Šta je zapravo Satanizam?

Definitivno nije ono što većina misli. Crna Ruža, OTO, Alister Krouli, krv, mačke, sveće naopako i hleb zakopan u zemlju? Jok bre, radi se o jeftinim glupostima, debilizmima za crnu hroniku u novinama i na TVu. To su sve izmišljotine većinom katoličke ali delom i pravoslavne crkve. Hrišćani su zapravo najveći zlotvori na ovoj planeti, ne biraju sredstva da se domognu novca, seksa, moći, itd, ali OK, to svi valjda znamo, ali šta ti je bre taj satanizam pobogu? Kako šta je, pa satanizam je vera ne u boga no u čoveka tj. u samog sebe, svako ko brine o sebi i misli sebi dobro je nesvesno satanista. Naravno, ne u smislu da obožava nekakvog Šejtana il' Sotonu, jer to ne postoji, nego da obožava sebe. Pogledajte ljude oko sebe, koji rade na sebi, koji se trude da izgledaju što lepše, to su iskreni satanisti samo što o tome pojma nemaju jer misle da su bogougodni ako idu u crkvu. A I sam čin odlaska u crkvu je satanizam, jer zbog koga odlaziš tamo? Zbog sebe ili zbog boga? Pa naravno, samo zbog sebe da bi se ti osećao bolje. Takođe čin seksa, šta je to? Jel ste vi svesni šta vi sve radite tokom seksa, i šta je pravi cilj seksa? Prokreacija? Pa logično vaše uživanje i eventualno uživanje partnerke jer svako gleda prvo sebe...OK ne baš svako ali većina, posebno u seksu, o da, i te kako.

Ja npr. imam taj stav PRVO JA pa onda svi ostali, e sad neko će reći to je sebično, ovakvo, onakvo, ali pogledajte sebe, pa vi isto to radite, prvo sebi ugodite pa tek onda ostalima, čak i kad nekom nešto činite to radite da bi se VI osećali bolje da bi VAMA bilo dobro a tek posle toj osobi, Ima bre na hiljade primera ali ljudi ne kapiraju. Evo npr. dete se davi u vodi, vi to vidite odma skačete u vodu i spasavate tom detetu život. Zašto ste to uradili? Zbog deteta? Samo malo budite iskreni prema samima sebi i shvatićete da je većina nas sklona ovom kako sam ga ja krstio "izvornom satanizmu", dakle nikakav obrnuti krst, pentagram, isus hrist, majka božija, bog, sve to je iluzija, vi obozavate sebe i SVE radite samo zbog sebe, al jbga treba biti SKROZ iskren pa to PRVENSTVENO SEBI priznati.

I ja ovo pišem ne da bi ja nekog usrećio kada čita nego brate prvenstveno sebe jer ja volim da pišem a još ako neko to i pročita pa mu se svidi pa dojaja jbte, drago mi zbog njega ali ja sam prvi, i svi komentari mi prijaju jer mi hrane ego, samo rastem, uživam, vi uživate u čitanju, ja uživam u vašim komentarima, topim se kad mi neka devojka napiše da je stvarno dobro, iskreno, ili neki momak napiše da je to to, da sam ga ubo, da mi je ovo najjači tekst koji sam napisao do sad, da bi stvarno trebao da objavim knjigu. E sve to je satanizam jer vi zapravo obožavate mene i samoga sebe tim rečima a ne boga, dakle ČOVEK je BOG. Logično. Jer ne postoji ništa van čovekovog uma, čovek je bog, tj. ja sam bog u mom slučaju, a u vašem slučaju vi ste bog, jer svako stvara svoju percepciju i to je realnost koju kreira um a ne nekakva spoljasnja sranja. Ako baš voliš da se moliš ti se moliš za SEBE i svoje bližnje, a kao moliš se bogu. haha. Dajte ljudi, dosta sranja, tradicija je zaista OK ali realnost govori drugačije, nismo deca da se sad foliramo, ovo svi znate, svi koji ste iole svesni, svesni ste ove istine da je čovek bog, tj. da ste vi bog i da nema drugog boga do vas. E to je satanizam u ovako zbrzanoj verziji, jer je jako jednostavno, skroz logično ma ko basic logično. Al' naravno niko ovo neće prihvatiti, jer tako smo nasađeni, držimo se svog sranja ma koliko bilo debilno. Sve te priče iz svetih knjiga kad čitaš to je ko za debile pisano, ko da je to neki perverzni lik koji voli da ga obozavaju po crkvama, džamijama, svuda a to je zapravo ista budala, sreća naša pa ne postoji jer da postoji jebo bi nam i oca i majku kolko je iskompleksiran. Znači s verom u sebe za šta god se boriš (za sebe uvek). Pozdravljaju vas Madam Blavatsky i Baba Vanga zajedno, evo sedimo ovde pijemo Vanginu bugarsku rakijicu i baš razgovaramo o vama i smejemo se kolko ste tupavi i neiskreni, ali to je vaš trip, ne naš. Vi idete u "pakao" ne mi, zapravo ne idete nigde jer pakao ne postoji, to je jako smešna fora kao dobro i zlo, ko je nevaljao ide vamo ko je dobar dobije čokoladicu. Baci tu čokoladicu, zgazi je, ne moraš biti dobar ako nećeš jer moral su izmisli hrišćani i jevreji da bi nas kontrolisali, da bi bogati bili još bogatiji, a siromašni još siromašniji, tj. siromašni su im nebitni u celoj ovoj priči, ko ih jebe.

JA znam da me mnogi od vas sad "mrze" zbog ovog teksta, ili kažu ma budala lupeta, ali jebiga, to sam ja, samo sam iskren. Moral ne postoji, bog ne postoji, sotona ne postoji, postoji samo užasno ogromna pohlepa za novcem. A zna se ko je najpohlepniji, ko večito traži novac nešto da očita. Hehe To je dokaz da ni oni ne veruju u moral, niti poštuju ta smešna pravila, moralne kodekse, pa jbte otidite na bilo koju sahranu i sve će vam biti jasno, ko su oni i čime se bave. Samo dobro uigrana ekipa za otimanje para od sujevernog naroda, od sirotinje najčešće, i nemaju nikakav moralni problem s tim da naplate sirotinji al' zato vas uče da vi treba da budete moralni. Evo im bre kurac, nikad ni dinar ne bi dao crkvi, ma ni dinar. Ali svi se uplaše kad ostare pa gledaju da se za svaki slučaj osiguraju. A za šta da se osiguraš leba ti, pa inteligenat si čovek, pusti priču uzmi štanglu izlomi pičku u mantji, uzmi mu sve pare i tek tad ćeš videti kolko su skromni kad budes video kolki keš nosi sa sobom samo od jednog dana. Pop na svadbi? Mrš bre. Pop na slavi? More odbi kad ti lepo kažem. Pop na sahrani drage osobe? Mrš bre u pičku materinu nekrofilsku. Pop svuda da kao nešto osvešta? Metak u potiljak. Kraj priče. Treba ih bre jebati non stop. E to je satanizam. Živeli. :)

Jutro (1967)

Director:
Mladomir 'Purisa' Djordjevic

"Rat je ostavio duboke tragove u ljudima. Prolazeći kroz različite sukobe prvih dana mira i obračunavanja sa bivšim saradnicima okupatora i streljanja izdajnika, a nekadašnji ratnik otkriva da i mir nije bez ubijanja."

"Jutro je jugoslovenski crno-beli igrani film iz snimljen 1967. godine u režiji Puriše Đorđevića. Navodi se kao treći iz ciklusa Đorđevićevih filmova posvećenih Drugom svetskom ratu i prvim godinama tadašnje države, a u kojima su se rušili tabui i u pitanje dovodila službena ideologija tadašnjeg režima, odnosno jedno od ostvarenja tzv. crnog talasa. Prikazan je na venecijanskoj Mostri gde je Ljubiša Samardžić osvojio Kup Volpi za najboljeg glumca, a što je bila jedno od najvećih međunarodnih dostignuća jugoslovenske kinematografije u to doba. Film je takođe bio jugoslovenski kandidat na Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu 1967. i nalazi se na 6. mestu Jugoslovenske Kinoteke za 100 najbolja domaća filma."

DOWNLOAD

Бан – значит любит

Prevod: Egr Mihalich

Продолжаю серию публикаций Bojan Abraxas Pandža. После первого перевода я получил как положительные отзывы, так и праведную критику от фанатов. Мол, утеряно то очарование и неповторимый стиль гения. Ну, как я могу защищаться? Все так. Сложно соблюсти баланс между близким к тексту переводом и художественным оформлением. Тут, как на весах, где я, а где Панджа. В любом случае ловите второй текст, где речь также пойдет об отношениях в соц.сетях и затронет щекотливую тему отправки в бан.

Кому как, но для меня нет лучшего ощущения, когда заблокируешь хоть кого-нибудь на фб, прямо как избавишься от тяжелого груза в мошенке. Я действительно не понимаю, почему люди так боятся отправлять в бан, как скажет один мой друг, это типа проигрыша, нужно продолжать аргументированную борьбу и в конце диалога победить. А как, блин, можно победить, когда с тех времен, что начались интернет бои, в них никто не смог одержать верх? Другой прикол у них, что чем больше у тебя забаненных, тем ты слабее и ограниченней. Совсем напротив, я утверждаю, что чем больше твой черный лист, тем ты ценней. Правда в том, что когда я стал блокировать всяких даунов на постоянной основе, то почувствовал себя гораздо лучше, так как никто меня не утомляет под разными предлогами. Другая причина, я не блокирую всех, а только полных идиотов, которые к тому же выпендриваются или ведут себя надменно, а таких здесь как раз больше всего. Как же люблю отправить в бан тех, кто ставит себя выше остальных, зазнаек, и особенно женщин, воображающих себя принцессами или на худой конец Ксюшой Собчак. Ебтвоюмать, не могу я выбить это дерьмо из тебя, тот самый смартфон, который ты так элегантно и небрежно держишь в руке, но могу отправить тебя в дальнее путешествие, потому что, если ты для меня не существуешь, то ты не существуешь совсем, квантовая физика подтверждает это. Конечно, тоже самое равносильно и в том случае, когда кто-то блокирует меня, но дамы и господа, это мое восприятие, и для вас в нем больше нет места cease to exist.

Есть у меня приятель, он в этом настоящий король, каждый день пока пьет кофе, у него есть план сколько людей пора выкинуть из игры, но своих не трогает, спокойно ищет по разным страницам и темам, а когда видит какого-нибудь кретина – сразу в бан! Я его спрашивал почему он так делает, ответ: Братиш, если вдруг такой тип появляется на горизонте, и начинает напрягать меня, то лучше сразу это прекратить, пресечь на корню. И реально он прав, только я люблю знать имя жертвы, что она представляет из себя, и когда начинается писанина типа какие вы все тоскливые и жалкие, все общество убого, вот тогда пошланахуй, от души прям. Одно только не понятно, откуда все эти девушки взялись у меня? Возможно, я сам добавлял их по пьяни, когда сильно выпивал пару лет назад, однако, почему тогда они не проявлялись все это время, ни лайка тебе, ничего еще… Мужчины другое дело, там сразу понятно в каком стиле отрабатывает, прочитаешь статус на его стене и все ясно. Капкан на медведя поставлен, жаль Винни-пух страдал без причины, когда на фейсбуке есть столько злых и закомплексованных людей. Разве не так? Блокировка, на самом деле, как любовь, и тогда получается, что я любовник))))

Tetka iz Grčke, samo jedna

Danas mi dolaze tetka i teča iz Grčke, konačno posle dugog vremena jer poslednji put su bili tamo naproleće, tako da će biti veselja, svega će mi doneti a posebno se radujem taramas salati al iz pravog njemačkog Lidla a ne ovog za zemlje trećeg sveta. Teča Mihalis inače hardkor Grk Makedonac uvek donese prepun džip hrane što smrznute što ovakve jer mi smo nekako samo hrane i željni, nikad im nisam tražio da mi donesu npr. dobro pojačalo Čajavec za bass koji nemam, ili nemam pojma neke dobre ploče, neki suvenir PAOKa jer šalove sam već solo nabavio, zatim da mi naruče neke devijantne knjige preko amazona jer ja u amazonu nisam u fazonu, pa koji će mi sve to, zar ne? Meni zapravo iz inostranstva...mada Grčka za mene barem i nije strana zemlja jer znam jezik, meni od preko treba samo hraaana. Znači smrznute lignje i hobotnice, gomila ribe koju je teča lično upecao, naime ima svoj mali tomos motor koji je još u funkciji verovali ili ne, i čamac gumenjak i verujte to je sve što je potrebno da se kamarila ribe napeca i to na prst (kakvi štapovi, kakvi bakrači) a i sam sam išao s njim na pecanje svojevremeno 200-300 metara od obale te se uverio kako ribe samo grizu onaj mamac ko luda, doduše mamac je malo skuplji, al' brate isplati se jer Laki (Mihalis) i ja napecamo taman za bogatu večeru plus još osvane za sjutra. E, tako je nekad bilo dok smo kampovali na divljaka odmah niže Nea Peramosa gde su one čuvene "peščane dine" kako ih zovu tj. jedna orgomna dugačka peščana plaža gde se skuplja sva raja iz Kavale, Drame i drugih manjih mesta, a svrate i Bugari. Crnac prodaje naočare a Šiptar kukuruz, i sve viče "Kalamboki zesto", a ja sve tripujem neko mene zove, reko nisam valjda tako poznat i priznat čak i ovde gde se slabije zna Engleski, jer Grci tih godina i nisu bii baš najbolji s engleskim, i posle me tetka i teča zajebavali zvali me Kalaboki, ja pizdeo, onda čule to i neke komšije po kamp kućicama pa i oni, ma idi. Grci kad te uvate u mašinu, jebo si ošišanog ježa u iskopano oko.

Al' naravno nismo samo tu kampovali, ubedljivo najjači kamp je bio u centru Nea Iraklitza na jednom brdu iznad tog mesta, gde se nakupilo raje s koca i konopca al' to je bilo još krajem 80-ih i početkom 90-ih, pa sam ja bio malo klinac te nisam kapirao kako to funkcioniše, kako se treba opustiti i zezati, a hajlajt mi je bio kad su Grci do daske puštali Bregu jer je tad uradio prvi album na grčkom a ono sve melodije Bijelog Dugmeta pa mi srce bilo puno, jer ja sam ali baš veliki fan Dugmeta. Naravno imam albume koje slušam a kojih se gnušam ali te koje slušam znam svaku reč by heart napamet i baš mi bilo krivo što tad nisam kontao grčki da i ja zapjevam, jer ko ne pjeva slušat će oluju. I zaista kasnije smo slušali tu Oluju baš iz tog razloga jer nismo imalo volje da zapjevamo kad je trebalo pa u bilo kom smislu, boleo nas je kurac. E da, bio je još jedan naš privatni divlji kamp jer je Laki brodićem, tad je imo neki na ugalj il tako neki suludi rad, na drva ko Paja i Jare, i naišao na jednu plažu blizu Iraklitze koja je bila skroz pusta i fino se mi bahato naselili tu, snabdevali se putem brodića (voda, led za pivo, pivo itd.), struja ti ne treba jer ionako sve ide na roštilj i tako tu i po mesec dana sredinom 90-ih, jedino su nekad jahte neke svraćale, neki nemci Švabovi, al' smo im diskretno stavili do znanja da je plaža naša i mrrrrš!

I tako, to skvotiranje plaže bi moglo da se opiše u jednom zasebnom tekstu sa svim detaljima jer zamisli da si mesec i jače dana u jednoj malešnoj uvali na plaži bez sanitarnog čvora, nas šestoro, da vidiš samo velike brodove koji prolaze duž horizonta (ravne) Zemlje, i kakve sve ideje tu ti mogu pasti na pamet a posebno kad ti se ne da čitati ove knjige na srpskom. Jbga, onda u takvoj sredini hteo ne hteo progovoriš i grčki. Jer u svim tim kampovima gde smo bili i na plažama jako malo je bilo stranac jer Bugari su nekako i domaći, ne primetiš ih, a ja sam večito vrebao neki čestitu Nemicu, Šveđanku, Francuskinju, nešto egzozično da navatam, al' kurac burazeru samo Grkinje mada je jedna bila baš dobra, zvala se Evgenija (Efigenija il' tako nešto) al ne bih sad o njoj da ne širim priču, tako da sam bio isključivio usmeren na Grke i tako hteo ne hteo provališ koji su fazon, koji mentalitet, da su jako slični nama ali u nekim stvarima i veoma različiti, da velika većina navija za PAOK i da su mnogo ludi, a to se možda najbolje vidi kad anarhisti naprave haos po Tesalonikiju, ili navijači naprave urnebes po Solunu. E sad, postavlja se pitanje dal je OK reći Solun il' Tesaloniki? Po Grcima, bar severnim Grcima jer ovi cigani dole me ne zanimaju, ispravno se kaže Tesaloniki kako ga i oni izgovaraju dok je Solun pogrdan naziv koji su mu nadenuli Turci dok je bio pod okupacijom. Naravno, ništa ja ne kažem, solunski front će uvek biti solunski front, moj pradeda je učestovao kao dobrovoljac u tom probijanju i tu nema šta da se priča, mora da se poštuje jer oslobodili smo Srbiju i još neke "države", a i mi ovako smo navikli da ga nazivamo Solun i nema sad tog boga koji će to promeniti, pa jel' nije tako?

Takođe ta priča sa Makedonijom, početkom 90-ih imao sam jednog drugara tamo koji je sad pokojni, a koji je imao gitaru i pojačalo što je meni tad bio pojam, i dođemo mi kod njega i on mi odsvira neke sulude metal solaže nešto čime se ja nikad nisam ni bavio, i kao aj sad ti, i ja šta ću, uvatim odsviram mu solo od Leb I Sol "Jovano Jovanke", jer sam jedino to znao tada. I njemu se dojaja svidi melodija, pita me šta je bre to? Reko čuveni makedonski bend Leb i Sol, Vlatko Stefanovski. Ajoooj kad je on čuo to "čuveni makedonski" pa jebo mi je majku majčinu objašnjavajući kako to nisu Makedonci jer ti Makedonci su Sloveni a pravi Makedonci Heleni, i hiljadu još argumenata zašto Makedonija može biti samo grčka severna pokrajina u kojoj smo se tad nalazili a nikako tamo neka zasebna država, sa gomilom Bugara i lapo-Makedonaca. Kad je uspeo nekako da završi taj monolog samo sam mu reko ma ok druže, a kakve ja veze imam s tim pa ovo je bre samo pesma? Ali sam već tad skapirao da to neće baš tako lako da se reši čim klinci od 15-16 godina vode politiku. A isto, ma preslikano mi je rekla i Evgenija par godina kasnije, i ne samo njih dvoje nego svaki Grk koji je bio ekstrovertan morao je kad tad da ti pomene tu priču. Tad sam shvatio kolki su fanatici kad zapnu za nešto, samo grizu i ne puštaju. Isto važi za Kipar, pa njima je Kipar ko nama Kosovo, ušli Turci-kurci i zauzeli pola ostva na blic, to im je možda, ma sigurno i najveća rana. Uglavnom sa Grcima je sve opušteno i što bi oni rekli halara-halara dok se ne pomene neka pipava tema, e onda si najebo.

Takođe mi je zanimljivo i to njihovo "ade vre", jer to im je ko uzrečica ADE VRE a znači u bukvalno brevodu AJDE BRE, a tako se govori u turskoj jer BRE je turcizam i onda skontaš da koristimo dosta istih reči i da vrlo lako uz malo tarzan-inglisha mož da se sporazumeš sa bilo kim, jedina je fora da se ne zajebeš sa onim njihovim NE koje znači DA a ja se normalno sto puta zajebo pa me teča uvek zeza kada kažem NE, pita me: "Jel grcko ne ili srpsko ne?". Inače teča priča srpski dojaja, jedino mu ne ide ovo ć,č,đ,š i slično, pa je to šou slušati ga kako govori. I tako, dosta o tome, hteo sam zapravo da kažem šta mi od hrane donosi tetka, znači ono što najviše volim: taramas al' pravi, lignje, hobotnicu, ribe, kačkavalj ementaler, razne šunke, ribe u konzervi za zimu, testenine smrznute, i tako, sve što može da potraje, da se logično ne bi pokvarilo jer mi moramo da jedemo, jedemo, jeeedemo, jer piletinu ne jedem nažalost tako da mi ostaje jedino da me snabdeva neko od preko, hehe.

Inače moja tetka je tetka car, mislim čak da me voli više i od matere ponekad, dala mi je svoju srpsku penziju jer ona ima regularnu grčku da kao imam da nešto kupim, da izađem u grad i častim duštvo, ali nažalost došla su takva neka vremena da ta penzija odma mora u budžet sa svi ostalima, da bi opstali, jer ima nas četvoro plus džumara sestrina i dve mačke. Ko će to na'raniti bogtejebo? Ćaleta nešto jebu već godinu dana iz banjalučkog suda, iako je podneo zahtev pre dve godine, al jbga Dodik nam svima jebe kevu, jer kad bi imali i tu penziju mnogo bi se lakše disalo, ovako uvek nešto fali, i kolko god para da se namakne opet nešto fali jbga. Zatim htela je da me usvoji svojevremeno kad sam imao problema sa zakonom pa da uteknem tamo, vodila me u neku bolnicu u Kavalu gde je radila njena jaranica Grkinja koja je studirala u Beogradu pa smo fejkirali krv u mokraći, kao otkazali mi bubrezi, čak je preko vezica u muriji i uspela da odgodi moj povratak kući za 6 meseci, ali sam onda shvatio da čak i ako bi se skrivao tamo po Drami i Kavali, po skvotovima ili kod ribe, da bi me kad tad navatali i da bi opet najebo, pa sam rešio daj bolje da najebem odma, da najveću žabu progutam prvu. Mislim da je to bila pametna odluka, zar ne? :)

Lynette "Squeaky" Fromme, first ever LIVE radio interview

Lynette Fromme mnogo poznatija kao Skviki ali i Red, po prvi put uživo na radiju. Ceo snimak, uncut. 35 godina robije iza sebe. Čičin general, žena vuk. Oličenje lojalnosti. Ako želite da saznate šta znači biti stvarno lojalan saslušajte ovaj intervju, jer ona je general i dalje. žŽena zbog koje sam pre 10 godina svoje blesavo mače nazvao Skviki što je tokom života naravno i postalo. Izdala je i knjigu "Reflexion" nedavno. Kraljevstvo za tu knjigu, mada zaista nije skupa kolko vredi jer to nije smarački roman nego njena neka iskustva i razmišljanja a ova cura nikada nije bila naivna, jbga iza sebe ima pokušaj atenata na jednog američkog predsednika, malo li je. Ko ima kinte obavezno da nabaci knjigu da bi mogao od nekoga da zajmim jbga. Inače slušao sam intervju uživo, slučajno sam se zadesio online tada sa ovim luđacima iz Sjedinjenih Država pa su mi bacili dojavu inače bi ga propustio jer ne mogu da povatam ta njihova vremena, vremenske zone (lenj sam), al' u svakom slučaju tu je ceo snimak, pa uživajte i kupite knjigu da se trampimo ili bar na zajam, neka kombinacija mora da se napravi. Ljudi smo? :)

Tune in this Sunday, October 14 at 7:00 p.m. Pacific Standard Time for Lynette Fromme's first ever LIVE radio interview, with the Reverend Derek Moody, the self-proclaimed high priest of rock and roll, on radio KSKQ 89.5 FM out of Medford and Ashland Oregon. (If you are out of radio range you can stream it on www.kskq.org.) Lyn will be discussing her book Reflexion, the Pacific Trash Vortex, and anything else that time allows for. Don't miss it if you can!

Posrnuće Guospe od Lyrice

Jbga, šta da vam pričam kad već sve znate. Nažalost, na žalost svih nas vernika i njenih fanatičnih štovatelja iz cele Latinske Amerike s posebnim osvrtom na Argentinu i sveta, naša Guospa je, kao i sve žene, jer ipak je ona da se razumemo prvenstveno žena, dakle feministkinja, pa tek onda Jezusova mati, a i brate taj Isus poznatiji u hudu i kao SBJ aka Sweet Baby Jesus je radio pizdarije, a nije slušo starije, te otišo ća, znači jbga braćo moja mila, uh bre, teško mi je da vam ovo saopštim...al' šta ću, moram...Guospa nam je braćo kumovi sinoć posrnula, i aj da je jednom posrnula nego je posrtala više puta, nisam brojo jebogati. I kako je krenula tako učestalo da posrće samo se strovalila sa onog pijedestala i survala pravo dole niz onaj kamenjar, onu od kamena satkanu stazu, otkotrljala se sve do ulaska u Medjugorje, tu se zastavila.

Brzo smo strčali dole kako smo znali i umeli, Joze, fra Peter, Сабо i ja, da izvadimo štetu jbga, ma šta god se spasti može, da probamo nekako da je uspentramo nazad na brdo jer izjutra dolazi autobus pun vernika iz Kiseljaka kraj Visokog a sve Hrvati gastosi puni ko brodovi. I taman kad smo je podigli onako ofucanu na noge, desi se nešto nezamislivo, ladno naša Guospa dobi pms, i kako je dobila taj pms podivlja i tad se pokaza njeno pravo lice. Eeeeej, to ljudi nije bila naša Guospa, to je sve vreme bila sotonistička boginja Kali jer mi živimo u Kali Jugi, tj. nekad smo živeli u Jugi sad živimo samo u Kali, al' isto mu to dođe, najebo si pa si najebo. I pojavi se tako Božica Kali u svom pravom svetlu i sve nas pobaca na ono tvrrrrdo kamenje, fra Peter slomi kuk te osta nepokretan, dobri Joze udari glavom u kamen i pobenavi, Sabo i ja smo se još nekako držali ali verujte, nije nam bilo drago što smo ostali živi, jer taj prizor je bio zastrašujuć, ledio je žile u krvima a raja često vole da spomenu tu Kali Jugu jer su negde čuli il' čitali, a zapravo pojma nemaju šta ta reč zapravo znači i kakvo vreme sa sobom nosi, kako ljude lakom rukom kosi, a mi budale do Guospe 'odali bosi. Ajme. U tom trenu shvatih šta mi sleduje jer sam se bio bukvalno navuko na Guospu, svaki dan joj se molio, a sad umalo kičmu polomio. Evo samo nekih detalja koje sam samospoznao a koje su posledica zajebancije sa Guospom of Lyrice a zapravo Božicom Kali:

1. Teška kriza. Doduše ja sam je samo jednom iskusio kada ujutru nisam otišo do Lyrice da se pomolim. Stigla me oko podneva taman i verujte da ne želite to da iskusite, znači ne znam kakva je heroinska ziza al znam od đonova. E od đonova je ništa u odnosu na ovo. Ali ja se skidam lagano na 5 dana po jedan manje pa mi je mnogo lakše ali i dalje imam jako čudne simptome

2. Tremor ruku, znači drhte ti ruke ko da imaš 80+

3. Vilica se grči, smrskao bi sve zube da možeš

4. Curi ti nos svakog jutra pa do podne, al ne da curi, nego mora peškir da uzmeš jer se svakih 10 minuta nakupi tolko sranja da moraš da ga izduvaš...da ga izduvaš.

5. Kad hodaš teturaš se ko pjanac iako se iz petnih žila trudiš da držiš kakvu takvu liniju al nema šanse, saplićem se o sve o šta se saplesti može al nekim čudom do sad još nisam pao, sve kontam da me Višnu pomalo čuva od zle Kali

6. Glava ti je non-stop pognuta, jednostavno ko nešto da te gura, neka kaljuga, Kali energija, evo sad dok kucam vidim samo tastaturu, a i ona mi izmiče iz vidnog polja, tera me da gledam samo u pod

7. Muti ti se vid, al ne stalno, samo odjednom tako dođe i brišem naočale ko luđak al džaba, mutno sve, mutna vremena. Uveče legnem da gledam film neki - ne vidim prevod, približim se i dalje mi oči vrludaju, nisu fokusirane

8. Konstipacija, znači zatvor, nema sranja ko zna kolko, ja srećom jedem samo šljive pa nemam taj problem, al ko se jače hrani taj jače i strada

9. Jaki grčevi u nožnim mišićima, to nisam iskusio godinama, i to me baš onako uvati izjutra kad se probudim, ko nekad

10. Gubitak apetita, jednostavno zaboraviš da postoji hrana, ja smršo 20 kila za tri meseca kolko sam dubinski ušo u molitvu, pa reko sam vam, samo šljive jedem ne zajebavam se

11. Nešto te goni da stalno nešto radiš, al ne ono da raduckaš nego baš da šljakaš, ja srećom imam komp pa pišem, ali to se oduži i do 20 sati dnevno, ne zajebavam se, znači 20 sati dnevno ja drkam ovu tastauru, e sad neko drugi bi radio nešto drugo, moja baba npr. voli da rilja baštu, i ona bi verovatno samo riljala i eventualno nešto posijala, Beatovic bi čukao one vodovodne cevi, jebo bi im majku, Miki bi ubio ono meso, pokido bi ga satarom na sitne froncle, Lošmi Milutinovic bi izvalio armaturu iz one kuće i uglavio novu, Avramov bi pilićima sipo uporno tolko hrane da bi ih nagojio za nedelju dana, bilo bi im muka, molili bi se Guospi da im više ne dolazi, u kraj da im ne zalazi, Vasil bi pokreno sve kamione i poslo ih umesto svaki na svoju stranu sve bi poslo ka SC aka South Carolina da blokiraju ulice Columbia grada iz navodnog protesta protiv vlade koja ne poštuje veterane s ptsp-em, Popke bi samo bio Popke, nema tu šta, Veštav aka Marko Vetmic el grande bi za dan obišo ne celu bivšu Jugu nego brate celu bivšu EU sa sve ostrvom i majkom Rusijom sve do Sibira, odvalio bi se onom transsibirskom železnicom. Станиславу bi Legija bio zaštićeni svedok, Zlaja Александар Златановић bi nogiro glavnu sestru i preuzeo celu bolnicu na sebe, ma uzo bi ceo kraj na sebe, Jegor aka Egr Mihalich bi uvatio pa preveo Basaru na ruski mada nisam siguran dal je to neko već pokušavo, npr, Luni Tuns da se prevede to je ludost.

12. Nema spavanja, tj. ima ali to ti je brale 4-5 sati dnevno i to uzmeš npr. da jedeš uveče sladoled, da kao pogledaš neki film, počne film, kraj, samo se probudiš, sladoled i dalje tu al se otopio, srećom ga nisi prosuo, tv upaljen, piče "parovi jutanja kafica", znači samo se onesvestiš i probudiš ko da nisi ni spavo.

13. Memorija skroz u kurcu, to je jedino što baš ometa tok misli, ali ne memorija ona od davnina, nego tipa jao kako se beše kažeee, jaooo na vr' mi jezika, i onda blok mozga, pa onda moraš da guglaš jer nema šanse da se setiš

14. Onda se nekako grbiš jbga, nije ti samo pognuta glava nego i telo, kao da te neka sila vuče ka zemlji a nije gravitacija no te to Kali lično cima da joj se pomoliš, da klekneš onako ko Hindusi Šivaisti. Jebeš mi sve ako nije to.

15. Verovatno tj. sigurno ima još mnogo toga ali ja sad nema šanse da se setim, ma na vrh mi jezika, jao bre...mislim da ima u uputstvu još dosta primera, kao neželjena dejstva a sva ti se dese, al mora net da cimam...ma jok, setio sam se...

16. Usta suva non stop, znači ako izlazite napolje što vam ne bi preporučio zbog neobuzdanog hoda i zamagljenog vida, onda ponesite flašu s vodom, jedno bar litru i po, trebaće vam, verujte mi

17. Higijena se zanemari al' skroz, pa ej bre ja koji sam bio čistunac ono čist ko bebina guza, mirišem na maline, sad sam uvatio sebe da me totalno zabole za sve, iz fazona I don't give a damn, kakvo kupanje, kakvo tuširanje, samo kucanje i kucanje do bolesti

18. i na kraju bi pomenuo slučaj koji mi se juče desio. Ja lego kao da gledam dokumentarac o razvoju hrišćanstva, kako su sjebali sve ove jeretike, i ostavili mi moji neki krompir ja reko greota da se baci, stavio tacnu pored sebe na krevet i po pravilu samo black out, i budim se u bunilu, stoji keva tu, nešto radi, mrak napolju, mrak u sobi, dva ekrana samo vidim ispred sebe, tv je na mute a na ovom drugom se čuju dva odvojena zvuka, neki lik čita novosti na engleskoma drugi je neki dok. i prolazi keva kaže: ugasi ova dva televizora ako spavaš, i ja u šok u najstrašniju paranoju jer znam da ja nemam dva tv-a, imam tv i komp, ali keva je rekla dva tv-a i odjednom mi cela soba postaje skroz nepoznata, u fazonu, gde sam zapravo ja, kod koga to spavam, nisam nigde išao sinoć, i to je trajalo i trajalo dok mozak nije došo sebi, dok nisam shvatio da je ono levo ipak monitor a ne tv. I tu krenem da prozivam kevu kakva dva televizora bre, kaže ma pogrešila sam u brzini, reko pa tebi mozda jeste brzina ali meni je to život ceo. Ma totalno ko napad panike da sam imao, ali jako jako čudan.

Eto, pa se vi onda i daje klanjajte Guospi od Lyrice...samo se zajebavajte pa posle kuku meni, oću kućiii. Da, da, ovo možda deluje šaljivo al da viš uživo kako izgleda, pakao na zemlji. Znači Lyrica aka Pregabalin STOP! Zloupotreba stop. Doze preko 700mg STOP!!!

Обмен любезностями в Фейсбуке: ты мне, я тебе

Prevod na ruski: Egr Mihalich

После того, как я написал (немного прорекламировав) про своего доброго знакомого из Белграда, по совместительству большого мыслителя и интеллектуального провокатора Bojan Abraxas Pandža , многие стали интересоваться, а что толку, когда не знают и по сербски даже «курац». Поэтому, я взял на себя просветительскую миссию, и попробую переводить его. А чтобы плавно подвести к великим текстам, начну с общепонятных тем. Вот, например, о немного фейсбуке, всем будет близко.

Обмен любезностями в Фейсбуке: ты мне, я тебе

Понял… к сожалению, только сейчас. Если не отмечаешься тут по стенам, не лайкуешь и комментируешь, тогда и тебе никто не ответит, потому что человек редкостная скотина, как скажет моя бабуля, не посмотрев в мою сторону «мелкая душенка».

И так, лайки и комментарии. Вполне логично, когда хочешь взять, должен что-то и отдать, обычная жизненная ситуация. Люди очень тщеславны, и когда видят, что ты не появляешься, то думают: «Да кому он на хрен сдался, что он там думает о себе» и посылают тебя. А что хуже всего, некоторые мне интересны и дороги своими комментариями, но и они сами здесь забывают, кто есть кто. Никто не покажется, если увидит, что ты не заебываешь его месяцами, так что без шансов. А я дурак, часто забываю пролистывать эту фигню, когда нажимаю на «Домик», поэтому не вижу, кто чем занимается и что пишет. Но не так здесь важны лайки и комментарии, хрен бы с ними, как то самое тщеславие, которое нас разделяет. Эх, если бы рассказать вам насколько я тщеславен , то не хватило бы места на этой стене. Я может наитщеславная личность на целом фейсбуке, но пытаюсь это скрывать, что конечно, у меня не совсем получается. Все все видят, все все знают. it's plain to see.

Ну, что поделать, тогда и я втягиваюсь, начинаю читать, комментировать, лайкую все что можно, так как про меня и правда немного стали забывать. Блин, не был я активен долгое время, мои книги уже давно вышли из моды, блог потихоньку ушел в небытие, читают только фанатики, или те, кто меня не раскусил и думает, что я сверх искренен. Сколько людей пришло и ушло за эти 10 лет на фейсе, побудут немного, вдохновятся, с энтузиазмом даже напишут мне, а потом насытятся, надоест им одинаковая пластинка, которую верчу, или наконец догадаются про «искренность» и пошлют меня. Ну, а что, кто о чем, бабушка о пирожках, я о себе.

И значит вывод: Чтобы кто-то читал что-нибудь твое, должен, братиш, и ты их. Нельзя вести себя, как будто ты один в мире, и все вращается вокруг тебя (а разве не вращается?), включись в игру, ударься в социализациу, пообщайся немного, не обломишься.