Sunday, August 31, 2014

SMRT vs CMPT


Razmišljam ovih dana, dosta mojih drugara kojima su umirali najbliži su usled toga padali u žešći bedak, mada je taj izraz zapravo malo i smešan jer je preslab za opisivanje takvog jednog stanja totalne devastacije i potpunog sloma. To je trajalo nekad mesecima a kod nekih je i dan danas prisutan taj bol koji možda jedino vreme može da zaleči. Na drugu stranu neki su to vrlo brzo prihvatili, prevazišli ili bar odlično prikrili i nastavili najnormalnije sa svojim životima. Ja sam sve to posmatrao sa strane i nametala su mi se mnogobrojna pitanja jer nikako nisam mogao da shvatim gde se zapravo krije izvor tolikog bola, i to iz razloga koje ću upravo navesti.

Naime, meni su roditelji još živi, a nisam ni podložan sujeverju tako da mogu totalno otvoreno da govorim na tu temu, pa tako mogu da kažem a bez da koristim ono "daleko bilo" i slične hrišćansko-paganske umotvorine, da sam i te kako svestan da će i moji u sledećih 10-15 godina biti upokojeni, i da ja povodom toga ne mogu ama baš ništa da učinim, jer jbga, materijalno telo je potrošna roba i pre ili kasnije mora da otkaže, to je dakle neizbežno. E sad, šta se dešava posle smrti tog tela, ja mogu da kažem samo moja neka verovanja, tj. to nisu više ni verovanja, jer nije to nikakva religija i tripovanje, jer ja sa sigurnošću znam da smrt NAŽALOST nije kraj. A šta dalje biva? E, zaista ne bih o tome, uostalom videćete sami, znači ne treba žuriti jer svakoga od nas to čeka pre ili kasnije.

Naravno, neko će mi sad reći nisi doživeo smrt bližnjih tako da nemaš pojma o čemu pričaš, i biće u pravu, jer ja vidovit zaista nisam, tako da se u svakom slučaju treba dobro psihički pripremiti za nešto takvo, i biti skroz svestan da je to zakon prirode koji se jednostavno ne može eskivirati, ali i biti utemeljen u znanju da smrt nije obavezno loš trip kao što je uvreženo mišljenje. Naravno, jeste loš u smislu da ste izgubili blisku osobu, više je nećete videti, ali duboko u sebi treba da znate da nije ta osoba zaista umrla, no je umrlo telo, a telo je go kurac, telo umire pa umire, to je bre parče mesa, nije perpetum mobile pobogu.

Gledam bre ove hrišćane, muslimane ili koje već jevreje kako plaču na sahranama, raspadoše se bre od kuknjave, a navodno po njihovim verovanjima posle smrti banja. Pa čekaj, što onda plačeš rođače, o čemu se tu radi, ko tu koga laže i loži? Jel' to zapravo znači da vaša vera u trenutku smrti odlazi u kurac, pada u vodu, ili plačete jer je takva tradiciji, da kad pop krene da kenja svi plaču i nariču, ili možda plačete samo zato jer će vam ta osoba nedostajati, dakle plačete zbog sebe, nad svojom sudbinom kletom? I OK bre, ja mogu da razumem babu kojoj je umro deda, pa ostala sama pa plače jer će morati do kraja da se zlopati sama, to mi nekako i razumljivo, ali ovo sve ostalo me skroz zbunjuje. Sad će neko kaže, čekaj, čekaj, videćeš ti kako je to. Pa naravno bre da ću videti, svi ćemo mi to videti, jedino eventualno neće oni koji iskusno uteknu pre svojih starijih, al' to je već druga priča.

Jasno se sećam kad su mi onomad umrli jedan pa ubrzo i drugi deda, a ja bukvalno ništa osetio nisam, a da ne pričamo o suzama. Stojimo na onom groblju, meni i dalje ništa, a oko mene znači pogrom, i ja sad gledam šta se bre ovo dešava? Čak me posle ćale prozivo iz fazona kao svi su plakali ti jedini ništa, nisi voleo dedu, nisi ga ispoštovo, ovo, ono. Gledam, nije mi jasno, jer istog tog dedu za koga ovaj misli da ga više nema i da se nikad vratiti neće, ja osećam bukvalno kao deo sebe, kao da je prisutan bukvalno u svakom trenutku moga života, uostalom pola ovih izvala i forica su zapravo njegove misli i reči, pa bre evo i sad je tu sa mnom, znači moja velika inspiracija i taj jedinstveni osećaj sveprisutnosti u glavi, i dakle za mene on umro nije, možda za nekog i jeste al' za mene nikako, i zašto bi ga onda žalio?

OK, kapiram...možda ja zaista nisam normalan a da toga nisam ni svestan, a možda sam i sociopata pa su mi emocije ćao, zdravo, dakle skroz bezosećajna osoba, mesar iz Surčina fazon, a možda sam na drugu stranu samo svestan nekih činjenica kojih drugi ljudi nisu, a možda sam opet i sve utripovo pa će sva ova moja priča i lupetanje da padne u vodu kad mi umre neko baš baš blizak. E, aj baš da vidimo šta će da se desi, živo me zanima gde je moja pozicija u tom koordinatnom sistemu ludila, jer sve nas to čeka bez izuzetka, ali što se mene tiče prave smrti nema, jer smrt je iluzija kao što je i vreme iluzija, kao što je i ceo materijalni svet iluzija pa i sam ovozemaljski život. Aman.

Friday, August 29, 2014

6 godina ABRAXAS bloga?!


Da ne bi bilo zbunjivanja, ovo nije obeležavanje 6 godina rada bloga, no samo 6 godina od pokretanja, jer rada u poslednje 2 godine da budemo iskreni baš i nije bilo, dakle ubio nas taj fejsbuk totalno a bogami i lekovi, i samo najjači blogeri su opstali, a želja za dokazivanjem u vidu pisanja se zagubila negde u međuprostoru. Iz fazona kao dokazo sam se pa ne moram više, a o konstantno prisutnoj lenjosti i odsustvu nagona za održanjem života da ne pričamo uopšte.

Naravno braćo, ja i dalje masovno skidam sve valjane dokumentarce i filmove sa relevatnih samo meni znanin lokacija, ali za razliku od onomad danas ih ne gledam baš toliko fanatično, i po 2 dnevno i jače, a da ne pominjem pisanje, jer desilo se šta? Desilo se da sam uvatio sebe nebrojeno puta kako već u toku samog gledanja dokumentarca duboko razmišljam o tome šta bi napisao na blogu i kako bi vi reagovali na to, tako da je koncentracija na zadatu materiju krenula da skroz popušta, uživanje u gledanju da se gubi, a samim tim i poenta svega ovoga, jer nisam ja brate novinar/kolumnista pa da sam plaćen da nažvrljam nešto...nego ja kao gistro radim to iz ljubavi, a zapravo realno za slavu, ko indijanci jbga. I onda sam reko sebi bolje da batalim to kurčenje u vidu pisanja a kad naletim na neki baš ono dojaja film samo da ga fino postavim bez suvišnih komentara i pametovanja. Ali avaj, mnogima ni to nije valjalo, kažu mi oćemo da čitamo, zajebi gledanje tih tvojih sektaških dokumentaraca, i ja im evo kažem OK rođaci, nađite mi vezu sa poso u trafici da prehranim ovo dvoje dece (staraca) pa ću pišem i po 3 posta dnevno, anderstend?

Dakle, u ovo neko zlo doba, 2008. godine, drugari sa foruma Znaka Sagite su me izgasirali da kao napravim blog. Ja se premišljo, premišljo, bio lenj ko i danas jbga, a onda kad sam jednom kreno...ja znači do kraja 2012. nisam stao. Ko manijak. Znači, tolko sam se isprimao na to da sam pisao i po 27 sati dnevno, zajebo sam bre čak i Teslu u nespavanju. A posebno sam poludeo kad su ljudi masovno krenuli da me tapšu po ramenu, to je tek bio znači gas do daske, a onda mi još povrh svega ovi neznabošci iz CLS-a izdali i knjigu i zna se. Tek tad mi dobro bilo nije, jer udarila me ta lažna slava (i alkohol) u ovu bosansku glavudžu tolko jako, da sam ja al' zaista utripovo da sam jedan izvanredan vanserijski andergraund pisac i autor. Mada...kad vidim ko su sve bestseler pisci danas, da ih ne imenujem, ispada bre da ja zaista jesam OK pisac, samo je moj problem što imam ogroman manjak volje i što sam naravno lenj u pizdu maternu, pa od svega što sam planiro ništa napiso nisam, tj. sve sam kao dobro počo i onda razume se skroz batalio, a budimo realni, kakav je to pisac koji ništa u životu napisao nije? Pa zna se...

No dobro, šta je tu je, bili smo možda nekad i neko a sad smo opet niko, jer tu očigledno i pripadamo. Svakom svoje jbga. Ali braćo, ja za razliku od mojih drugara i kolega znači nemam nameru da zatvaram kapiju i da gasim blog (Vlujo vrati se!), ja ću da teram ovo do kraja pa makar piso i samo jedan post mesečno jer sam rešio da od sad radim samo kad mi se baš ono oće, kad sam ultra super inspirisano raspoložen, a ne ko nekada kada sam ospesivno-kompulsivno pisao i na silu ako treba samo da bi ispunio kvotu i zadovoljio čitaoce. Jebeš bre to, jer ovo ipak treba da bude kao neka zabava, neko uživanje, a ne večito silovanje, kurčenje bez kurca i slično, zar ne? ZAR...NEEE?

NEĆEMO oduSTATI!


Rectify (2013)


Creator:
Ray McKinnon

Meni bolja serija od True Detectives jer nema mambo-džambo sranja, a skroz brate surova priča. Pogledo sve u cugu. No ne veruj meni no vidi sam.


"Daniel Holden must put his life back together after serving 19 years on Georgia's Death Row before DNA evidence calls his conviction into question."

IMDB



Thursday, August 28, 2014

Dark Fellowships: Nazi Cult, The Vril Society


"Uncover the truth surrounding one of the most renowned and feared organizations in the world, the Vril Society. This compelling documentary explores conspiracy theories, retraces historical events, investigates internal agendas and uncovers macabre rituals. Profiling prominent and often famous members, alleged to include many of the Nazi Party elite, including Hermann Göring, Heinrich Himmler, and even Adolf Hitler, the program reveals information that the most clandestine of secret societies want to remain secret.

Legend has it that the original members of the society believed they could live under the earth and fly to far away stars powered by a mysterious substance called Vril. They also believed that one day they would rule the world. This dangerous group existed at the core of the Nazi Party, and like many dark fellowships, remnants of the group still exist today, almost 100 years after its founding. In this special, viewers will discover what occult rites were performed by the organization in their dark lust for ultimate power."

Wednesday, August 27, 2014

Tuesday, August 5, 2014

The Killer Inside Me (2010)


Director:
Michael Winterbottom

Još jedan odličan film koji se indirektno bavi psihopatijom, možda čak i bolji no Malice (1993). U glavnoj ulozi Casey Affleck, ladan ko špricer, i Džesika hmm Alba. (109 min)


"Sadism and masochism beneath a veneer of revenge. Lou Ford is a mild-mannered sheriff's deputy in a Texas oil town in the mid 1950's. His boss sends him to roust a prostitute living in a rural house. She slaps him; he hits her, then, after daily sex for the next few weeks, he decides it's love. She's devoted to him and becomes his pawn in a revenge plot she thinks is to shakedown the son of Chester Conway, the town's wealthy king of construction. Lou has a different plan, and bodies pile up as murder leads to murder. The district attorney suspects Lou, and Conway may have an inkling, but Lou stays cool. Is love, or at least peace, in the cards?"

IMDB



Saturday, August 2, 2014

Kad ti ga prosečan Amer prevede vol.2




Dakle, oće da prevede ovaj tekst na srpskom, al' ga jebe google translate.

Related Posts with Thumbnails