Friday, January 22, 2010

Il' si Zabela i Mitrovica il' Laza i Drezga


Krevet do mene u Lazi ležao je Drezga, tako smo ga zvali a tako se i prezivao, inače mršavi i žilavi čičica poreklom iz Dalmacije, pravi onaj Dalmatinac sa sve naglaskom, ali nikako nisam mogao da utvrdim koliko ima godina jer je delovao isuviše matoro a opet nije se tako ponašao, dakle negde oko 6 banki je imao, gore, dole. Inače, nekada je bio vojno lice pa su ga tako premeštali po SFRJ, pa je na kraju završio u Skoplju. Tamo se oženio, dobio dve ćerke, al' se i propio. Kad je počeo rat '91 hteli da ga cimaju na front, a on im ga utero, komotno se štekovao u Skoplju i odjebo ih, tako da se spasao ratnih užasa a i nije okrvavio ruke što je najbitnije, ali je na drugu stranu izgubio status u vojsci a samim tim i potencijalnu penziju, tako da ga je žena jedno vreme izdržavala a posle i ćerke. Ali pošto je mnogo cirkao ovima na kraju pukao film jbga i izbace ga iz kuće, i on šta će, aj kod sestre u Beograd.

A sestra izbegla iz Dalmacije početkom rata i imala taman vremena da se situira kolko tolko, da obezbedi svoju porodicu, stančić mali ali njen, i Drezga im uleteo ko padobranac, samo im je on još falio, bez posla, bez penzije, a "i dalje loče", da citiram malo njegovu sestru koja ga je posetila jedared. Došla je samo taj jedan jedini put za 2 meseca robijanja tamo, tako da sam iskoristio priliku da čujem šta se zapravo dešavalo i da uporedim to sa onim šta mi je on pričao, a i sve i da nisam želeo da slušam, morao sam jer je bio krevet do mog.

Koliko sam skontao iz priče njegove sestre, on je zapravo bio notorni alkos i teški folirant, i pošto nije htela da ga trpi onako pijanog i besposlenog kući ona mu rekla idi bre u Skoplje kod žene, šta ćeš mi ovde takav ? Naravno, ta akcija nije bila u igri jer žena ga se poodavno odrekla, pa i ćerke, a nije imao ništa svoje tamo da bi se vratio solo, tako da bi morao na ulicu ili u prihvatilište za beskućnike na Voždovcu koje je realno gora opcija nego ulica, tako da se namazani čiča dosetio, samo ne znam odakle mu tako jaka ideja, pazi ovo, da isfolira psihozu il' neku shizofreniju i da ga prime komotno u Lazu, jer iako jedva da greju u sred zime, smrzavali smo se najstrašnije, barem ima gde da se prespava, a i hrana je redovna, nema veze što su pomije. I zaista ono čime tamo hrane pacijente, to jedino može da se jede uz one lekovi koji baš otvaraju apetit pa onda pojedeš alavo šta god ti poture. No, na stranu to, uslovi u Lazi su definitivno mnogo bolji nego u prihvatilištu za odrasle, i tu nema zbora.

Kad sam ja čuo šta je njegova sestra napričala sve, ja premotam film i setim se da je Drezga kad je došao na odeljenje folirao da ne može da ustane iz kreveta pa ga jedna OK (naivna) sestra hranila, a psihijatrima i svima nama iz sobe je pustio priču kako mu rastu neke antene na glavi, i kako preko njih prima poruke, i zaista, ja jednom pogledao izbliza njegovu glavu i vidim na ćelavom temenu nekakve izrasline, ko bradavice, i on mi još govori, pipni, pipni da vidiš da su antene, ja reko beži u kurac. Naravno, bilo je tu još mnoštvo prijava, al' mu je najjača bila za kamere koje nas non-stop snimaju, i pokaže mi neku rupu na uglu zida i plafona iz koje izlazi nekakva žica, i kaže to je kamera, posmatraju nas 24h šta radimo, a monitori su navodno u sobi za osoblje. Ja reko daj ne zezaj, kakve crne kamere, to se zgrada raspada, a stvarno ono kad pogledaš po uglovima sobe sve neke rupčage, i nije ni čudo da neki nesrećni paranoidni shizofrenik možda utripuje da tu ima kamera i ko zna čega još, jer tu mašta radi svašta, a što mašta može da ti priredi to vaistinu niko ne može. Ali u ovom slučaju se nije radilo ni o kakvoj shizofreniji nego o Drezgi, matorom folirantu koga sam baš zagotivio za ta 2 meseca. Sve ih je izjebo na foru, pa čak i psihijatre. Isto tako je folirao da je gistro nepokretan, a onda kad je trebao sebi da nabaci nov, bolji krevet, da vidite samo kako je skočio, ko mladić u najboljim godinama, i ladno očas posla sebi prebaci krevet oko koga sam se i ja mučio. Ja gledam, ne verujem, kakva namazana faca. Dalmatinac jbga. Car.

Nego da se vratim ja na te rupčage i halucinacije. Pošto je većina oko mene non-stop pričala o ugrađenim pejdžerima sa kojih im stižu poruke, o raznim antenama, kamerama, čudima, vremenom i ti počneš da tripuješ svašta, jer realno S'KIM SI TAKAV SI. I tako jednog dana, ležim u krevetu smoren ko i svih ostalih 60-ak dana, sa mnom u sobi možda bila još dva lika koji su spavali komirani od hardkor lekova, a svi ostali bili u trpezariji, gledali valjda Bolji Život il' tako nešto, i tišina u sobi, tajac, samo se disanje čuje, niko nije hrkao, i čujem ja malo-pomalo nekakvo cijukanje, i reko jbte ladno miš u sobi, spustim se da pogledam ispod kreveta, loma morgen, nema ga, ali i dalje čujem jasno cijukanje. Pogledam u ćošak, a ono rupčaga alal vera, al' i dalje ne vidim miša. I još par puta čuh taj cijuk a onda prestade. I tu sam se baš gadno utripovo da je to možda neka ogromna pacovčina, onako sva rutava, koja noću pravi zulum po sobi. Jer aj' da je to bila mala rupica u zidu, nego baš rupčaga, dovoljno široka da uđe monstrum. I tako to prođe, kad drugi dan opet cijukanje, gledam svuda, miševa i pacova nema pa nema. Zbun. Počinjem lagano da tripujem da su i meni počele da se javljaju slušne halucinacije, i da tako to zapravo počinje, prvo čuješ samo tihi cijuk a kako se bolest razvija kasnije čuješ užasne urlike direktno iz pakla, glasove koji ti naređuju šta da činiš i slično. I ništa, ja se pomirio sa sudbinom da su u Lazi od mene napravili shizofrenika injekcijama Haldola i ko zna još čega, i to za kaznu. Naime, pazi sad paranoju, država me kažnjava jer sam mnogo počeo da talasam, i sad šta god da uradim mogu da me diskredituju izjavom da buncam jer sam psihijatrijski slučaj. Uostalom nije tajna da su nekada disidente slali u ludnice, i to posebno u SSSR-u, a ne znam kako je bilo kod nas.

I tako, prođe ta 2 meseca mrtvila i dosadne dosade, 2 najgora meseca mog patetičnog života definitivno, i jedno nedelju dana pred otpust ladno snimim malecnog miša kako trčkara sobom, auuuu, kako sam se ja tome obradovo, ko detence kad utekne Pahomiju. Znači, bio sam u pravu, to je sve vreme bio mišić koji se štekovao u rupi pa ga nisam video. I tako, ja sav srećan, radostan, al' mi onda ko za inat pade na um zloslutna misao : A ŠTA AKO JE I TAJ MIŠ BIO HALUCINACIJA, šta ako je bolest uznapredovala pa sad pored audio imam i vizuelne haludže ? Ajme meni, kuku lele.

2 comments:

Retka Zverka said...

Stvarno - 'life is a crap'. Mada, ovo mu dođe kao zabavna epizoda. :-D Al' ova ti je dobra - "ko detence kad utekne Pahomiju". Koji crnjak. Skoro pa da ga turiš u neslani sočni masni vic. Druže moj, ti odlično pripovedaš, da ne kažem propovedaš. :-)

Sigi said...

da da zadnji je onako nevin i detinjast kako to samo pahomije voli :p

Related Posts with Thumbnails