Fanzines from Mars (2011)

Director:

Siniša Dugonjić

Runtime: 35 min

Ljudi, ovo je bre ladno MUST-MUST SEE. I, mojne da se neko zajebe pa ne pogleda. Inače, svaka čast Siniši što nam je porodio jedno ovakvo jedinstveno delo, a iskreno se nadam da će toga biti i još, jer ima tu još tema koje bi valjalo obraditi na ovakav jedan specifičan način a Siniša je izgleda pravi i možda jedini čovek koji bi to umeo i želeo da napravi. Dakle, Siniša brate moj, samo napred, jer produkcija i režija ovog dokumentarca se može bez blama porediti sa mnogim inostranim, al' bez zajebancije, i ako neko TO zna da prepozna na ovim prostorima onda sam to definitivno ja, dakle nema laži nema prevare, ovaj dokumentarac je skroz profi.

No, da krenemo na temu. Ovaj dokumentarac bi u podnaslovu mogao opušteno da ima i "oda srpskoj fanzinaškoj sceni 80-ih i 90-ih godina", i velika mi je čast što sam i sam učestvovao, doduše kao saradnik, u pravljenju nekih od tih fanzina (npr. Under The Hood, ako se ko seća), ali sam ih i marljivo sakupljao sa sviju strana, ko hrčak, tako da ove gomile koje ćete imati prilike da vidite kod nekih autora i nisu mnogo veće od moje neskromne kolekcije. Takođe, zašto ovaj film treba pod obavezno pogledati ? Pa zato što se pored starih kajli, poput npr. Vase Radovanovića, autora okultnog fanzina OPREM DOBRO koji i dan danas izlazi verovali ili ne, u filmu pojavljuju i legendarni Uroš Smiljanić aka Meho Krljić (WAR PIGS zin), koji je ujedno (bio) i moj idol još od malih nogu, i Ivan Velisavljević aka Žika Kišobranac (Čvaka Svak zin) koji je tek priča za sebe. Dakle sve veličina do pogoleme veličine, a i realno to su ljudi koji su svojim britkim perom, kucaćom mašinom, lepkom i kopir aparatom, obeležili 90-e, al' bez zajebancije, i celoj toj hcpunk/anarcho/grind/crossover sceni dali jedan posebno poseban šmek. E sad, naravno mog'o bi ja o ovoj temi do sutra ovako jer sam donekle iz te priče, al' nešto nisam u formi ovih dana, jebe me ova stolica, jebe me pa me rastura. Dakle, uživajte barem vi koji možete. Živeli !

"Serbia in the 1990s had an underground scene with different characters mingling, roaming around, walking and talking. They were comic book authors, serious hard core punk fans, relatively young writers, freedom fighters, as well as intellectuals, loud NGO or Christian activists, hobos and underground posers, and probably a couple of fakers and ego-maniacs, to be honest.

Everyone wrote something, cut 'n' pasted 'n' copied, reviewed concerts of their own friends, draw comics, made collages and then xeroxed all that and forwarded by mail to as many people possible.

In short, it was social networking.

But in those days, before Internet, the name was: fanzine-making."

by Siniša Dugonjić

"Devedesetih godina prošlog veka u Srbiji postojala je scena na kojoj su se muvali raznorazni likovi. Bilo je tu strip autora, ozbiljnih hardkorovaca, relativno mladih pisaca i pesnika, boraca za slobodu, te intelektualaca, budučih nvo ili pravoslavnih aktivista, filmaša, muvara i andergraund trendaša, verovatno i pokojeg foliranta ili egomanijaka, da se ne lažemo.

Svi su nešto piskarali, katendpejstovali, recenzirali koncerte prijatelja, teoretisali, crtali stripove, pravili kolaže i onda to fotokopirali, slali poštom i ukratko radili ono što se sada zove social networking.

Tada se to nije tako zvalo. Tada se to zvalo fanzinašenje."

autor teksta Siniša Dugonjić

Quentin Tarantino - The Pocket Essential Guide

"Few directors exploded on the scene with the force of Quentin Tarantino back in 1992 with Reservoir Dogs. And even fewer directors saw their reputations plummet so fast so soon thereafter. But fewer still have seen their stock rise again so dramatically and definitively. Pulp Fiction consolidated Tarantino's standing as one of the most exciting filmmakers to emerge from post-film school Hollywood. But Jackie Brown divided both audiences and critics. Tarantino lapsed into a mysterious and intriguing silence, only to emerge after a long hiatus with the two part Kill Bill, which reaffirmed his stature as one of the best living directors. Not just a filmmaker, but a rabid film buff as well, Tarantino is at the vanguard of a new breed of movie director, artists so steeped in the lore of films and other media that it is difficult to segregate personal expression from their copious allusions to films from the past and their salutes to beloved directors. But what's important is that Tarantino speaks to a new kind of filmgoer, otherwise ignored by mainstream reviewers and pundits. This Pocket Essentials covers in detail not only Tarantino's five directorial efforts to date, but also the films he has written, appeared in, and polished. Also taken into consideration are Tarantino's writings, his TV appearances, his festival seminars, and his future and "lost" projects."

MEDIAFIRE

Saopštenje: Krajnja vremena su došla

Ljudi, krajnja su vremena došla, kriza na svaka vrata kuca, pa i na moja, te sam odlučio da vam se obratim ovim putem. Naime, da bi ovaj blog ovako izgledo kako izgleda (prepun svega i svačega) ja sam u poslednje, evo sad će tačno 3 godine, provodio za kompom, zatim u gledanju dokumentaraca i igranih filmova, po vasceli dan, al' kad kažem vasceli onda je to i bukvalno tako bivalo, dakle ustajo sam u 6-7 a odlazio na počinak oko 1-2 posle ponoći, i naravno da sam, što se kaže, presis'o, i to u smislu da sam uvatio sebe kako gledam neki dokumentarac i već mislim šta bi mogao da napišem, a time se barem meni, gubi svaka draž gledanja filmova. E sad, možda to ovi moji drugari što pišu ozbiljne recenzije i time se bave u vidu zanata, i mogu da prenebregnu ali ja jok. Eh, de su ta lepa vremena od pre samo par godina kada sam opušteno gledao dokumentarce uz iskreno bolenje kurca, a verujte mi tad sam i najbolje rivjuove pisao sad kad pogledam unazad, jer kad je čovek rasterećen, kad ne oseća taj neki bolestan pritisak i obavezu koje ja već god'nu dana osećam zbog popularnosti koju je blog postigo, onda je sve to ko pesma. Naravno, ja sam vama već pričao o ovom mom problemu, pa su me neki tešili, u fazonu, ma opusti se i slično, i zaista pokušo sam da se opustim, ali to kod mene izgleda ne šljaka, jer ja sam u svom kratkom životu bio opušten samo na gudri i ja za drugo ne znam, tako da mi je ovaj blog postao bukvalno ko posao i to u 2 smene, bukvalno da normalan čovek poludi, al' sreća pa ja nisam baš u toj kategoriji najnormalnijih i spreman sam sve da žrtvujem radi tog mog fanatizma.

Mada, tada, na početku, i ponuda ovih filmova koji mene zanimaju je bila baš ogromna, jer to je bilo ko da sam otvorio pandorinu kutiju, sve biser do svinje, i naravno da sam bio i te kako inspirisan da pišem o svemu i svačemu, ali i to se vremenom proredilo, ipak preko 700 naslova je na blogu, i sve ređe nailazim na ono što mene konkretno zanima, tako da mi se ponekad provuče i neko mejnstrim sranje, znate one smaračke filmove o globalnom zagrevanju, o nafti i slična DNA, al' šta da se radi. A da sam bio pametan, pa npr. postavljao rivjuove na svaki 2-3 dan kao što to iskusno rade neke moje kolege, bogme bilo bi materijala ihaj, sve do decembra 2012. a ovako sam jebiga utanjio sa onim pravim dokumentarcima. Ali šta ću, to je bilo jače od mene, jer ja kad pogledam neki dobar dok. ili neki dok. o temi koja me fascinira ja jednostavno ne mogu da odolim a da odma' ne napišem rivju i što pre ga postavim ovde, i to je bukvalno ko groznica, euforija, ma bre ko gudra da budem skroz iskren, tako da sam se u neku ruku i ispucao, ali i dalje s vremena na vreme naleti neki dok. koji mi pokrene tu maniju neophodnu za TO pisanje, jer samo TAKVO pisanje je PRAVO pisanje, a sve ovo ostalo je go kurac, i iskreno mrzim sebe kad napišem nešto preko kurca a to se u poslednjih godinu dana često dešavalo, sigurno ste primetili, jednostavno više nije to TO, tako da sam ozbiljno razmišljao da skroz batalim bilo kakvo pisanje na blogu i samo da postavljam dokumentarce, ali bez ikakvih kompromisa sa mejnstrim produkcijom, nego samo ove koje teško da ćete igde drugde naći. Naravno, strance bi za to boleo kurac, oni ne kontaju srpski pa ne kontaju, ali me vi koji ovo čitate jebete po me rasturate, jer tako bi vas ispalio, izneverio, a posebno one koji su dolazili više zbog tekstova nego zbog dokumentaraca, i to mi najžalije, tako da se teško dvoumim šta da radim dalje, ali valjda će mi Abraxas pokazati pravi put, ipak sam toliko krvi prolio za njega, toliko žrtava sam prineo, te se nadam da će mi ipak pomoći.

Druga stvar je finansijski momenat, naime ja ko i svaki pošteni 30 i kusur godišnjak živim sa roditeljima i naravno nemam dinara u džepu, ne izlazim u grad, non stop sam za kompom, dakle jedno baš onako patetično preživljavanje, gde je do nedavno bilo i OK jer je ćale radio, keva primala penziju, i ono, krpili smo se, ali eto kurca, ćale izgubi poso, keva non stop u minusu i meni nema druge nego da se zaposlim, mada sam to iskusno izbegavao u poslednjih par godina, a sve se vadeći na "umetnost", gistro-šatro, "ne ometajte me, ja stvaram" i te fore, ali ni to više ne prolazi jer para nema pa nema, a gde nema para nema ni interneta našeg nasušnog. Doduše uzo sam neki sitan keš na ovim knjigama, ali da ne bude zabune ja nisam dobijao procenat od prodatih knjiga ili honorar kao što vlada mišljenje međ neupućenima, nego u ovom trash izdavačkom biznisu postoji pravilo da autor dobije 10-20 procenata od tiraža, tako da sam ja dobio 50 knjiga od CLS-a (10%) da radim sa njima šta god mi volja. I sad, da sam hteo npr. sve da ih, prodam da se "obogatim", ja bi tu bio dobar 50 X 400 dinara (cena knjige) = 20.000 dinara. Dakle, mnogo dobar biznis, zar ne ? Naravno to je bilo nemoguće, jer ipak kao prva knjiga je u pitanju jebiga, mora se časti, tako da sam logično poklanjao knjige, što je i red u neku ruku, prvo naravno rodbini, da ne bude više priča CRNA OVCA, džabalebaroš, ološ i slično, pa onda drugarima koji su mi pomogli, i tako redom, da sam se na kraju izvuko sa 20-ak knjiga za čistu prodaju, te koristim ovu priliku da se ZAHVALIM svima vama koji ste od mene kupili knjigu, a ne u knjižari, jer ste mi time omogućili da i ja posle 5 godina imam koji dinar u džepu, da mogu da izađem u grad, da častim društvo, a ne večito žickanje i grebanje. I vaistinu, tih par meseci (april, maj, juni) mi bejahu skroz na nivou, mislim nisam ništa konkretno ja sad kupio ali taj osećaj kad imaš keš u džepu a da ga nisi ukrao je zaista neopisiv, I STOGA HVALA VAM ZA TO - OD SRCA !!!

I još nešto, jedna eksluziva, za koji dan izlazi DRUGO PROŠIRENO IZDANJE ABRAKSASOVOG VODIČA sa 25 most brutal rivjuova pride (birao sam samo najekstremnije) te ako želite da mi pomognete da kupim sebi stolicu za komp, naime verovali ili ne već 2 godine koristim onu trpezarijsku (užas, bolovi u leđima, otvorene rane na bulji, al bez zajebancije, ni jastuci ne pomažu), kupite knjigu direktno od mene jer zaista nemam OSNOVNE uslove za rad ! Dakle, opet ta patetika, al' šta ću, jebiga.

- snimite samo tu stolicu, tu se bre ruše osnovna ljudska prava nas blogera -

I da bre, da bar neko 'oće da me zaposli od ovih što su im puna usta hvale, ma bre bilo koji posao bi prihvatio, al' bez zajebancije.

Inače, mogu ja još da kukam, nije problem, samo kažite...

Dangerous Days: Making Blade Runner (2007)

Director:

Charles de Lauzirika

Trajanje: 214 min

Čika Ghoul je izrazio želju da napiše rivju o snimanju ovog masterpisa, pa aj' da mu udovoljimo, mislim što da ne, dakle čitajte u njega a skidajte ođe. Koja simbioza sunce li ti jebem, a ? Ko nekad.

IMDB

"The definitive three-and-a-half hour documentary about the troubled creation and enduring legacy of the science fiction classic "Blade Runner," culled from 80 interviews and hours of never-before-seen outtakes and lost footage."

DOWNLOAD :

http://www.megaupload.com/?d=19EU0CST

http://www.megaupload.com/?d=5OG8BQHV

http://www.megaupload.com/?d=90Q7BZRY

Last Victim: A True-Life Journey into the Mind of a Serial Killer (PDF)

"Eighteen-year-old Jason Moss was used to playing roles. As a boy, he perfected the art of fitting in with different crowds but never having one of his own. Then, partly to satisfy a college assignment, he turned to a new crowd: men who'd blazed their way into the American consciousness and now languished in prison. Men named Dahmer, Manson and Gacy. Posing as an ideal friend - or perfect victim - Jason wrote letters to the infamous killers. While Moss corresponded with Charles Manson and Jeffrey Dahmer, none was more fascinating than the 'killer clown', John Wayne Gacy. Obsessed with his new pen pal. Gacy's letters became weekly phone calls and eventually, an invitation to his prison - a showdown Jason tells in nightmarish detail. With Gacy the clear master of his prison domain, the eighteen year-old was forced to look into the abyss and consider that he might become Gacy's last victim. As Jason slips further and further into the underworld of Death Row convicts, his everyday world spins around him, becoming more and more surreal. Impossible to put down and brutally honest, The Last Victim stunningly mirrors our society's fascination with the most violent and depraved among us."

MEDIAFIRE

Jean-Michel Basquiat: The Radiant Child (2010)

Director:

Tamra Davis

Trajanje: 88 min

Nikad nisam kontao ovakvu vrstu umetnosti ali sam je poštovao, i to upravo zbog ovakvih likova, tako da nemam puno šta da kažem na temu Baskijata, ali sam zato obožavao onaj igrani film a posebno scenu kada stoji u džipu a ide genijalna pesmica "Summer in Siam", evo i sad se naježim. Uostalom, uverite se i sami kolko je to jako:

U svakom slučaju, moraću ponovo da pogledam taj film a vama preporučujem ovaj dokumentarac, jer ga svakako ne bi valjalo propustiti, ipak takva jedna životna priča je ko rođena za ovaj format. Uživajte.

IMDB

"Director Tamra Davis pays homage to her friend in this definitive documentary but also delves into Basquiat as an iconoclast. His dense, bebop-influenced neoexpressionist work emerged while minimalist, conceptual art was the fad; as a successful black artist, he was constantly confronted by racism and misconceptions. Much can be gleaned from insider interviews and archival footage, but it is Basquiat's own words and work that powerfully convey the mystique and allure of both the artist and the man."

DOWNLOAD :

http://www.megaupload.com/?d=3WCRZ4YI

There But For the Grace of God: Survivors of the 20th Century's Infamous Serial Killers (PDF)

"They stared into the faces of pure evil . . . and survived!

Ted Bundy, Jeffrey Dahmer, David "Son of Sam" Berkowitz, Dennis Rader, the BTK Killer...

These are some of the names that strike terror into even the bravest of hearts. Human monsters, they preyed upon the unsuspecting, freely feeding their terrible hungers. Their crimes were unspeakable, as they maimed, tortured, killed, and killed again, leaving so many dead in their bloody wake. But somehow, astonishingly, seven would-be victims fell into the clutches of the century's worst serial killers—and escaped death through courage, divine providence, or just plain luck.

This is the remarkable true story of those who lived."

MEDIAFIRE