Današnja emisija "Nedjeljom u 2" je oduvala sve prethodne, i to za mnoga ljeta, što bi se u nas reklo pokidala je, i to ne toliko zbog teme koja je takođe i te kako bitna i zanimljiva, kolko zbog same gošće, lingvistkinje Snježane Kordić, devojke, žene, za koju ja zapravo i ne mogu da kažem koliko ima godina, a i to zaista nije bitno kada osetite toliku provalu pozitivne energije uprkos svima, uprkos svemu, uprkos svim problemima koje i dan danas ima zbog svojih jasnih stavova što se tiče jezika na ovim prostorima, i gde je skroz plastično opisala sve do detalja odakle taj nacionalizam i podele, zašto se zapravo urušila Jugoslavija, da je to bio i ostao jedan jebeni jezik i u Hrvatskoj, i u Bosni, u Srbiji i Crnoj Gori, a ovi retardi, ovaj polu-svet željan krvi je stvorio tu neke podele, jer se išlo na to bežanje od srpsko-hrvatskog jezika po svaku cenu, pa su i čak i Crnogorci počeli svašta da tripuju a ne Hrvati ili Bošnjaci.
Mi u Srbiji i nemamo toliko taj problem, tj. imamo ga uglavnom kad npr. neko krene otvoreno da piše srpsko-hrvatskim (hrvatsko-srpskim), da ubacuje izraze iz drugih krajeva bivše Jugoslavije, pa se tzv. čuvari tradicije pobune, pa krenu da kenjaju što si napisao vlak a ne voz, što si napisao doista umesto zaista., al' to su nacionalisti seosko-vukojebinskog tipa, i bilo ko ko ovde piše bilo šta a želi to i da objavi, nema te cenzure i cimanja koji ga mogu omesti. U Hrvatskoj je to malo drugačije, jer logično oni su utekli od nas a ne mi od njih, pa da bi stvorili tu nekakvu nacionalnu svest, da bi se što više odvojili, da to počne i stvarno da liči da se radi o dva skroz različita naroda, trebao im je jbga i hrvatski jezik, pa su krenuli sa lupetanjem gde su zajebali čak i ove naše ultra-kretene sa onim srBski umesto srpski, ali po meni to je kod nas više bila nekakva jadna komendija od ozbiljnog pokušaja jer se retko ko primio, pa se ljudi i dan danas sprdaju sa tim. E, vidite, u Hrvatskoj su neki malo ozbiljniji manijaci krenuli da se bave stvaranjem novog jezika tj. izbacivanjem svih turcizama, germanizama, romanizama, a najviše naravno srbizama, pa su tako nastale te neke neverovatne konstrukcije ubimebože. Ali džaba im i to kad evo i posle 22 godina od razlaza ja i dalje daleko bolje skontam šta mi priča Hrvat iz Zagreba nego npr. Srbin iz Pirota, tj. ovog Srbina ako ćemo iskreno ama baš ništa ne razumem, a da ne pričamo o slučaju Bosne. I naravno, ijekavica mi je oduvek bila nekako toplija za čitanje, pisanje i slušanje od ekavice, iako mi nije nimalo maternja, ali sam logično bliži tim piscima i pesnicima bosanskim pa me sve to jbga (po)kupilo.
No to na stranu, ne može meni ovde bilo ko da nametne šta i kako ću da pišem, mogu samo da talasaju, al' džaba im kad mene ti valovi ne dodiruju, anderstend? Uglavnom, Snježana i dan danas ima probleme zbog tih stavova ali se brani onim jedinim principom kojim ozbiljan čovek može da se brani u današnjem svetu, znači istinom i samo istinom, hardkor istinom, i naravno da ove to i te kako pogađa u centralu, znači jebe im kevu, i normalno da pizde kada ona kaže to što ima javno po medijima i knjigama, a pritom sve to sa osmehom i bez trunke zlobe ili besa, pa joj onda tako lupaju kola, nema stalni posao, znači preživljava, ali se opet ne da, neće da se povuče ma ni za milimetar jer jbga istina joj čuva leđa, a ona to vrlo dobro zna. Naravno, takve osobe stradavaju u svakoj primitivnoj kulturi pa bi sigurno čak i mnogo gadnije najebala u Srbiji da je dirnula u neke svetinje ili rak rane srbskog naroda, jer ovde bi dobila i batina, a možda i nešto više.
Ali ono što je najjače u celoj priči a bez da sam na početku čuo o čemu je pričala, jer sam nešto kucao, je ta njena neverovatna energija, koja je bukvalno isijavala iz TV-a i sveprožimala moj um, pa kad sam to osetio, e tek onda sam pojačao audio i skoncentrisao se, te gledao u neverici, ko bre boginju da sam video, i svaka rečenica joj je bila tačno na svom mestu, i ono što se kaže odmerena, sa tim jedinstvenim osmehom ikone koji u isto vreme i smiruju i ushićuje. Znači neverovatno nešto, jer gledao sam svašta na TV-u ali ovakvo intezivno iskustvo, da ne kažem spiritualno, još nisam doživeo, pa ću morati da ga ponovim, da skontam o čemu se zapravo tu radi, šta nju to tako radi da ona mene ovako radi. Naravno, mislim da znam šta je u pitanju, i to čak nema veze ni sa pričom, ni sa vizuelnim, ni sa bilo čim, jednostavno radi se o skroz duhovnoj osobi, na CLEAR nivou što bi rekli sajentolozi, da ne citiram sad ove neke lokalne polu-debilne religije. Ili još bolji primer, scena iz kultnog filma Taksista, kada Sibil Šepard u slow motionu prelazi ulicu a bela haljina se vijori iza nje, a ovaj je gleda iz taksija, i samo čujemo njegove misli kako se i one usporavaju kao u nekakvom transu, i kaže THEY...CAN...NOT...TOUCH...HER. E, isto tako ja mislim i osećam za Snježanu, i uopšte ne brinem da će joj se dogoditi bilo šta ružno, jer doista joj ne mogu al' bukvalno ništa ti niži oblici, dakle mogu nas jedino ubiti, ali nas zapravo nikako ne mogu ubiti, jer zna se zašto, i ko zna zna.
