Sedim ja za kompom tog jutra, probudio se naravno ko i svi udarnici oko 5, kucam kao nešto, lajkujem nebuloze da bi i ljudi meni lajkovali, komentarišem curama fotke iz fazona možda se neka i zajebe, i tako, činim sve ono što si svaki (zlo)rabitelj fejsbuka radio, znači ništa neuobičajeno, sve kežual i opušteno. Kad oko jedno 6, e sad ne znam baš dal' je bilo pola 6 il' pola 7, iskoči meni ovaj čet prozor, vidim Tobić Tobić (onaj ko fol umetnik) mi se javlja, veli aj siđi do mene, imam rakiju i pesmu. Ja reko dojaja je sve to al' imaš li ti kafetina druže, 3 komada mi treba, jer ja bez kafetina iz kuće ne izlazim, mene glava povazdan boli, tolko je prenapunjena pametnim mislima da jednostavno mora da boli, a posebno ako se još pride aplicira i alkohol. Kaže Tobić, ma imam bre kafe, skuvaću ti i 4 ako oćeš, samo ti siđi, cepaćemo tamburaše. Tek tad ja izvalih vidnu alkoholisanost u njegovom glasu kad nije uspeo da izvali razliku između kafe i kafetina, te sam moro da mu potanko objasnim koji je problem, jbga dečko očigledno nema tih muka, blago njemu.
E, tek kad smo ustanovili i složili se da ima kafetina u vidu leka, ja reko evo me brate moj dolazim ti, tj. silazim...jer naime tako se u našem kraju to od vajkada govorilo. SILAZIM. Naime, to su sve okolo brda i padine južnog Beograda, tako da sam ja na Vidikovcu, a to vam je jedno poveće brdo, a on se nastanio na Čukaričoj Padini koja se nalazi tik ispod Banovog Brda, koje se izdiže jedno bar 200 metara iznad Padine, tako da on u principu živi u rupi, taman tamo pored Makiške Šume pa se nastavlja dalje Ada Ciganlija. Uglavnom fin jedan kraj, zgrade - nova gradnja, sredinom 80-ih je iznikao bukvalno iz onoj najsitnijeg peska koji je Sava vekovima izbacivala na desnu obalu. Dakle, ja sam morao ne da dođem nego kako je i on to lepo primetio da SIĐEM do njega, jer nismo mi daleko, nego ta nadmorska visina produžava put, pa mi je trebalo jedno 10-ak minuta. Seo sam na 56-icu na Ibarskoj Magistrali i onda se vozio skroz vamo preko Belih Voda dalje niz Žarkovo, da bi naleteo na jednu rupčagu, jedan nagli pad koji je zapravo put ka Padini. I tako, izišo ja, pitam one meštane gde je ta ulica i broj, niko pojma nema, svaki me uputio u suprotnom smeru, al sreća pa jedan čiča ču kako se ja raspitivam pa me pozva na stranu te mi reče tačnu lokaciju, kaže tu mu živi ćera. Ja reko e baš vam hvala čiko, a njemu valjda bi drago, pa mi reče, e za ovo "čiko" sledeći put imaš piće od mene i osmehnu se. Ja malo bejah u zbunu al' reko ko zna koji je trip pa mu pokazah thumbs up i namignu, iz fazona "nemaš frke ćale".
Ušo u zgradu, zvonim niko ne otvara, zvonim još nasilnije, ono baš bahato, opet ništa. Reko ajoj majko draga ladno me izjeba ovaj Tobić, ajme meni, il' mi dade pogrešan broj stana nako pjan, il se komiro i ne moš ga probuditi, te sam moro iz sve snage prionuti na ono zvono i to bez puštanja pa nek ide život, jer ko će sad nazad kući nako sjeban. I zvonim ja tako jedno 2 minuta kad čujem neko komešanje, reko hvala dragom kurcu, kad ono otvori mi Tobićeva cura, preplašila se mučenica, ne zna ko sam jbga, te sam joj moro objašnjavati šta sam se dogovorio sa ovim. Kaže ma eno ga kenja u WC-u. Reko, uh, dobro sam prošo, ipak je tu. Izišo konačno iz WC-a sav razdragan, kaže ajmo kod mene u kabinet i odma mi pustio Tomu Zdravkovića i dodao neku rakiju kaže dono iz tazbine, takovski kraj, ja pitam curu jel' si mu ovo ti dala? Ona veli nemam ja veze s tim, to je on oto od seljaka, ograđujem se, i ode da spava kaže mora još malo pa na posao, kao da ne puštamo glasno muziku. Ja reko nemaš frke, nikad ja problem pravio nisam ljudima na gajbama, doduše ako ćemo iskreno niko me i ne zove, jebeš mi sve ako znam zašto.
I tako mi nastavismo s rakijom, ja reko daj batali tog alkoholičara Tomu, pusti mi neku sevdalinku, pa ipak se rakija pije bogteubio, te smo do daljnjeg slušali isključivo Himzu, dakle "Snijeg pade na behar na voče", "Višegrade grade" i naravno "Eminu". Dojaja beše. I tako, al' vidim ja on nešto mnogo bre veseo, pitam ga des to bio sinoć, kaže ma kod Ratka, skupilo se društvo staro, svega bilo, nije baš za priču. Šta bre nije za priču bre, oni su sigurno još uvek tamo, ajde da im banemo, a i ja vala nikad nisam bio kod Ratka za ovih 15 godina, uvek je tripovo da sam cinkaroš il' incidentan, a baš bi volio da vidim odakle on to ruje, a sigurno imaju i bolji alkohol. Ma ja, ajmo, šta koji kurac - preseče Tobić - fino sednemo u taxi i tamo smo za 10 minuta. Ja reko ma dojaja, idemo bre, zezanje, ludilo i sve u kurac. Ostatak (ne) znate.
