Wednesday, June 20, 2012

Mi plačemo iza tamnih naočara (2012) - uskoro!

 

Režija: Velimir Stojanović i Marijan Cvetanović 
Scenario: Marijan Cvetanović 
Saradnik na scenariju: Milan Krajnalić 
Ton: Nikola Ristić 
Grafička obrada i dizajn: Đorđe Veljović 
Kamera i montaža: Velimir Stojanović 
Distribucija: Voyager media 
Producenti: Marijan Cvetanović i Velimir Stojanović 
Trajanje: 72 min. 
Žanr: Dokumentarni 

 Zvanični trejler za dokumentarni film o Niškoj rok sceni autora Velimira Stojanovića i Marijana Cvetanovića. 


Beogradska promocija 27. juna u maloj sali Doma Omladine u 19h. O filmu će govoriti: Predrag Cvetičanin, Dejan Dabić, Branimir Lokner i Marijan Cvetanović.

Hated (1994)

Director:
Todd Phillips

Mislili ste da ste (ali niste) sve videli ? Teshko, jer ovo je neopisivo. A uchili su nas stariji tamo krajem 80-ih i pochetkom 90-ih dok su josh slabo pristizale informacije sa te americhke andergraund scene shto zbog nedostatka pravih kanala (net-a) shto zbog nedostatka ljudi koji bi ih donosili od preko, da je Satan Panonski bio najzeshce zajebani umetnik. Ko je ranije mislio da je PUNK muzichki pravac ili taj neki rad kada napravish fanzin, osnujesh bend, ili budes "aktivan na sceni" mora da overi ovaj dokumentarac da vidi sta znaci biti zaista TRUE TILL DEATH. Spomenucu samo da je nastup legende Dzi Dzija u ovom filmu tolko umetnichki nastrojen (necu da spojlujem) da publika bukvalno pobegne iz kluba a ostanu samo oni PRAVI tj. 3 choveka ukljucujuci 2 kamermana i naravno bend...samo takva RRRESPECTchina za legendu. Rushenje svih tabua i to bez kurtona, ultimativna sloboda, jedina moguca po meni. GG mozda nije bio tolko muzichki jak da se slusha sad nesto izuzetno aktivno jer sam iskopo pored ovog dokumentarca i josh 5-6 live video snimaka tih njegovih gigova, tj. to je bio fazon (samo jedan primer) da likovi donesu neshto od opreme na neku benzinsku stanicu i onda se tu ukljuche i ekipa koja zna za foru preko flajera i dojava pojavi se spontano niotkuda i krece svirka, i to traje sve dok ih naravno murija ne otera ali bi se sve uglavnom zavrshavalo tako shto bi se GG opirao muriji i napushavao te kerove pa je chak i tucha bila opcija ponekad tako da su ga hapsili posle skoro svakog nastupa. Znachi totalna ilegala, ili josh jachi nerad : na jednom koncertu znachi samo on i mikrofon u nekoj sobici bez bine bez ichega (ko TREN na Banovom Brdu '95) i onda krene tu kao neko pevanje, recitovanje, neka pricha uglavnom, i proziva ga neka riba iz publike i krene masovna prozivka sa publikom i "tucha redovna" naravno gde bi on izvuko tu ribu iz mase tako shto bi je uvatio za kosu i kreno da je nabada i onda ulecu ortaci od te ribe, tako da su mu chak na jednom koncertu u tuchi slomili i ruku. Ovo je samo jedan od pokazatelja da GG nikad nije pravio te diskriminacije izmedju tih nekih polova i nikako nije bio u macho fazonu, znachi maltretiro je i tuko se i sa ogromnim, nabildovanim likovima pa i sa devojkama, znachi ko bi mu god bi mu naleteo kada nije bio bash raspolozen. Ali ta publika ga zbog toga nikad nije izdala i napustila nego chak naprotiv svi su ishli i pored sukoba sa njim redovno na te koncerte jer su znali da je to deo njegovog tripa. Jedna zanimljiva trivijica : Dee Dee, chuveni sada pokojni basista Ramonsa je '91 svirao drugu gitaru u Murder Dzankisima, a i on je takodje bio heroinski ovisnik since kraja 70-ih tako da nista nije chudno shto su se vrlo lako nashli i skontali. A GG je bash svashta radio i po tim nastupima a i ovako u zivotu, znachi Satan Panonski je realno medeno, rumeno i zdravo dete prema GG-u, al' bez zajebancije. Jbga necu sad nikog da silujem al' probajte da iskopate ovaj dok. film na NET-u a ja cu da vidim sa drugarima za linkove neke rapide i to. Znachi ide regularna pricha o njemu, kako je i gde odrastao i shta je sve uticalo na to da Kevin M. Allin postane GG. E sad, ovoga nema u filmu ali evo proverene dojave da su mu keva i cale ziveli u nekoj ono be ono prikolici a.k.a. shupi bez struje i vode, a da mu je otac bio skroz antisocijalan pa i jako religiozan covek, znachi tripovo je Boga i tako te sulude akcije, a to kad se pomesha sve zajedno zna se shta se deshava jbga. Naime, otac je rekao kevi kad se dete rodilo da mu je u snu doshao andjeo i rekao da detetu da ime Jesus Christ, i tako su mu i dali ime, i posle se rodio i njegov mladji burazer Pinki inache basista posle u Dzankijima, koji dok je bio mali nikako nije mogo da izgovori to J.C. pa je to izgovarao kao Dzi Dzi. Tek kasnije je mu je keva promenila ime u Kevin M. Allin ali je ostao taj nadimak iz detinjstva GG. Film prati prichu od tih ranih radova tokom detinjstva, pa sve do smrti kada je '93 umro od overdoza kako je i obecavao svojoj publici da ce se ubiti na kraju priche. Isposhtovao je sebe, isposhtovao je svoje verne fanove i otishao u legendu pa je chak i njegova sahrana bila jedna vrsta, da se tako izrazim "performansa" po njegovim instrukcijama shto moze da se vidi i na fotkama dole mada celu prichu necete chuti od mene jer je fazon KO ZNA zna. LIVE FAST DIE.

GG R.I.P.

IMDB

"Documentary about the life and death of the notorious underground punk icon GG Allin, the foul mouthed, heroin shooting lead singer of the Murder Junkies, who would throw excrement at the crowd, start fights with the biggest guys in the audience, and threatened to kill himself onstage. He was considered the lowest common denominator of our society by some, an avant-garde artist by others. He died of an overdose in the early 90's."


Dzi Dzijevo telo pre sahrane :


Jedino realno mesto hodochashca za pankere u SAD :


Evo i saundtraka ko to oce chuje pa birajte link, inache za kraj jedna ko fol trivia :
Naime GG je izuzetno cenio J.W.Gacy-a pa ga chak posecivao i u zatvoru dok je chekao na izvrshenje smrtne kazne pa su dosta razgovarali i druzili se, pa mu je Gacy, poshto je bio svestrani umetnik, izmedju ostalog i slikar, uradio portret koji se moze videti i na ovom omotu. ;]

GG ALLIN & THE MURDER JUNKIES - HATED (O.S.T.)




Rekonstrukcija - Zabranjeno Pušenje (2012)



DOWNLOAD :
http://hotfile.com/dl/178391486/3841418/Rekonstrukcija_-_Zabranjeno_Puenje.avi.html

Tuesday, June 19, 2012

The Battle of Chernobyl (2006)


26. april 1986. tek je pocheo. Te noci 176 zaposlenih u 4. bloku su trebali da odrade rutinski test na sistemu za hladjenje na reaktoru shto je trebalo da obezbedi smanjenje utroshka energije. Tachno u 1 sat i 23 minuta posle ponoci sigurnosni sistem je iskljuchen i eksperiment je pocheo. Serija detonacija ubrzo se odigrala u samom jezgru reaktora i dok obliznji gradic Pripjit spokojno spava elektrana pochinje da podrhtava i 2000 tona pokrivacha reaktora iznenada odlazi dodjavola.Iz rupe na krovu u nebo se izdize razarajuci mlaz radiokativnog sranja svih vrsta. Preziveli radnik svedochi da je taj mlaz bio svih duginih boja, i kaze sa ochajnim osmehom na licu da je prizor bio predivan. Za jedan dan gradjani Pripjita, gradica udaljenog samo par kilometara od Chernobilja su primili 15 puta vecu dozu radioaktivnosti od one koja se smatra "podnoshljivom". Tim tempom smrtonosnu dozu bi primili za samo 4 dana, a oko same elektrane radijacija je bila toliko jaka da bi letalna dozu ushla u chovekov sistem za samo 15 minuta. Vec sutradan 27. aprila oko 53.000 ljudi je evakuisano autobusima iz Pripjita, samo su poneki starci ostali na svojim ognjishtima odbijajuci da poveruju u tzv. nevidljivog neprijatelja posle svega shto su preziveli u 2. svetskom ratu. Naravno svi su par nedelja kasnije nadjeni mrtvi. Jedini ljudi koji su morali da ostanu u gradu su bili vojnici i chlanovi nauchne delegacije koji su napravili sebi bazu u lokalnom hotelu. Chinjinica da su normalno, opushteno tih dana jeli, spavali i radili govori o tome da chak ni oni nisu bili svesni katastrofe koja se odigrala. Jednostavno potcenili su situaciju jer nikad nisu imali ovakav sluchaj ranije. A naravno da je i pre tog 26. aprila '86 bilo "omanjih" nuklearnih katastrofa i u Rusiji a i u Americi ali su one chuvane u strogoj tajnosti, ali nijedna nije bila ni priblizno ovoliko zajebana. Kol'ko su bili prsli s' mozgom govori i chinjenica da su struchnjaci planirali da nuklearku dovedu u normalu i da je osposobe za rad vec do kraja maja. Samo 2 dana posle katastrofe radiacioni oblak koga je vetar nosio na sever je preplavio chitavu severo-zapadnu Evropu, da bi se par dana kasnije proshirio i u nashe juznije krajeve. Naravno svet josh duze vreme ne bi imao pojma shta se desilo jer su Rusi informacije standardno krili da ochitavanja stepena radijacije u Stokholmu nisu pokazala da neshto definitivno nije u redu i da se negde dogodio veci incident ili ko zna vec shta. 60 sati posle katastrofe josh nije izdato nikakvo javno saopshtenje van Sovjetskog Saveza. Gorbachov ovde svedochi da je bukvalno Shvedska vlada prva alarmirala Kremlj da se neshto gadno dogodilo a da oni i dalje nisu pojma imali kolike su razmere kartastrofe u Chernobilju. 3 dana nakon eksplozije dok je Gorbachov josh pokushavao da skonta shta se deshava americhki shpijunski satelit koji je preletao Sovjetski Savez je snimio raspalu nuklearnu elektranu iz koje se jasno videlo na satelitskom snimku da neshto "curi" u atmosferu. Bio je to dim koji je nezaustavljivo kuljao iz razorene nuklearke. Na dnu reaktora 1200 tona bele usijane magme je nastavilo da gori na preko 3000 stepeni ispushtajuci litre radioaktivnog gasa i prashine u atmosferu. Treceg dana krize general Antochkin sa svojom flotom od 80 helikoptera je poslat iz Moskve da ugasi "pozar". Kada su stigli general se popeo svojim helikopterom na 200 metara iznad reaktora i svedochi da je zbog jachine vatre temperatura na toj visini varirala izmedju 120 i 180 stepeni celzijusa. Aparatura za merenje radijacije je naravno skroz odlepila, igla koja je pokazivala stepen radijacije je skakala gore dole preko cele skale. Na toj udaljenosti pola sata izlozenosti radijaciji bi bilo smrtonosno. A josh pritom jaka struja radioaktivnog vrelog vazduha koja ih je pichila sirektno iz reaktora onemogucila im je da pridju blize i da uopshte pochnu sa bilo kakvim gashenjem. Tek tada im je bilo jasno o kakvom globalnom sranju se radi i tu otprilike pochinje prava pricha o borbi za sprechavanje josh vece katasrofe u Chernobilju jer trebalo je zabetonirati ceo reaktor i josh svashta odraditi da bi se sprechila sledeca eksplozija koja bi bila nebrojeno puta jacha od one prve i koja bi definitivno sa'ranila dobar deo Evrope. O toj bukvalno nemogucoj borbi, u trci sa vremenom, detaljno govori ovaj dokumentarac u trajanu od 93 minuta. Znachi batalite sve ono shto ste gledali po ovim nashim History-ima, nashim verzijama diskaverija i ostalim kanalima tog tipa jer to nije ni delic priche. Oni uvek vole da ga malo zamazu pa su tako uradili i sa WACO incidentom, ja lichno svedok da njihovi dokumentarci vezani za te incidente malo imaju veze sa istinom jer izgleda da postoji poseban Discovery za zemlje treceg sveta u koje i mi ochigledno spadamo a poseban za ove regularne, pa nam mazu ochi kako im se svidi. Ovo se posebno odnosi na vec pomenuti WACO incident u Teksasu gde su izneli gomilu lazi a ja gledo barem 3 dokumentarca na istu temu gde je istina skroz drugachija i JEDNA JEDINA koja je kasnije i dokazana pred Senatom. Ali vratimo se ovom dokumentarcu. Ovde chak postoje i dokumentarni video snimci prvog tog jutra posle eksplozije snimani u gradu Pripjitu gde se zivot i dalje odvijao najnormalnije, deca su se igrala po parkovima, ljudi ishli na posao a na snimku se jasno vide i ko neki fleshevi svetlosti nepoznatog porekla svuda unaokolo (tako ameri tripuju DUHOVE) koji zloslutno ukazuju na brutalno povecan stepen radijacije. To su mozda i najpotresniji snimci u ovom filmu jer zna se da je filmska traka i te kako osetljiva na radijaciju. Znachi samo vidish lep sunchan dan, dechica se igraju u parku a bake i deke ih chuvaju, idila jednom rechju a fleshevi samo cepaju sa svih strana. Znachi ZLO-ZLA !!! Pored same priche o borbi za spasavanje shto se spasti moze ide uporedo i pricha o posledicama radijacije na sav zivi i mrtvi svet sa sve plastichnim opisima i snimcima tih opekotina i svih vrsta sranja. Najstrashnije od svega je nachin na koji je sovjetska komunistichka vlast danima skrivala istinu o pravim razmerama katastrofe od svojih gradjana i tako ugrozila nebrojene zivote i zdravlje ljudi. Posebno su strashno stradali stanonici Kieva koji su drzani u totalnom mraku bukvalno a bili su izlozeni radijaciji najstrashnije od svih vecih gradova u tadashnjem SSSR-u. Po zlu je chuvena "Parada SMRTI" tj. prvomajska parada koja je uprkos svemu opushteno odrzana u tom gradu samo par dana nakon katastrofe. Shto se tadashnje Jugoslavije tiche ja se ne secam bash tako jasno toga jer sam bio klinac, nisam ni 10 godina napunio, i znam da su bile kao neke jako shture vesti, i kroz maglu se secam se da su nas savetovali da kao ne jedemo voce, povrce i slichno, al smo mi klinci ipak iz nekog inata ili chega vec tih dana posle Chernobilja jeli bagremov cvet sa drveca i kao tripovali "ne moze nam niko nishta"a zapravo pojma nismo imali niti su nas u shkolama obrazovali po tom pitanju niti je nashe roditelje to neshto mnogo zabrinulo. E sad mozda ja i greshim jer zaista se slabo toga secam ali znam provereno da sam jeo radioktivno, ako ne kod kuce onda bar na ulici gde je bagrem bio u cvatu na svakom koraku, a nama klincima je to uz piskavce bio glavni izvor "ishrane". Po kazivanju moje majke koja se toga jasnije seca posle 3-4 dana je stiglo prvo upozorenje i u Jugoslaviju da se ne jede nishta ali poznavajuci nash narod, mentalitet i chuveni fazon "KAKO CEMO ? ma VRLO LAKO" to niko nije poshtovao a i da je hteo da isposhtuje nije mogao jer shta bi inache jeli drugo kad je sve bilo kontaminirano vec posle par nedelja ako ne i ranije.


Monday, June 18, 2012

Waco: A New Revelation (1999)

Directed by:
Jason Van Vleet

Na ovo sam naleteo gledajuci poodavno na Discovery-u jedan dokumentarac na ovu temu koji me nije bash odushevio svojom iskljuchivo propagandnom sadrzinom. Malo sam potrazio po NET-u i naleteo na josh dva odlicha filma i mogu da kazem da tek posle odgledana sva tri komada moze da se ima neki kakav takav uvid shta se zaista dogodilo u Wacou te '93. Onaj na Discovery-u mi se nije svideo jer je izgledao ko da ga je pravila americhka vlada da bi opravdala ovaj zlochin i vishe se bavi likom i delom Davida Koresha optuzujuci ga za sve i svja a samo da bi se skrenula pozornost gledalaca sa brutalnih optuzujucih chinjenica vezanih za sam incident koji sam ja još nazvao i PRAVI TEKSAŠKI MASAKR!

Ovaj prvi govori o tome na koji nachin americhka vlada reshava lokalne probleme sa svojim drzavljanima. U ovom sluchaju se radilo o jednoj vrsti pobune kada su '93 vladine snage tj. ATF (to vam neka vrsta isturenog odeljenja FBI tj. Biroa specijalizovanog navodno samo za borbu protiv shverca i ilegalne prozivodnje alkohola-Alcohol, duvana -Tobacco, i oruzja - Firearms) napale imanje hrishcanskog kulta "Loze Davidijanaca" (Branch Davidians) koji su se navodno odmetnuli i pokushali da kazu odluchno NE DRZAVI tako shto nisu hteli da predaju silno naoruzanje koje su nabavili za sve te godine postojanja a koje moze da se kupi u svakoj onoj obichnoj prodavnici da ne kazem granapu u USA. Tvrdeci da je na njih pucano sa glavnog ulaza u zgradu LOZE specijalni odredi ATF-a su napali kontraverznog lidera Dejvida Koresha i njegove sledbenike svim mogucim vojnim naoruzanjem i tako posle 51 dana opsade kada su glaveshine ATF-a uvidele da ovi nece tek tako popustiti i pored svih najbrutalnijih metoda pritisaka i fizichkih i psihichkih na kraju su im bukvalno spalili tu montaznu zgradu napravljenu uglavnom od drveta do temelja gde je poginulo preko 70 ljudi a od toga 20-ak male dece. U opsadi su korishteni chak i tenkovi i helikopteri i svi vidovi najnovije vrste psiholoshkog rata kao da im je to bio teren povoljan da isprobaju najnovije metode. Npr. nisu im dali danima da spavaju tako shto su iz helikoptera koji su non-stop nadletali pustali najgrozomornije zvuke detonacija, rushenja, razaranja, pucanja iz ko zna kakvog sve naoruzanja, zvuke gromova i udara munja u neposrednoj blizini i slichno, zatim usporene psihodelichne pesme koje kad se tako uspore zvuche bash ko iz samog pakla, glavni hit im je bila pesma od The Doorsa - "The End" i to bash usporeno shto znachi zvuchi bash uzasno i to najglasnije moguce...ko ima gramofon i tu plochu ili neku slichnu moze da pusti pa da chuje kako zvuchi takva muzika kad je usporena, ja sam chuo i ne bih to mogo da slusham duze od 10-ak minuta a ovde su im to pushtali po celu noc najglasnije. I naravno ne samo tu pesmu nego josh dosta hitova iz 60-ih i 70-ih su im pustali samo da bi ih psihichki unishtili ali Davidijanci se uprokos svemu nisu dali. Posle toga su uporedo pocheli i da bacaju svetlece rakete koje bi ekslodirale tik iznad zgrade a to je stvaralao vechito svetlo ko u sred dana uz naravno vrlo jak i nepodnoshljiv zvuk detonacije. Kad im ni to nije proshlo onda su im tenkovima i bagerima preorali svo imanje oko same zgrade i znachi sva kola i autobuse izgazili gusenicharima i smrvili ih bukvalno. Na kraju kad su skontali da ni posle 51. dana opsade nema ni naznake o bilo kakvoj predaji i da chitava svetska javnost sve pomnije prati shta se deshava a organizacije za ljudska prava se sve vishe bune i protestuju na svim stranama sveta a najvishe naravno u Washingtonu reshili su da konachno okonchaju to "blamiranje" i da okonchaju opsadu po bilo koju cenu, pa su pocheli da im ubacuju suzavac i ko zna kakve sve bojne otrove preko nekakvih specijalnih cevi na tenkovima kojim bi probili krhke zidove tih baraka i naravno tada se spontano pojavio omanji plamen na jedno delu zgrade a poshto je vetar bash jako duvao tog dana a gradjevina bila uglavnom drvena to je sve buknulo u roku od par minuta i samo jedan chovek je igrom sluchaja uspeo da se izvuche ziv dok su svi ostali bili zivi spaljeni ili ubijeni hicima iz snajpera koji su bili rasporedjenji po okolnim shumarcima. Naravno odma' je bachena prijava reko svih medija da su to Davidijanci zapravo sami podmetnuli pozar da bi izvrsili masovno samoubistvo jer nisu hteli zivi da se predaju shto se kasnije pokazalo ko netachno a shto moz' da se vidi i u ovom filmu jer sve su snimale mnogobrojne kamere iz raznih uglova pa i iz helikoptera. Kada su specijalci ATF-a posle "uspeshno" zavrshene operacije na saslushanju u Kongresu tvrdili kako je na njih pucano iz zgrade i da su samo zato morali da odgovore vatrom na pochetku opasade, od njih su zatrazeni snimci tog dogadjaja ali iako su sve to snimale chak tri njihove kamere snimci su naravno volshebno nestali iz arhive ATF-a. Javna je tajna da su pored ATF-a u opsadi ucestvovali i pripadnici americhke vojske na chelu sa generalom Weslijem Klarkom koji je nama ovde vrlo dobro poznat po bombardovanju Srbije '99. Tachno 2 godine posle pochetka opsade (1993-1995) u Waco-u (drzava Teksas) u znak odmazde Timoti Mekvej je digao u vazduh federalnu zgradu u Oklahomi gde se nalazilo i sedishte ATF-a i ubio ogroman broj vecinom nevinih ljudi...

http://www.imdb.com/title/tt0259731/

"In the spring of 1998, under the Freedom of Information Act, investigators from MGA Studio's film division became the first private citizens to gain access to the Waco investigation evidence lockers. What they found was shocking. Upon examination, the evidence gathered under the supervision of federal officials appeared to contradict the FBI's congressional testimony, raising serious and disturbing questions about events surrounding the siege at Mt. Carmel and the deaths of the Davidians.Since 1993, former members of the FBI, former Special Forces and CIA operatives have come forward with new evidence to suggest that the FBI's claim is inaccurate."


Sunday, June 17, 2012

Black Tar Heroin: The Dark End of the Street (2000)


Director:
Steven Okazaki

HBO dokumentarac o mladim ovisnicima o heroinu na ulicama San Franciska. Pricha prati 4-oro njih tokom 2 godine, jako tezak film a samim tim i jedan od najboljih tj. jedini koji je to prikazao onako kako treba, znachi bez ikakvih propratnih komentara struchnjaka, ovih, onih, nego samo ta deca jer to su i bukvalno deca i njihovo prezivljavanje. Znachi prvi put na filmu mozete da vidite kako zaista izgleda zivot mladih narkomana bez ikakvog upeglavanja. Surovo realistichno i preporuchujem ga svima ma kolko tema bila muchna i teshka. Necu da pisem o situaciji kod nas jer ne moze to da se poredi a i chemu to pisanje i proseravanje kada nishta ne mozemo da promenimo jer je drzava direktno umesana. Ko sto rekoh nek proba ona dobitnica nagrade za hrabrost ili sta vec, ona Brankica shto budzi Insajder na B92 da se pozabavi ovom temom pa da vidimo dokle ce da dogura i kako ce da bude hrabra. Mangup je na tamo neke drumske mafije i pojedince, ajde sestro udari na narko-mafiju i drzavu pa budi hrabra. Zasto ne smes, pa zato, pa zasto bre, pa zato shto i ja radim za jednu od drzavnih televizija...i o chemu mi dalje da pricamo ? Moz' samo da gledamo ovaj dokumentarac da bar imamo uvida dokle to ide i da zamisljamo kako to tek izgleda kod nas gde je heroin nikad jeftiniji a ima ga gde oces a lechenja nema. Ali ko nema ovih problema, kome dete ili brat nisu narkomani, kome prijatelji, poznanici nisu umrli od overdose-a i svih propratnih akcija njega glava ne boli i njemu je sve ovo smeshno i taj kaze obichno : hteli ste da se drogirate, eto vam sad. To je tako i tu pomoci nema jer dok ZLO ne zakuca i na tvoja vrata neces se pobuniti, gledaces to sa distance, ali to nije vezano samo za ovaj problem, vec i za dushevne bolnice, za zatvore i jos mnoga sranja za koje ljudi misle da to njima ne moz da se dogodi nikad u zivotu, ali zivot je zaista chudo, no o tome sam vec dosta pisao pa necu se ponavljam. Znachi odlichan dokumentarac, chista 10-ka.

http://www.imdb.com/title/tt0221023/

"A documentary filmed in San Francisco, California from December 1995 to January 1998 when black tar heroin use, particularly among young adults, surged to record levels in the city. Looks at two years in the lives of five young heroin addicts, ages 18 to 25, as they face the perils of hard core drug addiction -- crime, prostitution, rape, incarceration, AIDS, overdoses and death."




Related Posts with Thumbnails