Od samog početka, od '88-89 (12 godina sam imo) bio sam član novoosnovanog Izviđačkog Odreda "Ratko Vujović Čoče" sa bazom na Vidikovcu, i jasno se sećam kako su nas potrpali u buseve i odveli na Kosmaj da položimo zakletvu i dobijemo marame žute boje sa braon rubovima. Naravno svaki odred diljem SFRJ je imao svoje boje na marami tako da smo u startu bili jako ponosni i osećali se povezano kao banda. Al' odma' su počeli i da nas maltretiraju još na tom Kosmaju po onoj zimi, te ajd sad svi u šumu po drva za vatru, te ajd ovo, ajd ono, tačno su nas ispipavali dokle smeju da idu i kolko smo poslušni. Bilo je tu dece većinom sa Vidikovca ali i pojedinaca sa Labudovog i Ceraka. Inače, taj Odred i dan danas postoji, znači baš ozbiljna priča, putuje se na skautska takmičenja širom Evrope pa možda i dalje.
Al' jbga, beše to baš loš tajming, jer kad imaš 12 godina klinac si, i ne možeš da budeš pravi izviđač jer to se postaje tek kad malo sazriš, tamo od npr. 15. godine, možda grešim, ali sećam se da smo mi klinci bili baš skenjani što smo večito bili "poletarci", u prevodu najmlađi deo te družine. A mi smo samo hteli da se pravedno takmičimo sa starijima a ne da nam se povlađuje, al' eto nisu nam dali, a još gora tj. najgora stvar je bila da su oni dobijali ozbiljno "odličje" tipa izviđačku zvezdu a mi neka dečija sranja.
Zapravo šta se desilo na samom početku: Sećam se da je jednom taj kolovođa G**** došao u našu skolu i obišao sva odeljenja 5. razreda, te držao neke motivacione govore ne bi li nas nahuškao (valjda je voleo dečake od 12), jer se na kraju ispostavilo da smo bili većina u odredu i naš Vod Orlovi (77-79 godište) je definitivno dominirao na takmičenjima u dizanju šatora, onda ono sa zastavicama kao prenošenje poruka na daljinu, i tako redom, uglavnom bili smo najbolji ako ne u Srbiji onda zasigurno u Beogradu. Orša, Spale, Boca, Otvaralo, Conja, bilo je baš dosta poznatih likova iz kraja sa kojima sam se i ovako viđao, a tek tu smo počeli stvarno da se družimo.
I tako, prva veća akcija je bilo logorovanje pokraj Bohinjskog Jezera, a ja baš bio entuzijastičan dok nisam video kako to zapravo izgleda. Odma sam hteo nazad kući jer em što ne podnosim decu na duge staze, em što je WC bio poljski pa tako sedam ili koliko već dana nisam srao. Turili me u šator s jednim Makedoncem koji je išao u moje odeljenje, zvali smo ga Čuljko, i nas dvojica smo bili ubedljivo najgori u svemu a posebno u tim igrama-takmičenjima tako da smo od tih znamenja kući poneli samo "plivača ribicu" - tako nekako se zvalo, dakle za decu, kao znaš da plivaš i to su svi dobili al' opet ne pravu izviđačku nego tu prolaznu za decu-poletarce.
Iz nekog razloga nikako nisam mogao da naučim one signale zastavicama, a šator smo dizali na jedvite jade i stvarno smo bili najgori. I onda smo rešili daj bar da se borimo za tu "zvezdu" za poletarce. Prvo je išlo polaganje ćutanja, znači 24 časa da ćutiš jer kao ti si partizan, zarobile te Švabe i ne smeš ništa da odaš (pa te stariji navuku na kvarno), a Bocu odruko neki klinac Slovenac pa smo teli da ga bijemo, pa onda valjda 24 sata ništa da ne jedeš, što i nije bilo tako teško, ali sve je zapelo kad smo trebali da polažemo presvlačenje u vodi. Kolovođa sa još jednim starijim izviđačem sedne u kajak i odveze ga na 10-15 metara od obale a Bohinjsko Jezero em duboko, em ladno u pm. I ti sad u farmerkama, patikama i uniformi sa sve žutom maramom oko vrata moraš da otplivaš do njih, da skineš sve sa sebe i da ubaciš u kajak, čak i gaće, i onda sve to da iznova obučeš tako održavajući se na površini. Mislim, nije neka teška nauka za onog ko je dobar plivač i svakako bi ja to završio da se pre našeg polaganja nije desio jedan incident. Naime lik se skino do gole kože i ovi mu zapale sa kajakom na obalu ne bi li morao onako ko od majke rođen da izlazi iz vode da ga svi vide a posebno devojčice i planinke. Reko ja sebi zajebi, ovaj Goran je manijak i to ko zna kakav sve, ali pretežno je vukao na pedofiliju, ali nekako sam imao utisak da samo ja to provaljujem jer se niko drugi nije bunio a da ja znam.
Nastaviće se...
0 comments:
Post a Comment