Milan Stojković Milanče 1978-2016

Sinoć je svoje ovozemaljsko telo napustio naš drugar Milanče sa Lekinog Brda, basista u kultnim beogradskim bendovima S.K.I.D.S. i Pelagijska Argosija. HAIL!

Abraksasov vodič niz dokumentarni film (2011, PDF)

Pogovor umesto predgovora

Svi tekstovi prezentovani u ovom vodiču napisani su u periodu od 2006. do 2010. godine, što pažljivom čitaocu, siguran sam, neće promaći, jer svi ti usponi i padovi koje sam doživeo za poslednje 4 godine, svi plusevi i minusi, manična stanja i duboke depresije, i te kako su se odražavali na moje pisanje, i igraju možda i najbitniju ulogu u celoj priči, jer najbolje tekstove sam napisao upravo u tim tzv. plus fazama koje su slične maniji.

Ne bih da smaram sa ovim mojim bolestima i kuknjavom, ali šta da radim kad se samo nameće? Ko što rekoh, bez bolesti zaista nema umetnosti, tako da kontam da sam ja sad neki zdrav, sportski tip, pravi srpski domaćin („kuća, žena, deca a plata je mala“), da od ovog mog baljezganja ne bi bilo al’ bukvalno ništa, jer inspiracija, barem u mom slučaju, dolazi isključivo iz tih negativnih životnih iskustava a nikako pozitivnih, uostalom probajte da zamislite jedan tekst gde pišem kako sam dojaja, super, kako me je konačno krenulo, kako se odlično provodim, imam dobar posao, stabilnu vezu & shit. Smor, zar ne? Pa bre mene ubija i sama pomisao na takav jedan tekst, a mogu da zamislim kako bi se osećao onaj koji bi bio primoran to da čita. Dno bre, dno. I iz svog neskromnog iskustva izvalio sam da ljudi u principu i vole samo te crnjake, tu bedu, užas i bolesti, jer ih to na neki čudan način teši da nisu oni najgori, da ima i gorih od njih, i da treba da budu srećni jer život je kratak, a ne da se bedače bezveze, pa zar nije tako?

Uostalom i ja sebe smirujem na sličan način gledajući dokumentarce o serijskim ubicama, ili još bolje, o ljudima koji čekaju na izvršenje smrtne kazne, jer kad uporedim kako je njima, pa meni je bre dojaja, al‘ bez zajebancije, ja sam uspeo u životu, i to ne zato što sam kao uspešan, nego zato što imam svoj duševni mir, što imam krov nad glavom, što imam da jedem, što nisam još fizički oboleo i što mogu da pišem a neko to da čita. Dakle, nismo svi isti, postoje ljudi kojima je potreban samo taj duševni mir, i ništa drugo, da nema strahova, strepnji i ostalih užasa, znači sreća je u ovom slučaju izostanak nesreće, mada ako ćemo iskreno to i jeste jedina prava definicija sreće. Tako da ono, uživajte dok još možete, jebiga, šta drugo da vam kažem, jer svaki sledeći dan će biti gori od prethodnog, i tako sve do konačne apokalipse, kada će se jagnje i jarac konačno spojiti i postati jedno, te čovečanstvo izbrisati sa lica Zemlje, a mir opet zavladati.

“Why is there an increase in sexual deviation right now? Because it goes against procreative sex. Mother nature does not want more children, no, this is not a time of birth, it’s not a time to give birth, it's time to die. You, out there, you conformable ones, you point a finger, and you say the junkie's a problem, you say the sexual deviant is the problem, you say the serial killer is the problem, you say the racist is the problem, you say the man who hates his fellow man is the problem, but they ain't the problem, you're the problem. The sexual deviant, the murderer, the serial killer, the taker of human life is the cure, you're the problem!”

- Joe Coleman

DOWNLOAD

Divanhana - Live in Studio 6

Mnogo jak sarajevski sevdah bend. Posebno obratiti pažnju na vokalne mane i vrline Leile Ćetić, jer cura bukvalno ubiva kako peva. Ovo je live snimak njihovog nastupa u Studiju 6 iz prošle godine i siguran sam da nikog neće ostaviti ravnodušnim ko što ni mene nije. Živeli! :)

02:25 Sejdefu majka buđaše

07:30 Putuj vjetre

11:55 Grana od bora

18:00 Crven fesić

25:45 Evo ovu rumen ružu

32:18 Kradem ti se u večeri

39:40 Zapjevala sojka ptica

43:50 Ciganka sam mala

49:40 Oj Safete, Sajo, Sarajlijo

56:10 Da sam ptica i da imam krila

1:01:05 Aj mene majka jednu ima

1:06:05 Ko se ono brijegom šeće

1:10:05 Zvijezda tjera mjeseca

Veštičja Revija (PDF)

"Veštičja revija je besplatna onlajn publikacija čiji sadržaj varira od modernog pristupa vešticama, pa do tvrdokornog klasičnog veštičijeg čarobnjaštva..."

DOWNLOAD br.1

DOWNLOAD br.2

DOWNLOAD br.3

Dark Star: H.R. Giger's World (2014)

Director:
Belinda Sallin

"He feels at home in places we would flee from and lives his life among the very things we fear. Throughout his life, HR Giger had inhabited the world of the uncanny, a dark universe on the brink of many an abyss. It was the only way this amiable, modest and humorous man was able to keep his fears in check. Giger was merely the bearer of dark messages, charting our nightmares, drafting maps of our subconscious and molding our primal fears. A film with and about the internationally acclaimed and controversial painter, sculptor, architect and designer (Oscar for 'Alien')."

IMDB

DOWNLOAD

Elvis J. Kurtovich - Pjesmice i pričice (2004,PDF)

DOWNLOAD

Judge - Bringin' It Down (1989)

01. Take Me Away

02. Bringin' It Down

03. Hold Me Back

04. Give It Up

05. The Storm

06. Hear Me

07. Like You

08. I've Lost...

09. Where It Went

DOWNLOAD

Mafijaška ubistva u Beogradu 2011-2015 by Čika Kure

1.DRAGAN FUŠTIĆ(1977-2011)

2.DARIO DUJMOVIĆ(1973-2011)

3.BOŽIDAR NIKOLIĆ(1980-2011)

4.DZENAN RAMOVIĆ(1979-2011)

5.DANILO RADONJIĆ(1949-2011)

6.IVAN PEROVIĆ(1991-2011)

7.NENAD LAZIĆ(1983-2012)

8.VUJADIN PEJANOVIĆ(1978-2012)

9.BOŠKO RAIČEVIĆ(1970-2012)

10.RADOJICA JOKSOVIĆ(1980-2012)

11.MILOŠ LJUBENOVIĆ(1981-2012)

12.DEJAN MILAČIĆ(1978-2013)

13.BRANKO BAJIĆ(1958-2013)

14.SREĆKO ĆIRIĆ(1964-2013)

15.ĐORĐE SANADER(1982-2013)

16.NIKOLA BOJOVIĆ(1974-2013)

17.NEMANJA LONCOVIĆ(1970-2013)

18.VLADIMIR ŽIVKOVIĆ(1977-2013)

19.VLADIMIR LUKIĆ(1978-2013)

20.DRAGAN STOJANOVIĆ(1971-2013)

21.RADE RAKONJAC(1963-2014)

22.BOJAN SMILJKOVIĆ(1981-2014)

23.VELIBOR DUNJIĆ(1985-2014)

24.MARKO ŠEVO(1985-2014)

25.DŽEMSI DEMIRI(1980-2014)

26.ALEKSANDAR BULATOVIĆ(1979-2014)

27.MILOŠ MILANOVIĆ(1985-2015)

28.VLADAN VELIČKOVIĆ(1978-2015)

29.GORAN RADOMAN(1978-2015)

30.JOVICA RADONJIĆ(1980-2015)

31.TEODOR GAĆEŠA(1966-2015)

32.DRAGAN JELINOVIĆ(1957-2015)

33.PAJA STOJANOVIĆ(1971-2015)

34.ALEKSANDAR JOKSIĆ(1981-2015)

35.VLADIMIR ZRELEC(1965-2015)

36.VLADIMIR BJELANOVIĆ(1978-2015)

O suštinskom smislu srbovanja

Znam da ga mnogi ovde ne vole ali Đoković je realno nadišao Srbiju, a kad bi bili skroz do kraja iskreni priznali bi da mi kao narod svojim izrazito debilnim ponašanjem u poslednjih 25 godina nismo zaslužili da imamo takvog jednog predstavnika kome se ceo svet divi. Daleko je ispred svega onoga što ova zemlja predstavlja, ali i dalje ga prepoznaju po tome, svaki Kinez i Arapin jbga diže ta tri prsta iako pojma nema šta je to koj kurac, i to je bolja reklama za Srbe i Srbiju nego bilo šta što je ikada ranije urađeno, jer realno nema prepoznatljivijeg Srbina na svetu...naravno ako ne računamo Nikolu Teslu ali njemu ionako ne priznaju da je to što jeste a i zabole ljude što je neko tamo pokrenuo čitavu današnju civilizaciju snagom isključivo svog uma. Ljudi bre vole sport, ko će čitat te knjige i smarati se, daj bolan hleba i igara.

A i ta tri prsta, to verovatno (sigurno) smeta ljudima iz okruženja, ali moram ipak da napomenem da tri prsta više nemaju isto značenje kao što su imali ranije. Jer taj smisao se menjao tokom godina, sećam se kad je to počelo tamo početkom 90-ih to nije bio simbol srbovanja nego simbol otpora prema režimu Slobodana Miloševića, simbol 9. marta 1991, zar ne? Onda se to kasnije primilo kao neki nacionalistički trip po ratovima, pa se sećam kad smo '96 išli na eSkurziju sa gimnazijom u Atinu, gde god bi stali, gde god su tako ti hramovi, Delfi, Meteori, samo vidiš gomila stranih turista, i mi klinci od 18 godina naravno odma tri prsta svima i kurčenje bahato, ovi nas gledaju iz fazona vidi ove pijano-drogirane budale, kakvi su ovo nemušti znakovi, a nama dojaja, jer taj notorajeti ima mnogo veći značaj (impakt) kad si tako klinac, dakle bolje da si ozloglašen u svetu nego da te niko ne primećuje ili da te gledaju ko pičku. I još plus na trafici gde se prodaju suveniri i novine piše na perfektnom srpskom: SRBI, MOLIM VAS NE KRADITE, pa našoj sreći znači nije bilo kraja, iz fazona ako ne možemo da budemo najbolji daj bar da budemo najgori, idukurac. :)

Tako da i pored toga što dosta ljudi i u samoj Srbiji i u okruženju smatra taj znak za nešto što predstavlja oličenje tog "velikosrbskog ZLA" i promociju svih tih zločina, uvek postoji i ta druga strana, dakle ne diže svako ta tri prsta iz istog razloga. Meni je npr. to uvek bio dojaja trip, ali samo kad odem preko, kad odem u Grčku, u Rusiju, il bilo gde van zemlje (jbga nisam baš putovao), e onda srbovanje u fulu, jer šta se koji kurac kurčiš time u Srbiji? To isto ko ovi što im je najveći uspeh da zavijore srpsku zastavu na sred trga u Čačku, pokupili bre sve najgore od Amerikanaca a kao prozivaju iste te Amerikance. Jer i ti Ameri imaju taj isti trip sa zastavama koje su okačene po svuda, kao da im treba nešto da ih podseti da su u SAD, i ja zaista ne kapiram taj kompleks, a takođe mi cvile jaja i što Francuzi vrte svoje trobojke gde god nađu zgodno mesto kad su pičke. Al' onda dođeš u Srbiju i vidiš isto to. Pa brate lako je kurčiti se u sred Šumadije s tim, idi fino tamo gde ne gledaju svi dobronamerno na Srbe pa tamo srbuj, pokaži ta muda, ako me kapirate šta oću da kažem. Stari pjesnik je to možda najbolje opisao ovim svojim stihovima:

"Let this be the last time that I have to say: put down that flag, put it away, whatever it says, no matter the color - you will always be used by another"

Vaistinu. :)

The Look of Silence (2014)

Director:
Joshua Oppenheimer

WERNER HERZOG and ERROL MORRIS production!

IMDB

"An Indonesian man with a communist background killed when the "Communist" purge occured in 1965. After that, his remained family members lived in fear and silence. His brother visits the suspected killers and their companions at the present time as an eye-examiner. These meetings uncover the details of the killings, which possibly will give them the answer from the questions about the real executor and the killing process. He forced to face his own fear and meet the people whom possibly responsible for his brother's death."

DOWNLOAD TORRENT

Making a Murderer (2015)

Neverovatan crime-mystery dokumentarni serijal. Ako vam kažem da je po twistovima prevazišao čak i legendardni "Paradise Lost" verujte mi da ne grešim puno, čak naprotiv. Uostalom, neću puno da serem, samo ću reći da ovakvo nešto do sad zaista nismo imali prilike da gledamo, jer ovakav scenario je bukvalno nemoguće napisati, ovo samo real-life može da priredi. Dakle, šta rade ljudi, kako murija namešta nevine da robijaju i po 18 godina, pa ih onda tek tako pusti uz opasku "jbga, dešava se". I taman kad pomisliš da je tu kraj ludila, a ono priča zapravo tek počinje. Znači, ovo se jednostavno mora videti, zajebite sve igrane filmove i serije koje trenutno gledate i bacite se na ovu za sad prvu sezonu od 10 epizoda od po sat vremena. A šta reći kad je čak i Bela Kuća morala da reaguje saopštenjem povodom ovog serijala. MUST SEE!

"Filmed over a 10-year period, Making a Murderer is an unprecedented real-life thriller about Steven Avery, a DNA exoneree who, while in the midst of exposing corruption in local law enforcement, finds himself the prime suspect in a grisly new crime. Set in America's heartland, the series takes viewers inside a high-stakes criminal case where reputation is everything and things are never as they appear."

IMDB

DOWNLOAD TORRENT

Iron Maiden ‎- Iron Maiden (1980)

Naravno, u istoj ravni su mi i "The Number Of The Beast" i "Seventh Son Of A Seventh Son" ali je prvi album ipak prvi, i Paul Di'Anno je samo jedan, a i taj garažni zvuk je neponovljiv, posebno u prvoj pesmi. Ko zna zna. :)

01. Prowler

02. Remember Tomorrow

03. Running Free

04. Phantom Of The Opera

05. Transylvania

06. Strange World

07. Charlotte The Harlot

08. Iron Maiden

DOWNLOAD

Vidikovačka hronika vol.1 - nadrealni primitivizam u praksi

Ajme meni majko draga, šta sam ja juče doživia, to da mi je neko ranije priča ja bi mu reka - ala lažeš. Naime, došli Veca, Đuka i njihov jaran Pero iz Splita u nas, u Beograd na Cerak, al' išli prečicom preko Albanije i Skoplja, jer navodno bolji su putevi, nema rupa i tako to. I kao aj' da se vidimo, ipak red je, jer Đukina gajba je možda kilometar-dva vazdušnom linijom od mene. I aj' đe ćemo, šta ćemo, dogovorili se da odemo do VKC "Trafika" jer tu vazda ima prave raje. E sad, jedini problem je bio što su ova dvojica Splićana razvijotke a ja mali bucko, tako da nije bilo nadrealne šanse da se svi naguramo u onaj skučeni prostor sa sve Gangulom. A još pritom ko za inat, baš taj dan udario neki mraz po Vidikovcu, bukvalno sve zabelio, čak se i vlak u snijegu zaglavio, tako da nismo mogli da dojimo to pivo ispred ko sav normalan svet, nego svi dupke unutra. A tamo bukvalno 40 stepeni u ladu, odvrnuo Gangula onu klimu, greje bre ko kaljava peć, ja gola voda a ovi najopuštenije svi u jaknama. Reko bježmo ljudi, spasavajmo se, jer da je samo jedan pripalio cigar duvana ma podavili bi se ko u dušegupki '41.

I odemo tako u jedan kafić, a iskreno nisam ni znao da na Vidžastanu ima kafića, al' brat Đuka informisan ko BIA, stari je to klaber, nema šta. Popili po 2 piva, i ja reko ajmo bolje kod mene, em nije skupo piće (em nema pića), em centralno grejanje, znači konform u fulu. I pitaju znatiželjnici, kaže pa jel' to tvoja gajba, ja reko pa ako ti ja delujem ko vlasnik stana onda verovatno to i jesam. Pa naravno da nije moja gajba alo bre, živim sa ćaletom, kevom, 2 babe, tetkom i tečom iz Pariza. Kriza burazeru, živi se u zajednicama ko nekad po selima, al' zato imam svoju SAO dečiju sobu sa sve priključnim kupatilom, tako da svi možemo komotno da stanemo a imam i komp da mož' da vršljate po internetu. I tačno da ne pomenuh taj detalj sa netom ladno ne bi ni pristali da se sklonimo od mećave. A smrzli se ko piiiiii, jbga navikli na more i tu klimu, sneg bre videli samo na TV-u. I tako, igmanskim forsirnim maršem smo se nekako probili do kote "seljakova kuća" pa otalen busolom locirali moju zgradu i konačno se utoplili.

Ali avaj, taman kad sam pomislio da će sad sve biti OK, eto mog ćaleta da vidi ko je to došo, i kako je čuo neki jako čudan anti-srbski naglasak odma s vrata kreno da proziva ljude - aaaa purgeri škrbavi, aaaa ovo, ono, jebo vas ovaj, jebo vas onaj. Ja gledam ne verujem šta mi čovek radi, i munem ga rukom, reko stani bre pape, nisu to purgeri, ovo su naši Srbi iz Splita, Dalmatinci bre. Al' ni to nije pomoglo, odma se dosetio pa izvalio nešto u fazonu: "Ća pizdiš ka da si iz Splita?", i tako neke ubibože bradate fore iz 70-ih. Ladno kreno da zajebava moje goste u mojoj sopstvenoj SAO sobi i da me blamira. Doduše nije mu to prvi put, zapatilo se to kod njega još od malijeh nogu. Oduvek mi je branio da dovodim devojke, tero me da čitam "komunistički manifest" pa se krajem 80-ih preorjentiso na bibliju, i sve što ide uz takav vid patrijarhata. I džaba što sam ja ljudima objašnjavo da je stari dobar čovek al' jbga voli da popije, gosti se pokupiše i odoše nazad na Cerak, a mene blam da pojede. O jebeni moj živote, da sam se bar setio da mu kažem da su to čuveni "Grobari Split" verovatno bi uspeo da spasim stvar, ali ko će se u takoj frci bilo čega setiti. I tako puče ta tikva dok mi je u glavi odzvanjalo u nedogled: "Neš letovati za džaba u Splitu, neš se đankati s rajom na Rivi a kamoli kulirati na pivi". Jbga, kuiš. :(

Ignite ‎- Call On My Brothers (1995)

01. Ash Return

02. Straight Ahead

03. Black Light

04. Far Away

05. You

06. Epidemic

07. In My Time

08. Distance

09. Call On My Brothers

10. Should Have Known

11. Aggression

12. Slow

13. Sided

14. Family

15. 50 And A Month

16. Man Against Man

DOWNLOAD

Jadranka Stojaković - Koncert u Banskom Dvoru, Banja Luka (2009)

Kupite Jadrankinu knjigu bre! :)

01. Ayukatsugi

02. Haiku

03. Dream On Canvas

04. A Ono Mukou

05. Gion Sho Ja

06. Ko zna reći

07. Eyes Of Water

08. Kaleš bre Andjo

09. Što te nema

10. Sakura

11. Sve smo mogli mi

12. Hi No Hotaru

Izvođači:

Miwa Inaba - Koto

Yoshiko Sakata - Satsuma Biwa

Jadranka Stojaković - Guitar, Vocals

DOWNLOAD

Novogodišnja doza patetike

O jebeni moj živote, ako išta više mrzim od nove godine to je repriza iste te nove. Pa dal' su oni normalni, kako im bre ne dosadi da svaki dan lumpuju i idu po tim žurkama? Pa kako to da se ama baš niko mene ne seti da me jednom bar pozove, da i ja jedared to doživim pa makar evo sutra umro? Pa bre nisam ja baš tolka stoka pa da ću sve da im popijem i pojedem, startujem sve ribe i pobijem se sa svima. Evo već 12 godina ja solo sedim gajbi za te proslave, već 12 godina ja čestitam novu godinu i ljubim se isključivo s kompjuterom, nazdravljam step sokom od jagode i žderem istu jebenu rusku salatu. Ko da je vreme stalo a samo se datumi na monitoru menjaju, ko da čitav život iz kuće nisam izišo, nego sam samo sedeo pred tastaturom i drkao tipke.

Ponekad se zapitam postoji li uopšte taj spoljašnji svet van kompa i TV-a, ili je to samo projekcija mog bolesnog uma zarobljenog u paklu ovog materijalnog sveta. I što je najgore, sve više mi se javlja da se ovo neće završiti tek tako s godinama, nego da će i bukvalno trajati zauvek. Ma ko perpetum mobile, jer telo stari al' duh se nimalo ne menja, pa sam tako ja ostao isti onaj od pre 20-30 godina. Sve oko mene se promenilo, sva ta scenografija i ljudi, al' zapravo je sve ostalo isto. Počeću da sumnjam da je sve ovo nekakva sprdnja i zajebancija iz koje nema izlaza.

Obećavaju nam od malena da je smrt konačan kraj i okončanje ovog ludila, ali sve više sumnjam u sam koncept takve smrti, jer sam upoznao jednog starca od 70 i kusur godina dok sam ležo na bubrežnom odeljenju u urgentom centru. Čiča se šlogirao još tamo početkom 80-ih i od tad je skroz nepokretan, ruke-noge, sve otišlo, samo leži i kulira, i ja sam logično na početku mislio da mora da je skroz prso s mozgom od takvog nesnosnog stanja, pa smo prvih dana samo ćutali. Reko sebi, ovaj sigurno ne mož' ni da govori, sve mu dokurčilo. Kad eto ti čiče trećeg dana poče da priča i ne staje, i ja gledam, znači ne verujem.

Prepriča mi tako Jovica čitav svoj život, i odakle su njegovi, gde se rodio, pa kako se oženio, kako je radio na građevini kao mlad momak, bio zdrav ko dren, jak ko bivo, ma ništa mu nije falilo, i samo ga jednog dana spucao šlog i evo već 30 godina on samo leži tako i posmatra. Opet sam reko sebi, ma nema šanse, ovaj mora da je neki psihijatrijski slučaj, nemoguće da čovek leži 30 godina i da je ostao duševno zdrav, ali sam se onda setio ovih robijaša što su i preko 40 godina po zatvorima, u samicama (da, da, ima i takvih, verovali ili ne), pa im je volja i dalje jača nego kod većine ljudi koji su navodno na slobodi.

I tako, malo po malo, provalim ja da je Jovica zapravo skroz mlad i veoma zdrav čovek, samo eto zarobljen u telu obogaljenog starca. I kad sam to spoznao, odma sam ustao iz kreveta, došao do njega, uhvatio ga za ruku, i sve mu rekao šta sam istripovao u vezi njega...a on me pogledao kao da odobrava, jer mu se to verovatno već nebrojeno puta dogodilo. Čak sam mu i rekao, pošto je on tu sa Belih Voda, da mi je jako žao što ne možemo da se sretnemo u šetnji kroz kraj, a u isto vreme sam imao jako čudan osećaj da ću ga ipak sresti, kao da ga telo uopšte ne sprečava ni u čemu, kao da je taj hendikep samo vizuelna iluzija, kao da on nije to telo, eeej bre! A pritom, pošto sam znao da ću se smarati u bolnici, poneo sam tamo moju omiljenu knjigu "Doživljaji Nikoletine Bursaća" da je još koji put pročitam, i ladno u knjizi glavni sporedni lik je onaj Nikoletinin komšija i saborac, legendarni Jovica Zec. JOVICA.

I posle mi još Slobodan Šijan, naš čuveni reditelj, rekao da ozbiljno razmišlja da snimi film o Nikoletini Bursaću kada je video da imam istetoviranog Ćopića na ruci. I aj sad da vas vidim, da mi neko kaže da sve ovo nije jedna golema zajebancija na više nivoa, da ovaj svet, ova stvarnost, nije samo plod moje iskrivljene percepcije, nastala isključivo iz mog bolesnog tripa. :)