memoarima, "Zapisi jednog revolucionara", koja mi je uz "Autobiografiju Malkolma Iksa" najveća inspiracija u životu, pa evo i dan danas ja rado čitam iako sebe više ne deklarišem kao anarhistu. Dakle, eto, čisto da se ne zaboravi, i što je najbizarnije, obe knjige sam kupio na ulici '96-'97, dok smo Vladmarx i ja žarili i palili protestima, i to za neke ultra smešne pare, ono, samo što mi čovek ne dade za džaba ove memoare. I naravno da sam jako ponosan, i da mi je velika čast što ih posedujem, što zbog Đinđića što zbog Kropotkina, jer to su zaista realni biseri. Kasnije, kada je postao premijer ja sam se osećao u neku ruku izdanim, pa sam čak u svojim napadima fanatizma hteo da mu na zidu rektorata, pošto je tada živeo u uličici pored studentskog parka, napišem autolakom "ZORANE, ZABORAVIO SI KROPOTKINA", pošto je u jednom svom tekstu napisao "NE ZABORAVITE KROPOTKINA", i meni se to urezalo, ali to se nažalost nije ostvarilo, a tačno znam da bi' ga tom rečenicom zab'o tačno tamo gde treba, i ako ništa, barem bi se nasmejao. Jebiga.